Могу ли се цене хране вратити на прошлогодишњи ниво?

ко зарађује на муљањеру цена хране

  • политичкарке и политичари Србије на рачун тржишта у Србији

    glasova: 5 55,6%
  • политичкарке и политичариЕвропе на рачун тржишта у Европи

    glasova: 2 22,2%
  • политичкарке и политичари СВЕТАе на рачун тржишта у СВЕТА

    glasova: 3 33,3%
  • произвођачице и произвођачи хране

    glasova: 3 33,3%

  • Ukupno glasova
    9

AleksaJ

Buduća legenda
Poruka
36.243
https://www.rts.rs/page/stories/sr/...ks-proslogodisnji-nivo-pad-rast-ukrajina.html

Глобалне цене хране пале су у јулу четврти месец заредом, саопштила је Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација. С друге стране, ако упоредимо цене из јула прошле године на светском нивоу, оне су сада веће за 13 одсто. Александар Богуновић, секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију ПКС, каже за РТС да је са тренутном геополитичком ситуацијом и другим инфлаторним притисцима нереално очекивати да се цене врате на прошлогодишњи ниво.

Александар Богуновић истиче да је у првих шест месеци ове године светски раст цена хране био огроман, једнак расту целе 2021. године
"Све је кулминирало сукобом у Украјини. Отварањем извоза житарица преко Црног мора цена неких производа је почела да пада, али не у значајнијој мери", додаје Богуновић.

С друге стране, истиче да је таква појава нормална код житарица. Пред бербу се прате временске прилике, да ли је већа суша у крајевима где има великих произвођача и сходно томе се мењају цене на берзама, каже Богуновић.

После жетве цене житарица падају јер је тада највећа понуда на тржишту. У неком наредном периоду, када се извозе веће количине жита, цена ће поново почети да расте, а самим тим и код нас, наглашава стручњак ПКС.

То указује да је крајем марта остварено деведесет одсто прошлогодишњег рода украјинске пшенице и 85 одсто кукуруза.

Украјина је велика житница и велики извозник хране, пети извозник пшенице и четврти извозник кукуруза у свету. А највећи извоз житарица остварује се у месецима после жетве, додаје Богуновић.

Он наглашава да црноморски транспорт не може бити адекватно замењен другим видовима. „Железнички транспорт је солидна замена за бродарство, али ни близу довољно. Једна композиција може да понесе хиљаду, а само један брод може да превезе до 50.000 тона житарица”.

Додатни проблем је различита ширина колосека у Пољској. Отварање Црноморске руте олакшало је извоз и повратак на тржишта Блиског истока, пре свега у Либан и даље у Индонезију и Кину.

Либан је један од највећих увозника украјинског жита, а такве земље су највише погођене блокадом. С друге стране, то је роба која се може купити са других локација.

Говорећи о ценама житарица у блиској будућности, Богуновић не може да каже шта нас чека.

Он каже да је род пшенице у Србији био добар после прошлогодишњег рекорда. Имамо 1,6 милиона тона вишкова за извоз. „С кукурузом је другачија ситуација, прошле године је био слабији род са падом од 30 одсто, а прогнозе говоре да ће ове године бити још горе.

С друге стране, каже да је у сушним годинама увек било количина за извоз. „Узимајући у обзир ограничење, па забрану извоза, има и заостатака кукуруза.

И поред лоше жетве, Богуновић очекује велике количине за извоз.

Пад потрошње шећера траје већ шест година​

Када је реч о шећеру, Богуновић истиче да се од 2016. године бележи стални пад потрошње у Србији, али и у свету, а замене су све атрактивније.

Шећер од трске је конкурентнији и јефтинији. Иако смо једини на Балкану, осим једне у Хрватској, који имамо шећеране, производња је у великим проблемима. Шећеране се тешко носе са конкуренцијом из ЕУ, где су субвенције за производњу репе велике, док код нас из године у годину падају, каже Богуновић.

Он наводи да је ограничена и цена уља, додајући да постоје одређене залихе, а почиње и берба сунцокрета. С друге стране, свет троши четири пута више палминог уља, сојиног уља, дупло више уља репице, а тек онда долази сунцокретово уље.

Због деблокаде црноморских лука у Украјини, пала је и цена сировог сунцокретовог уља. Раније је цена ишла са 1.200 долара по тони на 2.000 долара, а сада је око 1.200 до 1.300.

Нисмо то осетили због ограничених цена.

Велики увоз месних прерађевина​

Тренд пада цена утицао је на цене меса и млека које зависе од цене житарица. Очекује да ће се тај тренд наставити у Србији, али напомиње да држава мора да ради на томе да заустави пад сточарске производње.

Велики је увоз месних прерађевина, то је сектор у Србији где производња пада. Лична потрошња, увоз и производња се драстично мењају. Током празника велика је потрошња меса у хотелима и ресторанима, а у том периоду је нешто већи увоз, каже Богуновић.

Он сматра да се не може очекивати да се цене пољопривредних производа врате на ниво од пре годину дана.

Уз инфлаторне притиске и актуелну геополитичку ситуацију, нереално је очекивати да се цене врате на прошлогодишњи ниво. Како се ситуација развија, могу се очекивати само веће цене, наглашава Богуновић.

Постоји велики број фактора који утичу на цену, између осталих, трошкови енергената, доступност и цена рада, као и цена струје која ће бити већа, каже Богуновић.

Такође указује на поремећаје у логистици и трошковима транспорта.

....

Свугде падају цене хране

Само у Србији расту ...

како ?!

Па просто

Медији акка 'независно новинарство' преко Твитера ТИК ТОКА фејса разтруби слике МЛЕКА У АУСТРИЈИ које је 'тамо' наводно 2 ЕВРА

Све се то пласира тржишту у Србији .... Задржи се млеко три недеље.. претвори у прах... док је било 100 РСД

Када проже три недеље додају воду .. и продају за 180 РСД литра

Ма ГЕНИЈАЛНО

Сви сретни .... конзумеризам има млеко .. трговачки систем продао млеко ... држава добила 50% више пореза ...... ВИН ВИН ВИН

Сви победили ....

Купите млеко пре него буде 300 РСД литра јер

ће преко СКАЈПА ускоро бити млеко из париза КРАВИЦА НА АЈФЕЛОВОМ ТОРЊУ ОД 5 ЕВРА
 
nikad se cena hrane nije vratila posle poskupljenja pa neće ni sad. U EU sve je poskupelo jer je štampano previše evra u poslednjih par godina. U Srbiji dodatno na tu uvezenu inflaciju imamo onu izazvanu pohlepom monopolista na tržištu i strahom prouizvođača da ne naplaćuju svoje proizvode dovoljno jer novac gubi vrednost. Ne znam da li se i naš genijalni ministar bez doktorata osim uzimanja kredita da nas ne bi zadužio dosetio i da je štampanje para dobro po ekonomiju zemlje.
 
Lično bih u svemu što kupujem tog šećera manje plasirala, uštedela, i plus spasila konzumente njegovog štetnog uticaja.
Kupim bilo koji sok u radnji i treba da ga rastvaram sa vodom da bih mogla da pijem. To je udar na mozak koliko je sve preslatko, izveštačeno, gadno.
Ne osećam poskupljenja, isto mi je sve...
Malo više radim, gledam da kupim samo ono što mi treba, da ništa ne bacim... i to je sve ok.
Pre mene generacija je bila takođe u škripcu, ali se bacalo. Bacala se hrana na veliko i široko.
Ja sam pripadnik generacije koja je morala da ispravi to. Nema bacanja, nema kupovanja nesavesno, a sve što možeš, ipak proizvedi sam.
 
kako definisati ekonomiju jedne drzav..ajd, neka to bude jedna porodica, sa vise clanova...porodica se ponekada zaduzuje, nekada iz razumljivih razloga, a nekada iz gluposti...ako zaduzivanje predje u hronicno dugovanje, e onda porodica propada...a neki ukucani beze iz svoje kuce, jer nemaju drugog resenja...tako bih definisao Srbiju, kao neku viseclanu porodicu, od desetak clanova...domacin porodice je sizofrenicar, neradnik i zaduzuje se u ime svih ukucana...u porodici imamo i alkoholicare, kockare, neradnike i slicnu bagru...mozda dva ukucana nesto rade i privredjuju..GDE TO VODI...sudski izvrsitelji su pred vratima...tu je i policija da vas silom iseli
 
nikad se cena hrane nije vratila posle poskupljenja pa neće ni sad. U EU sve je poskupelo jer je štampano previše evra u poslednjih par godina. U Srbiji dodatno na tu uvezenu inflaciju imamo onu izazvanu pohlepom monopolista na tržištu i strahom prouizvođača da ne naplaćuju svoje proizvode dovoljno jer novac gubi vrednost. Ne znam da li se i naš genijalni ministar bez doktorata osim uzimanja kredita da nas ne bi zadužio dosetio i da je štampanje para dobro po ekonomiju zemlje.

Алооооо

Па вратила се

Како није ... Шећер у светским размерама пада шест година

Ахаааа... тврдиш ЛОКАЛНО у србији .. неће је враћати ... јер ће увек бити 'гладних '
 
Moglo bi,ako bi podigli plate i penzije za procenat inflacije od pocetka godine.

Све ви и сви ви никако да се прешалтујете да није реч о ИНФЛАЦИЈИ

Већ да се СВЕТСКИМ РАЗМЕРАМА штелују цене сировина и готових производа.....

Подешавају се наднице .. односно приходна страна са трошковима односно расходна

Мули националне менаџерске мнополисте не занима да ли и колико 'потреба' има оноа 'руља' која нема ништа до својга времена

и снаге да прода.

Са друге стране .. једначина профта их тера да смање трошак сировина.

Све у свему ... тигањ.. ватра ... тигањ .. ватра ....
 

Може се то рећи тако, а моће и рећи да

Контемплирамо....


Где уствари лежи профит данас .. сутра ?

У Порасту стандарда оних који који формирају инпут

или

паду стандарда оних који формирају оутпут ?!

Mogu, ako se cene inputa vrate.

То значи да порасли стандард оних који формирају импуте треба да се спусти ..

а пали стандард оних који формирају оутпуте да порасте ....

Како ?!
 
Vracaju se polako svuda u svetu ,osim kod nas .Medjutim vec par dana primecujem da niko ne kupuje onu kiselu pavlaku od 180gr za 100 dinara. Kada im istekne rok bice dzabe? Vazni je da ovi nasi ne nastampaju previse dinara a drze evro na 116,5dinara . Obezvredjuju evro na vestacki nacin.

Па евро је давно 'обезвређен'..

Многима промише уопште појам валуте.

Пре само пар деценија валуте као пезета лира драхма су пред туристичке сезоне 'обезвређиване'

па је свако ко је радио за марке или франке или фунте или доларе пролауио јефтиније

Што каже @buudala смањена је цена инпута да би они који оутпродају имали већи стандард.

Пошто је евро на сигурној монетарној даљини од 5 000 000 унутар Србије сада сва роба може да рипи ...

Тиме се скупља валута .. Све су то познати производи економских , тачније монетарних генијалних проналазака

Јоргованкине монетарне пумпе

и

Валутно сито ДрМалога
 
Све ви и сви ви никако да се прешалтујете да није реч о ИНФЛАЦИЈИ

Већ да се СВЕТСКИМ РАЗМЕРАМА штелују цене сировина и готових производа.....

Подешавају се наднице .. односно приходна страна са трошковима односно расходна

Мули националне менаџерске мнополисте не занима да ли и колико 'потреба' има оноа 'руља' која нема ништа до својга времена

и снаге да прода.

Са друге стране .. једначина профта их тера да смање трошак сировина.

Све у свему ... тигањ.. ватра ... тигањ .. ватра ....
Jeste rec prvo o inflaciji,a onda rast cena proizvoda,a primanja ostaju skracena za celu godinu.Ovo sto su Vucic i Brnabicka obecali za povecanje penzija u Novembru i u januaru,a plate za Januar,pojela potrosacka korpa i inflacija vise od 100%.Zasto se nasa vlada stalnoravna sa svetskom politikom socijane sluzbe,a socijala kod nas ispod dalekog minimuma.
 
Jeste rec prvo o inflaciji,a onda rast cena proizvoda,a primanja ostaju skracena za celu godinu.Ovo sto su Vucic i Brnabicka obecali za povecanje penzija u Novembru i u januaru,a plate za Januar,pojela potrosacka korpa i inflacija vise od 100%.Zasto se nasa vlada stalnoravna sa svetskom politikom socijane sluzbe,a socijala kod nas ispod dalekog minimuma.

теоријски је подпуно тачно реч о паду вредности новца у односу на робу ... односно једном речју инфлација.

АЛИ

тема је ИПАК

Може ли се вратити цена на прошли ниво ?

ОДНОСНО

Како подстаћи све да у овом моменту када се исплати производити производња и продуктивност се омасове
 
теоријски је подпуно тачно реч о паду вредности новца у односу на робу ... односно једном речју инфлација.

АЛИ

тема је ИПАК

Може ли се вратити цена на прошли ниво ?

ОДНОСНО

Како подстаћи све да у овом моменту када се исплати производити производња и продуктивност се омасове
A kada je se to cena necega vratila.Znaci da bi zarada trebala pratiri potrosacku korpu.Znam ja sta je pisalo.Nisam idiot.
 
A kada je se to cena necega vratila.Znaci da bi zarada trebala pratiri potrosacku korpu.Znam ja sta je pisalo.Nisam idiot.

Па паприка парадајз .. зимница осцилују у години дана ....

Оду горе 30% па падну 30%

У задњих пар година чудна је појава да башпред зимницу поскупи све 70% ... а баш тада је тепирано да све сазри

Подпуно супротно 'слободном' тржишту ....

Успон и пад су могући .. нису као ентропија једносмерни
 
Па паприка парадајз .. зимница осцилују у години дана ....

Оду горе 30% па падну 30%

У задњих пар година чудна је појава да башпред зимницу поскупи све 70% ... а баш тада је тепирано да све сазри

Подпуно супротно 'слободном' тржишту ....

Успон и пад су могући .. нису као ентропија једносмерни
Izvini za onaj odgovor prethodni,nisam mislio da te uvredim.Ne znam sta mi bi.Mnogo nerelanih poskupljenja mnogi stvari i namirnica je ove godine poskupelo.Sto se tice povrca i voca,kad stize branje iz basti,a ne iz plastenika,obicno sve pojeftini,ove godine je sve islo na gore,nerealno.Muka mi je vise od ovih preprodavaca,a proizvodjac daje robu za sitne pare.Samo su na povrcu,recimo paradaizu i krastavcima dobro zaradili i proizvodjaci,jer se nesto poremetilo na trzistu.Nikad krace u sezoni nisam jeo salatu od paradaiza i krastavaca.Kratko vreme je paradaiz bila cena ispod 100 dinara.Krastavac malo jeftiniji.
 
Izvini za onaj odgovor prethodni,nisam mislio da te uvredim.Ne znam sta mi bi.Mnogo nerelanih poskupljenja mnogi stvari i namirnica je ove godine poskupelo.Sto se tice povrca i voca,kad stize branje iz basti,a ne iz plastenika,obicno sve pojeftini,ove godine je sve islo na gore,nerealno.Muka mi je vise od ovih preprodavaca,a proizvodjac daje robu za sitne pare.Samo su na povrcu,recimo paradaizu i krastavcima dobro zaradili i proizvodjaci,jer se nesto poremetilo na trzistu.Nikad krace u sezoni nisam jeo salatu od paradaiza i krastavaca.Kratko vreme je paradaiz bila cena ispod 100 dinara.Krastavac malo jeftiniji.

Добро је да се по свету отворено пише о порасту цене хране

https://www.just-food.com/news/germ...rices of all goods,energy, increased by 23.3%.

https://www.just-food.com/news/germ...rices of all goods,energy, increased by 23.3%.

Немачка инфлација за храну 20% а Француска 6%

И не само хране .. грејање ...

Оно што су деценијама Франци и Германи радили Шпанцима Италијанима и Грцима

сада као бумеранг добијају од Американаца и Кинеза ...
 

Back
Top