mladje zene i poslovni uspeh

[gost 235821]

helou
ako mi obrisete i ovu temu, pocecu to licno da shvatam


tema verovatno ima konfuzan naziv ali nadam se da vas ima u ranim tridesetim i na dobrim poslovnim pozicijama...ili ste izuzetno strucne...ili vodite samostalno svoj posao...
uglavnom, poslovno ste nadprosecno uspesne ali ste jos uvek relativno mlade.

ovde bi trebalo da se bavimo problemima koje ovakve pozicije stvaraju a pogotovo odnos starijih ljudi prema vama i vas prema njima.

ja u poslednje vreme ne umem da se postavim kako treba prema ljudima starijim od mene kad se radi o poslu i to mi je izvor konstantne frustracije: niti mogu da ih pustim da se ponasaju kao da su mi roditelji jer ocekujem profesionalan odnos, a opet, ne mogu ni pickarati nekog 20,30 godina starijeg od mene, kao sto bih nekog ko je mojih godina.

vise godina ne znaci i vise strucnosti i uspeha a starijim ljudima se nekako podrazumeva da u odredjenom polju znaju vise od mladjih a cesto nemaju pojma i ponasaju se infantilno i iskompleksirano, ocekujuci postovanje i pokornost.
sve sto se sugerise, mora da se kaze nezno i hodajuci po jajima da oni slucano ne bi pomislili da neko zna vise od njih.
dok oni mogu da sutiraju okolo beskrupulozno - jer su pobogu stariji i to se podrazumeva.
oni mogu da budu odlucni, prodorni, pametni i agresivni - ali ako je to isto neko 20 god mladji od njih pa jos i zena, to je okidac raznih konflikata...to kao da im je poziv da tog nekog malo zveknu po glavi jer to tako ne moze...

da li ste dolazili u ovakve situacije i kako ste reagovale?
muski isto tako mogu da odgovaraju, bas me zanima da li se ovo i njima desava..
a starija generacija pogotovo nek odgovara jer me jako interesuje ovo sve iz njihove perspektive...


ja sam rekla da ne umem da se postavim a to bi znacilo da ne mogu da nadjem kompromis koji moze da zadovolji i mene i njih...ili ja moram da glumim nesto i gutam knedle...ili postavim granice malo ostrije pa ispadnem nevaspitana...ili ignorisem situaciju ali to je onda najgore jer to znaci da "nemam postovanja" (nije mi jasno??)
ja sebe ne smatram ni klinkom, ni devojcicom ni glupacicom i ne treba mi savet koji nisam trazila, pomoc, zastita i tako to...
ako pokazem samopouzdanje, to se maltene smatra uvredom...ako se zajebu u proceni pa pomisle da sam nesigurna mala glupaca, polomice se od objasnjavanja stvari koje VEC ZNAM. i bice srecni!
fuj...

 

[gost 216949]

Probleme koje ti imas nisu fenomen danasnjice (osim da si zeMsko, cega je ranije bilo u manjem procentu nego danas) vec cisti problem generacija. Bilo, je i bice.
Pre vise od dve decenije sam imao slicne dileme. Najvaznije u svemu je: tvoje znanje i strucnost ne sme biti subjektivna, svi mi vucemo rado samoprecenjivanju. Ako imas dovoljno jaku licnost, onda imas i samopouzdanje koje zajedno sa vladajucim znanjem nije problem da budes prihvacena od koleginica i kolega (ili podcinjenima).
A diplomatiju trebamo od rodjenja do smrti, ton je uvek davao muziku i davace. Pristojnost i postovanje tudje licnosti (nezavisno od intelektualnog i statuskog nivoa) je osnova u celom svetu za priznavanje i ubijanje tudje sujete.

 

[medved_bg]

Sećam se da sam u početku imala takvih situacija, mada zaista nikad nisu bile toliko drastične kao što ti opisuješ....više je nekako visilo u vazduhu...Jesam tada bila mlađa nego ti sada, ali i danas smatram da je u poslu iskustvo jedna jako bitna stvar. U prevodu, i kada sam o nekoj stvari znala više od starijih kolega, dešavalo se da oni tu stvar lakše reše zahvaljujući većem iskustvu. Bez obzira koliko smo stručni ili da li smo nadređeni, od starijih kolega puno može da se nauči.

Naravno, ima i onih koji se osećaju ugroženim mlađim kadrom, koji funkcioniše na neki drugačiji način, ima drugačije metode i ideje, u kojima stariji ponekad ne mogu da se snađu....sve je to normalna ljudska reakcija, mada su ponekad postupci pomalo neljudski. Ono što znam je da ne može sve đonom, mora čovek da bude diplomata i psiholog. I da da ljudima malo vremena da se naviknu na novu situaciju, da proceni kod koga pali jedno, kod koga drugo.

Sećam se da sam jednog starijeg kolegu stalno pitala ponešto vezano za konkretan posao, njemu je to značilo da se oseti još uvek korisnim, a iskreno, kako sam bila baš sveža, i meni je značilo da neke korake proverim. Ebg, jedno je teorija, drugo je živ posao. Kasnije sam ga ponešto pitala i kad sam znala odgovor. Vremenom smo postali sjajni saradnici, uvažavajući međusobne sposobnosti i znanja.

Ozbiljnije konflikte nisam imala, držala sam gard strogim persiranjem, vaspitanim izražavanjem, tj. bez pičkaranja bez obzira šta mi se kaže (znam, zvuči neverovatno za mene, al' svašta čovek utrenira ). Teško je svađati se sa onim ko ne pristaje da se sa tobom svađa I teško je ne ispasti nadobudna, drska, bez poštovanja i sl....ako se buniš i ujedaš za svaku sitnicu. Konfliktne situacije iskuliraš, pa pokreneš razgovor kad se strasti smire, na način na koji proceniš da je najbolji da tu osobu "smotaš". Izražavanje poštovanja prema njihovom iskustvu uvek pali. Ja sam sa jednim čak igrala na kartu da stariji treba da prepuste mladima krljanje, da se i mi razvijemo, a da nam oni budu mentori i učitelji, blabla, taj neki rad. Hiljadu ljudi, hiljadu ćudi.

I da, neće pomisliti da si nesigurna mala glupača ako ti nešto budu objasnili...to će pomisliti ako ti budu objašnjavali jednu stvar više puta.

Eto, sve je nabacano, ali nadam se da koristi

 

[saintgeorge]

hm ono sto je pogresno je potenciranje ostavljanja utiska koji bi dokazao samopouzdanje..bas tako kao sto pises..to bi i jedna tinejdzerka rekla za sebe..da sve zna u zivotu..to se tako ne radi..nego se ne obraca paznja na misljenje svakog pojedinca i tera svoja prica..ako ta prica pije vodu..sve ce samo doci na svoje vremenom..ako ne..bice tako kao iz opisa

 

[LindaLee]

srecom kod mene je hijerarhija jasno postavljena,pa je to manje moguce,mada ne kazem da je nemoguce
radila sam s dve starije zene,starije od moje mame,jedna mi je donosila one puzice ako se secaju stariji forumasi
uglavnom one su trazile nekako materinski odnos (ja sam bila sef,one radnice) nametnule su neki odnos npr jedine su dolazile da me poljube kad se vidimo ujutro,dok sam se s ostalima rukovala,to je ono sto su zelele-meni je bilo prihvatljivo da im to dam dok one meni daju ono sto ja zelim-da rade sta treba,da prate planove koje napravim -one su to radile bez problema i to je tako funkcionisalo
povremeno sam se nervirala sto nisu ukorak s vremenom,npr rad na kompjuteru i slicno ali se potrudim da zamislim moju mamu s ovakvim menadzerom kao ja (dinamicna i ne razume da neki drugi idu 30km/h) pa zakocim
eto to je moje iskustvo,a na forumu nam najbolje ide da prepricavamo svoja iskustva pa posle autor teme izvuce pouku
mislim da treba da ih pustis na nekim poljima,a na drugim da im pokazes ko si i sta si,tako se uspostavlja neka ravnoteza,pa sve strane mogu da prihvate situaciju (dakle diplomatija)-u fazonu ok ti imas iskustvo od 20god,ali ja poznajem novu tehnologiju 1:1 kad svako ima neko polje gde dominira onda ima vecih sansi da se supostave ok odnosi

 

[medved_bg]

hm ono sto je pogresno je potenciranje ostavljanja utiska koji bi dokazao samopouzdanje..bas tako kao sto pises..to bi i jedna tinejdzerka rekla za sebe..da sve zna u zivotu..to se tako ne radi..nego se ne obraca paznja na misljenje svakog pojedinca i tera svoja prica..ako ta prica pije vodu..sve ce samo doci na svoje vremenom..ako ne..bice tako kao iz opisa

Dobro, u vezi sa tim treba reći i da je to potenciranje uobičajeno za ove godine, tj. za početke u nekom ozbiljnom poslu...opet normalna ljudska reakcija...znaš šta znaš, iza tebe su znanje i kvalifikacije za koje si iskrvario, došao si do nekih pozicija, hoćeš i više i bolje, odmah i sad, ništa ti nije dovoljno skoro, krljaš kao pitbul, hoćeš maksimum poštovanja i uvažavanja, ebt, supermen si, samo nebo je granica.
I jesi supermen u neku ruku, to je jedan od perioda kad je poslovni entuzijazam na vrhuncu, kao i energija koju si spreman da uložiš i želja da se dokažeš i potvrdiš.
Teško je sve to obuzdati

Meni je ta prva faza već zgasla, pa mogu da tvrdim da posao nigde neće pobeći i ne mora sve da se uradi za prvih 3 ili 5 godina.

 

[vd]

babe i žabe
hijerarhija na poslu nije povezana sa godinama.
nadređeni koji ima problem sa time to treba da reši sa samim sobom.
p.s. 20 godina ne radim u državnom sektoru

 

[gost 243178]

Meni je u neprijatnim situacijama i odnosima najlakše da se oslanim humor, i dok sam imala starije saradnike uglavnom sam putem šala uspostavila odnose sa njima. I meni je bilo neprijatno što treba da 'tupim' dvadeset godina starijem čoveku - ne u poslovnom smislu, nego onako ljudski, baš kao što si i ti opisala.

Ne znam kako da objasnim svoje ponašanje, pristup je bio intuitivan : ) Potrudila sam se da shvatim ko su ti ljudi van poslovnog konteksta (slušaš ljude šta pričaju i uhvatiš se za nešto, pitaš, saslušaš sa interesovanjem - ovo meni ne pada teško jer me interesuju ljudi) i dala dotičnoj osobi do znanja da joj od mene ne preti nikakva opasnost.

U suštini, ista stvar kao i sa vršnjacima, ili mlađim ljudima, samo što sam starijima - vrlo brzo i efikasno, nekada je i jedna rečenica dovoljna - dala do znanja da sam svesna njihovih godina, iskustva, i toga da je pomalo smešno (meni nije bilo smešno, ovaj korak je bio čisto ulizivanje) što ja dirigujem. Kombinacija ovog proračunatog šlihta, iskrenog poštovanja za nečije godine i iskustvo i učtive distance je bila dovoljna. Ne znam kako bi bilo da sam naletela na nekoga ko me baš mrzi, verovatno ne ovako lako.

 

[ludopileglodjekosku]

Odlična tema.

Kao mlada osoba na određenom položaju u firmi, ne sapleteš se samo o "starije-pametnije" što te gledaju potcenjivački jer im po godinama možeš biti dete, pa onda zluradi komentari "vi mladi sve znate, pravite se pametni, hoćete da menjate svet za nedelju dana, a mi već 30 godina radimo ovako i šta fali?"...sa njima se izađe na kraj lako...kulturnim obraćanjem, "na Vi" distancom, i predanim radom. Pokažeš im da si ne samo mlađa već i pametnija, obrazovanija, snalažljivija.
Ono što je mene zgrozilo i sa čim sam se najteže uhvatila u koštac su muškarci godišta mog ćaleta koji u meni ne gledaju samo neuko stvorenjce samo zbog godina već su u startu superiorni (u svojim glavama) i zbog mog pola i izgleda. Ako si mlada i lepa, to te u startu diskvalifikuje kao nosioca znanja. "Bože, ko bi rekao da jedna tako lepa glavica ume da razmišlja", bili su samo neki od komentara koje dobih. Taj osećaj da neko, tačnije kolega sa kojim treba da radiš timski, da sarađujete, razmenjujete znanje i podatke, te smatra parčetom mesa kome zuri u pozadinu, pa osim što, kao nova u firmi, moraš raditi duplo više od ostalih da se dokažeš moraš istovremeno i da nađeš načina kako da pedofilu daš do znanja da ćeš mu priheftati penis za pantalone ako ti uputi još koji ljigavi predlog, je u ravni sa recimo žongliranjem na žici za veš sa sve korpom u ruci...
Ali shvatiš da ćeš ili odustati od posla koji ti se sviđa ili ostati i boriti se. Za svoju poziciju, svoje mišljenje, svoje pravo da iako nosiš suknju podjednako (ako ne i više od mnogih) vrediš.
Šovinizam nije nestao u zemlji Srbiji.
Samo je upakovan u fensi odela i kravate. Još uvek na sastancima čujem kako žene ne treba da se bave advokaturom, politikom još manje, a u bolnice ih treba primati samo kao pacijente.

 

[medved_bg]

Taj trip "mlada, lepa i glupa" sa sretala skoro pa ravnopravno u svim godištima, a i pošteno je raspoređeno na oba pola, da sve bude još gore
Kao i "ah, pa jasno je što ima tu poziciju/platu/šta god "

 

[ludopileglodjekosku]

Taj trip "mlada, lepa i glupa" sa sretala skoro pa ravnopravno u svim godištima, a i pošteno je raspoređeno na oba pola, da sve bude još gore
Kao i "ah, pa jasno je što ima tu poziciju/platu/šta god "

Da. Još uvek im nije jasno sa kim od "glaveština" idem u krevet pa eto za 6 meseci rada napredovah više nego mnogi koji tu "tavore" i po nekoliko godina. A to šta za 2 godine nisu odradili ni trećinu koliko ja za 6 meseci, eeeee, to se ne računa.

 

[ZvezdanKa]

meni ne smeta tudje iskustvo, naprotiv....volim ljude koji su svasta prosli u struci...npr na zadnej, poslu saradjujem sa velikim strucnajcima u srbiji...sa svima imam korektan odnos...da su pritom oni dosat staraiji od mene...znaci kao tate...ja postujem njihovo znanje, dajem im inforamacije koje imam, iznesem predloge...ako me neko saplete sa argumentima znanja...ni malo mi en smeta...korektni su prema meni kao ljudskom bicu...ali nije uvek bilo tako...taj odnos...zensko. lepa...dobro dupe itd...sam dozivela u svojoj prvoj firmi, dok sam radila sa malo starijima od sebe...prosto ne prezaju ni od cega...a sada slicno dozivljavam od svog sefa...koji ima cetrdesetak godina...i kad mu odgovara kaze mi kako malo znam za tries godina, a kad mu odgovara nesto drugo, spusti me na drugi nacin...da su to u glavnom neke gluposti...i da apsolutno odbija saradnaju sa mnom...kako reagujem? nikako. glupa si. jesam. ne znas. ne znam. itd...cinejnica je da ako te neko postuje, nece ni poceti da te postuje...a moje iskustvo je da su matori ljudi, profesionalno ostvareni, potpuno nezainteresovani za neko podhebavanje...ako vec znaju da znaju vise od mene, ako ja mogu da budem korisna u nekim situacijama....to je super...mladji pak su totalna suprotnost....oni bi da diskriminisu svakog ko im se priblizi...jer tu vreba konkurencija...tako je moje iskustvo....ali srecom, prestala sam sve to licno da shvatam...nisam ja kriva sto sam lepa, zgodna, pametna i mlada a nekom to smeta..

 

[gost 159591]

U nekim sam godinama kad ima mnogo starijih i mladjih od mene. Ne smetaju mi ni jedni ni drugi, u stvari tek kad procitah uvodni post shvatih da nisam mnogo razmisljala o dobu mojih kolega, nije mi bitno njihovo godiste.
Nisam u drzavnoj firmi pa da su cesti slucajevi krupnih zverki i njihove dece. U privatnoj firmi je sposobnost ono sto cene a ako vec moraju nekog i preko veze postaviti (jedan jedini koliko ja znam) obicno mu daju neku debilnu ulogu tek da ne smeta onima koji hoce i mogu.
Cenim mladje kolege koji napreduju, znam da su zasluzili, da ih je neko doveo nesposobne verovatno bi mi isli na zivce.
Cenim i starije kolege, samo velikim trudom su uspeli opstati tolike godine kod nas gde se trazi potpun covek, skoro pa rob.
Kratko, nemam probleme s tim.

 

[ZvezdanKa]

da, totalno sam zabasurila svoju zenstvenost, i svoj zenski integritet...i za razliku od nekih ranijih poslova, niko mi se nija obracao tim tonom....ne znam kako sam uspela, spontano, ponasam se profesionalno i ljudski...sve zneske atribute licnosti ostavljam kod kuice, sve sexy atribute licnosti ostavljam kod kuce...a na komentare tipa...tako mlada i tako lepa pa jos i sve ovo...klimam glavom i smesim se...da da..."trnovit je put do uspeha"...onda se lepo okrenem na drugu stranu i odem da razgovaram sa nekim drugim...bez konflikta, bez nastavka, bez komentara, bez ljutnje...neka prica sa neikm drugim o lepoti...

 

[ZvezdanKa]

da, radim na gradilistima, u muskom okruzenju, takva mi ej profesija...

 

[ZvezdanKa]

i jos nesto..uopste vise ne zelimd a budem mlada i direktor i avioni i kamioni, ako to podrazumeva sve ovo sto pokazuju neki "mladi" ljudi na :funkcijama:...kad mi se ukaze prilika bicu...sigurno necu vredjati, omalovazavati i trepeti druge d ame omavalazavaju radi napretka u poslu...ako ne sada...neki drugi put...

 

[Sally_Solomon]

helou
ako mi obrisete i ovu temu, pocecu to licno da shvatam


tema verovatno ima konfuzan naziv ali nadam se da vas ima u ranim tridesetim i na dobrim poslovnim pozicijama...ili ste izuzetno strucne...ili vodite samostalno svoj posao...
uglavnom, poslovno ste nadprosecno uspesne ali ste jos uvek relativno mlade.

ovde bi trebalo da se bavimo problemima koje ovakve pozicije stvaraju a pogotovo odnos starijih ljudi prema vama i vas prema njima.

ja u poslednje vreme ne umem da se postavim kako treba prema ljudima starijim od mene kad se radi o poslu i to mi je izvor konstantne frustracije: niti mogu da ih pustim da se ponasaju kao da su mi roditelji jer ocekujem profesionalan odnos, a opet, ne mogu ni pickarati nekog 20,30 godina starijeg od mene, kao sto bih nekog ko je mojih godina.

vise godina ne znaci i vise strucnosti i uspeha a starijim ljudima se nekako podrazumeva da u odredjenom polju znaju vise od mladjih a cesto nemaju pojma i ponasaju se infantilno i iskompleksirano, ocekujuci postovanje i pokornost.
sve sto se sugerise, mora da se kaze nezno i hodajuci po jajima da oni slucano ne bi pomislili da neko zna vise od njih.
dok oni mogu da sutiraju okolo beskrupulozno - jer su pobogu stariji i to se podrazumeva.
oni mogu da budu odlucni, prodorni, pametni i agresivni - ali ako je to isto neko 20 god mladji od njih pa jos i zena, to je okidac raznih konflikata...to kao da im je poziv da tog nekog malo zveknu po glavi jer to tako ne moze...

da li ste dolazili u ovakve situacije i kako ste reagovale?
muski isto tako mogu da odgovaraju, bas me zanima da li se ovo i njima desava..
a starija generacija pogotovo nek odgovara jer me jako interesuje ovo sve iz njihove perspektive...


ja sam rekla da ne umem da se postavim a to bi znacilo da ne mogu da nadjem kompromis koji moze da zadovolji i mene i njih...ili ja moram da glumim nesto i gutam knedle...ili postavim granice malo ostrije pa ispadnem nevaspitana...ili ignorisem situaciju ali to je onda najgore jer to znaci da "nemam postovanja" (nije mi jasno??)
ja sebe ne smatram ni klinkom, ni devojcicom ni glupacicom i ne treba mi savet koji nisam trazila, pomoc, zastita i tako to...
ako pokazem samopouzdanje, to se maltene smatra uvredom...ako se zajebu u proceni pa pomisle da sam nesigurna mala glupaca, polomice se od objasnjavanja stvari koje VEC ZNAM. i bice srecni!
fuj...

Ja nikad nisam imala taj problem, cak obratno, posto sam jedino zensko u mojoj firmi, svi me tretiraju fino )
Doduse ako sam imala nekog kome sam direktno "nadredjena" to su bili momci mladji od mene, posto se u mojoj struci generalno sve mladji i mladji ljudi probijaju...pa mozda i nisam kompetentna da odgovorim na temu

A inace se vodim parolom, ako mi je neko nadredjen, moram imati odredjen nivo postovanja, i saslusati ga cak i ako nije u pravu. Ako mi je neko ravan ili podredjen, apsolutno nema prava da mi soli pamet, dakle ako su ti stariji ljudi tebi nisu nadredjeni, nema sta da gutas knedle i slusas njihova proseravanja...

 

[marina.c]

Konačno Majo, i ti da ubodeš dobru temu!


Elem, koliko sam čitala postove-svima nam je jasno da "godine iskustva" idu sa godinama starosti...Učenje, prihvatanje novih stavova i konstantno napredovanje bi trebalo ruku pod ruku sa ovim predhodnim. E, tu nastaje mimoilaženje i problem.Godine idu, iskustvo takođe, ali mozak zariba i ne apdejtuje podatke stalno pa imamo slučaj doktorki i doktora ( ja iz moje struke) koje su pre tri'es godina završile medicinu, automatski imaju "tries godina kliničkog iskustva i rada" i barataju podacima od pre tries godina...A to znači-medEcino eve me! I sasvim je logično tim njihovim medicinski zakržljalim mozgićima da sa tolikim "iskustvom u kliničkom radu", ostvare neki benefit u vidu šefofskog ili načelničkog mesta...
A onda dođu neke "mlade, lepe i drčne" ( ne smeju da udare na pamet jer su ga tu tek oduvale) koje lupe rukom o sto i kažu: Dobro, hoće neko da mi definiše granicu dokle smo mladi a kad postajemo stariji doktori??! Jel to četrdeset, četrdest pet ili pedeset godina??! Kad je trebalo negde da se putuje-ona je još mlada...kad je trebalo da se radi-pa, ona je mlada, treba da se dokazuje....I tako čekaš, godine prolaze, ti sebe usavršavaš na različitim poljima, usput se godine i starosti ali i iskustva nižu i...voala! Dođeš jednog jutra, lupiš šakom o sto i pitaš ih da definišu granicu...Ostalo je istorija...bar kod mene....


P.S. Mislim da je to bilo negde oko moje četrdesete...I tako sam ja sama definisala granicu...

 

[vd]

P.S. Mislim da je to bilo negde oko moje četrdesete...I tako sam ja sama definisala granicu...

i tako je i marinac postala "doktor sa tries godina kliničkog iskustva"
pa će sad neke "nove mlade i drčne" to isto da govore za nju
al ko ih šiša, prvo nek se dokažu i lupe rukom o sto
i to tako i treba da bude...

 

[marina.c]

i tako je i marinac postala "doktor sa tries godina kliničkog iskustva"
pa će sad neke "nove mlade i drčne" to isto da govore za nju
al ko ih šiša, prvo nek se dokažu i lupe rukom o sto
i to tako i treba da bude...

...ja tek imam pola od toga....

 

[Софија]

У медицини, макар знала 100 пута више од надређене/надређеног, не смеш да им кажеш то.
Сујета је абнормална.
Зато, говрим тихо и носим пса са собом. Иначе, довиђења каријеро !

Рецимо, имала сам баналну ситуацију где колегиница од цирка 44-45 година не зна ништа о компјутерима и као држи ми предвање да не идем на ту неку Крстарицу јер ћу да покупим вирусе.
А све редом висе на фејсу.

И покушала сам ја да јој објасним да то није баш тако, ал' она упорна па упорна и тачно се види да нема појма о чему прича. И шта човек да јој каже?
Да јој кажем да је глупсон кога је прегазило време- не иде јер ће се ем мени олупати о главу, ем није ни културно.

Кад хоћу на нет, одем у другу собу и сви мирни.

Сујета је толика да не смеш да кажеш ни које језике говориш, ни да се разумеш у компјутере, а таман посла да се види да си поткован знањем медицинским. Кад сам факс завршавала лепо ми је колега један рекао: ''Кад почнеш да радиш, шта год да те питају да ли знаш, ти им кажеш да не знаш али ћеш научити. Макар се радило о ствари коју си апсолвирала''.

Ја га слепо послушала.
А видим како се други батргају, нервирају...мада, многи и нису управу.
С друге стране свесна сам да као почетник не могу да знам боље од старијих колега бар још коју годину. И то поштујем.

Наравно, у Бг-у везе раде само тако дако да је чест случај да оне мало старије колеге које већ имају положен специјалистички појма немају. Колегиница која је асистент и то већ дуго, доста пута се обрукала пред студентима. Чак ју је једном један доцент испрозивао јавно како појма нема.
И то доцент који је душа од човека. Могу мислити колико дуга га онда већ иритира њено незнање/погубљеност, ма шта год...
Ето, и ту морам да трпим.
Али шта да се ради, неко је ту држи...

Није лако у Србији данас младим амбициозним људима с идеалима.

 

[prolaznik011]

Iskustvo kaze da bi zene trebale da biraju ''zenska'' a mushkarci ''mushka'' zanimanja,jer che u suprotnom zene biti izlozene diskriminaciji i mobingu a mushkarci che pogubiti vreme dok ne shvate gde se nalaze.I tu niko ne moze da dodze do profesionalne satisfakcije i bude zadovoljan.

 

[111111]

da nije ta pozicija bajni menadžer/ka

 

[damajante]

Ok, verovatno postoje predrasude o godištu i polu, ukoliko su u pitanju radna mesta nižeg ranga, ali na radnim mestima viših pozicija nije baš čest slučaj.
Ako znaš svoj posao, ali stvarno znaš, ako si rečita, ako se ne stidiš da priznaš da nešto i ne znaš i ako znaš način kako to da priznaš, nema nikakve veze sa kim komuniciraš u smislu godišta sagovornika.
Da, svakako starije osobe se više boje mladih naprednih kadrova, više ih je sramota kada nešto ne znaju teže im je da traže savet ili pomoć, i onda naravno u zavisnosti od karaktera same osobe koja se oseća ugroženo, može doći do konflikta.
Mi često u firmi, imamo klijente ili ljude iz branše, koji su stariji i oni zaista na prvu loptu zauzmu neki nadmeni stav jer su kod nas u firmi svi od 26-38 godina, i prave se pametni u početku, teško im je objasniti neke stvari, ali to se vrlo brzo promeni kada shvate da naše znanje nije slabije od njihovog, čak naprotiv.
Veći šok dožive oni klijenti (pričam o starijim ljudima) sa kojima se recimo komunikacija i svi poslovi rešavaju telefonom ili putem mejla, i sad na osnovu boje glasa i svih razgovora stvore neku sliku, i onda kada nekom prilikom dođu kod nas prosto ne veruju ko je ko, i uvek im je komentar joj kako ste svi mladi da li je moguće? Naravno da su prijatno iznenađeni, ali im je većini to neverovatno, valjda očekuju da njihova generacija ipak sve najbolje zna.
Svađa sa starijim kolegama, klijentima - mene pre izvedu iz takta oni mladi menadžerčići koji se kurobecaju a pojma nemaju, a ne bi priznali ni za živu glavu...

 

[Андроник Комнин]

Konačno Majo, i ti da ubodeš dobru temu!


Elem, koliko sam čitala postove-svima nam je jasno da "godine iskustva" idu sa godinama starosti...Učenje, prihvatanje novih stavova i konstantno napredovanje bi trebalo ruku pod ruku sa ovim predhodnim. E, tu nastaje mimoilaženje i problem.Godine idu, iskustvo takođe, ali mozak zariba i ne apdejtuje podatke stalno pa imamo slučaj doktorki i doktora ( ja iz moje struke) koje su pre tri'es godina završile medicinu, automatski imaju "tries godina kliničkog iskustva i rada" i barataju podacima od pre tries godina...A to znači-medEcino eve me! I sasvim je logično tim njihovim medicinski zakržljalim mozgićima da sa tolikim "iskustvom u kliničkom radu", ostvare neki benefit u vidu šefofskog ili načelničkog mesta...
A onda dođu neke "mlade, lepe i drčne" ( ne smeju da udare na pamet jer su ga tu tek oduvale) koje lupe rukom o sto i kažu: Dobro, hoće neko da mi definiše granicu dokle smo mladi a kad postajemo stariji doktori??! Jel to četrdeset, četrdest pet ili pedeset godina??! Kad je trebalo negde da se putuje-ona je još mlada...kad je trebalo da se radi-pa, ona je mlada, treba da se dokazuje....I tako čekaš, godine prolaze, ti sebe usavršavaš na različitim poljima, usput se godine i starosti ali i iskustva nižu i...voala! Dođeš jednog jutra, lupiš šakom o sto i pitaš ih da definišu granicu...Ostalo je istorija...bar kod mene....


P.S. Mislim da je to bilo negde oko moje četrdesete...I tako sam ja sama definisala granicu...

Одмах сам те препознао!