Мирослав Мика Антић

[Nina]

BALADA

Od svih si devojaka bila tisa
Zbunjena, sama, neprimetna, bleda
Ej, zasto nisi bar porasla visa,
Bar visa za pola pedlja?

Jedne je noci udarala kisa,
Tako krvnicki ko cuvari reda...
Ej, zasto nisi bar porasla visa,
Bar visa za pola pedlja,

Jer kada si se o drvo kraj vrata
Obesila jednom u svitanja seda,
Izmedju bosih nogu i blata
Bio je razmak samo - pola pedlja.

Miroslav Mika Antic

 

[Nina]

''Ko nije plovio,ko nije brodio,ko se od orkanskih talasa skrivao,taj kao da se upola rodio i kao da je upola živeo.''

Mika Antić

 

[Nina]

Ako mi život krila skrati, i sneg u oku počne da veje, znam, bar se neću pokajati što sam umeo da se smejem.

Miroslav Mika Antić

 

[Waterfall]

Gde je sve tvoje

Zar te ne uplaši pomisao
s kim luta tvoja svest kad zaspiš?

S kim se izležava tvoj san
sad, dok si budan?

Gde je sve ono što si zaboravio da si bio?
Gde je sve ono što si sad, a ne znaš da to jesi?

Gde je sve tvoje
Svaki put kad ga tražiš?

Mika Antić

 

[kalis]

Ko zna koliko živih uopšte nije živelo.

 

[kalis]

Nasloni moje vreme na svoje. Duže će večnost vredeti kad smo zajedno.

 

[kalis]

Preci su nule onima , koji im se na kraju pridruže kao nula. Staneš li im na čelo kao broj koji nešto vredi, nule će postati cifra. Cifra koja se ne da izbrojati nijednom pameću.

 

[Nina]

Mika Antic - Senka

Zbog svega sto smo najlepse hteli
hocu uz mene nocas da krenes,
ma bili svetovi crni ili beli,
ma bili putevi hladni il vreli,
nemoj da zalis ako svenes.

Hocu da drzis moju ruku,
da se ne boljis vetra i mraka,
uspavana i kad kise tuku,
jednako krhka, jednako jaka.

Hocu uz mene da se svijes,
korake moje da uhvatis,
pa sa mnom bol i smeh da pijes
i da ne zelis da se vratis.

Da sa mnom ispod crnog neba
pronadjes hleba komadic beli,
pronadjes sunca komadic vreli,
pronadjes zivota komadic zreli.
Il crknes, ako crci treba,
zbog svega sto smo najlepse hteli.

 

[kalis]

Mika Antic - Senka

Zbog svega sto smo najlepse hteli
hocu uz mene nocas da krenes,
ma bili svetovi crni ili beli,
ma bili putevi hladni il vreli,
nemoj da zalis ako svenes.

Hocu da drzis moju ruku,
da se ne boljis vetra i mraka,
uspavana i kad kise tuku,
jednako krhka, jednako jaka.

Hocu uz mene da se svijes,
korake moje da uhvatis,
pa sa mnom bol i smeh da pijes
i da ne zelis da se vratis.

Da sa mnom ispod crnog neba
pronadjes hleba komadic beli,
pronadjes sunca komadic vreli,
pronadjes zivota komadic zreli.
Il crknes, ako crci treba,
zbog svega sto smo najlepse hteli.

 

[Nina]

SAMOĆA

Svoju snagu prepoznaćeš po tome
Koliko si u stanju
Da izdržiš samoću.

Džinovske zvezde samuju
Na ivicama svemira.
Sitne i zbunjene
Sabijaju se u galaksije.

Seme sekvoje bira čistine
Sa mnogo sunca, uragana i vazduha.
Seme paprati zavlači se u prašume.

Orao nikad nije imao potrebu
Da se upozna sa nekim drugim orlom.
Mravi su izmislili narode.

Svoju snagu prepoznaćeš po tome
Koliko si u stanju
Da prebrodiš trenutak,
Jer trenutak je teži
I strašniji i duži
Od vremena i večnosti.

Miroslav Antić

 

[Nina]

Ovo je pesma
za tvoja usta od visanja
i pogled crn.

Zavoli me,
kad jesen duva u pijane mehove.
Ja umem u svakom novembru
da napravim jun.

I nemam obicne srece.
I nemam obicne grehove.
Moja je sreca srneca,
a gresno mi je smesno

Ako me neko cacne
u ove oci placne,
nije to neutesno:
ja umem od suza da pravim
klikere lepe, prozracne.

Podelicu sa tobom
sva moja sasava zdravlja.
Zavoli moju senku
sto se klati niz dan.

Sutra nas mogu sresti
ponori ili uzglavlja.
Ludo moja, zar ne znas:
divno je nemati plan.

Izadji iz tog detinjstva
kao iz starih patika.
Zavoli moj osmeh, dubok
kao jezerske vode.

Evo, i ja sam se izuo.
Pod vrelim tabanima
rastapa mi se asfalt.
Budi uz mene kad odem.

 

[Nina]

Torba

Nikad te nisam ništa iskrenije molio,
od ovog što ti sada govorim, sine moj.

U naježenom vetru veceri drvece otresa
s leda suvi bakar. To se dogegao septembar.

Ti sutra polaziš u školu.

Okna mirišu srebrno i zeleno na prve severne
magle i prve kiše. Vazduh se para kao
paucina i sav je izbušen kricima divljih
jata što se sele na jug.

Popodne kupio sam ti torbu. Tvoj prvi teret
u životu. Držiš je praznu kraj uzglavlja.
S njom ceš prespavati noc.

"Prazna je torba najteža" - pevaju Cigani dok
se vuku niz bespuca. Ja u sebi pevušim:

"Prazna je torba bogatstvo, jer u nju staje
svašta svega što živi i želi. U punu ne staje
više nijedna mrva sna.

Nijedna gipkost ovog pomalo okoštalog sveta.
Tu pesmu, možda, retko koji mališan cuje od
svoga oca, dok prima u šake sudbinu.

Otac Don Kihotov, Servantes, rekao je svomsinu:
"Ko premnogo u torbu trpa, poderace je."

A i ljudsko oko je torba. A i ljudska pamet je torba.
A i ljudsko srce je torba. Sve su to torbe bez dna.

I mogu mnoge hiljade pokolenja stavljati u njih pregršt zanosa,
nežnosti, nade, još uvek ostace mesta za nove, šire proste,
još uvek ostace mesta za nove radoznalosti.

Jos uvek ostace mesta za mnogolike svetove
koji na prstima prilaze i nose ispod kožetoplije i belje ljubavi.

Jer sutra nema jedno oblicje, sine moj.
Postoji veliki broj buducnosti.

I moraš imati dalekovidu moc proricanja da
se ne zgrudvaš u samo jednom vremenu.

Ne znam grešim li ako verujem:
ipak je sve tako lako poderivo - sem coveka.


Mika Antic

 

[Mika]

O ČEMU PRIČAMO DOK ŠETAMO

O čemu pričamo dok lutamo
u predvečerje gradom?

U stvari, mi samo ćutimo… ćutimo
i gledamo se kradom.

U stvari: mi se u sebi pitamo
nešto što nikom nije jasno.

I sanjamo. I skitamo… skitamo
i katkad šmrknemo glasno.

A kad se nebo skoro već smrači
i od svetiljki noć požuti,

odjednom znamo šta sve znači
to što se ovako ćuti.

U stvari: mi to u sebi slutimo
reči narasle u bezmerje,

pa nam je dosta i da ćutimo
i lutamo kroz predvečerje.

Miroslav Mika Antić

 

[Nina]

Kada mi nedostaješ

Mislim tudje misli
Kradem svoje vreme
Provlacim ga
Izmedju oblaka, snova,
Daljine i snega…

Kada pozelim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oci
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.

Kada te nema
Jer tako hocu
Zaledim osmeh
U sebi kazem ime
Udahnem duboko
I pomislim

Tako mi nedostajes…

 

[Baudrillard]

Usne

Usne jedino zato postoje
da s nekim podelis nesto svoje.

To su latice najmekseg cveta.
Grumencic saca prepun meda
sa zlatnim ukusom kasnog leta
i blagim disanjem drvoreda.

One su sum kise sto rominja
po celu noc niz trotoare.
I prvi plamicak koji zatinja kad vatre pocnu da se zare.

Usne su da se nesto sapne
u jedno ustreptalo vece.
Usne su da zvezda na njih kapne
i da te prvi poljubac posle
celog zivota pomalo pece.

Usne jedino zato postoje
da s nekim podelis nesto svoje.

 

[kalis]

 

[kalis]

 

[kalis]

Reka bi mogla da bude

Reka bi mogla da bude
okean, ako se zgrči
toliko ima u sebi
ogromne, večite vode.

Al ako ikada zapne
i umori se dok trči
umreće bez daljine,
umreće bez slobode.

Umreće u njoj vetar.
Umreće šume i žita.
Umreće bokori sunca
što se uz obalu pletu.

Zato ne sme da stane
i zato večito hita,
sa usnama od vode,
najžednija na svetu!


Miroslav Mika Antić

 

[kalis]

Veruj mi, poslednja ljubavi, nemoguće je voleti poslednji put u večnosti.

 

[kalis]

“Psi su razroke pameti, sujeverni i priglupi.
Ne mrze oni vas, nego je velika tuga što misle da, ako odgrizu i komad vašeg mesa, mogu postati vukovi.
Moj vuče, psi su sekta.

Već to, kad udišu vazduh koji vi udišete, čini ih uzvišenima.
Već to, što idu pravcem kojima se vi batrgate, čini im čast i slavu.
Psi nisu čak ni čopor. Oni su menažerija”.

 

[Полексија]

 

[kalis]

Podatak u krštenici nije drugo do nadimak za mnoga prava imena koja u sebi nosimo, a nisu nam ih upisali.
Nisu nas poznavali u trenutku rođenja.

 

[kalis]

Veruj mi, poslednja ljubavi, nemoguće je voleti poslednji put u večnosti.

 

[LastDay]

 

[kalis]