Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

[PetarSamotnjak]

Ne traži put kojim ćeš ići
Pronadji put kojim ćeš stići

Miroslav Antić

 

[Branko Lori]

Britvom ću morati sa sebe da te skidam
kao školjku priraslu uz ljušturu krečnu.

Jer video sam te svu od stida.
I mnogo dublje od stida.
Jer video sam te mlečnu.
Isprljanu.
I večnu.

Zaboraviću ti usne na trbuhu
kao beduin dve preklane kamile u pustinji bez vode

Sto vekova ću ostati ukopan
u bele peskovite bregove tvog užarenog tla.

Sto vekova ću samo zbog tebe nožem da se krstim
i kutnjacima molim.

Mesečinu ću kao ražanj u grkljan da zabodem.

Sto vekova ću ovako užasno da te volim
sav od paperja i sav od zla.

M. Antić

http://s14.****************/images/141121/5vequ48p.jpg

 

[PetarSamotnjak]

Snovi su java koja možda neće biti, ali nam je ne mogu oduzeti.

Miroslav Antić

 

[Gogilli]

 

[Zoki D.N.M.]

SENKA



Zbog svega što smo najbolje hteli

hoću uz mene noćas da kreneš.



Ma bili svetovi crni,

il beli,

ma bili putevi hladni,

il vreli,

nemoj da žališ ako svenem.



Hoću da držiš moju ruku,

da se ne bojiš vetra

i mraka,

uspravna i kad kiše tuku,

jednako krhka,

jednako jaka.



Hoću uz mene da se sviješ,

korake moje da uhvatiš,

pa sa mnom bol

i smeh da piješ

i da ne želiš da se vratiš.



Da sa mnom

ispod crnog neba

pronađeš hleba komadić beli,

pronađeš sunca komadić vreli,

pronađeš života komadić zreli.



Il crkneš,

ako crći treba

zbog svega što smo najlepše hteli.

 

[Zoki D.N.M.]

BOSONOGA PESMA
Ovo je pesma za tvoja usta od višanja i pogled crn. Zavoli me, kad jesen duva u pijane mehove. Ja umem u svakom novembru da napravim jun. I nemam obične sreće. I nemam obične grehove. Moja je sreća srneća, a grešno mi je smešno. Ako me neko čačne u ove oči plačne, nije to neutešno: […]

 

[Zoki D.N.M.]

 

[Mala sanjalica]

Kad ti izgovaram ime,
sav sam ispljuvan i čist,
i mek i besan...
I – polumrtav od ljubavi.
Naučila si me da uz tebe
ričem, i naričem, i milujem, i drobim...
Kad ti izgovaram ime – sav sam ošuren od sunca
i neko mi neverovatno lepo čudo u grlu klokoće.

 

[Mala sanjalica]

"...Van mene dosta boja živi.
Van mene katkad svet i posivi,
ili se smrači i naoblači.
(...)
Dobro je zato što postoje
i ove moje lepše boje.
(...)
u meni živi sto vatrometa
nekakvog šarenijeg i lepšeg sveta."

 

[Branko Lori]

Što manje kaži

U ljude upisuj druženja,
al nikad srca oluju.

Ljudi te pažljivo slušaju,
al samo svoj glas čuju.

Zato im što manje kaži.
Ljudi su tek onda ljudi

kad im se ništa ne traži,
a mnogo im se nudi.

Ljudi su čudne biljke.
Kad rastu - u sebe siđu.

Sretnu se. Pa se raziđu.
Ili se mimoiđu.

M. Antić

 

[John_McClane]

 

[Rusalka]

Kad nekoga u prolazu pitaš: kako si,
ti to sebe proveravaš i sebe pitaš.
Nauči se da umeš da uplašiš svoj strah,
umesto strah da tebe plaši.

Nauči se da umeš da zaboliš svoj bol,
umesto da on tebe boli.
Nauči se da umeš da vodiš svoje puteve,
umesto putevi tebe da vode.

I nauči da umeš da odŽiviš svoj život,
umesto da on tebe živi.
Jer njemu je svejedno
da li nas ima ili nema
i da li, uopšte,
i mislimo da mislimo.​

 

[Mala sanjalica]

Ne uči, nego izmišljaj to što je nezamislivo.
B

udućnost će dokazati da smo imali pravo.

 

[Zoki D.N.M.]

KAD MISLIŠ DA SANJAŠ ...


Ne daj da te prevari pogrešni vrač pogađač,

lažljivi čitač zvezda, koji od silnog gledanja

u ovozemaljske stvari, ređe nego ti vidi nebo.



Koliko ja razumem, najveća je sloboda kad nisi

svestan da si slobodan. Ono što osećaš i kao

najmekšu svilu na sebi, znaj: znak je da si

obuhvaćen.



Koliko ja razumem, najveća poezija je trenutak

kad nisi svestan pesme. I najveći je

život kad nisi svestan da živiš, nego misliš da

sanjaš.

 

[Suljo.L]

 

[Zoki D.N.M.]

Ako mi život krila skrati, i sneg u oku počne da veje, znam,
Bar se neću pokajati što sam umeo da se smejem.

 

[Branko Lori]

http://fs2.****************/images/141229/acnq4v5s.jpg

 

[gost 337958]

- Ja imam samo san, običan malecki san u kome sam za pedalj bliže ponekoj zvezdi i ptici.

- Upamti: stvarnost je stvarnija ako joj dodaš nestvarnog.

- Zaista, ti mene tako divno ne znaš.

Miroslav Antić

 

[Mala sanjalica]

''I snove valja videti kako rastu dok toneš polagano u njih i paraš se,
baš kao što i ove reči ćutanja, tuđe i moje, tonu noćas, a nadvisuju krov i oblake,
i nadvisuju nebo i rastu u jednu predivnu vasionu koju smo izmislili sebi u visovima opalog septembra.''

 

[Rusalka]

Postoje svakodnevne, sasvim obične stvari,
koje su mnogima tajna.
"Najčvršća vrata su ona koja su širom otvorena",
kaže jedan prastari zapis sa Tibeta.
Postoji govor koji će neko otkriti sutra, a
možda niko neće ni pokušavati da ga
otkrije. Ali Ti ga već sada moraš obuhvatiti
mislima.
Jer to je jezik značenja, a ne dijalekt naziva.
Postoje kulture gestova, disanja ili vida.
Postoji vreme vremena i prostiranje prostora.
Postoji lepota lepote. Postoji istina istine,
stvarnost stvarnog, volja volje i moć moći.
Postoji kretanje kretanja, razmišljanje razmišljanja,
... postoji i ljubav ljubavi.

 

[Branko Lori]

http://fs2.****************/images/150124/z336bn8u.jpg
Carobna pesma

vidim te vec,
istina-kao u nekoj srebrnoj magli,
ali divno te vidim:
na nogama ti cizme od sedam milja,
u ruci aladinova lampa,
putujes na onom cudotvornom tepihu
iz 1001 noci,
preleces planine i mora
i dizes se visoko prema zvezdama

mozda ti i ne slutis
koliko volim tvoju trsavu glavu,
detinju glavu koja mirise na sapun
i penusavi aprilski vetar,

glavu u kojoj stanuju samo boje
visoke,
ogromne,
nedostizne,

glavu koja ce shvatiti bezmerja
i razdaljine svetlosnih godina,
nerazumljive cifre
i geometrijske krivulje
i hrabrost svemirskih brodova
sto ce krenuti sutra
na nova nepoznata sunca

ja sam svoja putovanja
protutnjao pod celom
i tu su stali prostori
o kojima i ne sanjas

cetiri ulice tamo
i tri ulice ovamo,
tako sam jednom leteo
cak do kumove slame

dve, tri, pet casa vina
u restoranu kraj reke,
tako sam beskrajno lebdeo
kroz udaljena sazvezdja

i jedan obican osmeh,
i jedno jesenje vece,
tako sam trazio nove
zlatogrive komete

tako sam sebi nasao
i jednu tihu mudrost
od koje rastu krila

zato i hocu samo da te zamolim:
preleti beskonacnost
i pobedi vreme i mastu,
ali nikad ne zaboravi
kako se koraca po zemlji

dodirni rukama prasinu
dalekih dvojnih zvezda,
nek ti se damari usklade
sa ritmovima pulsara,
al nikada ne zaboravi
kako se koraca po zemlji

jer ljudska srca
zasadjena su nisko kao kupine
tu, gde su svici crveni dzinovi
naseg malenog kosmosa,
tu gde smo sebi nacinili
milimetarske beskonacnosti,
a ipak dovoljno glomazne
da se u njima izgubimo:
ja daleko od tebe
kao alfa kentaura,
ti daleko od mene
kao belo zrnevlje vlasica

pronadji nove svetove
i izatkaj im nebo.
I podari im vazduh
da disu i da ozive

ali nikad ne zaboravi
kako se koraca po zemlji.
samo tako se mozemo
jedan drugom pribliziti

cetiri ulice tamo
i tri ulice ovamo,
moja i tvoja casa piva
u restoranu kraj reke,
i moje iskrene oci
i tvoje iskrene oci
u jedno jesenje vece
detinjasto i roditeljsko,

sto je ono prostranstvo
koje hocu da pomirim
izmedju moje i tvoje zvezde

Mika Antic

 

[Mala sanjalica]

" Svoju snagu prepoznaćeš po tome
Koliko si u stanju
Da izdržiš samoću.
Džinovske zvezde samuju
Na ivicama svemira.
Sitne i zbunjene
Sabijaju se u galaksije.."

 

[bobuljka]

Postoje razbijaci vremena, koji ti svakog dana oduzimaju pomalo usitnjenog tebe. Sta znaci prijateljstvo? Biti u svemu prisutan, ali nevidljiv. Bezglasan. Nenametljiv. Sta znaci ljubav? Dodirivati svet oko sebe, ali ne kvariti ga. Biti vest u vrlinama. Biti promucuran u posmatranju, pripadanju, uzbudjenju, dostojanstvu i naklonosti. Sredjen. Sta znaci odanost? Biti u svemu citak, ali sa finim osecanjem mere. Bez opsirnosti. Ceniti sebe, znaci birati nepristupacna mesta. Ko tece uzvodno, usce mu je u izvoru.

 

[Suljo.L]

 

[Mala sanjalica]

Ako te uprlja blato i otruje gorčina,
oni to sigurno čine iz njima časnih pobuda.
Moralni zakon vode je: da udavi. A vatre:
da sagori sve što joj je u zagrljaju.
Blatu je umetnost da blati. Gorčini da je žešća.
Oni u tome vide čistotu dobrih običaja.
Sve ima svoj stvaralački sjaj i krepost.
Sve ima etiku sopstvene prirode.
Tvoje je s kim si, kuda prolaziš i šta gutaš.
I zato, sve što ti je strano, posmatraj
blagonaklono. Jer i tvoje je rasuđivanje,
I tvoje je delanje za nekog nasilje i bol.