Miroslav Ćosović, Teslino Crnogorstvo i „dukljanomontenegrinska” pseudoistoriografija

[sumljiv_tip]

Ima i staroslovensko "šek", u značenmju "obod" ili "mesto" (u šumi najčešće).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ima i staroslovensko "šek", u značenmju "obod" ili "mesto" (u šumi najčešće).

Rekao bih da je to neko sa bujnom maštom uređivao Vikipediju malo.

 

[Mrkalj]

I drugo, ako tvrdiš da je Šekular slovenska reč, opet te pitam da pronađeš slični primer.

Po čemu sličan? Dobio si po sufiksaciji, šta još te interesuje?

A ako tvrdiš da je Šekular romanska reč, daj primer romanske reči šekular (scaecular?) i značenje.

 

[Pravi Vlah]

A kako je s prešlo u š?

Под добро установљеним језикословним условима латински s редовно прелази у š у разним романским језицима од португалског до наполитанског до млетачког до румунског.

Gde je dodir Šekularaca sa romanskim stanovništvom?

Очигледно на Дурмитору ако не у Боки Которској.

Gde je prezime Šekular (ili sl.) u tom romanskom stanovništvu od kojeg potiče prezime Šekular(ac)?

Није потребно да буде презиме. Довољно је да таква реч постоји.

 

[Pravi Vlah]

... dakle, po prezimenima (plemenskim imenima), kao što je slučaj sa Šekularom koji je dobio ime po Sekulama/Šekulama.

Није.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Po čemu sličan? Dobio si po sufiksaciji, šta još te interesuje?

Pa, pošto tvrdiš da on vodi poreklo od imena Sekula, bilo koji slični primer od iste grupacije: Džakular, Drakular, Žakular, Radular i slično. Ako ga nema, to ili isključuje mogućnost porekla od imena Sekule ili drastično smanjuje mogućnost do te mere da u slučajevima različitog tumačenja etimologije moramo dati ipak prioritet drugim gledištima.

A ako tvrdiš da je Šekular romanska reč, daj primer romanske reči šekular (scaecular?) i značenje.

To sam pročitao u radu Mirka Barjaktarevića O Šekularu. Imaš ga u celini na Google Books. Mada moram reći da, kada bolje pogledam, nisam siguran sa kolikom sigurnošću se može to kazati, zato što ima malčice akrobacija koje deluju neuverljivo. Što se tiče etimološkog dela rasprave, jedino sa čim bih se u celini složio jeste da mi taj toponim ne vuče na nešto što bi moglo biti slovensko.

Ako je ovaj pomen Macura insinuacija ka nečem romanskom, truba.

Nije. Insinuacija je ka staroj predaji o davno, izgubljenom, nestalom i izumrlom stanovništvu, koje se samo u ovom slučaju javlja pod imenom Macure. Moglo je bilo koje drugo biti tu; Španje, Mataguže, Kriči, Latini, uopšte nije od značaja koje je ime bilo upotrebljeno.

PS. Od kad si ti postao promoter usmenog predanja kao činjeničnog istorijskog izvora?

A što se tiče predanja, ja sam uvek kritikovao koliko se to zapostavlja i što ljudi dopuštaju da propadne i ode u zaborav. Citirao sam naše istoriografe koji su zapostavljali usmeno predanje, čak i odvratno se obraćali prema njemu, kao primer zašto to propada (Jovan Rajić). Citirao sam ljude koji su oštro napadali našu staru istoriografju pre Berlinskog kongrosa zbog tako oštrog pristupa prema usmenoj predaji (Sima Ćirković) i opširno sam navodio koliko je interesantno da se u nekim predanjima zrnca istorijskih fakata iznenađujuće mogu očuvati (Risto Kovijanić). Skoro žalopojke sam pisao zbog toga što više niko ne finansira u jasnoj meri, kao u vreme kraljevine Jugoslavije, odlazak etnologa i antropologa na teren da zabeleže sve ostalo što je ostalo nezabeleženo, zato što ulaskom u informatičko doba globalne kulture sve propada, a kada stare priče odu u zaborav, jer se sve manje i manje prepričavaju, time se nanosi nepropravljiva šteta nematerijalnoj baštini nekog naroda.

Tako da ne znam odakle ti to da ja imam neki problem sa usmenim predanjem. Štaviše, samo nedavno sam pomenuo onaj naučni rad Predraga Komatine (hvala Statleru na skretanju pažnje) koji je dokazao da je kralj Vukašin zbacio sa vlasti cara Uroša, što je dalo u izvesnoj meri podršku priči o trovanju koja Vukašina stavlja u centar kao negativca.

To što si ti (ako sam dobro razumeo?), kao i velika većina novoromantičara, u sebi stvorio fiksaciju kako je usmena predaja nekakav dragulj koji čuva pravu istinu i koja su vaš izvor, a mi ostali navodno bežimo od toga i oslanjamo se isključivo na pisanu reč (i to koja je, je li, uglavnom falsifikovana) tvoj je problem koji nema nikakvo uporište u stvarnosti.

 

[gost 371695]

 

[Софија]

Tebi je sve u haplogenima, a sta je za majkom koja ne nasledjuje haplogrupu ili babe, deda po majci i.t.d.

Митохондијална ДНК се наслеђује искључиво по женској линији тј. од мајке.
Тако да није тешко ни мајку проанализирати.

 

[Mrkalj]

Možeš li mi navesti makar jedan jedini toponim u srpskom ili nekom drugom slovenskom svetu koji glase Drakular, Žakular, Sekular, Džakular, Radular,...igde?

Kapulari. Prezime i toponim između Ljubuškog i Počitelja. I šta sad?

 

[jolemisa]

Hajde da otvorimo korektnu temu o ovom kontroverznom crnogorskom publicisti i njegovom ništa manje spornom delu.

Spojler

Prva stvar koja se uočava jeste da je naslov knjige jedna varka, postavljena sa izričitom namerom da obmane potencijalnog čitaoca i ubedi ga da knjigu kupi. Sam uvid u sadržaj knjige je razotkriva vrlo direktno.



Ona uopšte nije posvećena Nikoli Tesli, već predstavlja jednu hrestomatiju dosadašnjih pamfleta i razmišljanja Miroslava Ćosovića, bez ikakve pregledne povezanosti jedne sa drugim, izuzev jedne konture - novoromantičarske interpretacije po kojoj su Crnogorci odvajkada svoji na svome i samo jezik preuzeli od slovenskih došljaka, a sa Srbima (uglavnom) nikakve veze navodno nisu imali, uz plejadu primitivne prepiske kakvoj je autor vičan. Svaka druga stranica je prepuna znakova interpunkcije koji se nižu jedan za drugim, masnih slova i kurziva, odajući utisak žestoke emotivne uznemirenosti autora dok je pisao ovu knjigu, odajući utisak krajnjeg očaja na više mesta, dok pokušava objasniti da je kralj Milutin bio pedofil ili Gavrilo Princip terorista, dok se sve to vreme dotični gospodin svađa sa drugim ljudima, koristeći i prilično nepristojni vid izražavanja. Dok se čovek prosto zapita hoće li se u nekom trenutku pojaviti nekakva veza barem sa jednim od najvećih svetskih fizičara i naučnika, u knjizi se, između plejade srbofobnog šovinizma, može pronaći i koji interesantan podatak u nekolicini poglavlja u kojima Ćosović raspravlja o fenomenu zida ili kapitalizmu, objašnjavajući kako vanzemaljci mogu videti iz svemira Kinesti zid ili pripovedajući o satanizmu Karla Marksa. No, da ne dužim previše mnogo o drugim tekstovima, evo jednog primera kakva se građa može pronaći u ovoj knjizi, koja se pokušava predstaviti kao nekakvo naučno delo, pozivajući se na Kurir (autor u jednom poglavlju opisuje svoje stanje isfrustriranosti iz razloga što sportski komentatori u Crnoj Gori ne crnogorče dovoljno):

Poslednja glava knjige, odnosno svega 18 stranica od ukupno 242 koliko ona ima, nosi naslov čitavog dela i objašnjava o čemu se tu radi. Preskačući ekskurse koji se tiču Emira Kusturice i uopšteno nesrpskog etničkog porekla Ličana, Ćosović navodi desetak američkih listova, objavljenih u Teslinoj mladosti, u vreme prvih godina života u Americi, između 1891. i 1899. godine, u kojima se precizira da je Tesla bio Crnogorac. Nigde nema primera izjašnjavanja Teslinog lično, već samo od strane izvestilaca, koji pokazuju koliko razumeju stvari kada u Boston Post-u od 6. septembra 1893. godine u članku Boyhood Days of Tesla autor opisuje da je Lika provincija koja se nalazi u Crnoj Gori.

Šta se, zapravo, krije tu? Majka Nikole Tesle, Đuka Mandić, bila je Crnogorka. Ona mu je i Gorski vijenac, upamćen skoro ceo napamet (jer je bila nepismena) recitovala. Emotivne veze između Tesle i svojih nacionalnih država, Srbije i Crne Gore, kao što je dobro poznato bile su vrlo značajne. Kako svedoči njegov biograf Milovan Matić, Tesla bi se ponekad našalio da je Crnogorac, upravo u čast tog svog porekla (koje po predanju ide do kneza Drakule Mandića). Iz tog razloga, a i usled potpune konfuzije o istočnoj Evropi vrlo nepismenih američkih medija, u nekoliko časopisa on se javlja kao Crnogorac. Kao što se može videti, to se nakon poslednje decenije XIX stoleća (posle čega ima i dosta više očuvane pisane građe o Tesli) to više nikada nije ponovilo.

Konačni zaključci autora iz eponimnog poglavlja dela o tome da bi Teslu trebalo posmatrati kroz nekakav nacionalni dualizam, slično Ivi Andriću kao Hrvatu i Srbinu, potpuno su neutemeljeni i ravni tvrdnji da bismo mogli govoriti o kralju Aleksandru Karađorđeviću kao osobi dvojnog (srpsko-crnogorskog) nacionalnog identiteta. Knjiga ne sadrži niti jednim jedinim svojim segmentom ikakve elemente nekakvog naučnog rada i predstavlja zbirku brojnih frustracija autora, sastavljenu rečnikom žute štampe.

Ovi danasnji Milooovii crnogorci hoce da prisvoje sve sto je srpsko,kao da su i oni siptari.

 

[Mrkalj]

Evo, možda ti i ovo pomogne.


Kungular is a hill in Kosovo. [1] It is located in the eastern part of the country, 40 km southeast of the capital Priština. The peak of Kungular is 687 meters above sea level. [1]

The terrain around Kungular is mainly hilly, but to the northwest it is flat. [A] The highest point in the vicinity is 870 meters above sea level, 2.3 km east of Kungular. Around Kungular it is quite densely populated, with 222 inhabitants per sq. [3] The closest major community is Gnjilane, 6.0 km northwest of Kungular. The surrounding area of Kungular is a mosaic of agricultural land and natural vegetation. [4]

Kunular is a mountain in Kosovo. [1] It is located in the southeastern part of the country, 50 km southeast of the capital Priština. The peak of Kunular is 765 meters above sea level. [1]

The terrain around Kunular is hilly. [A] The highest point nearby is Stublovača, 962 meters above sea level, 2.2 km west of Kunular. Around Kunular it is quite densely populated, with 124 inhabitants per square kilometer. [3] The closest major community is Gnjilane, 14.3 km north of Kunular. In the surrounding area of Kunular mainly deciduous deciduous forest grows. [4]

The climate in the area is humid and subtropical. [5] The annual average temperature in the neighborhood is 10 ° C. The warmest month is July, when the average temperature is 20 ° C, and the coldest is January, with 0 ° C. [6] The average annual rainfall is 887 millimeters. The driest month is May, with an average of 114 mm of precipitation, and the driest is August, with 23 mm of precipitation. [7]

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kapulari. Prezime i toponim između Ljubuškog i Počitelja. I šta sad?

Ništa sad. Interesantno; mislim da nisam znao za to prezime. Gde se nalazi toponim? Prezime smatraš da bi trebalo da dolazi od kapule, odnosno ličnog imena Kapula? Reči koja bi trebalo da je dalmatinski romanizam (cepulla)?

Evo, možda ti i ovo pomogne.


Kungular is a hill in Kosovo. [1] It is located in the eastern part of the country, 40 km southeast of the capital Priština. The peak of Kungular is 687 meters above sea level. [1]

The terrain around Kungular is mainly hilly, but to the northwest it is flat. [A] The highest point in the vicinity is 870 meters above sea level, 2.3 km east of Kungular. Around Kungular it is quite densely populated, with 222 inhabitants per sq. [3] The closest major community is Gnjilane, 6.0 km northwest of Kungular. The surrounding area of Kungular is a mosaic of agricultural land and natural vegetation. [4]

Kunular is a mountain in Kosovo. [1] It is located in the southeastern part of the country, 50 km southeast of the capital Priština. The peak of Kunular is 765 meters above sea level. [1]

The terrain around Kunular is hilly. [A] The highest point nearby is Stublovača, 962 meters above sea level, 2.2 km west of Kunular. Around Kunular it is quite densely populated, with 124 inhabitants per square kilometer. [3] The closest major community is Gnjilane, 14.3 km north of Kunular. In the surrounding area of Kunular mainly deciduous deciduous forest grows. [4]

The climate in the area is humid and subtropical. [5] The annual average temperature in the neighborhood is 10 ° C. The warmest month is July, when the average temperature is 20 ° C, and the coldest is January, with 0 ° C. [6] The average annual rainfall is 887 millimeters. The driest month is May, with an average of 114 mm of precipitation, and the driest is August, with 23 mm of precipitation. [7]

..i nazivi tih planina bi trebalo da dolaze od srpskih ličnih imena Kungule i Kunule?

 

[Mrkalj]

Gde se nalazi toponim? Prezime smatraš da bi trebalo da dolazi od kapule, odnosno ličnog imena Kapula? Reči koja bi trebalo da je dalmatinski romanizam (cepulla)?

između Ljubuškog i Počitelja.

Jeste romanizam. Ovde je slučaj najverovatnije da je prezime Kapular ("lukadžija") dalo zaselak Kapulari.

 

[Mrkalj]

..i nazivi tih planina bi trebalo da dolaze od srpskih ličnih imena Kungule i Kunule?

Ne, nego možda u albanskom pronađeš etimologiju za Šakular.

 

[Mrkalj]

Pa, pošto tvrdiš da on vodi poreklo od imena Sekula, bilo koji slični primer od iste grupacije: Džakular, Drakular, Žakular, Radular i slično. Ako ga nema, to ili isključuje mogućnost porekla od imena Sekule

Da se podsetimo kako je Drakula srbizam, srpsko ime i prezime.


Srpsko poreklo imena Drakula

Najkrupniji kamen spoticanja među istoričarima koji su hteli da Vlahe u srednjovekovnoj Srbiji uopšte kao slovensko stanovništvo bio je Drakula-argument. Došlo je vreme da jednom zauvek odbacimo mantru o romanskom poreklu imena ili prezimena Drakula i Drakulić.

Drakule, Drakići, Drakulići i Drakulovići

Zaključak

Drakule, Drakulići i Drakulovići dolaze od srpskog imena Dragkul ili Dragkula (od kojeg u kasnijem jezičkom razvoju nastaje Dragko, Draško i prezimena Draškić i Drašković). Za slavnog grofa Drakulu, na rumunskom je posvedočen patronim Dragwlya (ili Dragkwlya) [Anuarul Institutului de Istorie Cluj-Napoca, no. 35, Institutul de Istorie din Cluj, Editura Academiei, 1996, pp. 29–34.]

Zašto bi prezime Drakulić dolazilo od romanske reči za đavola kada ni romansko ime Dracul ne dolazi od te reči već dolazi od starijeg Dragul (od kojeg kasnije nastaje Drago i prezime Dragović) koje je slovensko po postanju? Naravno, hrvatska istoriografija sve srpsko što može navijački pretvara u nesrpsko, pa tako gleda da svi Srbi zapadno od Drine postanu "Vlasi-Romani", jer ako su Romani to olakšava proces kojim velikohrvatska povijest pretvara Srbe u Hrvate i olakšava prelazak Srba u Hrvate u stvarnom životu.

Romanska reč dracul (drac) znači đavo, pa se zato ime Dracul kod Rumuna izbegava iako je bilo prisutno u prošlosti Rumuna koja je bila kud i kamo slovenskija. Prema tome, eventualno (veoma retko) romansko muško ime Dracul može dolaziti samo od slovenskog Dragul (Dragul je preteča imena Drago) pa mu i etimologiju treba sagledavati na taj način. A to važi i za srpska prezimena Drakula i Drakulić. Jer, ako Rumuni daju ime po slovenskoj reči Dragul, zašto bi Srbi davali ime po romanskoj reči koja znači đavo, tj. zašto Srbi ne bi davali srpsko ime Dragko (kasniji Draško) tj. Dragkul od kojeg bi patronim bio Drakula, Drakulić i Drakulović? Mi imamo kod kralja Milutina ("син му Радкула с децом") u povelji posvedočeno ime Radkula (kasniji Radko tj. Ratko). I zaista, ime Radkul ili Radkula moglo je dati današnja prezimena Ra(d)kula, Ra(d)kulić, Ra(d)kulović.

I zaista, ima i Ra(d)kulića, dakle, od Radkula: Google search Rakulić

A i Ra(d)kulovića: Google search Rakulović

Pogledajmo za prezime Drakić koje dolazi od Dragk+ić. Evo, ima i mnogo Drakića: Google search Drakić

Dakle, ako imamo Drakiće i ne mislimo da su romanskog porekla jer o njima nije pisao Bram Stoker, treba da se zamislimo dobro zašto to činimo pri pomenu Drakula, Drakulića i Drakulovića. Jer, semantički gledano, prezime Drakulović je isto što i prezime Drašković.


Mrkalj,
10.4.2018.

 

[Pravi Vlah]

Da se podsetimo kako je Drakula srbizam, srpsko ime i prezime.


Srpsko poreklo imena Drakula

Najkrupniji kamen spoticanja među istoričarima koji su hteli da Vlahe u srednjovekovnoj Srbiji uopšte kao slovensko stanovništvo bio je Drakula-argument. Došlo je vreme da jednom zauvek odbacimo mantru o romanskom poreklu imena ili prezimena Drakula i Drakulić.

Drakule, Drakići, Drakulići i Drakulovići

Zaključak

Drakule, Drakulići i Drakulovići dolaze od srpskog imena Dragkul ili Dragkula (od kojeg u kasnijem jezičkom razvoju nastaje Dragko, Draško i prezimena Draškić i Drašković). Za slavnog grofa Drakulu, na rumunskom je posvedočen patronim Dragwlya (ili Dragkwlya) [Anuarul Institutului de Istorie Cluj-Napoca, no. 35, Institutul de Istorie din Cluj, Editura Academiei, 1996, pp. 29–34.]

Zašto bi prezime Drakulić dolazilo od romanske reči za đavola kada ni romansko ime Dracul ne dolazi od te reči već dolazi od starijeg Dragul (od kojeg kasnije nastaje Drago i prezime Dragović) koje je slovensko po postanju? Naravno, hrvatska istoriografija sve srpsko što može navijački pretvara u nesrpsko, pa tako gleda da svi Srbi zapadno od Drine postanu "Vlasi-Romani", jer ako su Romani to olakšava proces kojim velikohrvatska povijest pretvara Srbe u Hrvate i olakšava prelazak Srba u Hrvate u stvarnom životu.

Romanska reč dracul (drac) znači đavo, pa se zato ime Dracul kod Rumuna izbegava iako je bilo prisutno u prošlosti Rumuna koja je bila kud i kamo slovenskija. Prema tome, eventualno (veoma retko) romansko muško ime Dracul može dolaziti samo od slovenskog Dragul (Dragul je preteča imena Drago) pa mu i etimologiju treba sagledavati na taj način. A to važi i za srpska prezimena Drakula i Drakulić. Jer, ako Rumuni daju ime po slovenskoj reči Dragul, zašto bi Srbi davali ime po romanskoj reči koja znači đavo, tj. zašto Srbi ne bi davali srpsko ime Dragko (kasniji Draško) tj. Dragkul od kojeg bi patronim bio Drakula, Drakulić i Drakulović? Mi imamo kod kralja Milutina ("син му Радкула с децом") u povelji posvedočeno ime Radkula (kasniji Radko tj. Ratko). I zaista, ime Radkul ili Radkula moglo je dati današnja prezimena Ra(d)kula, Ra(d)kulić, Ra(d)kulović.

I zaista, ima i Ra(d)kulića, dakle, od Radkula: Google search Rakulić

A i Ra(d)kulovića: Google search Rakulović

Pogledajmo za prezime Drakić koje dolazi od Dragk+ić. Evo, ima i mnogo Drakića: Google search Drakić

Dakle, ako imamo Drakiće i ne mislimo da su romanskog porekla jer o njima nije pisao Bram Stoker, treba da se zamislimo dobro zašto to činimo pri pomenu Drakula, Drakulića i Drakulovića. Jer, semantički gledano, prezime Drakulović je isto što i prezime Drašković.


Mrkalj,
10.4.2018.

Е Мркаљу, овог пута си нам даровао феномелан прдац.

 

[Mrkalj]

Srpsko-slovensko poreklo imena Sekula
te prezimena Sekulić, Sekulović, Sekulovski, Sekuloski, Sekulov, Sekul, Sekula i sl.

U slovenskoj tradiciji imamo običaj davanja imena novorođenom muškom detetu po opštoj imenici sestra. Tako imamo starosrpsko Sestronja, staročeško Sestronj od Sestronjeg, u značenju zaštitnika prethodnorođene sestre. Po tome gledajući, a imajući u vidu bogat niz slovenskih imena slovenskog korena sa arhaičnim slovenskim sufiksom -ul (Vladul, Vidul, Vukul, Radul, Bratul, Krstul, Kršul, Dragul, Rašuo (od Rašul ← Rašo, Raško ← Radko, Radivoje), Dančuo (od Dančul ← Dančo, Danko), Njegul, Prvul, Zorul, Gradul, Črnul, Dražnul, Trkul (od Trko ili Trčko), Kožul (od osnove koža)) mirne duše mogu zaključiti kako lično ime Sekul dolazi od hipokoristika za sestru - seka, a u značenju zaštitnika starije sestre kao što je slučaj sa evidentiranim imenima Sestronja i Sestronjeg. -ul je slovenski sufiks iz kojeg se kasnije razvio imenski -o (-a), preko -uo. Ako ovom zaključku dodamo potvrđena imena prema ostalim članovima uže porodice - Mamul(a), Tatul(a) i Bratul(a), onda je Sekul(a) sasvim obično i potpuno slovensko-srpsko ime.

Spojler: Potvrde Bratula, Mamula i Tatula

Mrkalj:


I sada, koliki smo mi (mi srpski "lingvisti") gusani u magli da nismo videli ovaj porodični tetragon srpskih sopstvenih imena:

Bratul, Sekul, Mamul, Tatul (isto i Bratula, Sekula, Mamula, Tatula).

Primeri:

Mrkalj:


Hvala na primedbi jer našao sam i Jarčula i Srbula i Tatula, tražeći Vukula:

Hrisovulja od 1437 g: pominje Vlada vojvodu Rajna, Radula, Dragomira, Albula i Vlksana ili Vuksana Boljara. U njoj se spominje: župan Vojko, župan Todor, i župana Ninča, Mirča, Bodin itd., a u drugoj opet župani: Vuksan, Tatul, Srbul, Jarčul, Šerban, Dobrica, Stojko, Capalj, Negrev, Buda, Vukul. (vidi Vlaho-bolgar. ili Dako-slav: gram. Ven.SP .1840 g)

Zagorka Vavić Gros:
Ево, код презимена Дракула, Дракулић, ту је тај суфикс -ул. То је члан у румунском. Као што је то случај и код презимена Мамула, Шебула, Секула, Фуртула…

Mrkalj:


Romanoslavica vol. XLVI, nr. 1

http://www.romanoslavica.ro/revista/46.1 Lingvistica.pdf


Bogdul (< Bogda),
Bratul (< osnova Brat- < Brativoj),
Bratula,
Dajul (< Daja < Dabiživ),
Dojul (< Doja < Dobroslav, Dobromir),
Dragul (< tema Drag- < Dragoslav),
Dušul,
Gradul (< Grad- < Gradimir),
Hrajul (< Hraja < Hranimir, Hranislav),
Hranul (< osnova Hran- < Hranimir),
Negul, (< osnova Neg- < Negovan, Negomir, Negoslav),
Radul,
Rahul (< Raho < Radomir, Radoslav),
Rajul (< Raja < Radomir),
Rašul (< Raša < Radomir, Radoslav),
Stajul (< Staja < Stanislav),
Stanul (< osnova Stan- < Stanislav),
Šarul,
Vladul (< tema Vlad- < Vladimir).

Milica Grković, Rečnik ličnih imena kod Srba, Beograd, Vuk Karadžić, 1977,
Milica Grković, Rečnik imena banjskog, dečanskog i prizrenskog vlastelinstva u XIV veku, Beograd, Narodna Knjiga, 1986. str. 33, 43, 44, 75, 85, 68, 190, 189, 108, 120,130, 138, 140, 161, 164, 166, 165, 175, 174.

Opovrgnuće teze da je ime Sekula izvedeno iz latinskog "seculae seculorum" što je navodno potkrepljeno imenom Vjekoslav kao njegovom slovenskom prevedenicom:

Ime Vjekoslav ima u korenu starosrpsku reč vekъ (sila, moć), a ne, kako je to jedan od članova bukvalističkog kluba predložio, prevod latinske reči soleće (saeculum) na devetnaestovekovni srpski jezik (u kojem je stoleće imenovano sinonimom za životno doba - vek (vek, vijek)). Prema tome, Sekula nema veze sa saeculum niti saeculae seculorum kako je to prema nemačko-češkom strukovnjaku predloženo.

Poljaci sa imenom Vojceh i prezimenom korena Sekul (Sekula i Sekulski) na Elis Ajlendu:

 

[Mrkalj]

Жакула (Џакула)
Презиме Жакула потиче из Лике. Било га је у селу Брлог, али и у околини Коренице и Удбине, у селима Буковац, Грабушић, Градина, Јасиковац, Крст, Мелиновац, Михаљевац, Оравац, Личко Петрово Село, Рудопоље (Врховине), Висућ, Врело, Врпиле, Дренови Кланац…

Како пише Загорка Вавић Грос у књизи „Презимена су чувари нашег језика“, Жакула (Џакула) је у почетку био надимак човека који је носио јакну (мушка горња одећа; реч је изузета из немачког језика – Jacke). „Да ли је то био комад градске одеће или део неке војне униформе, тешко је рећи, али се зна да је тако одевен човек у својој руралној средини био обележен, запажен, идентификован по свом одевању. Уместо да га зову Јакула (јакна), звали су га Жакула или Џакула.

 

[Mrkalj]

https://www.nasejmena.cz/nj/cetnost.php?id=364749&typ=prijmeni

 

[Pumpaj Dinstanović]

Jeste romanizam. Ovde je slučaj najverovatnije da je prezime Kapular ("lukadžija") dalo zaselak Kapulari.

Ali ako jeste vlaško, onda kao primer ne funkcioniše već možda upravo i potvrđuje suprotno od onoga što tvrdiš vezano za Šekular.

Ne, nego možda u albanskom pronađeš etimologiju za Šakular.

Imam osećaj da je ovde možda bilo nešto sarkazma, ali i jeste se u albanskom tražio ključ. Od albanske reči chekull, odnosno chekullon.

Evo na kojem je stanovištu bio Barjaktarević:

Iako meni njegovo objašnjenje pojedinačno gledano deluje najuverljivije...ništa od svega što smo pominjani ne deluje ubedljivo. Šekular (ili Šakular) su verovatno nekakvi starobalkanski relikti, ostaci možda ne potpuno romanizovanog, tj. poluromanizovanog, stanovništva. Zato sam i spomenuo predanje koje pominje Macure, a treba imati na umu i nešto zabačeniji brdoviti lokaliktet, geografski gledano.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nemoj da preusmeravaš diskusiju...ionako smo već otišli predaleko jer je ovo tema posvećena crnogorskoj paraistoriji. Nismo uopšte razgovarali o tome da li su Džakula, Žakula i Drakula slovenska imena, niti je to od značaja dok ne pokažeš primere toponima Žakular, Drakular i Džakular. Dakle, ne preskači korake, zato što je to osnovno i zbog čega Šekular upravo deluje kao nešto što bi najverovatnije moglo biti stranog porekla. Postavio si Kapular (što bukvalno govori suprotno od toga što tvrdiš), kao i Kungular i Kunular, koji veze nemaju jer ne postoje nikakve Kungule i Kunule (a niti Kapule?) međ' slovenskim svetom.

 

[Carlin15]

Evo da se vratimo na temu... „Dukljanomontenegrinska” pseudoistoriografija se ne razlikuje previse od ostalih, balkanskih pseudoistoriografija. Koji su uzroci balkanskih pseudoistoriografija? U cemu je razlika izmedju (npr.) Cosovica i Deretica? I jedan i drugi, na svoj nacin, negiraju "slovenstvo" sopstvenih naroda.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Evo da se vratimo na temu... „Dukljanomontenegrinska” pseudoistoriografija se ne razlikuje previse od ostalih, balkanskih pseudoistoriografija. Koji su uzroci balkanskih pseudoistoriografija? U cemu je razlika izmedju (npr.) Cosovica i Deretica? I jedan i drugi, na svoj nacin, negiraju "slovenstvo" sopstvenih naroda.

Razlikuje se u izvesnom smislu što u Crnoj Gori, za razliku od drugih zemalja na prostoru bivše Jugoslavije, ona uživa u izvesnom smislu mejnstrim status. Vojislav Nikčević, i sam u izvesnom smislu deretićevac, ima čak institut za jezikoslovlje koji se finansira iz javnog budžeta imenovan po njemu. Ne samo da se njegova pisanja čitaju kao preporučena literatura na visoko obrazovnoj instanci, već je on dobio jedno vrlo integralno priznanje u procesu standardizacije crnogorskog jezika.

Da podvučem o kakvom čoveku se radi, na susednoj temi sam postavio kako je priređivao istorijske izvore. Video je Crnu Goru u Italiji i pomislio da je to ova naša (što je jedan od najčuvenijih crnogorskih istoričara, univerzitetski profesor i akademik, Šerbo Rastoder, priznao i citirao) a Searby u Engleskoj je preveo kao neke Srbe koji imaju svoju crkvu kod Linkolnšajra u XII stoleću. Edicija koju sam citirao finansirala se takođe iz javnih sredstava, jer ju je objavio ni manje ni više no Državni arhiv Crne Gore.

Takođe, Radoslav Rotković, da kažemo prototip dukljanomontenegrinske paraistorije, uživao je podršku javnog mnjenja, odnosno političku potporu, kao i preko sredstava javnih glasila. Bio je vrlo čest gost na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Krajnje je nezamislivo da se Jovan I. Deretić, ili čak neko mnogo blaži njegovog tipa, pojavi na RTS-u, recimo.

Iako možemo govoriti o različitim nijansama, jer je svude pseudonauka specifična pojava na svoj način, u Crnoj Gori je shodno političkim realnostima i potrebama bilo došlo do njene značajne popularizacije i u izvesnom smislu probijanja u prve redove. Naime, mislim na spajanje organizacije zvane DANU, koja je bila popunjena u velikoj meri upravo takvim ličnostima, sa crnogorskom nacionalnom akademijom, čime su ti ljudi ni manje ni više nego postali pravi akademici. Zamislimo, slična bi bila komparacija, da Narodna skupština Republike Srbije odluči da BANU (Bošnjačka akademija nauka i umjetnosti u Novom Pazaru) kolektivno stupi u SANU.

 

[Carlin15]

Macure...

 

[Mrkalj]

Macure...

Dodatni izvori:

Aleksandar Loma, o posvedočenom muškom imenu Sestronja, Sestronjeg i sl. str, 213, na sredini:
Aleksandar Loma: Novi pogled na lično ime Nemanja
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0...880845109L.pdf

Vitomir Belaj, o posvedočenom muškom imenu Sestronja:
Prof. Vitomir Belaj "Hod kroz godinu"
http://www.ezadar.hr/clanak/predstav...itomira-belaja

Babula, matula, tatulo kod Poljaka.

Mate Simundic, Sufiksalni morfem -ul /-ulo/-ula u slavenskim jezicima, Prva jugoslovenska onomasticka konferencija, Tivat, 22-24 oktobra 1975, CANU, Titograd, 1976, str. 181, 184.