Miroslav Ćosović, Teslino Crnogorstvo i „dukljanomontenegrinska” pseudoistoriografija

haeul · 27.03.2018. u 16:37

Зар су надимци нека засебна категорија? Шта с надимским облицима која се користе као имена?

gost 371695 · 27.03.2018. u 22:49

Slaven777:
On se nesumnjivo jeste smatrao Srbinom, iako možda taj predgovor nije najidiličniji primer konkretno identitetske samoidentifikacije (više, određenih književnih svetonazora i naklonosti) ali Ćosović nigde ni ne spori da se Tesla osećao Srbinom (jer nije znao istinu, pa je bio obmanut od strane SPC, Matice srpske i SANU, od koje je i pare dobijao).

Ono što on tvrdi jeste da je postojao nacionalni dualizam; slično kao što postoji danas kod stotina hiljada ljudi u Crnoj Gori, još više u Srbiji i drugde u svetu (nezavisno da li se oni direktno izjašnjavaju, i to najčešće menjajući od slučaja do slučaja, kao Crnogorci, Srbi, Jugosloveni, Srbocrnogorci ili nekako drugačije).

Kao primer za poređenje u tom poglavlju navodi Ivu Andrića, pa kaže da kao što njega dele Srbi i Hrvati, i Teslu mogu Crnogorci i Srbi.

Kada se Ivo Andrić izjasnio Hrvatom pa da ga delimo sa bilo kime ? Na osnovu čega ? Rodjenja u rimokatoličkoj unijatskoj familiji , nešto kao Kusturica? Ljudi kažu šta su , pa još i genetika i istorija to potvrde ali se nadje neka budala da im implementira nekakav dualizam gospode bože.
Tesla nije mogao biti Crnogorac niti se ikad tako osećati obzirom da i nije iz Crne Gore niti on niti bilo ko od njegovih predaka . Možda je i car Dušan bio Crnogorac( *********) ? Čuš sigurno je bio i to najprvi, vidju li koliko je visočiji bio od ostalije Srba :hahaha:

- - - - - - - - - -

Mrkalj:
Ni ja ne znam.

Cincarski jezik - osnovni izrazi:
Da - dа
Nu - nе
Buna dzuã! - dobar dan
Zburats sãrghichiashce? - govorite li srpski?
Haristo - hvala.

I oni imaju priličan broj srpskih i grčkih reči.

Cincari imaju jak slovenski uticaj u svojoj etnogenezi...Kao i mnogi drugi narodi samo je neka okolnost odlučila da ne budu Sloveni / Srbi..

Krishna · 27.03.2018. u 23:43

Lanselot:
Cincari imaju jak slovenski uticaj u svojoj etnogenezi...Kao i mnogi drugi narodi samo je neka okolnost odlučila da ne budu Sloveni / Srbi..

Према досадашњим резултатима Цинцари имају 25-30% словенских хаплогрупа, а Румуни око 45%.

gost 371695 · 28.03.2018. u 01:12

Krishna:
Према досадашњим резултатима Цинцари имају 25-30% словенских хаплогрупа, а Румуни око 45%.

Što je opet solidno , nije 30% nikako zanemarivo.
A, Rumuni su kolko do "juče" pričali slovenski

Krishna · 28.03.2018. u 01:26

Lanselot:
Što je opet solidno , nije 30% nikako zanemarivo.
A, Rumuni su kolko do "juče" pričali slovenski

До средине 19-ог века су имали више словенских него латинских речи, а онда су почели "чишћење" језика од славизама и тај процес траје и данас. Паралелно са тим у Румунији траје и затирање словенских топонима, којих и после 150 упорне латинизације још увек има на стотине.

Румунски лингвисти признају да у данашњем румунском језику има 14% словенских речи (после 150 деславизације влашко-румунског језика).
Реалан проценат је око 20% а можда и више. Неке словенске речи у румунском језику су добиле само латинску маску/шминку а у суштини су остале словенске.

Pravi Vlah · 28.03.2018. u 03:31

Сви Балканци су сличног генетског микса који се састоји од десетак компонената. Главне разлике су у језику, култури и државној историји. Због тога чиста је глупост сматрати било којег данашњег етницитета старијем, чистијем или изворнијем од осталих.

Pravi Vlah · 28.03.2018. u 05:29

Mrkalj:
Ni ja ne znam.

Cincarski jezik - osnovni izrazi:
Da - dа
Nu - nе
Buna dzuã! - dobar dan
Zburats sãrghichiashce? - govorite li srpski?
Haristo - hvala.

I oni imaju priličan broj srpskih i grčkih reči.

Lanselot:
Što je opet solidno , nije 30% nikako zanemarivo.
A, Rumuni su kolko do "juče" pričali slovenski

Krishna:
До средине 19-ог века су имали више словенских него латинских речи, а онда су почели "чишћење" језика од славизама и тај процес траје и данас. Паралелно са тим у Румунији траје и затирање словенских топонима, којих и после 150 упорне латинизације још увек има на стотине.

Румунски лингвисти признају да у данашњем румунском језику има 14% словенских речи (после 150 деславизације влашко-румунског језика).
Реалан проценат је око 20% а можда и више. Неке словенске речи у румунском језику су добиле само латинску маску/шминку а у суштини су остале словенске.

Вас тројица не знате ни да бекнете на аромунском или румунском а овде пишете о њиховој историји и језичким цртама. :hahaha:

Krishna · 28.03.2018. u 13:27

Pravi Vlah:
Сви Балканци су сличног генетског микса који се састоји од десетак компонената. Главне разлике су у језику, култури и државној историји. Због тога чиста је глупост сматрати било којег данашњег етницитета старијем, чистијем или изворнијем од осталих.

Генетика јужних Словена је слична, али се доста разликује од генетике Грка и Шиптара.
Срби су генетски блиски БиХ Муслиманима и Хрватима, али су веома генетски различити од Шиптара и Грка (и по хаплогрупама и аутосомално).

K12b Dodecad српски просек

K12 Dodecad за Србе из Србије, Србе Пречане (Срби из БиХ и Хрватске) и Црногорце (види се велика хомогеност, за разлику од делова неких других народа)

Овде су резултатиb K12b Dodecad за Арнауте са Косова, Македонце, Хрвате и БиХ Муслимане https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=754.0

Као што можеш да видиш Срби су у генетском смислу рођена браћа БиХ Муслиманима и Хрватима, Македонци су нешто даљи Србима него БиХ Муслимани и Хрвата али су пуно ближи него Шиптари.
Највећа генетска разлика у Европи између 2 суседна народа је између Срба и Шиптара, не постоји пример у Европи да 2 суседна народа имају толико различиту генетику.

Krishna · 28.03.2018. u 20:44

Pravi Vlah:
Вас тројица не знате ни да бекнете на аромунском или румунском а овде пишете о њиховој историји и језичким цртама.

Тужна невесте (Nveastă jiloasă)

Словенски уплив у цинцарском језику је видљив, а још видљивији у румунском.

Паметњаковићу зашто Цинцари користе словенску рече НЕВЕСТА (Nveastă), да им није пасло са неба? :per:

Pravi Vlah · 28.03.2018. u 20:57

Krishna:
Генетика јужних Словена је слична, али се доста разликује од генетике Грка и Шиптара.
Срби су генетски блиски БиХ Муслиманима и Хрватима, али су веома генетски различити од Шиптара и Грка (и по хаплогрупама и аутосомално).

K12b Dodecad српски просек

K12 Dodecad за Србе из Србије, Србе Пречане (Срби из БиХ и Хрватске) и Црногорце (види се велика хомогеност, за разлику од делова неких других народа)

Овде су резултатиb K12b Dodecad за Арнауте са Косова, Македонце, Хрвате и БиХ Муслимане https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=754.0

Као што можеш да видиш Срби су у генетском смислу рођена браћа БиХ Муслиманима и Хрватима, Македонци су нешто даљи Србима него БиХ Муслимани и Хрвата али су пуно ближи него Шиптари.
Највећа генетска разлика у Европи између 2 суседна народа је између Срба и Шиптара, не постоји пример у Европи да 2 суседна народа имају толико различиту генетику.

Ђабе стављаш графикон за Србе кад си побегнуо са мегдана:

Krishna · 28.03.2018. u 21:18

Pravi Vlah:
Ђабе стављаш графикон за Србе кад си побегнуо са мегдана:

Хоћеш ли коначно научи кад у српском језику дође Ђ а кад Џ ? :hahaha:

Узалуд стављаш те жврљотине, боље пажљиво погледај резултате аутосомалног прорачуна K12b Dodecad што сам горе ставио.
Немој да се правиш блесав да не видиш да се Срби аутосомално од Шиптара веома разликују, а да имају врло сличну генетику као Хрвати и БиХ Муслимани.

Pumpaj Dinstanović · 28.03.2018. u 21:24

Lanselot:
Kada se Ivo Andrić izjasnio Hrvatom pa da ga delimo sa bilo kime ? Na osnovu čega ? Rodjenja u rimokatoličkoj unijatskoj familiji , nešto kao Kusturica? Ljudi kažu šta su , pa još i genetika i istorija to potvrde ali se nadje neka budala da im implementira nekakav dualizam gospode bože.
Tesla nije mogao biti Crnogorac niti se ikad tako osećati obzirom da i nije iz Crne Gore niti on niti bilo ko od njegovih predaka . Možda je i car Dušan bio Crnogorac( *********) ? Čuš sigurno je bio i to najprvi, vidju li koliko je visočiji bio od ostalije Srba

Postoji viđenje da su Mandići poreklom iz Crne Gore, a svakako je Đuka bila dobro upućena u crnogorsko nasleđe. Znala je celi Gorski vijenac napamet. Takođe postoje indicije da se Nikola Tesla time možda i ponosio; iz današnje perspektive možda zvuči neobično, ali u XIX stoleću Srbi su Crnu Goru tretirali kao svoju drugu nacionalnu državu i ponosili se njom kao svojom zemljom.

Tesla je bio vrlo duboko vezan za kulturu i običaje svog naroda, sa kojim je bio vrlo čvrsto vezan, koliko god malo vremena u svojoj otadžbini provodio.

gost 371695 · 29.03.2018. u 23:25

Pravi Vlah:
Сви Балканци су сличног генетског микса који се састоји од десетак компонената. Главне разлике су у језику, култури и државној историји. Због тога чиста је глупост сматрати било којег данашњег етницитета старијем, чистијем или изворнијем од осталих.

Čuj Balkanci pa svi narodi na svetu su od 10 komponenti samo drugačije rasporedjenih ...To upravo i jeste razlika.

Ti brutalno troluješ i to je već prešlo sve mere dobrog ukusa.

- - - - - - - - - -

Slaven777:
Postoji viđenje da su Mandići poreklom iz Crne Gore, a svakako je Đuka bila dobro upućena u crnogorsko nasleđe. Znala je celi Gorski vijenac napamet. Takođe postoje indicije da se Nikola Tesla time možda i ponosio; iz današnje perspektive možda zvuči neobično, ali u XIX stoleću Srbi su Crnu Goru tretirali kao svoju drugu nacionalnu državu i ponosili se njom kao svojom zemljom.

Tesla je bio vrlo duboko vezan za kulturu i običaje svog naroda, sa kojim je bio vrlo čvrsto vezan, koliko god malo vremena u svojoj otadžbini provodio.

Kako se to uklapa u ovo sto onaj nsretnik prica ili bolje receno pripoveda?
Bas naprotiv to sto kazes stoji ali je dijametrno suprotno od konteksta u kojem ćosović o tome pripoveda.

Naravno da su Srbi iz BiH, a pogotovo iz vojne krajine imali jake veze sa Crnom Gorom ali kao srpskom drzavom i sa svojim sunarodnicima.Tu ne postoji nikakav dvojni indentitet jer crnogorski nije postojao kao nacionalni niti kao narodni vec su dotični sebe smatrali najvećim Srbima i stoga je i deo hercegovine pripojen itd...

- - - - - - - - - -

Pravi Vlah:
Ђабе стављаш графикон за Србе кад си побегнуо са мегдана:

Žešća glupost...Ne znam kada je ovo radjeno ali dokle idu bih muslimani dotle idu i Srbi...

Pumpaj Dinstanović · 30.03.2018. u 00:02

Lanselot:
Kako se to uklapa u ovo sto onaj nsretnik prica ili bolje receno pripoveda?
Bas naprotiv to sto kazes stoji ali je dijametrno suprotno od konteksta u kojem ćosović o tome pripoveda.

Naravno da su Srbi iz BiH, a pogotovo iz vojne krajine imali jake veze sa Crnom Gorom ali kao srpskom drzavom i sa svojim sunarodnicima.Tu ne postoji nikakav dvojni indentitet jer crnogorski nije postojao kao nacionalni niti kao narodni vec su dotični sebe smatrali najvećim Srbima i stoga je i deo hercegovine pripojen itd...

Pa ko je rekao da se uklapa? :lol:

Inače, naišao sam na jedan vrlo zanimljivi podatak:

Mrkalj:
Više - Savića Markovića Štedimlije.

Fascinantno je koliko se Štedimlija infiltrirao posle Drugog svetskog rata.

Postojao je jedan izvesni Tomaš Marković. Verovatno Štedimlijim rod, rodio se u istom selu kod Podgorice (Stijena) samo pet godina pre njega. Učestvovao je u borbama protiv okupatora kao komita i pripadnik struje za ujedinjenje sa Srbijom; posle ujedinjenja je većinu Jugoslavije obišao radeći na obrazivanju. Nakon DSR je bio i urednik u Zavodu za izdavanje udžbenika Srbije, a bio i ključna figura za osnivanje slične institucije u Crnoj Gori...bio je direktor par škola u Beogradu. Sve u svemu, čovek koji je napisao nekoliko udžbenika iz istorije i obeležio značajni deo epohe Jugoslavije i obrazovnog sistema. Nedavno sam postavio njegov udžbenik iz istorije koji se koristio za vreme nemačke okupacije:

Slaven777:
Je li? A kako onda ja vidim evo ovde udžbenik istorije za III razred osnovnih škola koji se koristio u okupiranoj Srbiji, iz nemačke štamparije, 1942. godine?

P. S. Samo da napomenem da je cena porasla za 1 dinar; na koricama je precrtano i doštampano da je udžbenik zapravo koštao 8 dinara.

E sad, izašla je 1969. godine u Beogradu ova knjiga, u izdanju Zavoda za udžbenike; sa pomalo neobičnim podnaslovom:

Dugo godina se mislilo da je to isti ovaj čovek izdao. Međutim, nedostaje karakteristično početno slovo očevog imena P. koje je Tomaš Marković često ubacivao između svog imena i prezimena, a ispostavilo se da je Tomaš zapravo Štedimlijin publicistički nadimak.

Hteo je da izbegne reputaciju osuđenog zločinca iz vremena Drugog svetskog rata, pa je ne samo prisvojio drugo ime, nego je ukrao identitet drugog čoveka, koji je rođen u istom selu gde i on. A podnaslov knjige je:

Дукља и њен друштвени развој са нарочитим освртом на школство и просвјету од досељења Славена до 1830. године

Kako tada nije bilo interneta, identifikacije precizne, bilo je lakše izvesti ovakve prevare. Činjenica da je Štedimlijino rodno mesto isto kao i profesora Markovića je samo olakšalo stvari, zbog toga što je iz istog mesta. A od 1901. do 1906. nije velika razlika za podmetanje. :mrgreen:

Pitanje je sad za istraživanje šta se desilo sa pravim Tomašem Markovićem. U Srpskom biografskom rečniku postoji samo podatak da je umro posle 1969. godine, što će reći da se ne zna ni datum smrti, ni grobno mesto; ne zna se ništa. Međutim, podatak da je umro posle '69. godine verovatno se zasniva na upravo ovoj monografskoj publikaciji, koju je Štedimlija objavio pod njegovim imenom. Jasno je da je bilo došlo do izvesne rehabilitacije Štedimlijine u Jugoslovenskom leksikografskom zavodu u vreme Miroslava Krleže, ali krajnje je fascinanto da je Štedimlija uspeo da ukrade Markovićev identitet u Zavodu Srbije; tamo gde je Marković glavom i bradom bio jedan od urednika i to vrlo pznata ličnost. Još više buni što se doslovno ništa ne zna o njegovoj sudbini.

Sve je ovo vrlo sumnjivo...vrlo poznat čovek kao u rupu da je nestao...i onda ovaj ukrao identitet...

gost 371695 · 30.03.2018. u 00:15

Bizarno.
Stvarno bi trebalo proučavati psihologiju tih ljudi. Tu se kriju neke ozbiljne tajne

Pumpaj Dinstanović · 30.03.2018. u 01:03

Lanselot:
Bizarno.
Stvarno bi trebalo proučavati psihologiju tih ljudi. Tu se kriju neke ozbiljne tajne

Samo psihologiju?

Šta se desilo sa Tomašom Markovićem? Dugo godina nam je trebalo da ustanovimo da to nisu jedna osoba, već dve različite. Kako je moguće da niko predstave nema kada je i kako on okončao svoj život?

Sve je ovde čudno; skupa sa ljudima iz Zavodovog izdavaštva koji nisu znali da je to isti čovek sa kojim su sarađivali decenijama. Valjda bi imalo smisla ukoliko niko fizički nije video Tomaša, a ovaj oronuo, odnosno da obojica fizički dosta liče jedan na drugog. Međutim, ako je umro u šezdesetim godinama, iako to nije, naravno, tada bilo naivno doba...to i nije neka izuzetno duboka starost.

Pumpaj Dinstanović · 03.04.2018. u 09:48

Nešto raduckam i uspud slušam jedan stari intervju Brkovićev...

Ovo me podseti na jednu njegovu pesmu...što ju je objavio na Cetinju 1969. godine (Oporuke, str. 81):

J. Brković:
Во имја Ивана господара и сина му Ђурђа
Ово олово морем броди и доспје у капу моју
Да Србљи грешни из Зете не чате туђа
Слова и туђу пјесму у један глас поју.

Šta je ovde čuveni dukljanski pesnik hteo kazati?

Перута · 04.04.2018. u 18:31

Slaven777:
Dugo godina se mislilo da je to isti ovaj čovek izdao. Međutim, nedostaje karakteristično početno slovo očevog imena P. koje je Tomaš Marković često ubacivao između svog imena i prezimena, a ispostavilo se da je Tomaš zapravo Štedimlijin publicistički nadimak. Hteo je da izbegne reputaciju osuđenog zločinca iz vremena Drugog svetskog rata, pa je ne samo prisvojio drugo ime, nego je ukrao identitet drugog čoveka, koji je rođen u istom selu gde i on. A podnaslov knjige je:

Kako tada nije bilo interneta, identifikacije precizne, bilo je lakše izvesti ovakve prevare. Činjenica da je Štedimlijino rodno mesto isto kao i profesora Markovića je samo olakšalo stvari, zbog toga što je iz istog mesta. A od 1901. do 1906. nije velika razlika za podmetanje.

Pitanje je sad za istraživanje šta se desilo sa pravim Tomašem Markovićem. U Srpskom biografskom rečniku postoji samo podatak da je umro posle 1969. godine, što će reći da se ne zna ni datum smrti, ni grobno mesto; ne zna se ništa. Međutim, podatak da je umro posle '69. godine verovatno se zasniva na upravo ovoj monografskoj publikaciji, koju je Štedimlija objavio pod njegovim imenom. Jasno je da je bilo došlo do izvesne rehabilitacije Štedimlijine u Jugoslovenskom leksikografskom zavodu u vreme Miroslava Krleže, ali krajnje je fascinanto da je Štedimlija uspeo da ukrade Markovićev identitet u Zavodu Srbije; tamo gde je Marković glavom i bradom bio jedan od urednika i to vrlo pznata ličnost. Još više buni što se doslovno ništa ne zna o njegovoj sudbini.

Sve je ovo vrlo sumnjivo...vrlo poznat čovek kao u rupu da je nestao...i onda ovaj ukrao identitet...

На основу чега се испоставило да је ту публикацију написао Штедимлија?

Мени је та конструјкција са избаченим очевим именом тотално климава. Ако је сигуран податак да је умро послије 1969, а публикација објављена исте године, још један контра аргумент. Једино ако си има прилику да прочиташ ту књигу, наравно и остале књиге од Томаша Марковића, па да се упореде стилови писања.

Знам да је упоређивањем стилова писања разних публикација, покојни Растислав Петровић успио да открије неке преудониме под којима је Штедимлија објављивао своје радове. О томе је писао у својој књизи "Црногорске усташе".

Иначе од тих пиперских Марковића, је и Вукашин Марковић, Лењинов саборац. Интересанто је то да су и Вукашин и Штедимлија похађали средњу школу у Србији, а можда је и Томаш, нијесам упознат са његовом биографијом.

Pumpaj Dinstanović · 04.04.2018. u 20:17

Перута:
На основу чега се испоставило да је ту публикацију написао Штедимлија?

Мени је та конструјкција са избаченим очевим именом тотално климава. Ако је сигуран податак да је умро послије 1969, а публикација објављена исте године, још један контра аргумент. Једино ако си има прилику да прочиташ ту књигу, наравно и остале књиге од Томаша Марковића, па да се упореде стилови писања.

Знам да је упоређивањем стилова писања разних публикација, покојни Растислав Петровић успио да открије неке преудониме под којима је Штедимлија објављивао своје радове. О томе је писао у својој књизи "Црногорске усташе".

Иначе од тих пиперских Марковића, је и Вукашин Марковић, Лењинов саборац. Интересанто је то да су и Вукашин и Штедимлија похађали средњу школу у Србији, а можда је и Томаш, нијесам упознат са његовом биографијом.

Pa Tomaš Marković je upravo Štedilijin pseudonim, koji je istakao Rastislav Petrović.

Radio Televizija Crne Gore:
1971 - U Zagrebu je umro crnogorski pisac i publicista Savić Marković – Štedimlija. Poslije Drugog svjetskog rata bio je u logoru u Sovjetskom Savezu, a po povratku u Jugoslaviju uhapšen je zbog saradnje s NDH; osuđen na robiju na Golom otoku i zabranjeno mu je da piše, pa je radove objavljivao pod pseudonimom Tomaš Marković. Objavio je preko 500 tekstova i knjiga, među kojima poznate »Gorštačka krv« i »Tragom popa Dukljanina«.

http://www.rtcg.me/kultura/kalendar/38886/25-januar.html

Str. 204. Mužićevog Podrijetlo Hrvata:

Ivan Mužić:
Tomaš Marković (pseudonim S. M. Štedimlije), Istorija školstva i prosvjete u Crnoj Gori I, Beograd, 1969

U Srpskom biografskom rečniku stoji podatak da se dosta dugo smatralo da je dotična knjiga Tomaševa, dok nije bilo otkriveno da je to jedno od Štedimlijih posleradnih knjiga.

To postaje jasno onome ko je knjigu pročitao, a zato sam i postavio prvu stranicu. Naime, ona je napisana kao pokušaj istorijskog podmetanja Tomašu Markoviću (ili barem u nadi da će se u bibliografskim pretraživačima naći među njegovim delima) jer bi po naslovu odgovarala njegovom repertoaru. Međutim, iako je nesporno da je u njoj Štedimlija pisao malčice i prosveti u Crnoj Gori do vladike Petra II Petrovića Njegoša (i to, mora se priznati, u izvesnoj meri i podosta kvalitetno), ipak je podnaslov bliži njenoj celovitoj formi i slici, a to je da je doseljavanjem Slovena na Balkansko poluostvo u VII stoleću bio utemeljen dukljanski etnos koji u svom kontinuitetu postoji do najmodernijih vremena; stil knjige odaje čoveka koji pokušava da emulira naslovljenog autora, ali ne baš najuspešnije (iz prostog razloga što je Tomaš u suštini bio i ostao celi svoj život bjelaš).

Inače, ova Štedimlijina knjiga uvrštena je kao udžbenik na kursu Istorija crnogorske kutlure na Fakultetu za crnogorski jezik i književnost na Cetinju, za one koji žele da se studiju montenegrinistiku (kod Radovana Radonjića):

kredita x 40/30 =
Neophodna priprema prije pocetka semestra (administracija, upis, ovjeral: 2 x (4
2 sati predavanja sati) = 8 sati

1 sati vjezbi
Ukupno opterecenje za predmet: 3 x 30 = 90 sati

1 sati individualnog rada studenta (priprema za

laboratorijske vjezbe, za kolokvijume, izrada
Dopunski rad za pripremu ispita u popravnom ispitnom roku, ukljucujuci i

domacih zadataka) ukljucujuci i konsullacije
polaganje popravnog ispita od 0 • 30 satL
Struktura opterecenja: 64 sati (nastava) + 8 sati (priprema) + 18 sati (dopunski ________________________________~radL-____________________________________________ ____~
Studenti su obavezl1i da risustvu'u nastavi, rade kolokvi'ume, seminarske radove i zavrsni is it.
Literatura: Novak Kilibarda, Radoslav Rotkovic, Milorad Nikcevic, Istorija crnogorske knjizevnosti I-III, Podgorica, 2012; Dragoje
Zivkovic, Istorija crnogorskoga naroda 1-III,Cetinje, 1989; Tomas Markovic, Istorija skolstva i prosvjete u Crnoj Gori, Beograd, 1969;
Pavle Mijovic, Pradavne i davne kulture Crne Gore, Titograd, 1987; Pavle Mijovic, Umjetnicko blago CrneGore, Titograd, 1980;
Radoslav Rotkovic, Kretka i1ustrovana istorija crnogorskoga naroda, Podgorica, 1997; Vojislav P. Nikcevic, Istorije crnogorskoga
Oblici provjere znanja i ocjenjivanjerisustvo nastavi i aktivnost na casu 5 poena; kolokvijum 30 poena; seminarski rad
Ime i rezime nastavnika koji je pripremio podatke: prof, dr RadovanR~a,-d~o,-n-,,-if~ic____-l
Napomena: Plan re

http://www.mans.co.me/wp-content/uploads/73205-73206a.pdf

Перута · 04.04.2018. u 21:05

Slaven777:
Pa Tomaš Marković je upravo Štedilijin pseudonim, koji je istakao Rastislav Petrović.

Давно сам читао, али сам био сигуран да тај преудоним није наводио Петровић, већ неке друге. Мораћу је опет прелистати.

Slaven777:
U Srpskom biografskom rečniku stoji podatak da se dosta dugo smatralo da je dotična knjiga Tomaševa, dok nije bilo otkriveno da je to jedno od Štedimlijih posleradnih knjiga.

To postaje jasno onome ko je knjigu pročitao, a zato sam i postavio prvu stranicu. Naime, ona je napisana kao pokušaj istorijskog podmetanja Tomašu Markoviću (ili barem u nadi da će se u bibliografskim pretraživačima naći među njegovim delima) jer bi po naslovu odgovarala njegovom repertoaru. Međutim, iako je nesporno da je u njoj Štedimlija pisao malčice i prosveti u Crnoj Gori do vladike Petra II Petrovića Njegoša (i to, mora se priznati, u izvesnoj meri i podosta kvalitetno), ipak je podnaslov bliži njenoj celovitoj formi i slici, a to je da je doseljavanjem Slovena na Balkansko poluostvo u VII stoleću bio utemeljen dukljanski etnos koji u svom kontinuitetu postoji do najmodernijih vremena; stil knjige odaje čoveka koji pokušava da emulira naslovljenog autora, ali ne baš najuspešnije (iz prostog razloga što je Tomaš u suštini bio i ostao celi svoj život bjelaš).

Inače, ova Štedimlijina knjiga uvrštena je kao udžbenik na kursu Istorija crnogorske kutlure na Fakultetu za crnogorski jezik i književnost na Cetinju, za one koji žele da se studiju montenegrinistiku (kod Radovana Radonjića):

Онда нема никакве сумње да је то он, садржај и начин писања то потврђује, наручито у том периоду.

Хвала на детаљном одговору.

gost 371695 · 05.04.2018. u 00:55

Tragicno je kad si ljudi daju za pravo da toliko krupne stvari prepravljaju i modifikuju bez trunke elementarnog znanja kao nesretni Brkovic koji je promenio par boja.
Na kraju Piperi ispadose vrlo slovenski i u tom kontelstu kako covek moze gledati sam sebe kad je svojevrsna destrukcija i negacija istine. Mene bi bilo sram...

Pumpaj Dinstanović · 07.04.2018. u 08:01

Lanselot:
Tragicno je kad si ljudi daju za pravo da toliko krupne stvari prepravljaju i modifikuju bez trunke elementarnog znanja kao nesretni Brkovic koji je promenio par boja.
Na kraju Piperi ispadose vrlo slovenski i u tom kontelstu kako covek moze gledati sam sebe kad je svojevrsna destrukcija i negacija istine. Mene bi bilo sram...

Inače, čitah malo Brkovića...naleteh na jedan interesantni delić. Sećaš li se one čuvene Njegoševe, koja je kod brojnih Crnogoraca ove izvesne ideološke obojenosti vrlo popularna zbog izvesnog suverenističkog konteksta interpretacije, Crnogorci ne ljube lance? Gle kako je Brković opisao samog sebe, kroz pesmu:

J. Brković:
Кичмењак с кичмом од дрена, ненаучио лепоту клањања,
Рођен 1933 од оца Новице и мајке Загорке.
У двадесет трећој месеца јуна 1956 први пут волео, што и сад
чини
Несумњиви сиромах, отписан као надничар без имања.

У четрнаестој заволео Лењина и све добре људе
Ни сит ни гладан дотетурао се до осамнаесте,
И тек тада схватио да је живот један велики недруг,
Којег сви једнако воле и истим речима куде.

Случајно нарастао као револвераш који не промаши убиство,
Обично плав с косом коју воли једна црна жена.
Смех заувек изгубио у нашем последњем рату
Када је деци било забрањено и смејање и детињство.

У рукама не носи брзинометар ма да је пријатељ овога времена
У џепу никад није имао пасош, ни ниједан девизни динар.
Још увек жив и добар пешак нашим балканским путевима,
Најбољи друг оних који у животу носе сами своја бремена.

Lenjin prva ljubav, daleko pre prve đevojke. :heart:

Gruban · 07.04.2018. u 14:57

Kaže li Čosović da je SPC ukrila istoriju od Crnogoraca ?

Gruban · 15.04.2018. u 11:46

Rastislav Petrović ;
" Crna Gora je u to doba bila jedno primitivno drustvo u kome nije bilo nikakvog reda. Kabadahije su mogle da rade sta su htele, bez straha da ce biti od nekog kaznjeni. Nije bilo gradova i skola, niti nekih drugih institucija. Ko je bio jaci, ostvarivao ono sto mu je bilo potrebno. Ne treba da nas iznenadi sto je neki od Crnogoraca mogao da upadne u dvoriste svoga komsije, ako je zapazio da ovaj ima devojku 15-16 godina, da je otme, povede na pazar u Skadar i proda Turcima."

Gledston · 07.06.2018. u 15:27

Miroslav Ćosović, Teslino Crnogorstvo i „dukljanomontenegrinska” pseudoistoriografija

Poznat

Elita

Elita

Elita

Elita

Iskusan

Iskusan

Elita

Elita

Iskusan

Elita

Zaslužan član

Elita

Zaslužan član

Elita

Zaslužan član

Zaslužan član

Zainteresovan član

Zaslužan član

Zainteresovan član

Elita

Zaslužan član

Legenda

Legenda

Aktivan član

Slične teme