Милош Ковић

Pumpaj Pumpanović Pumpanov:
Ta povelja je jedna izuzetno velika anomalija. U njoj se pominju zlatni pečati, što je prvi i poslednji put u bosanskoj istoriji. Takođe, to je prva i zadnja bosanska povelja u kojoj se nalazi oblik imena „Stefan“. To ne dvosmisleno ukazuje na to da je ona samo mehanički prepisana na osnovu predloška neke povelje npr. kralja Dušana, odnosno da su ostavili sve, pa čak i Stefan. To znači i da je srpsko-jezična odredba sasvim izvesno prepisana sa srpskog predloška. Međutim, to ne znači da da nema istorijsku vrednost. Taj dokument je autentičan i potpisan i u najmanju ruku znači da ban Stjepan II tj. ljudi iz njegove kancelarije nisu apsolutno ništa sporno videli u tome da se jezik/pismo nazove srpskim. Ovo ne pišem da bih osporio vrednost dotičnog istorijskog izvora, već da ukažem u koliku zamku padaju svi srpski nacionalisti kada se pozivaju na ovaj izvor i govore o njemu, zato što će dotično uvek biti moguće osporiti i relativizovati na navedeni način, posebno zato što se radi o jeziku i zato što imamo suštinski van humskog prostora isključivo ovaj jedan jedini dokument (umesto povelja bana Mateje Ninoslava, a što je čisti šah-mat).

Zašto napisah sa /? U ranijem srednjem veku pismo i jezik je bilo teško razdvojiti jedno od drugog. Postoji dosta dokumenata gde stoji slova, a zapravo se misli na jezik. Čak npr. imamo primere da se spominju srpska i bugarska slova, iako je reč o potpuno identičnim slovima, a reč je o jeziku. Ćirilično pismo bilo je percipirano kao domaće i kao većina pisama zapravo je najčešće nosilo „etnička“ imena (baš kao što je to slučaj i npr. sa grčkim). Tako se i na prostoru istorijske srpske države dotično pismo tj. jezik nazivao upravo zemlji tj. po Srbima. Bosna je pripadala kulturno-istorijski korpusu srpskih zemalja (iliti, današnjim rečnikom, „srpskog sveta“; neko bi rekao možda i srpskog istorijskog etničkog prostora) tako da upotreba srpskog glotonima ne treba ni na koji način da bude nešto neobično. Možda je malo prenategnuto iznositi pretpostavke na osnovu isključivo 1 jedinog dokumenta, ali sa druge strane mi nemamo nijedan drugi. Ne postoji niti jedan jedini drugi dokument bosanske kancelarije koji na narodnom jeziku koristi neki drugi glotonim. Ni jedan jedini od izuzetno bogate građe od skoro ravno pet stotina diplomatičkih akata.

To znači da se sa izuzetno velikom verovatnoćom može pretpostaviti da su srednjovekovni Bosanci (ili Bošnjani, kako hoćete) bosanski (pun intended) jezik nazivali srpskim, sve do XVI ili možda eventualno XV veka. Kažem možda iz razloga što nema nikakvih izvora, to je jedna pretpostavka za XV vek. U XVI veku dolazi kod učenih rimokatolika, koji su sebe poimali kao pripadnici bosanskog regnuma i samim time bosanskog natio, do izvesnog „razvoda“ jezika i pisma, kojom prilikom oni počinju redovno da svoje pismo i dalje nazivaju srpskim, ali da upotrebljavaju bosanski lingvonim. Da li taj prelaz sa srpskog na bosanski ima veze sa izgradnjom u toj feudalnoj hrišćanskoj ideologiji Bosanskog kraljevstva kao zasebnog kolektiviteta još u XV veku (ili od samog kraja XIV st.) — u kojem možemo i primetiti da demonim „Bošnjanin“ evoluira u nešto nacionalno tj. u politonim koji se koristi za čitavu državu — ili za specifično nešto kasnije, npr. uticaj Rimokatoličke crkve, može se diskutovati. Povest o slovima Konstantina Filofoza ukazuje na pređašnje i na razvoj državno-političkog koncepta Bosne kao jedne organske celine u prvoj polovini XV stoleća, što je moglo uticati na razvitak i odomaćivanje bosanskog glotonima na mestu na kojem je nekada bio srpski.



Je li OK ipak ovako?
Kliknite za proširenje...
Projekcija politički korektnih stavova u prošlost. 101.
 
Pumpaj Pumpanović Pumpanov:
Ta povelja je jedna izuzetno velika anomalija. U njoj se pominju zlatni pečati, što je prvi i poslednji put u bosanskoj istoriji. Takođe, to je prva i zadnja bosanska povelja u kojoj se nalazi oblik imena „Stefan“. To ne dvosmisleno ukazuje na to da je ona samo mehanički prepisana na osnovu predloška neke povelje npr. kralja Dušana, odnosno da su ostavili sve, pa čak i Stefan. To znači i da je srpsko-jezična odredba sasvim izvesno prepisana sa srpskog predloška. Međutim, to ne znači da da nema istorijsku vrednost. Taj dokument je autentičan i potpisan i u najmanju ruku znači da ban Stjepan II tj. ljudi iz njegove kancelarije nisu apsolutno ništa sporno videli u tome da se jezik/pismo nazove srpskim. Ovo ne pišem da bih osporio vrednost dotičnog istorijskog izvora, već da ukažem u koliku zamku padaju svi srpski nacionalisti kada se pozivaju na ovaj izvor i govore o njemu, zato što će dotično uvek biti moguće osporiti i relativizovati na navedeni način, posebno zato što se radi o jeziku i zato što imamo suštinski van humskog prostora isključivo ovaj jedan jedini dokument (umesto povelja bana Mateje Ninoslava, a što je čisti šah-mat).

Zašto napisah sa /? U ranijem srednjem veku pismo i jezik je bilo teško razdvojiti jedno od drugog. Postoji dosta dokumenata gde stoji slova, a zapravo se misli na jezik. Čak npr. imamo primere da se spominju srpska i bugarska slova, iako je reč o potpuno identičnim slovima, a reč je o jeziku. Ćirilično pismo bilo je percipirano kao domaće i kao većina pisama zapravo je najčešće nosilo „etnička“ imena (baš kao što je to slučaj i npr. sa grčkim). Tako se i na prostoru istorijske srpske države dotično pismo tj. jezik nazivao upravo zemlji tj. po Srbima. Bosna je pripadala kulturno-istorijski korpusu srpskih zemalja (iliti, današnjim rečnikom, „srpskog sveta“; neko bi rekao možda i srpskog istorijskog etničkog prostora) tako da upotreba srpskog glotonima ne treba ni na koji način da bude nešto neobično. Možda je malo prenategnuto iznositi pretpostavke na osnovu isključivo 1 jedinog dokumenta, ali sa druge strane mi nemamo nijedan drugi. Ne postoji niti jedan jedini drugi dokument bosanske kancelarije koji na narodnom jeziku koristi neki drugi glotonim. Ni jedan jedini od izuzetno bogate građe od skoro ravno pet stotina diplomatičkih akata.

To znači da se sa izuzetno velikom verovatnoćom može pretpostaviti da su srednjovekovni Bosanci (ili Bošnjani, kako hoćete) bosanski (pun intended) jezik nazivali srpskim, sve do XVI ili možda eventualno XV veka. Kažem možda iz razloga što nema nikakvih izvora, to je jedna pretpostavka za XV vek. U XVI veku dolazi kod učenih rimokatolika, koji su sebe poimali kao pripadnici bosanskog regnuma i samim time bosanskog natio, do izvesnog „razvoda“ jezika i pisma, kojom prilikom oni počinju redovno da svoje pismo i dalje nazivaju srpskim, ali da upotrebljavaju bosanski lingvonim. Da li taj prelaz sa srpskog na bosanski ima veze sa izgradnjom u toj feudalnoj hrišćanskoj ideologiji Bosanskog kraljevstva kao zasebnog kolektiviteta još u XV veku (ili od samog kraja XIV st.) — u kojem možemo i primetiti da demonim „Bošnjanin“ evoluira u nešto nacionalno tj. u politonim koji se koristi za čitavu državu — ili za specifično nešto kasnije, npr. uticaj Rimokatoličke crkve, može se diskutovati. Povest o slovima Konstantina Filofoza ukazuje na pređašnje i na razvoj državno-političkog koncepta Bosne kao jedne organske celine u prvoj polovini XV stoleća, što je moglo uticati na razvitak i odomaćivanje bosanskog glotonima na mestu na kojem je nekada bio srpski.



Je li OK ipak ovako?
Kliknite za proširenje...
Ta povelja je jedna izuzetno velika anomalija. U njoj se pominju zlatni pečati, što je prvi i poslednji put u bosanskoj istoriji. Takođe, to je prva i zadnja bosanska povelja u kojoj se nalazi oblik imena „Stefan“. To ne dvosmisleno ukazuje na to da je ona samo mehanički prepisana na osnovu predloška neke povelje npr. kralja Dušana, odnosno da su ostavili sve, pa čak i Stefan.
Kliknite za proširenje...
To znači i da je srpsko-jezična odredba sasvim izvesno prepisana sa srpskog predloška.
Kliknite za proširenje...
Čime bi se potkrepila ova tvrdnja da se u Bosni eto govorilo zasebnim jezikom u vreme dok su na južnoslovenskom lingvističkom arealu postojale samo najkrupnije dijalekatske grupe koje se nisu izdiferencirale u posebne jezike još ni nekoliko vekova posle toga?

Poseban i samobitan jezik bosanski u vreme dok su i današnje najkrupnije grupe slovenskih jezika bile još uvek više-manje samo dijalekatske podgrupe? Govornicima poljskog i bugarskog dokazano nije trebao prevodilac ni u XVI veku, o tome ima zapisa
poljskih putnika.
 
Pumpaj Pumpanović Pumpanov:
Ta povelja je jedna izuzetno velika anomalija. U njoj se pominju zlatni pečati, što je prvi i poslednji put u bosanskoj istoriji. Takođe, to je prva i zadnja bosanska povelja u kojoj se nalazi oblik imena „Stefan“. To ne dvosmisleno ukazuje na to da je ona samo mehanički prepisana na osnovu predloška neke povelje npr. kralja Dušana, odnosno da su ostavili sve, pa čak i Stefan. To znači i da je srpsko-jezična odredba sasvim izvesno prepisana sa srpskog predloška. Međutim, to ne znači da da nema istorijsku vrednost. Taj dokument je autentičan i potpisan i u najmanju ruku znači da ban Stjepan II tj. ljudi iz njegove kancelarije nisu apsolutno ništa sporno videli u tome da se jezik/pismo nazove srpskim. Ovo ne pišem da bih osporio vrednost dotičnog istorijskog izvora, već da ukažem u koliku zamku padaju svi srpski nacionalisti kada se pozivaju na ovaj izvor i govore o njemu, zato što će dotično uvek biti moguće osporiti i relativizovati na navedeni način, posebno zato što se radi o jeziku i zato što imamo suštinski van humskog prostora isključivo ovaj jedan jedini dokument (umesto povelja bana Mateje Ninoslava, a što je čisti šah-mat).

Zašto napisah sa /? U ranijem srednjem veku pismo i jezik je bilo teško razdvojiti jedno od drugog. Postoji dosta dokumenata gde stoji slova, a zapravo se misli na jezik. Čak npr. imamo primere da se spominju srpska i bugarska slova, iako je reč o potpuno identičnim slovima, a reč je o jeziku. Ćirilično pismo bilo je percipirano kao domaće i kao većina pisama zapravo je najčešće nosilo „etnička“ imena (baš kao što je to slučaj i npr. sa grčkim). Tako se i na prostoru istorijske srpske države dotično pismo tj. jezik nazivao upravo zemlji tj. po Srbima. Bosna je pripadala kulturno-istorijski korpusu srpskih zemalja (iliti, današnjim rečnikom, „srpskog sveta“; neko bi rekao možda i srpskog istorijskog etničkog prostora) tako da upotreba srpskog glotonima ne treba ni na koji način da bude nešto neobično. Možda je malo prenategnuto iznositi pretpostavke na osnovu isključivo 1 jedinog dokumenta, ali sa druge strane mi nemamo nijedan drugi. Ne postoji niti jedan jedini drugi dokument bosanske kancelarije koji na narodnom jeziku koristi neki drugi glotonim. Ni jedan jedini od izuzetno bogate građe od skoro ravno pet stotina diplomatičkih akata.

To znači da se sa izuzetno velikom verovatnoćom može pretpostaviti da su srednjovekovni Bosanci (ili Bošnjani, kako hoćete) bosanski (pun intended) jezik nazivali srpskim, sve do XVI ili možda eventualno XV veka. Kažem možda iz razloga što nema nikakvih izvora, to je jedna pretpostavka za XV vek. U XVI veku dolazi kod učenih rimokatolika, koji su sebe poimali kao pripadnici bosanskog regnuma i samim time bosanskog natio, do izvesnog „razvoda“ jezika i pisma, kojom prilikom oni počinju redovno da svoje pismo i dalje nazivaju srpskim, ali da upotrebljavaju bosanski lingvonim. Da li taj prelaz sa srpskog na bosanski ima veze sa izgradnjom u toj feudalnoj hrišćanskoj ideologiji Bosanskog kraljevstva kao zasebnog kolektiviteta još u XV veku (ili od samog kraja XIV st.) — u kojem možemo i primetiti da demonim „Bošnjanin“ evoluira u nešto nacionalno tj. u politonim koji se koristi za čitavu državu — ili za specifično nešto kasnije, npr. uticaj Rimokatoličke crkve, može se diskutovati. Povest o slovima Konstantina Filofoza ukazuje na pređašnje i na razvoj državno-političkog koncepta Bosne kao jedne organske celine u prvoj polovini XV stoleća, što je moglo uticati na razvitak i odomaćivanje bosanskog glotonima na mestu na kojem je nekada bio srpski.



Je li OK ipak ovako?
Kliknite za proširenje...
U ranijem srednjem veku pismo i jezik je bilo teško razdvojiti jedno od drugog.
Kliknite za proširenje...
?
 
Милош Ковић: Отворене очи Русије

Милош Ковић: Отворене очи Русије​


Рат, уз сва страдања и муке, као да има благотворно дејство на Русију. Она је одавно почела да отвара очи, да се избавља из илузија и отима из смртоносног загрљаја Запада. Њен организам се убрзано чисти од отрова

milos-kovic.jpg

Милош Ковић (Фото: С. Гарић)

Русија данас изгледа јаче и здравије него пре почетка рата у Украјини. Шестогодишња пауза у посетама овој земљи, током које није само започела СВО, него је цео свет погодила пошаст названа короном, сасвим је довољна да се уоче промене и контрасти. При томе, овде није реч о Москви. Мегалополиси су искривљена огледала нација. Приликом последње посете видео сам Јарослављ, сада Тулу; Москва је била само успутна станица.

Прво и најважније – Русија се убрзано ослобађа „меке моћи“ политичког Запада. Он је сада њен отворени, ратни непријатељ. Трампова победа на америчким изборима отворила је, истина, разнолике дипломатске могућности, али искуснији руски посматрачи упозоравају да се не би требало уљуљкивати у превеликим надама.

Већ у вожњи са аеродрома путник ће видети да крај аутопута више нема реклама, продавница и ресторана великих светских „брендова“. Свуда ћирилица и – кинеско писмо. Крај вас промичу немачки или француски аутомобили, али то су стари модели; потискују их далекоисточна возила.

Потом, у Тули, на огласним таблама, уместо реклама за западну робу – позиви да се ступа у редове војске и учествује у прославама 80 година од победе у Другом светском рату. У продавницама се не види било каква несташица. Готово све је јевтиније него у Србији. О повољним, руским ценама бензина ваљда не треба ни говорити. Ресторани у центру града ништа слабији од америчких и западноевропских. Препуни су припадника средње класе и младих људи – Тула има два државна универзитета. Много приватних клиника и медицинских услуга; Туљани, међутим, кажу да и државна здравствена заштита веома добро ради.

Тула је средиште руске војне индустрије. Она данас ради у три смене, без престанка. Посла има за све, јер потребе су бескрајне. Реч је о огромним комплексима. Део који се налази у центру града, на реци Упи, настао је у добу Петра Великог, старањем императора и чувеног Никите Демидова, оснивача модерне руске војне индустрије, сељачког сина и зачетника династије, која ће се уздићи до највишег племства. Ту се оружје производи од 1712. године; у оквиру индустријских комплекса налазе се до данас сачуване, обновљене зграде из тога доба. У оближњем, петоспратном Музеју оружја, Туљани се диче својим ратничким алатима, баш онако како се градови у Швајцарској, Француској или Холандији поносе сиревима, винима или лалама.

На фотографијама се види како је Тула изгледала у време Бориса Јељцина. Запуштеност и распад били су плодови послушности према Западу. У последњих десетак година, град је из основе обновљен. Центар Туле, са импресивним Кремљoм из 16. века, пример је зналачке реконструкције архитектонског наслеђа. На сјајно уређеном шеталишту крај Упе изложба на отвореном о историји Туле, са илустрацијама сасвим у духу руских традиција. Ту сретох једног војника, унакаженог лица и изранављеног тела, како усамљен полако хода поред реке.

Обновљене су и цркве, обесвећене у совјетском добу. Неке су толико лепе, као на пример она посвећена Покрову Пресвете Богородице, да су истински предукус Небеског Царства. У њима углавном жене, старији свет. Нису пуне младих људи, као код нас. Али су ту, умивене и спремне да, када за то дође време, приме све оне који одлуче да им се врате.

Огроман споменик Лењину краси централни градски трг, испред градске управе. У кремаљском парку, биста Карла Маркса на постаменту на коме се некада налазила биста цара Александра II. Централне градске улице и данас носе совјетска имена. Разумљива је, међутим, потреба да се превазиђу унутрашње поделе, од којих би само непријатељ имао користи. Не вреди сукобљавати се са прошлошћу; измирење са њом много је здравије. Али, по коју цену? Или не би требало да будемо нестрпљиви? Потребно је време да се Русија врати себи и свом предању.

Тако је и са популарном културом. Звуци музике који у јавним просторима долазе до уха највећим делом су западни. Телевизијски забавни програм састоји се од разбибрига типа „Ја имам таленат“. Полуголе музичке звезде ауторитативно оцењују песму младог извођача, обученог и нашминканог као жена.

Млади су значајним делом незаинтересовани за јавни живот, чак и за борбу на живот и смрт, коју Русија води у Украјини. Но, све су то општеевропске бољке. И по томе се јасно види да је Русија била и остала европска земља. Бар нису заражени „воук“ идеологијом, као њихови вршњаци на Западу.

Рат, уз сва страдања и муке, као да има благотворно дејство на Русију. Она је одавно почела да отвара очи, да се избавља из илузија и отима из смртоносног загрљаја Запада. Сада се њен организам убрзано чисти од отрова. Главна и најтежа битка, за ресуверенизацију културе, још је пред њом. Узет је добар курс. Они који је воде очигледно знају вредност стрпљења. Јер време, у то више нема сумње, ради за Русију.
 
Mrkalj:

Pogledajte prilog 1743843
Si siguran, Persida?
Kliknite za proširenje...
Ма слаже се као са Марком Алексићем исто. Овај у Грачаници овај у Ватикану али слажу се најбољи другари!
Овај о Србима на Косову овај о Дарданима на Косову. Слажу се и један и други о некој цркви и о Косову исте теме их занимају.
 
Pumpaj Dinstanović:
Kovara se ne propušta :heart:.
Kliknite za proširenje...
Он не ти да. Ковара спада у националне типове са доприносом у националној култури и свести.
И онај који се изричито противи лицитирању бројевима жртава Јасеновца.Заправо све оно што ти ниси. Не разумем потребу да се лепиш за ликове који немају идеолошки везе са тобом како би створио неку пројекцију да си део тог миљеа међутим свако ко прочита шта си писао и пишеш јасно је да ту не припадаш ни по чему.
 
NickFreakyrgios:
Он не ти да. Ковара спада у националне типове са доприносом у националној култури и свести.
И онај који се изричито противи лицитирању бројевима жртава Јасеновца.Заправо све оно што ти ниси. Не разумем потребу да се лепиш за ликове који немају идеолошки везе са тобом како би створио неку пројекцију да си део тог миљеа међутим свако ко прочита шта си писао и пишеш јасно је да ту не припадаш ни по чему.
Kliknite za proširenje...

Pa sam si se ovde odao, da ne kažem i priznao šta je suština. Kako i sam kažeš ne razumeš ništa izvan isključivo jednoumlja i tog ideološkog nabijanja svih ovcaa u jedan te isti tor. I sam o ovde pišeš — i to, potpuno otvoreno, svojim rečima — o potragama za ljudima koji pokazuju „ideološke veze“.

Mene to sektašenje sa jurnjavom za „politički podobnim“ istoričarima sa kojima bi se ti „ideološki identifikovao“ i to sve osuđivanje, ograda i pljuvačina, uz nemogućnost da se uopšte i kao koncept razume nešto izvano okvira te „ideološki povezane dogme“ ne zanima ni najmanje.

Moje viđenje je sušta suprotnost tog tvog pogleda. Ja gledam na istoriju (pa i dosta šire čujem i porazgovaram sa čovekom koji je pametan, učen i ima nešto da kaže. Kakva mu je ideologija, ne dotiče me, pa niti zanima nešto posebno. Od takve osobe se uvek može nešto novo naučiti.

Mislim, nepotrebno je nešto dalje pojasniti, jer si ti sam sve lepo rekao i potpuno otvoreno priznao u ovoj objavi citiranoj. Tvoj stav je vrlo očigledno ostrašćene, političke prirode, jer ti ovde tragaš za „ideološkim vezama“ posmatrajuć istoričare i za nekakvom „pripadnošću“, kako bi se sa nekim sa ideološkog stanovišta poistovetio i dodao ga zamišljenoj društvenoj grupi koju pripadaš, dok prostora za tu neko drugačije mišljenje nema, jer ima mesta zamo za taj zamišljeni „tor“ kojem pripadaš. Ti nisi u stanju čak ni da se izjašnjavaš o specifičnim tvrdnjama onih koje smatraš da su ti „programski kompatibilni“, te u toj situaciji svesno izbegavaš da nešto kažeš, kako ne bi ugrozilo percipiranu „ideološku povezanost“ koju zamišljaš da imaš sa njima i koja je (umesto njihovog iskaza ili istoriografskog vrednovanja) ti je osnov poštovanja ili afiniteta prema dotičnim ličnostima.

Zato i ne razumeš ili nisi u stanju da razumeš, pa postavljaš ovako jako čudna i odbranjiva pitanja ili bolje rečeno izjave. Pa se stalno nešto „iščuđavaš“, napišeš kako mogu da branim ovde Kovića, onda kako mogu da branim Čedu Antića, ako je Čeda za razliku od Kovića protiv studenata. U toj tvojoj viziji, jedan je ovde protiv drugog i tako se mora izabrati nekakva „strana“, u kojoj je jedan negativac, a drugi pozitivac i kako svi odreda moramo da usvojimo tvoje mišljenje (da se „unifikujemo“ s tvojom društvenom grupom) jer, bože moj, sve mora biti tako-crno belo i ideološki povezano, je l' te. :roll: Al' ti to ne razumeš, kao što i sam otvoreno priznaješ. Isto kao jedan forumaš što je pitao baš nedavno, isto tako skučenog pogleda i zatvorenog uma...kaže čovek, kako možeš biti u isto vreme protiv SNS i slušati šta kaže Boris Stojkovski? E pa, u tom vašem nerazumevanju je i ključ problema. Potrebno je malo otvoriti ogradu i videti malo svet izvan tora. Čuti malo druge, šta oni misle, šta kažu?
 
Poslednja izmena:
Pumpaj Dinstanović:
Pa sam si se ovde odao, da ne kažem i priznao šta je suština. Kako i sam kažeš ne razumeš ništa izvan isključivo jednoumlja i tog ideološkog nabijanja svih ovcaa u jedan te isti tor. I sam o ovde pišeš — i to, potpuno otvoreno, svojim rečima — o potragama za ljudima koji pokazuju „ideološke veze“.

Mene to sektašenje sa jurnjavom za „politički podobnim“ istoričarima sa kojima bi se ti „ideološki identifikovao“ i to sve osuđivanje, ograda i pljuvačina, uz nemogućnost da se uopšte i kao koncept razume nešto izvano okvira te „ideološki povezane dogme“ ne zanima ni najmanje.

Moje viđenje je sušta suprotnost tog tvog pogleda. Ja gledam na istoriju (pa i dosta šire čujem i porazgovaram sa čovekom koji je pametan, učen i ima nešto da kaže. Kakva mu je ideologija, ne dotiče me, pa niti zanima nešto posebno. Od takve osobe se uvek može nešto novo naučiti.

Mislim, nepotrebno je nešto dalje pojasniti, jer si ti sam sve lepo rekao i potpuno otvoreno priznao u ovoj objavi citiranoj. Tvoj stav je vrlo očigledno ostrašćene, političke prirode, jer ti ovde tragaš za „ideološkim vezama“ posmatrajuć istoričare i za nekakvom „pripadnošću“, kako bi se sa nekim sa ideološkog stanovišta poistovetio i dodao ga zamišljenoj društvenoj grupi koju pripadaš, dok prostora za tu neko drugačije mišljenje nema, jer ima mesta zamo za taj zamišljeni „tor“ kojem pripadaš. Ti nisi u stanju čak ni da se izjašnjavaš o specifičnim tvrdnjama onih koje smatraš da su ti „programski kompatibilni“, te u toj situaciji svesno izbegavaš da nešto kažeš, kako ne bi ugrozilo percipiranu „ideološku povezanost“ koju zamišljaš da imaš sa njima i koja je (umesto njihovog iskaza ili istoriografskog vrednovanja) ti je osnov poštovanja ili afiniteta prema dotičnim ličnostima.

Zato i ne razumeš ili nisi u stanju da razumeš, pa postavljaš ovako jako čudna i odbranjiva pitanja ili bolje rečeno izjave. Pa se stalno nešto „iščuđavaš“, napišeš kako mogu da branim ovde Kovića, onda kako mogu da branim Čedu Antića, ako je Čeda za razliku od Kovića protiv studenata. U toj tvojoj viziji, jedan je ovde protiv drugog i tako se mora izabrati nekakva „strana“, u kojoj je jedan negativac, a drugi pozitivac i kako svi odreda moramo da usvojimo tvoje mišljenje (da se „unifikujemo“ s tvojom društvenom grupom) jer, bože moj, sve mora biti tako-crno belo i ideološki povezano, je l' te. :roll: Al' ti to ne razumeš, kao što i sam otvoreno priznaješ. Isto kao jedan forumaš što je pitao baš nedavno, isto tako skučenog pogleda i zatvorenog uma...kaže čovek, kako možeš biti u isto vreme protiv SNS i slušati šta kaže Boris Stojkovski? E pa, u tom vašem nerazumevanju je i ključ problema. Potrebno je malo otvoriti ogradu i videti malo svet izvan tora. Čuti malo druge, šta oni misle, šta kažu?
Kliknite za proširenje...
Па да тако исто треба гледади на Србољуба Живановића, Милоша С Милојевића, Ђорђа Јанковића, и многе друге а не да будеш једнодимензионалан и острашћен Ћирко па према својим речима мораш да попијеш бенседин кад неко почне о томе причати :mrgreen:
Ти се баш никако не уклапаш у ту причу. Баш супротно ти си елитиста једино против чега не идеш то су титуле, ако човек има неку титулу, углед, каријеру не идеш против да себе не би угрозио уопште ти ниси толерантан на другачија мишљења и ставове да не помињем оне неке женске особе које си дословно протерао одавде :mrgreen:
Tако да.....🤣


Kомплексаши титулаши што сањате? Што вас плаши?🤣
 
Poslednja izmena:
NickFreakyrgios:
Па да тако исто треба гледади на Србољуба Живановића, Милоша С Милојевића, Ђорђа Јанковића, и многе друге а не да будеш једнодимензионалан и острашћен Ћирко па према својим речима мораш да попијеш бенседин кад неко почне о томе причати :mrgreen:
Ти се баш никако не уклапаш у ту причу. Баш супротно ти си елитиста једино против чега не идеш то су титуле, ако човек има неку титулу, углед, каријеру не идеш против да себе не би угрозио уопште ти ниси толерантан на другачија мишљења и ставове да не помињем оне неке женске особе које си дословно протерао одавде :mrgreen:
Tако да.....🤣


Kомплексаши титулаши што сањате? Што вас плаши?🤣
Kliknite za proširenje...

Ma nisam ni sumnj'o da ćeš tako kao ploča samo da izbaciš e, Srboljub Živanović. :lol:

Ne, naravno da smatram da ne treba isto gledati na njegova gostovanja, kao i Kovićeva (niti uopšte postoji iko normalan kome bi palo na tako nešto na pamet). Kako možeš uopšte da postaviš takvo neko putanje? Pu-pu, pomeri se s mesta. Nema od toga neke baš koristi, niti se može nešto pametno čuti ili šta naučiti od toga.

Komentar ti je prilično besislen i pokazuje da još uvek uopšte nemaš čak ni najblaže predstave o tome šta je Živanović tvrdio i šta sve pričao (štaviše, na temi o njegovoj smrti, koja se odvijala na tvoje insistiranje, konzistentno si izbegavao da se upoznaš sa njim — da nisi izbegavao, ne bi sad pisao ovako besmislice). Da imaš, ne bi ti ni u ludilu palo ni na kraj pameti da tako nešto ikada napišeš. Sad još će ispasti da je Ković nekakav senilni ludak koji bulazni slabo povezano iz tvoje analogije.

P. S. Nadam se da ovo nije samo izgovor da se krene sa tiradom i u narednih 10 stranica svađanja radi svađe, zaboravljajući da je ovo tema o Koviću.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Gedeon
Vožd Karađorđe vs knez Miloš. Ko je tvorac moderne srpske države
Odgovora
17
Pregleda
470
milsu
milsu
T
Шта мислите о личном односу између Радована Караџића и Слободана Милошевића?
2 3 4
Odgovora
79
Pregleda
1.429
Tangying
T

Back
Top