Милош Ковић

[АнаиванГорд]

Хм, хајде да узмемо да овај Боројевић све зна и да је за све експерт, што не каже, не мора он, било ко, конкретно, ко су ти људи и што му није добро. За сваку промену треба храбрости и свакако да промена носи ризик, али да није те неке храбрости, па ми би као људи још остали у пећини јер би се плашили да из ње изађемо. Па ако треба и поново да се мења, и опет.... Овако се све те приче своде на нешто у фазону ја нешто знам, нећу вам рећи шта, али то је јако страшно. А ми да будемо дебили и да верујемо на реч. Ја не верујем никоме, увек сам на опрезу, не зато што сам неки баксуз, већ ме живот томе научио. Поготово не верујем оваквом типу људи који су експерти за све и још се облаче као неки из центра Лондона с краја претпрошлог века.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Odgovor na tekst Miloša Kovića "Izdao si Kosovo, Radoše" ("Danas", 14. februar)

Ko je izdao Kosovo i Metohiju?​

Na uvredljive bljuvotine udbaškog izmećara, nedostojne profesora univerziteta, neću se osvrtati – one su slika njegovog nemoralnog bića.

U Kovićevom tekstu vredna je odgovora samo jedna optužba: „Radoš LJušić izdao je Kosovo“. Moj otac i moja majka rodili su osmoro dece; sa unucima ima nas dvadeset dvoje, i svi časno obavljamo otadžbinske dužnosti. Otac Ilija tri puta je robovao za Kosovo i Metohiju, od 1942. do 1954. godine. Metohiju sam napustio dolaskom na studije 1968, a vraćao sam joj se sve do 1985, kada je moja porodica, pod pritiskom, morala da napusti Istok.

Odmah po prijemu za asistenta na Filozofski fakultet (1975) stiglo je pismo Opštinskog komiteta vladajuće partije u kojem su protestovali što su primili za nastavnika sina srpskog nacionaliste. U trenucima krize branio sam Srbiju nacionalnim opredeljenjem i rodoljubljem, i o tome napisao mnoge novinske članke, od kojih navodim samo jedan: „Od mog nacionalizma nikoga nije bolela glava“ („Danas“, 15. decembar 2023).

Pomoć koju sam pružao izbeglima sa KiM, duž cele Srbije, novčanu, i svake druge vrste, svedok je moje odanosti i opredeljenosti za zavičaj. Potvrda takvom radu je i mnoštvo napisanih novinskih članaka, od kojih ću navesti neke: „Kosovo – matica srpstva: Tajne Vensovog plana“, Pogledi 4 (8. maj 1992); „Ne plačite, deco Kosmeta“, Politika (10. oktobar 2006); „Bondstil – faktor koji odlučuje“, NIN (23. novembar 2006); „Kosovo se ne može vratiti mirnim putem“, Press (22. avgust 2010); „Jedan obrok – malo nade“, Večernje novosti (26. jun 2017).

Da bih predstavu o svojoj delatnosti upotpunio, pored nekoliko radova u istoriografskim časopisima, navodim još dve knjige o istoriji svoga sela: „Vujkina vrata“ i „Vreme surovosti“, (2011, 2015).

Pokojni advokat Rajović i ja osnovali smo udruženje „Stara Srbija“ (1999) i pružali izbeglicama sa KiM raznovrsnu pomoć: smeštali ih u radničke barake (neki još žive u njima), dodeljivali placeve u Borči i Ovči dobrotom opštine Palilula i Dane Drašković, delili novac koji smo dobijali od darodavaca… Za taj humanitarni rad postoje mnogi dokazi i svedoci.

Kad je reč o Kosovu, navodim reči nezadovoljstva Vučićevom politikom, ispisane u ostavci na članstvo u SNS-u (2. oktobar 2017): „Dužan sam još da Ti kažem da se ne slažem s Tvojom politikom saradnje sa zločincem Ramušem Haradinajem i učešćem Srba u njegovoj Vladi.

To me boli i živim u uverenju da je takva politika ružan san jednog Metohijca. Ne manje je moje razočaranje Tvojom posetom Džordžu Sorošu u NJujurku. Pa, da li je moguće da su Haradinaj i Soroš odrednice politike Aleksandra Vučića“? I kad smo kod predsednika države, ističem i to da sam u „Danasu“ publikovao tekstove („Preživeti tri diktature – Tita, Miloševića i Vučića“ (14. jul 2023) i „Od Pašića do Vučića: Ko je kriv za gubitak Kosova?“ (6. septembar 2024).

Neću navoditi pomoć crkvama i manastirima, mnoge TV emisije u kojima sam se sporio s Vesnom Pešić, Sonjom Biserkom, Biljanom Vučo i drugim anacionalnim osobama, kao i više datih intervjua, održanih predavanja i mnogo nastupa u odbrani KiM, poput polemike s Vetonom Suroijem („Dobro došli Kosovci“, Književne novine (1. septembar 1988).

Najdublji prodor „vojske“ pod predvodništvom režimskog vojvode Kovića bio je do Autokomande, izveden s nadljudskim naporima, za razliku od čete Milana Radoičića, koji je bio znatno uspešniji zauzećem manastira Banjske. U ovom poređenju najbolje se vidi razlika između salonskog i rodoljubivog nacionalizma. Oba su bila osuđena na neuspeh, zato što je današnja srpska državotvorna politika nedorasla, ne samo svetskim, evropskim i balkanskim izazovima, već i srpskim. Zapaža se to po učestalim, ispraznim i paradnim skupovima u službi jednog čoveka.

Uporedite Nikolu Pašića sa Markom Đurićem, Milana Rakića sa Petrom Petkovićem, Kostu Vojinovića sa Milošem Kovićem – pa ćete se uveriti da smo pali ispod najniže grane. Karađorđevo „plačevno pozorije“ u manastiru Feneku (1813), tužan prizor ustaničkog poraza, Miloševićev neuspeli odbrambeni rat (1999) i skorašnji propali prepad Srpske oslobodilačke vojske Kosova vojvode od Autokomande, pokazatelj su užasnog srbijanskog dvovekovnog beznađa. Prvi je bio heroj, drugi mučenik, treći izmećar. Ridaj, zemljo Srbijo, za uspesima i neuspesima svojih branilaca!

Vučić je bezbedan samo zato što ima bezbroj salonskih opozicionara iz redova nacionalista i demokrata, za koje je još davno rodoljubivi Veljko Petrović izneo neoborivu ocenu – Kosovo je „pristupačna slavska trpeza sitim gositima“.

To je trenutno najveći nacionalni problem u Srbiji i zato predsednik može da se komotno ponaša. Studentska pobuna ga je uzdrmala, ali ne i demokratska opozicija i salonski nacionalisti, budući da takvi nikada nisu rušili vladare, predsednike i vlade. Za to su potrebni ljudi drugačijeg kova, borci, a ne zavidljivi narcisi i doušnici.

Nadam se da je iz ovih nekoliko iznetih podataka jasno ko je i šta uradio za KiM. Salonski nacionalista i udbaški zulumćarski vojvoda može se hvaliti samo uvredama i ispraznim rečima, a nikako konkretnim radnjama pomoći unesrećenim Kosovcima i Metohijcima. Znaju to oni, i osećaju, od kako ih je napustila država Srbija, ako je država.

Ko je, onda, izdao Kosovo i Metohiju: srpski nacionalista Radoš Ljušić, Metohijac, ili neko drugi? Vojvoda od Autokomande optužuje mene, kako bi time zaštitio sebe i nekog znatno moćnijeg za ovaj najsramniji čin u srpskoj povesti.

Okriviti neosnovano bilo koga da je izdajnik, posebno Kosova i Metohije, i još ako je tamo rođen, više je od greha; to je zločinačka optužba koja se rešava na dostojniji način.

Udbaški izmećaru možete nastaviti da me neosnovano ružite, blatite i napadate, ali me ne možete uplašiti i naterati da se odreknem svojih antiudbaških i rodoljubivih stavova i ubeđenja i, nadasve, Kosova i Metohije.

Stopiram polemiku s vojvodom zulumćarem u očekivanju druge Sretenjske slobode i pravde.

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/ko-je-izdao-kosovo-i-metohiju/

 

[NickFreakyrgios]

Није нека тајна да се овај систем одржава на крипто СНС- изму више него на СНС -изму.
СНС-изам има своје велике проблеме и мане са којима се сучова али рецимо да има своје лојалисте који верују и неку идеју причу пут највише у дело и лик Александра Вучића.

Ок то нећу критиковати овде свако има право на свој став.

Међутим ови крипто СНС- овци су људи који су добили шунку , медијски простор , посао услугу.
Људи без јасне идеологије само чувају своју приватни имовину сумњиво стечену или добијену то је то.
Најгоре што су некад имали улогу језичка на ваги данас више не. Данас више продавци магле , теорије завера и слично врло мусава и неуредна прича без неког интелектуалног смисла али са врстом пропаганде да покупи неодличне или колебљиве и то је читава сврха овога.
Многи од њих критикују режим иако отворено раде за њега то су ови СИА МИ6 и слично што се баве езотеријом и риг ведама пророчу будућност интересантно да ти пророци се сви слажу у једном.
Боље ипак ово јер ово није ништа пред најцрњем што нам се нуди или нас чека.То је муљ који остаје и мења сваку странку на власти и опредељује се увек за позицију са својим сателитима.
Пошто се тај слој увећао и претворио у гласачку већину постаје врло скуп и неодржив само исисава ресурсе.Незахвално за шпекулацију али ми се чини да у овом слоју има највише 5октобараца.Оних што су рушили Слобу па се "захебали" или им је приватни бизнис пропао а сад се ревитализовао.

Није спорно да може једно од горих решења је оно што смо имали да се власт промени настави да ради ово исто где су ови стали ови други да наставе.

Једно од најлошијих решења је мандат од 4 године.
Рецимо или 3 године највише или редовна провера предизборних обећања на 2 године.

Суштина овога би била да се после добијених избора не ували у фотељу 2 године и кулира а након 2 године пробуди и почне да се размишља и спрема за наредне изборе.
Или 2 године се богатом па онда после 2 године мало одрешим кесу за наредне изборе.

И онда боље да гласам за сендвич него да можда останем гладан.
Па није то смисао потојања државе и бивствовања у њој ако таква држава треба да постоји боље да је укину да не постоји.
Боље да се врате Турци бар знам на чему сам.

 

[Mrkalj]

Хм, хајде да узмемо да овај Боројевић све зна и да је за све експерт, што не каже, не мора он, било ко, конкретно, ко су ти људи и што му није добро. За сваку промену треба храбрости и свакако да промена носи ризик, али да није те неке храбрости, па ми би као људи још остали у пећини јер би се плашили да из ње изађемо. Па ако треба и поново да се мења, и опет.... Овако се све те приче своде на нешто у фазону ја нешто знам, нећу вам рећи шта, али то је јако страшно. А ми да будемо дебили и да верујемо на реч. Ја не верујем никоме, увек сам на опрезу, не зато што сам неки баксуз, већ ме живот томе научио. Поготово не верујем оваквом типу људи који су експерти за све и још се облаче као неки из центра Лондона с краја претпрошлог века.

Ne verujem mu ni ja, niti je on neka referenca, samo se slažem sa tim delom što je rekao.

Nisu ove demonstracije od juče. Isto se pokušalo sa "ne davimo beograd", pa "ribnikar", pa "nadstrešnica". Neko to radi, a razlog ili uzrok nisu korupcija, nestručnost i bahatost kvaziinstitucija i vlasti. To je fasadni povod za proteste.

Čak i uz ostavljanje po strani istorijske perspektive koja nam ukazuje kakva nutela sledi posle ovakvih 27-martovsko ili 5-oktobarskih dešavanja, na ideju da treba biti hrabar za promenu, pa još pritom nemati nikakvu informaciju na kakvu se promenu misli i ko kuva tu promenu, samo bih rekao - hrabar i lud su braća, a pošto se ne zna šta je plan - od ludog još luđi.

Ovo je Balkan i čovek treba da se vodi idejom bezbednosti i materijalne stabilnosti svoje porodice, a ne da srlja ka nedefinisanim idealima, pogotovo kad se ne zna ko ga vodi, gde ga vodi ili šta ga čeka iza prvog ćoška.

Još jednim u nizu uličnih rušenja vlasti samo ćemo biti bliže banana republici, a ne nekoj fiktivnoj ideji demokratije koja na Zapadu više ne postoji - setimo se samo pretposlednjih izbora u Americi, poslednjih u Rumuniji, stanja u Nemačkoj itd.

Nakon umora od pogrešne srpske istorije tokom 20. veka i ne ulazeći u to koje službe finansiraju ove proteste, ne mogu da ne kažem da je cela ideja duboko pogrešna, naivna, infantilna, studenti i srednjoškolci su naivni (budale), a profesori - ukobasičena nutela.

Celo je pitanje koliko će im vremena trebati to da shvate (jer tek stiže đole proleće), ali sad kad profesori dobiju po džepu zbog nezakonitog nerada, biće osipanja.

 

[Mrkalj]

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da rezimiramo iznesene tvrdnje u svim tekstovima polemike:
* Miloš Ković je Ljušiću ukrao sijaset knjiga, uključujući i fototipska izdanja Savinog zakonopravila, Miroslavljevog jevanđelja, popis imovine Obrenovića i sveske sa arhivskim ispisima. Najveću štetu je napravio time što je uzeo 3 pisma Ali-paše Stočevića. Taj isti uhodi ljude, zato se više ni ne druže s njim. Menjanje brave na vratima nije pomoglo, kao ni instaliranje kamera. Izgleda da Službe brišu sa snimaka Kovića ili nekog njegovog saradnika
* Ljušić je sakupljao dve fascikle naslovljene Miloš Ković i Vasilije Krestić. Bilo sa namerom da ih raskrinka, bilo da se zna ako ga ubiju kao Vladimira Cvijana ili Olivera Antića, ko mu je arhineprijatelj koji se prodao Službi (Krestić, nekadašnji drug, izdao ga je i prešao na Kovićevu stranu)

Saopštenje docenta dr Nenada Božovića, šefa Katedre za stari vek Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta plenumu tog fakulteta:

Pogledajte prilog 1686693

Pošto slika nije najkvalitetnija baš, evo i u tekstualnom formatu:

Poštovani i dragi studenti,​

​

koleginice i kolege, brać i sestre,​

​

pomaže Bog!​

​

Ovom prilikom pišem vam odgovor na Saopštenje plenuma održanog 21.01.2025. godine koji mi je poslat na zvaničnu mejl adresu i u kojem ste zatražili podršku za obustavu nastave i odlaganje januarskog ispitnog roka do daljnjeg kao vid borbe za ispunjenje objedinjenih zahteva studenata u blokadi.​

​

Dozvolite da vam se nakon četiri nedelje ćutanja obratim ispovednim odgovorom, jer mi je tako lakše nego da vas pogledam u oči. Teško mi pada činjenica ad sam vam iz udobne pozicije katedre govorio o pojmu pravde u Svetom Pismu i o proročkom nastupanju protiv korupcije i idolopoklonstva, a kada je nastupio čas da i svojim delima podržim ono što sam govorio, ustuknuo sam „straha radi judejskog“. Kada ste u Saopštenju citirali svetog proroka Isaiju i njegove reči „Učite se da dobro činite! Težite za pravdom! Potlačenom pomažite!...“ (Is 1,17) bio sam ponosan, jer sam shvatio da ste lekcije Starog Zaveta više nego dbro naučili i ne samo naučili, nego, za razliku od mene, ispunili, čime je moje ćutanje postalo još bolnije. Zato vas molim da mi oprostite i da taj moj čin ćutanja izuzmete iz onoga što sam do sada prema vama činio. Želim da vam pružim jednu jasnu i nedvosmislenu podršku u važim težnjama za pravdom i držim da su vaši zahtevi sasvim opravdani. ​

​

Kada je pala nadstrešnica novosadske Železničke stranice na nevine ljude, čitajući psalme suzno sam se pitao: „Zašto Gospode daleko stojiš i skrivaš se u vreme nevolja?“ (Psalam, 10,1). Učinilo mi se tada da, kao što kažu reči Knjige o Jovu, „pravednik strada, a grešnik blaguje“, tmurno je i tamno izgledalo sve. No, vreme smutnje kratko je trajalo, jer je Gospod kroz vas progovorio, štaviše, zagrmeo tišinom vašeg bezglasnog stanja i molitvenog bdenja u sećanje na nevine duše.​

​

Vi ste deca koja nisu videla misirskog ropstva, odnosno naše prethodne padove (ratove, sukobe i cepanja), i koja neće olako okrenuti glavu od smrti nevinih ljudi dok se ne zadovolji makar ljudska pravda, jer za vas od ovog nema gore. Zato ste deca slobodna i hrabra (Knjiga Isusa Navina 1,6) kojoj će se otvoriti dveri Obećane Srbije, one u kojoj neće biti samovolje faraona i njegovih slugu i gde će se ljudi jedni prema drugima obraćati s dostojanstvom i poštovanjem, u kojoj će se poštovati Zakon Božiji i ljudski. Tu Obećanu zemlju koju ćete vi, možda moja i vaša deca zajedno izgraditi, verovatno nisam zaslužio da dočekam, ali jasno vidim njene obrise kao što je čežnjiv pogled k njoj uputio Mojsej iz pustinje. Ipak, držim, da znate reči i koje je često govorio blaženopočišvi protojerej otac Radovan Bigović, profesor našeg Fakulteta, da je nemoguće od zemlje načiniti raj, ali da treba da učinimo sve da ne postane pakao. To ste vi i učinili, jer da ste ćutali, kamenje bi progovorilo. ​

​

​

​

Vaša ljubav prema pravdi i istini jasno proističe iz crkveno-liturgijskog i svetosavskog etosa naše Srpske Pravoslavne Crkve. Kad ste sa zastavama Srbije, zastavama sa Hristovim likom i sećanjem na raspeto Kosovo i Metohiju hodili putevima ove zemlje pevajući Himnu Svetom Savi, Bože pravde i Vostani Serbije dotakli ste moje srce. Kada je trebalo ograditi se od zloupotreba, u vašim ste mislima bili „mudri kao zmije“ i jasno razlikovali duhove, od političkog oportunizma do banalnog radikalizma, i „bezazleni kao golubovi“ jer ste na nasilje odgovarali nenasiljem i dobrotom. Na svaki pokušaj golijatske brutalnosti odgovarali ste mudro kao blaženi David, jer ste znali da se samo pameću i čvrstom verom u Boga možete boriti protiv sirove sile (vlasti).​

​

Nisam, nažalost, bio tu za vas i pored vas kad su vas zajedno sa kolegama s drugih fakulteta napadali, gazili, šutirali i nazivali izdajnicima, buntovnicima bez razloga i obojenim revolucionarima. Uprkos svim preprekama, vi i dalje istrajavate. Tako ste u meni probudili povređeno, uspavano i uplašeno dete, zagrlili ga i izlečili svojom ljubavlju, vedrinom i nadom. Na to ću vam biti do veka zahvalan. Stoga je ovo pismo jedino i moguće završiti rečima Jevanđelja: „blaženi vi koji ste gladni i željni pravde, jer ćete se nasititi.“ (Matej 5,6)​

​

O Nedelji Bludnog sina, Leta Gospodnjeg 2025.​

​

U Hristu vaš,
Učitelj i učenik
docent dr Nenad Božović,
Šef Katedre za Stari zavet Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta​

 

[Mrkalj]

Nisu ove demonstracije od juče. Isto se pokušalo sa "ne davimo beograd", pa "ribnikar", pa "nadstrešnica". Neko to radi, a razlog ili uzrok nisu korupcija, nestručnost i bahatost kvaziinstitucija i vlasti. To je fasadni povod za proteste.

 

[NickFreakyrgios]

Дунђер је прави Smoker из ДосијеХ.

 

[Mrkalj]

Дунђер је прави Smoker из ДосијеХ.

Kensrmen. Ja sam to isto povezao.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Stigao novi Kovićev odgovor:

Trampio si Kosovo za fotelje, Radoše​

​

Verujem da je Radoš Ljušić u „polemici“ sa mnom na stranicama Danasa dobio ono što je tražio. Zato u najnovijem nastavku svog psovačkog štiva, u kome se cviljenje i pravdanje, po starom receptu, smenjuje sa režanjem i napadima, kaže da „stopira polemiku“.

Pa, da izvedemo najvažniji zaključak do koga smo, Radoš i ja, udruženim snagama došli. On je ne samo izdao, nego je prodao Kosovo. Trampio ga je za fotelje i pare.

Kako je i sam potvrdio, marljivo nabrajajući ono nekoliko naslova koje je o Kosovu objavio, Radoš Ljušić (kaže da je u SNS bio od 2008. do 2017), ne samo da se nigde nije suprotstavio naprednjačkoj izdaji Kosova, nego je u njoj, kao visoki funkcioner ove stranke, saučestvovao. Reći će možda da, za svoga vakta, nije bio zadužen za kosovsku problematiku?

Naravno da nije, jer se bavio direktorovanjem i zgrtanjem para. Junački je udario na Aleksandra Vučića i setio se Kosova onda kada ga je ovaj smenio sa pozicije direktora Službenog glasnika i na njegovo mesto postavio Jelenu Trivan.

Razmećući se „dobročinstvima“ kojima je darivao svoje nesrećne zemljake, Ljušić pomenu i da ih je „dobrotom Dane Drašković“ smeštao u radničke barake po Ovči i Borči. Zlobnici bi rekli, naravno na osnovu pustih glasina, da je, dobrotom Dane Drašković, smestio i sebe, ali u stan u Ulici Strahinjića Bana, u elitnom delu Beograda. Ako je to tačno, onda vredi istraživati Ljušićevu bogatu karijeru iz vremena pre nego što je zaseo u fotelje…

Uprkos mojim pozivima da to učini, Ljušić nije dao ni jedan jedini dokaz za svoje tvrdnje o tome da sam „udbaš“, „doušnik“, i slično. Jedino što se iz toga može zaključiti je da ovaj „istorik“ u javnost iznosi gluposti, izmišljotine i laži.

Konačno, želim da obavestim čitaoce Danasa o tome da sam došao do saznanja ko to Radošu potajno ulazi u stan i odnosi mu knjige. To su beogradski bibliotekari, koje je za svoga vakta Ljušić brutalno orobio. Primera radi, samo iz biblioteke Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta sa sobom je u penziju odneo preko stotinu (100) knjiga. Većina se kod njega nalazi po nekoliko decenija. Kako čujem, bibliotekari su formirali komisije, pod okriljem mraka upadaju kod Radoša, uzimaju svoje i spremni su na sve.

Radoš Ljušić dao je sjajan primer mladim ljudima šta bi trebalo da učine ukoliko žele da upropaste svoj život i živote ljudi oko sebe.

Da zaključim ovu „polemiku“, ili „dijalog“, kako bi to Danas rekao, na prigodan način, uz poeziju. Pozdravljam Radoša Ljušića pesmom „Tužne reči za švalera“ Ljubivoja Ršumovića, iz zbirke „Zov tetreba“:
Kupi platno
I napravi šator
I pokri se
Postao si mator​

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/trampio-si-kosovo-za-fotelje-radose/

 

[Khal Drogo]

 

[Mrkalj]

 

[NickFreakyrgios]

 

[Metronomy]

I Miloš Ković i radoš ljušić su ista ekipa sa ostalim mainstreem istoričarima u borbi za pare i prestiž, i svi su istoričari političari, znači lažovi i montirači guma na vozilu istorije iliti samo loši političari i ništa više.....

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

 

[Pumpaj Dinstanović]

Позив на поштовање студената, одговорно изражавање и извјештавање​

Будући да су се претходних дана у јавности појављивале различите оптужбе на рачун студената, те да су неке од њих изнесене од стране црквених великодостојника и пренесене путем званичних гласила СПЦ, осјећамо потребу и дужност да изнесемо и свој став и позив на поштовање студената и њихове праведне и достојанствене борбе, као и на одговорно изражавање и извјештавање:

ПОЗИВ НА ПОШТОВАЊЕ СТУДЕНАТА, ОДГОВОРНО ИЗРАЖАВАЊЕ И ИЗВЈЕШТАВАЊЕ

Као архијереји Српске Православне Цркве осјећамо дужност да јавно изразимо неслагање и ограђивање од било каквог говора који дехуманизује другог човјека, а посебно од говора који младе људе, студенте, ниподаштава као фактор изградње друштва, фактор који доприноси будућности истог, или их понижава као оне који су позвани да мисле и траже истину.

Црква Христова, као изабрани народ и дом Бога Живога, постоји у сваком времену да љубављу приводи све људе спасењу. Историја нас учи да сваки говор који поништава достојанство другог води ка великим друштвеним трагедијама, а ми као пастири не смијемо дозволити да таква реторика узме маха у нашем народу и Цркви. Ријеч служи за споразумјевање. Она је сила и темељ промјена, и мора бити аутентична, да би била вјерна сама себи. А ми као хришћани живимо свједочећи Ријеч која је сами Бог.

У ове дане припреме пред Велики Пост, Митрополит крушевачки Давид у свом најновијем тексту, који је пренио и званични сајт Српске Православне Цркве, студенте ставља у контекст „обојене револуције“, обиљежавајући их на такав начин да буду перципирани као „српске усташе“, што је и увредљиво и неприхватљиво. Вјерујемо да данас није оправдано бити епископ Српске Православне Цркве, а ћутати на овакве ријечи – ријечи које показују неосјетљивост и небригу за Тијело Цркве. Њихова дехуманизујућа природа захтјева да више не ћутимо. Српски народ који је преживио голготу усташког терора, свјестан је да се ова идентификација било кога са једним таквим монструозним покретом не смије никада више спроводити, првенствено из пијетета и поштовања према жртвама. Али, исто тако – одређивати нашу младост оваквим ријечима више је од бруке – то је срамотни печат на Тијелу Цркве. Студенти су наша будућност, а наша дужност је да их с љубављу и разумјевањем, чак и у случају да негдје гријеше, упућујемо ка Истини, а не да их одбацујемо и омаловажавамо. Једино таквим приступом можемо очувати јединство, слободу и достојанство сваког човјека, што је суштина православне вјере и етоса наше Цркве и светосавске аксиологије.

Због свега овога, више не смијемо мирно стајати са стране, него послије оваквих изјава, које су се нашле и на званичном сајту Српске Православне Цркве, желимо јасно и недвосмислено да саопштимо да наша Црква не мисли да су наши студенти „српске усташе“. Јер управо је овакав рјечник, укидањем притом слободе да се чују и другачији гласови са званичног гласила Српске Православне Цркве, довео до тираније бахатих и увредљивих ријечи, изговорених без одговорности. Сваки слободан човјек се бори за оно у шта вјерује да је истинито, бори се тако као да његово дјеловање може утицати на ток догађаја, макар можда не буде тако, али увијек ношен правилом да не објављује или не изговара ништа што би могло потакнути на мржњу. Ту нам лекцију студенти држе ових дана.

Не можемо више бити равнодушни или не примјећивати патњу другог, попут Јовових пријатеља, живећи у замислима и реторици о космичкој праведности, већ морамо бити покретачи и пратиоци доброте и правде за сваког појединца, нарочито за нашу младост.

Обраћамо се и браћи архијерејима молбом да не дозволе да овакав језик постане нешто нормално и устаљено. Молимо и да се напослетку преиспита уређивачка политика званичне интернет странице Српске Православне Цркве, јер је неопходно да она изражава саборност наше Цркве, њен глас и њену мајчинску бригу.

Коначно, неопходно је да се сјетимо Христових ријечи да не живи човјек само о хљебу, „него од сваке ријечи која излази из уста Божијих“, дакле: уста Христових, који је сушта Љубав и Милосрђе. Улазимо у Велики Пост у нади да ће нас овај нежељени догађај пробудити да заједно сачувамо Цркву као Тијело Христово – не за тиранију, већ за спасење свих нас.

Митрополит њемачки Григорије

Митрополит црногорско-приморски Јоаникије

Митрополит жички Јустин

Митрополит захумско-херцеговачки и приморски Димитрије

Архиепископ западноамерички Максим

Епископ источноамерички Иринеј

https://mitropolija.com/2025/02/28/...denata-odgovorno-izrazavanje-i-izvjestavanje/

 

[Mrkalj]

 

[NickFreakyrgios]

Демократија слобода говора!

 

[Mrkalj]

Демократија слобода говора!

Imao sam dve godine ovde na forumu potpis "Sloboda govora je opasnost po demokratiju."

 

[Mrkalj]

Studenti bi mogli da primete da posle crvenih, žutih i plavih mogu da dođu prava, braon govna, i da počnu malo svoja posla da gledaju a ne posla onih koji su pare primili.

Evo, srednjoškolski profesori su se u trećinskoj manjini odazvali i dozvali pameti i od danas rade svoj posao 45 minuta. Kad dobiju po džepu ruše se "ideali"... I obrnuto, stvaraju se "ideali" kad nekima staviš u džep...

 

[Mrkalj]

 

[Khal Drogo]

Ако је тема Милош Ковић, било би пожељно да се форумаши држе теме. И ту не знам мотиве скретања са теме, да ли је циљ загадити тему дневном политиком кроз актуелне студентске протесте, блокаде, кретенски поклич "пумпање" којима одају "почаст"жртвама новосадске трагедије, или је циљ укаљати Српску Цркву огавним манипулацијама и клеветама гдје се нашао на удару крушевачки митрополит Давид, но како су кроз објаву гдје је пвај форумаш пренио саопштење са сајта Православне митрополије Црногорско-Приморске (овдје) у којем је изнесено више лажи, имам потребу реаговати на манипулације и лажи. Идемо редом.

Будући да су се претходних дана у јавности појављивале различите оптужбе на рачун студената, те да су неке од њих изнесене од стране црквених великодостојника и пренесене путем званичних гласила СПЦ, осјећамо потребу и дужност да изнесемо и свој став и позив на поштовање студената и њихове праведне и достојанствене борбе, као и на одговорно изражавање и извјештавање:

Ово је лажна тврдња.

У ове дане припреме пред Велики Пост, Митрополит крушевачки Давид у свом најновијем тексту, који је пренио и званични сајт Српске Православне Цркве, студенте ставља у контекст „обојене револуције“, обиљежавајући их на такав начин да буду перципирани као „српске усташе“, што је и увредљиво и неприхватљиво.

Нигдје у проницљивом и надахнутом тексту Здухачи, манитоши и људи од вересије који се нашао на удару.митрополит Давид не помиње студентске протесте, блокаде, свакако не у контексту "обојене ревоилуције".
Огавна је лаж да је митрополит Давид било гдје у тексту назвао, упоредио, или на било који начин довео у везу студенте који протестују са усташама. Нити се то на било који начин може из писанија извести. И читајући пасус у којем се спомињу "српске усташе" (што је митрополит ставио у наводнике чиме је дао до знања да је у питању фигуративно изражавање), пасус испред и иза, те контекст садржаја никако се не може наћи повезница са данашњом студентском популацијом.

Српски народ који је преживио голготу усташког терора, свјестан је да се ова идентификација било кога са једним таквим монструозним покретом не смије никада више спроводити, првенствено из пијетета и поштовања према жртвама. Али, исто тако – одређивати нашу младост оваквим ријечима више је од бруке – то је срамотни печат на Тијелу Цркве.

Нигдје митрополит не "одређује" српску младост ријечима како приписују у том тексту. Али зато јесте срамотни печат за потписнике овог саопштења, шесторицу архијереја СПЦ, што реагују не на ријечи и писаније митрополита Давида јер се то на било начин, па и комотним тумачењем не може извести, него на "тумачење" поменутог текста како је то огавним манипулацијама извело и исконструисало антисрпско смеће од портала "Нова" и дежурни клеветник по Српслкој Цркви, неки паћеник Благоје Пантелић.

Због свега овога, више не смијемо мирно стајати са стране, него послије оваквих изјава, које су се нашле и на званичном сајту Српске Православне Цркве, желимо јасно и недвосмислено да саопштимо да наша Црква не мисли да су наши студенти „српске усташе“.

Опет се кроз саопштење подмеће лаж да неко од великодостоијника СПЦ назива и мисли да су студенти "српске усташе". Не мисли и не назива.

Не знам мотиве шесторице архијереја да издају овакво саопштење утемељено не на оном што је митрополит Давид написао него на тумачењу антисрпског смећа "Нова", не знам ни мотиве овог форумаша да објавом скрене са теме на ово саопштење које је србофобично крдо једва дочекало, но било би добро да Српска Црква размимоилажења међу архијерејима ако постоје рјешава кроз дијалог без оваквих саопшења која ништа добро не могу донијети.

 

[Mrkalj]

Ако је тема Милош Ковић, било би пожељно да се форумаши држе теме. И ту не знам мотиве скретања са теме, да ли је циљ загадити тему дневном политиком кроз актуелне студентске протесте, блокаде, кретенски поклич "пумпање" којима одају "почаст"жртвама новосадске трагедије, или је циљ укаљати Српску Цркву огавним манипулацијама и клеветама гдје се нашао на удару крушевачки митрополит Давид, но како су кроз објаву гдје је пвај форумаш пренио саопштење са сајта Православне митрополије Црногорско-Приморске (овдје) у којем је изнесено више лажи, имам потребу реаговати на манипулације и лажи. Идемо редом.

Ово је лажна тврдња.

Нигдје у проницљивом и надахнутом тексту Здухачи, манитоши и људи од вересије који се нашао на удару.митрополит Давид не помиње студентске протесте, блокаде, свакако не у контексту "обојене ревоилуције".
Огавна је лаж да је митрополит Давид било гдје у тексту назвао, упоредио, или на било који начин довео у везу студенте који протестују са усташама. Нити се то на било који начин може из писанија извести. И читајући пасус у којем се спомињу "српске усташе" (што је митрополит ставио у наводнике чиме је дао до знања да је у питању фигуративно изражавање), пасус испред и иза, те контекст садржаја никако се не може наћи повезница са данашњом студентском популацијом.

Нигдје митрополит не "одређује" српску младост ријечима како приписују у том тексту. Али зато јесте срамотни печат за потписнике овог саопштења, шесторицу архијереја СПЦ, што реагују не на ријечи и писаније митрополита Давида јер се то на било начин, па и комотним тумачењем не може извести, него на "тумачење" поменутог текста како је то огавним манипулацијама извело и исконструисало антисрпско смеће од портала "Нова" и дежурни клеветник по Српслкој Цркви, неки паћеник Благоје Пантелић.

Опет се кроз саопштење подмеће лаж да неко од великодостоијника СПЦ назива и мисли да су студенти "српске усташе". Не мисли и не назива.

Не знам мотиве шесторице архијереја да издају овакво саопштење утемељено не на оном што је митрополит Давид написао него на тумачењу антисрпског смећа "Нова", не знам ни мотиве овог форумаша да објавом скрене са теме на ово саопштење које је србофобично крдо једва дочекало, но било би добро да Српска Црква размимоилажења међу архијерејима ако постоје рјешава кроз дијалог без оваквих саопшења која ништа добро не могу донијети.

Pa to je skretanje u kontekstu univerziteta, univerzitetskih profesora i studenata.