Милош Ковић

NickFreak:
Добро моја грешка онолико колико ти тврдиш да је небитно да ли ћеш у датом моменту неки језик звати албански , арбанашки или шиптарски мислиш да у том смислу не требаш цензурисати себе нити то тражиш од било кога.
Kliknite za proširenje...

Ne razumem paralelu.

Samo sam hteo da te ispravim da nije reč o oko 12 povelja, već o samo 1. I kao što vidiš, nisam se držao pijan plota semantičkih stvari tj. nisam se hvatao sitnica. Da jesam, napisao bih 0 (zato što Stjepan II nije bio kralj, već samo ban), a ne 1.
 
Screenshot_2024_0108_184336.png

Screenshot_2024_0108_184139.png

Screenshot_2024_0108_184103.png


Дакле сад не могу нсћи повељу Тврткову сви знамо шта ту пише.
ДА СРБИ ГОВОРЕ И ПИШУ СРПСКИ НЕПОТРЕБНО ЈЕ ДОКАЗИВАТИ.
 

Prilozi

  • Screenshot_2024_0108_184103.png
    Screenshot_2024_0108_184103.png
    583,4 KB · Pregleda: 4
Poslednja izmena:
NickFreak:
Pogledajte prilog 1477982
Pogledajte prilog 1477983
Pogledajte prilog 1477984

Дакле сад не могу нсћи повељу Тврткову сви знамо шта ту пише.
Да Срби говоре и пишу српски непотребно је доказивати.
Kliknite za proširenje...

Pretpostaviću da me sad malo za$ebavaš, zato što vrlo dobro znaš da sam okačio preko stotinu puta povelje bana Mateje Ninoslava, i to ne ovako nego čak i u originalu i o njima mali milion puta diskutovao.
 
NickFreak:
Добро моја грешка онолико колико ти тврдиш да је небитно да ли ћеш у датом моменту неки језик звати албански , арбанашки или шиптарски мислиш да у том смислу не требаш цензурисати себе нити то тражиш од било кога.
Kliknite za proširenje...

Paralela koju si sad ovde pokušao povući ti je potpuni promašaj, zato što jezik ne treba poistovećivati sa narodnošću i nacionalnom pripadnosti. Ja sam govorio o različitim terminima za jedno te isto tj. za jezik; nisam mešao jezik sa narodnošću, niti nacionalnosti.

Da te podsetim šta piše Radenkanović o Budimiru u disertaciji u napomeni 210 na str. 67:

etnogenezi.png

Albanci su obožavali Budimira. Veliki ugled je on uživao u Prištini i 1990-ih godina kada je eskalirao okršaj oko Kosova i Metohije, neretko su se pozivali na njega sa ciljem da dokažu starost svoje nacije, da su Dardanci, ovde davno pre Srba i da im Kosovo po svim principima pripada. U prevodu, to što im je jezik sukcesor paleobalkanskog i pošto kao i velika većina nacionalista poistovećuju jezik sa narodnošću i pošto su u istočnoj Evropi kolektovno i sa političkim nacionalnim pravima, koristeći to za opravdavanje kako secesije Kosova, tako i Velike Albanije.

I danas Budimir uživa veliki ugled kod Albanaca. Vrlo je često citiran u albanološkim studijama i ima u izvesnoj meri kultni status u tim krugovima zbog svojih radova. Kada je posle proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine vladala prava nacionalistička euforija, u vreme čišćenja naziva ulica i mesta, tražilo se da se ulice npr. u Prištini prozovu po Milanu Budimiru ako već moraju biti po nekom Srbinu: https://www.scribd.com/document/400636568/lista-e-emertimeve-te-rrugeve-te-prishtines-pdf

I danas Albanci vole da kažu da je Budimir bio izolovani primer lucidnosti kod Srba, odnosno jedini naučnik sa srpske strane koji nije bio zaražen albanofobijom i koji je iskreno istraživao poreklo Albanaca. Napisala je nedavno Durata Hamzaj:

Ndërsa albanologët europainë iu referohen fakteve dhe arkivave për trashëgiminë iliro-arbërore-shqiptare, tezat e disave prej studiuesve serbë ngrihen për fat të keq mbi perspektiva të përkatësisë së tyre nacionaliste, dhe do të kishte shumë eklips në këtë çështje, sikur mes tyre të mos spikaste zëri i shkencës. Ai që flet ndryshe është pikërisht studiuesi i shquar serb, Milan Budimir.​

Dok se evropski albanolozi pozivaju na činjenice i arhive o ilirsko-arbersko-albanskom nasleđu, teze nekih srpskih naučnika se, nažalost, zasnivaju na perspektivi njihove nacionalističke opredeljenosti, i po tom pitanju bi bilo mnogo pomračenja, da se nije izdvajao glas nauke. Onaj koji govori drugačije je upravo istaknuti srpski istraživač Milan Budimir.​

https://shqiptarja.com/lajm/albanologet-e-huaj-ne-kerkim-te-rrenjeve-iliroshqiptare

U njihovom shvatanju, Budimir je bio zrnca svetle tačke u moru srpskog nacionalizma koji nije bio opterećen tim stvarima i koji je otvoreno i iskreno govorio o paleobalkanskom poreklu albanskog jezika.

Po ovome može da se vidi i na najeklatantnijem primeru kakve se gluposti dešavaju kada se dozvoli kontaminacija mozga deretićevcima. Da, eto, Srđan Došen nije (sve uglavnom pogrešno) pominjao Budimira na Deretićevoj sahrai i slično, svi ljudi iz kruga novoromantičara bi zabranjivali da se uopšte upotrebljava ime Milana Budimira, odnosno onaj ko ga uopšte spomene bio bi odmah ustaša, soroševac i slično, zato što bi Budimira predstavljali kao antisrpskog agenta u službi tuđih interesa i nekog ko je radio jasno protiv nacionalnih interesa Srba.
 
Poslednja izmena:
Q. in perpetuum hibernum:
Pretpostaviću da me sad malo za$ebavaš, zato što vrlo dobro znaš da sam okačio preko stotinu puta povelje bana Mateje Ninoslava, i to ne ovako nego čak i u originalu i o njima mali milion puta diskutovao.
Kliknite za proširenje...

Не захебавам већ ако банови босански говоре да су Срби и неки свој језик српским шта о говорити о краљевима који потичу од господе српске Немањића да говоре и пишу латински?
 
NickFreak:
Не захебавам већ ако банови босански говоре да су Срби и неки свој језик српским шта о говорити о краљевима који потичу од господе српске Немањића да говоре и пишу латински?
Kliknite za proširenje...

Ako stvarno nisi ispratio, ja sam se uključio da ispravim da nije reč o oko 12 povelja.
 
NickFreak:
Па добро ако ћемо их постсвити на овој теми може све што постоји од босанских владара
Kliknite za proširenje...

Cenim da postoje mnogo više odgovarajuća mesta za to nego ova tema. A i niko ti ne brani da prođemo po 10.000. put nešto što već jesmo, samo nemoj mene terati da radim to umesto tebe, zato što neke teme dosade do zla boga.

NickFreak:
иако ти је Милош Ковић политички опонент.
Kliknite za proširenje...

Lol. Ković nije meni apsolutno nikakav „politički oponent“.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Paralela koju si sad ovde pokušao povući ti je potpuni promašaj, zato što jezik ne treba poistovećivati sa narodnošću i nacionalnom pripadnosti. Ja sam govorio o različitim terminima za jedno te isto tj. za jezik; nisam mešao jezik sa narodnošću, niti nacionalnosti.

Da te podsetim šta piše Radenkanović o Budimiru u disertaciji u napomeni 210 na str. 67:

Pogledajte prilog 1477990
Albanci su obožavali Budimira. Veliki ugled je on uživao u Prištini i 1990-ih godina kada je eskalirao okršaj oko Kosova i Metohije, neretko su se pozivali na njega sa ciljem da dokažu starost svoje nacije, da su Dardanci, ovde davno pre Srba i da im Kosovo po svim principima pripada. U prevodu, to što im je jezik sukcesor paleobalkanskog i pošto kao i velika većina nacionalista poistovećuju jezik sa narodnošću i pošto su u istočnoj Evropi kolektovno i sa političkim nacionalnim pravima, koristeći to za opravdavanje kako secesije Kosova, tako i Velike Albanije.

I danas Budimir uživa veliki ugled kod Albanaca. Vrlo je često citiran u albanološkim studijama i ima u izvesnoj meri kultni status u tim krugovima zbog svojih radova. Kada je posle proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine vladala prava nacionalistička euforija, u vreme čišćenja naziva ulica i mesta, tražilo se da se ulice npr. u Prištini prozovu po Milanu Budimiru ako već moraju biti po nekom Srbinu: https://www.scribd.com/document/400636568/lista-e-emertimeve-te-rrugeve-te-prishtines-pdf

I danas Albanci vole da kažu da je Budimir bio izolovani primer lucidnosti kod Srba, odnosno jedini naučnik sa srpske strane koji nije bio zaražen albanofobijom i koji je iskreno istraživao poreklo Albanaca. Napisala je nedavno Durata Hamzaj:

Ndërsa albanologët europainë iu referohen fakteve dhe arkivave për trashëgiminë iliro-arbërore-shqiptare, tezat e disave prej studiuesve serbë ngrihen për fat të keq mbi perspektiva të përkatësisë së tyre nacionaliste, dhe do të kishte shumë eklips në këtë çështje, sikur mes tyre të mos spikaste zëri i shkencës. Ai që flet ndryshe është pikërisht studiuesi i shquar serb, Milan Budimir.​

Dok se evropski albanolozi pozivaju na činjenice i arhive o ilirsko-arbersko-albanskom nasleđu, teze nekih srpskih naučnika se, nažalost, zasnivaju na perspektivi njihove nacionalističke opredeljenosti, i po tom pitanju bi bilo mnogo pomračenja, da se nije izdvajao glas nauke. Onaj koji govori drugačije je upravo istaknuti srpski istraživač Milan Budimir.​

https://shqiptarja.com/lajm/albanologet-e-huaj-ne-kerkim-te-rrenjeve-iliroshqiptare

U njihovom shvatanju, Budimir je bio zrnca svetle tačke u moru srpskog nacionalizma koji nije bio opterećen tim stvarima i koji je otvoreno i iskreno govorio o paleobalkanskom poreklu albanskog jezika.

Po ovome može da se vidi i na najeklatantnijem primeru kakve se gluposti dešavaju kada se dozvoli kontaminacija mozga deretićevcima. Da, eto, Srđan Došen nije (sve uglavnom pogrešno) pominjao Budimira na Deretićevoj sahrai i slično, svi ljudi iz kruga novoromantičara bi zabranjivali da se uopšte upotrebljava ime Milana Budimira, odnosno onaj ko ga uopšte spomene bio bi odmah ustaša, soroševac i slično, zato što bi Budimira predstavljali kao antisrpskog agenta u službi tuđih interesa i nekog ko je radio jasno protiv nacionalnih interesa Srba.
Kliknite za proširenje...

То стсви на тему где припада не овде јернти овде нећу одговорити а већ сам ти одговорио да кад говори о палео особинама и даривата у језицима такође налази у јижнословенским који имају даривате старије од оних у Ригведама дакле праиндоевропске.
На крају сам постсвио велики део на тој теми где људи сами могу прочитати и закључити.
 
FDDD:
Ne znam stvarno tvoj stav u vezi ovoga a ne znam da ga nadjem na forumu
Kliknite za proširenje...

Ta povelja je jedna izuzetno velika anomalija. U njoj se pominju zlatni pečati, što je prvi i poslednji put u bosanskoj istoriji. Takođe, to je prva i zadnja bosanska povelja u kojoj se nalazi oblik imena „Stefan“. To ne dvosmisleno ukazuje na to da je ona samo mehanički prepisana na osnovu predloška neke povelje npr. kralja Dušana, odnosno da su ostavili sve, pa čak i Stefan. To znači i da je srpsko-jezična odredba sasvim izvesno prepisana sa srpskog predloška. Međutim, to ne znači da da nema istorijsku vrednost. Taj dokument je autentičan i potpisan i u najmanju ruku znači da ban Stjepan II tj. ljudi iz njegove kancelarije nisu apsolutno ništa sporno videli u tome da se jezik/pismo nazove srpskim. Ovo ne pišem da bih osporio vrednost dotičnog istorijskog izvora, već da ukažem u koliku zamku padaju svi srpski nacionalisti kada se pozivaju na ovaj izvor i govore o njemu, zato što će dotično uvek biti moguće osporiti i relativizovati na navedeni način, posebno zato što se radi o jeziku i zato što imamo suštinski van humskog prostora isključivo ovaj jedan jedini dokument (umesto povelja bana Mateje Ninoslava, a što je čisti šah-mat).

Zašto napisah sa /? U ranijem srednjem veku pismo i jezik je bilo teško razdvojiti jedno od drugog. Postoji dosta dokumenata gde stoji slova, a zapravo se misli na jezik. Čak npr. imamo primere da se spominju srpska i bugarska slova, iako je reč o potpuno identičnim slovima, a reč je o jeziku. Ćirilično pismo bilo je percipirano kao domaće i kao većina pisama zapravo je najčešće nosilo „etnička“ imena (baš kao što je to slučaj i npr. sa grčkim). Tako se i na prostoru istorijske srpske države dotično pismo tj. jezik nazivao upravo zemlji tj. po Srbima. Bosna je pripadala kulturno-istorijski korpusu srpskih zemalja (iliti, današnjim rečnikom, „srpskog sveta“; neko bi rekao možda i srpskog istorijskog etničkog prostora) tako da upotreba srpskog glotonima ne treba ni na koji način da bude nešto neobično. Možda je malo prenategnuto iznositi pretpostavke na osnovu isključivo 1 jedinog dokumenta, ali sa druge strane mi nemamo nijedan drugi. Ne postoji niti jedan jedini drugi dokument bosanske kancelarije koji na narodnom jeziku koristi neki drugi glotonim. Ni jedan jedini od izuzetno bogate građe od skoro ravno pet stotina diplomatičkih akata.

To znači da se sa izuzetno velikom verovatnoćom može pretpostaviti da su srednjovekovni Bosanci (ili Bošnjani, kako hoćete) bosanski (pun intended) jezik nazivali srpskim, sve do XVI ili možda eventualno XV veka. Kažem možda iz razloga što nema nikakvih izvora, to je jedna pretpostavka za XV vek. U XVI veku dolazi kod učenih rimokatolika, koji su sebe poimali kao pripadnici bosanskog regnuma i samim time bosanskog natio, do izvesnog „razvoda“ jezika i pisma, kojom prilikom oni počinju redovno da svoje pismo i dalje nazivaju srpskim, ali da upotrebljavaju bosanski lingvonim. Da li taj prelaz sa srpskog na bosanski ima veze sa izgradnjom u toj feudalnoj hrišćanskoj ideologiji Bosanskog kraljevstva kao zasebnog kolektiviteta još u XV veku (ili od samog kraja XIV st.) — u kojem možemo i primetiti da demonim „Bošnjanin“ evoluira u nešto nacionalno tj. u politonim koji se koristi za čitavu državu — ili za specifično nešto kasnije, npr. uticaj Rimokatoličke crkve, može se diskutovati. Povest o slovima Konstantina Filofoza ukazuje na pređašnje i na razvoj državno-političkog koncepta Bosne kao jedne organske celine u prvoj polovini XV stoleća, što je moglo uticati na razvitak i odomaćivanje bosanskog glotonima na mestu na kojem je nekada bio srpski.

АнаиванГорд:
Па изнеси и напиши све великим словима! :D
Kliknite za proširenje...

Je li OK ipak ovako?
 
Poslednja izmena:
Q. in perpetuum hibernum:
Ta povelja je jedna izuzetno velika anomalija. U njoj se pominju zlatni pečati, što je prvi i poslednji put u bosanskoj istoriji. Takođe, to je prva i zadnja bosanska povelja u kojoj se nalazi oblik imena „Stefan“. To ne dvosmisleno ukazuje na to da je ona samo mehanički prepisana na osnovu predloška neke povelje npr. kralja Dušana, odnosno da su ostavili sve, pa čak i Stefan. To znači i da je srpsko-jezična odredba sasvim izvesno prepisana sa srpskog predloška. Međutim, to ne znači da da nema istorijsku vrednost. Taj dokument je autentičan i potpisan i u najmanju ruku znači da ban Stjepan II tj. ljudi iz njegove kancelarije nisu apsolutno ništa sporno videli u tome da se jezik/pismo nazove srpskim. Ovo ne pišem da bih osporio vrednost dotičnog istorijskog izvora, već da ukažem u koliku zamku padaju svi srpski nacionalisti kada se pozivaju na ovaj izvor i govore o njemu, zato što će dotično uvek biti moguće osporiti i relativizovati na navedeni način, posebno zato što se radi o jeziku i zato što imamo suštinski van humskog prostora isključivo ovaj jedan jedini dokument (umesto povelja bana Mateje Ninoslava, a što je čisti šah-mat).

Zašto napisah sa /? U ranijem srednjem veku pismo i jezik je bilo teško razdvojiti jedno od drugog. Postoji dosta dokumenata gde stoji slova, a zapravo se misli na jezik. Čak npr. imamo primere da se spominju srpska i bugarska slova, iako je reč o potpuno identičnim slovima, a reč je o jeziku. Ćirilično pismo bilo je percipirano kao domaće i kao većina pisama zapravo je najčešće nosilo „etnička“ imena (baš kao što je to slučaj i npr. sa grčkim). Tako se i na prostoru istorijske srpske države dotično pismo tj. jezik nazivao upravo zemlji tj. po Srbima. Bosna je pripadala kulturno-istorijski korpusu srpskih zemalja (iliti, današnjim rečnikom, „srpskog sveta“; neko bi rekao možda i srpskog istorijskog etničkog prostora) tako da upotreba srpskog glotonima ne treba ni na koji način da bude nešto neobično. Možda je malo prenategnuto iznositi pretpostavke na osnovu isključivo 1 jedinog dokumenta, ali sa druge strane mi nemamo nijedan drugi. Ne postoji niti jedan jedini drugi dokument bosanske kancelarije koji na narodnom jeziku koristi neki drugi glotonim. Ni jedan jedini od izuzetno bogate građe od skoro ravno pet stotina diplomatičkih akata.

To znači da se sa izuzetno velikom verovatnoćom može pretpostaviti da su srednjovekovni Bosanci (ili Bošnjani, kako hoćete) bosanski (pun intended) jezik nazivali srpskim, sve do XVI ili možda eventualno XV veka. Kažem možda iz razloga što nema nikakvih izvora, to je jedna pretpostavka za XV vek. U XVI veku dolazi kod učenih rimokatolika, koji su sebe poimali kao pripadnici bosanskog regnuma i samim time bosanskog natio, do izvesnog „razvoda“ jezika i pisma, kojom prilikom oni počinju redovno da svoje pismo i dalje nazivaju srpskim, ali da upotrebljavaju bosanski lingvonim. Da li taj prelaz sa srpskog na bosanski ima veze sa izgradnjom u toj feudalnoj hrišćanskoj ideologiji Bosanskog kraljevstva kao zasebnog kolektiviteta još u XV veku (ili od samog kraja XIV st.) — u kojem možemo i primetiti da demonim „Bošnjanin“ evoluira u nešto nacionalno tj. u politonim koji se koristi za čitavu državu — ili za specifično nešto kasnije, npr. uticaj Rimokatoličke crkve, može se diskutovati. Povest o slovima Konstantina Filofoza ukazuje na pređašnje i na razvoj državno-političkog koncepta Bosne kao celine u prvoj polovini XV stoleća, što je moglo uticati na razvitak i odomaćivanje bosanskog glotonima na mestu na kojem je nekada bio srpski.



Je li OK ipak ovako?
Kliknite za proširenje...
Можда ће и @Kole11 срце да ти лупи :D
 
Q. in perpetuum hibernum:
Ta povelja je jedna izuzetno velika anomalija. U njoj se pominju zlatni pečati, što je prvi i poslednji put u bosanskoj istoriji. Takođe, to je prva i zadnja bosanska povelja u kojoj se nalazi oblik imena „Stefan“. To ne dvosmisleno ukazuje na to da je ona samo mehanički prepisana na osnovu predloška neke povelje npr. kralja Dušana, odnosno da su ostavili sve, pa čak i Stefan. To znači i da je srpsko-jezična odredba sasvim izvesno prepisana sa srpskog predloška. Međutim, to ne znači da da nema istorijsku vrednost. Taj dokument je autentičan i potpisan i u najmanju ruku znači da ban Stjepan II tj. ljudi iz njegove kancelarije nisu apsolutno ništa sporno videli u tome da se jezik/pismo nazove srpskim. Ovo ne pišem da bih osporio vrednost dotičnog istorijskog izvora, već da ukažem u koliku zamku padaju svi srpski nacionalisti kada se pozivaju na ovaj izvor i govore o njemu, zato što će dotično uvek biti moguće osporiti i relativizovati na navedeni način, posebno zato što se radi o jeziku i zato što imamo suštinski van humskog prostora isključivo ovaj jedan jedini dokument (umesto povelja bana Mateje Ninoslava, a što je čisti šah-mat).

Zašto napisah sa /? U ranijem srednjem veku pismo i jezik je bilo teško razdvojiti jedno od drugog. Postoji dosta dokumenata gde stoji slova, a zapravo se misli na jezik. Čak npr. imamo primere da se spominju srpska i bugarska slova, iako je reč o potpuno identičnim slovima, a reč je o jeziku. Ćirilično pismo bilo je percipirano kao domaće i kao većina pisama zapravo je najčešće nosilo „etnička“ imena (baš kao što je to slučaj i npr. sa grčkim). Tako se i na prostoru istorijske srpske države dotično pismo tj. jezik nazivao upravo zemlji tj. po Srbima. Bosna je pripadala kulturno-istorijski korpusu srpskih zemalja (iliti, današnjim rečnikom, „srpskog sveta“; neko bi rekao možda i srpskog istorijskog etničkog prostora) tako da upotreba srpskog glotonima ne treba ni na koji način da bude nešto neobično. Možda je malo prenategnuto iznositi pretpostavke na osnovu isključivo 1 jedinog dokumenta, ali sa druge strane mi nemamo nijedan drugi. Ne postoji niti jedan jedini drugi dokument bosanske kancelarije koji na narodnom jeziku koristi neki drugi glotonim. Ni jedan jedini od izuzetno bogate građe od skoro ravno pet stotina diplomatičkih akata.

To znači da se sa izuzetno velikom verovatnoćom može pretpostaviti da su srednjovekovni Bosanci (ili Bošnjani, kako hoćete) bosanski (pun intended) jezik nazivali srpskim, sve do XVI ili možda eventualno XV veka. Kažem možda iz razloga što nema nikakvih izvora, to je jedna pretpostavka za XV vek. U XVI veku dolazi kod učenih rimokatolika, koji su sebe poimali kao pripadnici bosanskog regnuma i samim time bosanskog natio, do izvesnog „razvoda“ jezika i pisma, kojom prilikom oni počinju redovno da svoje pismo i dalje nazivaju srpskim, ali da upotrebljavaju bosanski lingvonim. Da li taj prelaz sa srpskog na bosanski ima veze sa izgradnjom u toj feudalnoj hrišćanskoj ideologiji Bosanskog kraljevstva kao zasebnog kolektiviteta još u XV veku (ili od samog kraja XIV st.) — u kojem možemo i primetiti da demonim „Bošnjanin“ evoluira u nešto nacionalno tj. u politonim koji se koristi za čitavu državu — ili za specifično nešto kasnije, npr. uticaj Rimokatoličke crkve, može se diskutovati. Povest o slovima Konstantina Filofoza ukazuje na pređašnje i na razvoj državno-političkog koncepta Bosne kao jedne organske celine u prvoj polovini XV stoleća, što je moglo uticati na razvitak i odomaćivanje bosanskog glotonima na mestu na kojem je nekada bio srpski.



Je li OK ipak ovako?
Kliknite za proširenje...
Hvala
 
АнаиванГорд:
Никад се не зна, само позитивно.
Kliknite za proširenje...

Zapravo, jeste jednom lupio palac i to samo jednom.

https://forum.krstarica.com/threads/de-administrando-imperio-kp7-zbirna-tema.406826/post-46309292

Ono kad je nekakve gluposti nepovezane izbacivao pokušavajući, kao, da čita rukopis DAI iz XI veka, pa u potpunosti izmislio šta piše na zadnjoj stranici.

Valjda zato što je to bilo toliko van svake doze razuma očigledno da je tu morao da prizna. A možda je i slučajno pristinuo. :D
 
Q. in perpetuum hibernum:
Ono kad je nekakve gluposti nepovezane izbacivao pokušavajući, kao, da čita rukopis DAI iz XI veka, pa u potpunosti izmislio šta piše na zadnjoj stranici.
Kliknite za proširenje...
Ма мени једино проблем што не могу да га испратим, у смислу тврдње. Наслућујем о чему пише али нисам сигуран .
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Gedeon
Vožd Karađorđe vs knez Miloš. Ko je tvorac moderne srpske države
Odgovora
17
Pregleda
478
milsu
milsu
T
Шта мислите о личном односу између Радована Караџића и Слободана Милошевића?
2 3 4
Odgovora
80
Pregleda
1.552
Tangying
T

Back
Top