Милош Ковић

5. Rasparčavanje države

Ovde si u pravu da EU nije jednostrano podržavala nezavisnost Crne Gore, a uslov od 55% glasova na referendumu zaista pokazuje određenu dozu političke neutralnosti. Međutim, u širem kontekstu, ispod površine, politika EU prema regionu često je deklarativno bila vođena "interesima stabilnosti", a ne očuvanja državnih zajednica.
Dodatni uvid: Crna Gora je od strane EU deklarativno percipirana kao „lakša za integraciju“ zbog svoje veličine i već postojeće monetarne i ekonomske politike (korišćenje evra). Kosovo, s druge strane, ima potpuno drugačiji kontekst, ali zajednički imenitelj ovih procesa je bio slabljenje suvereniteta Srbije, što se uklapalo u širi geopolitički interes Zapada.
Odgovorio bih nešto samo u vezi sa ovim pošto su to događaji u koje sam imao nešto neposredniji uvid dok su se odvijali. Evropska unija i uopšte Zapad nisu službeno, bar ispočetka, podržavali koncept otcepljenja Crne Gore, doduše, u pitanju je bila računica. U CG je na vlast bio antimiloševićevski orijentisani Đukanović i smatrali su da će Miloševića biti lakše otkloniti ako je u igri i Crna Gora. Takođe nisu bili oduševljeni ni uvođenjem evra u Crnu Goru, mada u toj stvari koliko znam nisu imali nikakve interese pa su prosto skrenuli pažnju da bi mogla biti rizična odluka.

Kasnije je prevladala politika podrške otcepljenju Crne Gore, ali ne bih rekao da su u tome bili zainteresovani toliko koliko je to bio smer za koji se sama Podgorica opredelila. Da li je i Đukanović bio spolja ohrabren za taj pravac, ne znam, nema indikacija da jeste pošto je još od polovine 90-ih vidljiva ta intencija udaljavanja od Beograda. Moj uvid je, a mislim da mi je i vreme dalo za pravo, da je EU posle 2000. sledila ono što se zove institucionalna inercija, hladnoratovski stereotip po kome treba uvek raditi ono što je loše za Rusiju i ne možeš pogrešiti i Srbija kao zemlja koja je poznata kao Rusiji bliska je loše prolazila i prolazi tako i dalje. Svakako da je tu bilo i drugih motiva koji su bili manje ipak važni.
 
Odgovorio bih nešto samo u vezi sa ovim pošto su to događaji u koje sam imao nešto neposredniji uvid dok su se odvijali. Evropska unija i uopšte Zapad nisu službeno, bar ispočetka, podržavali koncept otcepljenja Crne Gore, doduše, u pitanju je bila računica. U CG je na vlast bio antimiloševićevski orijentisani Đukanović i smatrali su da će Miloševića biti lakše otkloniti ako je u igri i Crna Gora. Takođe nisu bili oduševljeni ni uvođenjem evra u Crnu Goru, mada u toj stvari koliko znam nisu imali nikakve interese pa su prosto skrenuli pažnju da bi mogla biti rizična odluka.

Kasnije je prevladala politika podrške otcepljenju Crne Gore, ali ne bih rekao da su u tome bili zainteresovani toliko koliko je to bio smer za koji se sama Podgorica opredelila. Da li je i Đukanović bio spolja ohrabren za taj pravac, ne znam, nema indikacija da jeste pošto je još od polovine 90-ih vidljiva ta intencija udaljavanja od Beograda. Moj uvid je, a mislim da mi je i vreme dalo za pravo, da je EU posle 2000. sledila ono što se zove institucionalna inercija, hladnoratovski stereotip po kome treba uvek raditi ono što je loše za Rusiju i ne možeš pogrešiti i Srbija kao zemlja koja je poznata kao Rusiji bliska je loše prolazila i prolazi tako i dalje. Svakako da je tu bilo i drugih motiva koji su bili manje ipak važni.
Црна Гора је више отишла Миловим личним залагањем и ослањањем на албански лоби пре свега редефинисани устав Југославије није унео Косово као саставни део Србије то је покојни Ђинђић помињао. "Рaзједињавање Србије и Црне Горе па њеихово поновно уједињавање имало би скупу цену губитак Косова".
Мило је помињао у једном гостовању код Миломира Марића врло непријатне разговоре са америчком канцеларком где је требао примити око 70000 српских избеглица па је то одбио.
Међутим патент је направљен да ово настане под тим принципом.
Недини преседан је Косово које је као покрајна добила независност што није било предвиђено уставом Југославије што отвара врата за Војводину чему се се она мангулица у Новом Саду нада јер никада легитимно не би био изабран.

Што де тиче Мила он је говорио то јесте један језик лингвистички али нећу да неком опт за 50 година падне на памет шта ће вам две српске државе ајде опет све то у једно.
 
Теза да су реформе довеле до урушавања индустрије и пораста незапослености и осиромашења ми је невероватна. После 5. октобра су укинуте санкције, земљи је опроштен део дуга, донирана су извесна средства, исплаћене су пензије које су касниле месецима, а индустрија која је наводно урушена је постојала само на папиру и сачињавали су је радници који месецима или чак годинама нису примали плате. То је била последица санкција, али такође и нове геополитичке реалности у којој је због пада Берлинског зида изгубљен велики део тржишта, за шта није крив нико ни пре ни после 5. октобра. Рећи да је уследило некакво осиромашење, па то је потпуни губитак контакта са реалношћу у којој се десила планетарно висока стопа инфлације, немаштина, незапосленост, корупција и организовани криминал са елементима државног терора.
 
473426506_1032046848966049_7606064025946244384_n.jpg

https://srpskainternetakademija.com/
 
Милош Ковић је, у овој емисији, према мом схватању рекао следеће :
-Постало је густо, ја сам интелектуалац, од мене не очекујте превише.

Као да га је Вујовић звао у ринг, а не да коначно почну конкретно да делују.
 
Постоје двије врсте људи, Они који мисле својом и они који мисле туђом главом. Често су кроз историју слободномислећи људи били потирани, на удару, некад и прогањани. Некад би се доживљавали пријетњом по владајућу политичлку елиту, некад по успостављени вриједносни (морални, духовни и ини) систем, некад би били сметњом планираним политичким процесима.

Како кроз историју, тако и у времену данашњем. Времену галопирајућег глобализма, гдје се свако окретање властитом бићу, родољубљу, властитој историји, духовности, култури, моралним вриједностима, сматра опасном аномалијом.

"Гријех“ Милоша Ковића и бројних других умних људи који су на удару и често оклеветани, јесте родољубље, што не могу против своје нације и земље, не могу бити у служби оних који раде на сатирању Србије и српства, па то ти је.

Премоћан је противник. Силник који има неограниченев ресурсе, прејаку медијску машинерију, који зна ову игру, који зна како овладати умовима људи, како спровести лоботомију нације. Ту је читав репертоар кроз које ће се дисквалидиковати они који ће бити сметњом у тим процесима.

Западним господарима продане душе уз подршку моћне медијске машинерије, Милошу Ковићу не могу опростити родољубље јер то се не прашта.
Они други ће му пришити неке друге "гријехе", што се није утопио у њиховој упрошћеној перцепцији гдје се сва вриједност људи мјери колико су предани у оптужбама на рачун главног негативца, ваљда што свако излагање не почињу са "Вучићу шизоје, издајниче, лопужо..."

Међитим, мислечи људи, интелект им то нев дозвољава, немају право на такву поједностављену и упрошћену перцепцију, увијек у свим процесима водиља им мора бити спознаја шире слике. Наравно да ће и слободномислећи родољуби, попут историчара Милоша Ковића у својим бесједама и чињењима некад оманути, некад побркати приоритете, некад неће примијетити на вријеме шта се иза бријега ваља, исправно мислити није увијек исто што и исправно чинити, некад и добре намјере одведу на криви колосјек, како нас је већ подучио Самјуел Џонсон кроз реченицу „пут до пакла некад је посут добрим намјерама“. Но опет и немају избора. Немају право на одустајање, конформизам.

Јер ако неће српски родољуби, мислећи људи попут историчара Милоша Ковића, чинити колико је до њих, бити браником у том сатирању Србије и нашег народа, ако неће бити замајцем моралног, духовног и културног оздрављења нације, ко ће?
 
Свакако горе од овог нећемо добити сем ако на врху буду убачени издајници. Овако не можемо да видимо како може.
Дакле ово ако победи неће имати ту снагу да буде непроменљиво неком треба ипак 8 година да постане непроменљив.
 
УДБАш слуга режима ко и Раковић и Чедомир Антић

Tema nisu ni Raković, niti Antić, tako da ne bih komentarisao da se ne bi otišlo u nekom drugom smeru, ali moram da naglasim da za takvo nešto nema indicija, pa i da lično posvedoči ovde da je tako nešto u kontradikciji sa apsolutno svim stvarima koje o Koviću znam, što neposredno, što posredno.

Ković je, štaviše, znatno češće bio u poziciji žrtve koja drugima smeta, a definitivno ne sluga dubokoj državi i sistemu.

Možda ću neke stvari prekoračiti ovome što ću napisati, ali o aktuelnom režimu, Ković misli - sve najgore.

Možete se ne slagati sa Kovićevim stavovima po ovom ili onom pitanju, metoda i ciljeva borbe (opravdano ili ne, nebitno je) ali jako je teško prepoznati ga kao nekakvog udbaša.
 
Poslednja izmena:
За Чедомира Антића већ није тајна да јесте близак режиму.
Међутим ни то не значи сад неко етикетирање али једнодтавно кад пратите изјаве врло лако можете закључити ко јесте ко није.

Углавном не треба бити бахати према тим људима можда су узели нешто што им према образовању и свим критеријумима припада али код овог режима и то мораш платити.
Типа дао сам теби не свом шураку или сестрићу који је имао неку диплому.

То могу видети рецимо код Шарића такође али му не замерам заправо никоме не замерам који не пљује и не гази туђе.
Исто би било замерати људима који су за време КПЈ било код Тита формално због посла неактивни тотално.
 
Mutan lik mnogo, nije bas iskren.
Не бих рекао завршио је историју и економију мало је смешан како прича и то али је из сасвим искрених побуда приступио и напустио СНС јер није хтео да гласа за нешто што му је против неких норми и убеђења.
 
Овде имамо опасност од неолибералних струја међутим већина њих се чак ни лажно не представља ту.
Са друге стране имамо неку "срБску" патриотску власт која све наставља да продаје где је ДОС стао под маском патриотизма или велеспства кроз велеиздајничке чинове.
Ови и продају људе у Београду возе аутобусе Индуси или ко зна ко не знају српски носе волт доставу без држављанства вероватно путних исправа или било чега.
Овде се наши људи извозе као јефина радна снага западу увозе људи са блиског истока као јефтина снага овде.

Још нико није направио овакав матрикс да кроз чинове класичне велеиздаје увуче толико изманипулисаних патриотских снага.
 
Ovaj lik što vodi Balkansku oštricu je krajnje mutan i nije mu ostala dužna Suzana Lazarević:


Al zato procveta kad mu gostuje Ludi Velja.
https://youtu.be/UEGznIzarKI?t=1472
Овде не знаш ко је луђи она цитира Херодота о Трачанима говори о Рашанима а зауставила водитеља који је хтео да каже да су у мрачно бронзано доба Ахила изабрали на демократски начин подизања руку вероватно и Агамемнона тако!🥺🥹🥹
 
Овде не знаш ко је луђи она цитира Херодота о Трачанима говори о Рашанима а зауставила водитеља који је хтео да каже да су у мрачно бронзано доба Ахила изабрали на демократски начин подизања руку вероватно и Агамемнона тако!🥺🥹🥹
Pa dobro, ja znam da Radivoj Radić ne deli mišljenje sa Suzanom, ali žena govori opštepoznata mesta u autohtonističkoj školi, od Herodotovih Tračana do Halkokondilovih Tribala, radi se o Srbljima. Raci Traci, qrtzi paltzi. To imaš i kod onog lika iz Vlapova, Katančića, da su Rašani i Tračani isto.
 

Back
Top