Milorad Pavić

Ivana/Cmokic:
Kako Vam se cini ovo delo? Zar nije sve protkano sa dovoljnom dozom mistike, da izaziva zelju za otkrivanjem pravog puta? Cini li mi se da je tako ili je sve ipak u domenu fikcije i nicega vise?
Pozdrav!
Kliknite za proširenje...

katastrofa od romana
pokupljeno vise ideja cija se misticnost koristi kao hipnotisuce sredstvo
citalac biva zaveden ideja-slikama, kao sarenim perlama
Pisac je velik u tom sto zaista nije obuzet sobom, ume da se prepusti idejama i temama koje nisu plod njegovog razmisljanja i da se sasvim stavi u funkciju prezentacije, i to vrhunske prezentacije tih ideja.
Ako govorimo o stivima koja ce vas uvesti u svet sanjarenja, "Hazarski recnik" spada u ostvarenja izuzetne vrednosti, te kategorije.
 
Hesse:
nema..to je vise iz fazona..razlika je samo u jednoj stranici..i to nije razlicita stranica, nego u jednom primerku nedostaje ta stranica..
Kliknite za proširenje...

Koliko ja znam, razlika postoji. I nije u tome sto nedostaje stranica, vec se razlikuje nekoliko recenica u poslednjem pismu. To i sam Pavic kaze u zavrsnoj napomeni. Kada se uzme zenski primerak, postoji deo u tom poslednjem pismu koji je ispisan kurzivom, u pitanju je dodirivanje prstima, njeni osecaji i razmisljanja zbog tog dodira. A u muskom primerku taj deo nije ispisan kurzivom, i nema dodirivanja prstima, niti njenog razmisljanja o dodiru, vec o tome kako su ljudi kao drva, sto vise rastu u visinu, ka nebu, to dublje moraju ponirati u blato i podzemne vode... Pavic to objasnjava kao zensko i musko osecanje sveta - zena kosmos oseca u sebi, a muskarac van sebe.

U pitanju je deo pisma koji pocinje sa: "I pruzio mi je onih nekoliko kseroksiranih listova sto su lezali pred njime. Mogla sam potegnuti oroz u tom casu..."
 
Poslednja izmena:
Moj primerak je muški, i poslednja rečenica poslednjeg pisma glasi:
"Da li biste vi pomogli da sa dr Sukom uspostavimo dodir i isteramo ovu stvar na čistinu?..."
Ajd, sad neko sa ženskim primerkom nek se javi da je dopuni. :)
 
Aли, како сам схватио Хладну, не ради се о крају писма, већ о деветом одељку који је у женском примерку штампан косим словима и који уместо реченице

''Мислила сам о томе како је свако од нас једно такво дрво: што више растемо у вис ка небу, кроз ветрове и кишу ка Богу, тим дубље морамо понирати корењем кроз блато и подземне воде ка паклу''

има нешто друго.
 
Наутилус:
Aли, како сам схватио Хладну, не ради се о крају писма, већ о деветом одељку који је у женском примерку штампан косим словима и који уместо реченице

''Мислила сам о томе како је свако од нас једно такво дрво: што више растемо у вис ка небу, кроз ветрове и кишу ка Богу, тим дубље морамо понирати корењем кроз блато и подземне воде ка паклу''

има нешто друго.
Kliknite za proširenje...

Da, u zenskom primeru je, umesto ovog dela (mislim da je umesto, nemam zenski, vec muski primerak), opisano kako su se Muavija i Dr Sulc dodirnuli palcevima. Mi smo ovo tumacili kao hriscansku pricu, gde se srodne duze prepoznaju kada se dodirnu palcevima.
 
Volim Hazarski rečnik. Volim samu ideju mitologizacije čitanja kojom se ovde Pavić bavi. Volim fikciju kojom kupa stranice. Malim narodom iščezlim, o kojem se sada ponajviše priča nego zna-Hazarima.
Istorija nikada do kraja ne može da bude spoznana. Jer su oni koji joj svedočiše davno deo istorije, prolosti zagubljene u vremenu. Sve je neizvesno. Ne postoji istinski put saznanja, pouzdanost.
Nestanak Hazara kao sumnja gde su se obrele njihove duše, na koju stranu, u koju veru (svaki predstavnik ih prisvaja, tvrdi da Hazari baš njih odabraše, da je kagan baš sa njima pošao dalje, da im se pridružio.). Priča koja rađa priču. Odsustvo linearnosti. Put traženje i lutanja kroz roman putem odrednica koje jedna na drugu upućuju. Put traženja, ispitivanaj, poigravanja sa štivom.
Nije važno pratiti stranice koje se brojem povećavaju, lsitati ih da bi se otkrio smisao.

Hazarski rečnik kao roman leksikon parodira enciklopedijsku svrhu, jer negira se istinsko pouzdano znanje. Postmodernistička sumnja u sve.
Čak i Hazarski rečnik kao dorađeno Daubmanusovo izdanje poziva se na isto koje ne psotoji u celosti, već u odlomcima. Problem nestajanja, iščeznuća kroz mnogobrojne stranice parodira se na fantastičan način, gde fikcija vlada, gde je fikcija vodeća.
Izumrli originalni Hazari, nestali, bez saznanaje gde sus ada, sa kime spojeni, srasli, nestajanje starog načina čitanja, nelinearnost, i muško-ženski primerak kao šansa za obnavljanje. Za život. Kruženje u prirodi na relaciji život-smrt.
 
*moonlight*:
Volim Hazarski rečnik. Volim samu ideju mitologizacije čitanja kojom se ovde Pavić bavi. Volim fikciju kojom kupa stranice. Malim narodom iščezlim, o kojem se sada ponajviše priča nego zna-Hazarima.
Istorija nikada do kraja ne može da bude spoznana. Jer su oni koji joj svedočiše davno deo istorije, prolosti zagubljene u vremenu. Sve je neizvesno. Ne postoji istinski put saznanja, pouzdanost.
Nestanak Hazara kao sumnja gde su se obrele njihove duše, na koju stranu, u koju veru (svaki predstavnik ih prisvaja, tvrdi da Hazari baš njih odabraše, da je kagan baš sa njima pošao dalje, da im se pridružio.). Priča koja rađa priču. Odsustvo linearnosti. Put traženje i lutanja kroz roman putem odrednica koje jedna na drugu upućuju. Put traženja, ispitivanaj, poigravanja sa štivom.
Nije važno pratiti stranice koje se brojem povećavaju, lsitati ih da bi se otkrio smisao.

Hazarski rečnik kao roman leksikon parodira enciklopedijsku svrhu, jer negira se istinsko pouzdano znanje. Postmodernistička sumnja u sve.
Čak i Hazarski rečnik kao dorađeno Daubmanusovo izdanje poziva se na isto koje ne psotoji u celosti, već u odlomcima. Problem nestajanja, iščeznuća kroz mnogobrojne stranice parodira se na fantastičan način, gde fikcija vlada, gde je fikcija vodeća.
Izumrli originalni Hazari, nestali, bez saznanaje gde sus ada, sa kime spojeni, srasli, nestajanje starog načina čitanja, nelinearnost, i muško-ženski primerak kao šansa za obnavljanje. Za život. Kruženje u prirodi na relaciji život-smrt.
Kliknite za proširenje...

divno si ovo napisala :)

mislim da mnogi imaju problem za Recnikom, sto knjiga prati tri vremenska perioda, iz tri ugla! ja sam svoj zenski primerak citao davno u srednjoj skoli... i znam da tada nisam procitao delove koje se odnose na XX vek. i godinama sam se pitao "sta je bilo sa HAzarima" [po pavicu]
i tek sam prosle procitao delove koje sam izostavio [sa podsecanjem na neke koje su mi bili lepi]
moj otac je meni davno pre nego sto sam ikada dosao u kontakt sa knjigom govorio kako je knjiga teska! nije teska, samo treba da se prati, zapravo, napravi sistem koji ti odgovara. meni je odgovaralo da citam na preskok - hriscanska strana-jevrejska-islamska, i tako sam drzao konce u rukama.
koliko god da sam ja odusevljen knjigom, moja kuma mi uvek kaze da PAvic ne moze da bude pisac, jer kao i svaki istoricar NE ZNA da pise :D
sve je to naravno subjektivno.
ali nemojte da pljujete po knjizi ako ste je samo delimicno procitali.
 
Hazarski rećnik sastavljen je po principu kratkih priča i fragmenta koje sami sastavljamo u glavi. Pisac takvu gomilu epizoda nije mogao da ispiriča drugačije, te su njemu nalaze i varijante ranijih Pavićevih tekstova (što proznih što pesničkih) tako da je spojio nespojivo. Da je pisan u bilo kojoj drugoj formi, linearno, ne bi funkcionisao zbog narativnih prekida i rupa, a na ovaj način se mozaik stvara sam u glavi čitaoca, stapa kao boje na ekspresioničtičkim slikama. Nakon rečnika sam Pavić je reciklirao svoje stare priče. Unutrašnja strana vetra su njegove četiri potpuno različite priče, gde je samo zamenio imena junacima - dao je ista imena junacima ranijih priča. Zbog uspeha ranijih dela to niko nije smeo da kaže jer se srpska kritika već izblamira pojvaom Rečnika i Predela, koje nije shvatila i žešće je popljuvala (pogledati rane , prve kritike). Tek po uspehu u inostranstu kritika kao da je pro ućutala, onda bila malo uzdržana. predeo je tek primer lošeg čitanja: Pavić je tu na roman Mali noćni roman, nagorodio drugi deo, dobio Predeo, pa onda je kritika poljuvala nerzumljivost teksa, pri čemu je jedan genije pokušao da reši ukrštenicu na kraju teksta, konstaujući kako je besmislena.
Toliko o kritici.
A sam Hazarski rečnik je i po formi i načinu, temi, neprevazićen u svetskoj književnosti.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top