- Poruka
- 334.431
Poznati vinograd Leonarda da Vinčija u dvorištu vile Kaza delji Ateljani u Milanu, zatvoren je za javnost, bez najave da će ponovo biti otvoren, pošto je posed kupio francuski milijarder Bernar Arno, jedan od tri najbogatija čoveka na svetu.
Bernar Arno, suosnivač, vlasnik i izvršni direktor LVMH-a, najveće svetske kompanije za luksuznu robu, kupio je u decembru 2022. godine Kaza delja Ateljani, dve spojene vile iz 15. veka, u čijoj pozadini se nalazi vinograd Leonarda da Vinčija.Devet meseci nakon kupovine, ova omiljena turistička atrakcija je zatvorena za javnost, bez potvrde da li će biti ponovo dostupna.
Više od 500 godina, ona je bila veza sa jednim od najpoznatijih i najnedokučivijih ljudi svih vremena. Nekoliko čokota vinove loze u zadnjem vrtu renesansne vile, preko puta Crkve Santa Marija dele Gracije gde njegova čuvena freska Tajna večera privlači reke turista sa svih strana sveta, deo su – kako se smatra – vinograda koji je Da Vinči nekada posedovao.
Vinograd je bio otvoren za javnost zahvaljujući Fondaciji „Portalupi“ i nekadašnjim vlasnicima kuće.
Mesto za koje se Leonardo borio do smrti
Istorija vinograda i Kaza delja Ateljani pričaju priču o gradu Milanu. Vilu iz 1490. godine koja je se, u stvari, sastoji od dve kuće, poklonio je lokalnoj porodici Ludoviko „Il Moro“ Sforca, tadašnji vladar Milana, kao zahvalnost za njihovu lojalnost.
Sforca je potom Da Vinčiju, zadovoljan njegovim radom na Tajnoj večeri koju je naručio, poklonio zemljište iza kuća. Priča se kako se Leonardo povlačio u svoj vinograd da se opusti posle napornog rada u crkvi.
Međutim, da Vinči nije dugo mogao da uživa u svom vinogradu. Godinu dana nakon što mu je vinograd poklonjen, Milano su osvojili Francuzi, koji su brzo konfiskovali zemlju – uključujući i vinograd.
Ali Leonardo nije zaboravio svoj vinograd. Pisao je o njemu beleške u svom Kodeksu Atlantikusu (Codex Atlanticus) i uspešno se zalagao da mu se vrati. Kada je umro – u Francuskoj, 1519. godine – u testamentu je naveo da vinograd podele dvojica njegovih slugu. Oba dela vinograda su se prenosila iz generacije u generaciju, delimično su ih obrađivali lokalni monasi, sve dok na kraju nije izgubljen.
Vinograd je potom ponovo otkriven 1920. godine, kada je arhitekta Luka Beltrami pročešljao istorijska dokumenta kako bi precizirao položaj umetnikovog imanja. Ali ubrzo nakon toga, bombardovanje u Drugom svetskom ratu uništilo je i ono malo što je ostalo od zemlje.
Tek 2007. godine stručni istraživački tim vratio se na lokaciju koju je Beltrami odredio, iskopao drevne korene vinove loze i genetski ih testirao, kako bi na kraju otkrili da je Da Vinči u svom vinogradu verovatno zasadio lozu sorte malvazija di kandija aromatika (Malvasia di Candia Aromatica).
Vinograd – sada mnogo manji – brzo je ponovo zasađen, a 2018. je dao prvi rod. Nekoliko boca vina koje su svake godine proizvođene prodate su na aukciji za lokalnu dečju dobrotvornu organizaciju.
U višesatnom obilasku imanja uz audio-vođenje, posetioci su mogli da uživaju u renesansnim freskama, prelepo izrezbarenim drvenim ukrasima na zidovim, i čistom, modernom stilu Portolupija, pre nego što bi obišli baštu i sâm vinograd.
Međutim, sada je sve to dovedeno u pitanje, zaključno sa poslednjim ulaznicama koje su važile do 30. septembra.
link
