Устај стоко, седи стоко. То је говрио брат оног идиота Радића, сваки пут кад се гласало. Баш сваки пут, је то говорио старим солунцима. Кад је Пуниша Рачић рекао " Нисмо ми толико крви пролили да би нас овде вређали, овај хрват је рекао " колко кошта та ваша крв, да је исплатимо па да смо квит". Знаш шта... за то се , после милион мртвих ипак убија без икакве даље дискусије.
Видим да ти није познато, па да ти објасним да је Рачић заправо пуцао у Ивана Пернара, након што му је овај довикнуо „Опљачкао си бегове!“
Када је министар правде Милорад Вујичић покушао да га заустави, Рачић је запретио да ће га убити.
Устрелио је Ивана Пернара, па Ђура Басаричека, а тек онда Стјепана Радића.
Значи, радило се о масовном убици… поремећеном човеку.
А ово је, иначе, оно што је Радић стварно рекао:
[Г.С. Радић
Г. Радић говори о повреди пословника. Он протестује оштро, што ни министри ни посланици не долазе на скупштинске седнице.
„Господо, министри су по Уставу и по уставној пракси, по парламентарној пракси народни заступници, и министри су зато дужни бити овде, ако већ неће бити као министри. Јер иначе пристојан човек, особито који хоће бити господин и екселенција, не смије примати 3000 динара за посао, који нигде не врши. Ако министри имају толико посла, а немају, и ако иду пецати рибу итд. или ако министри иду по својим приватним пословима а не по државним, и ту их има и побиру 300 динара дневно, то је шмуцијанство, то је прљаштина и то је против првог члана Пословника.
И шта је сада, како врши своју дужност наш Председник, који је дужан бринути се као експонент, као поузданик Народне Скупштине, да се Пословника држи, који до данас није никада са овога узвишеног места позвао на ред ни владу, чланове владе као народне заступнике, нити чланове већине као народне заступнике и који није њима протумачио са овога места, да су они дужни овамо долазити и није довео у склад са оним чланом, који вели да ни један посланик не може дизати дуже дневнице од 15 дана и кад допуст добије. Овде смо десетак месеци, и има чланова радикалног клуба, којих још ту није било. Нису сами ни по дневнице дошли. Имамо чланове владе, који ту само завире. Ако ви презирете парламент и парламентаризам, то може само клуб, који долази на гласање као стока. Хоћете ли стока остати, не долазите слободно у Парламент!“ (Одобравање и аплауз код С.Д.К. Протести код радикала)
Политика, 20. јун 1928. стр.2
Значи, није се то односило на народ, него на радикалску стоку која не поштује тај исти народ који ју је изабрао да заступа његове интересе.
Капираш? Надам се да ти је сад јасно…