Милан Будимир је у својој од тисућбројних фуснота, а у једној од њих, пише о наводима Krumbaher Karlа, а овај позивајући се на Louisа Bréhierа, наводи кратко цитирајући француског научника да назив ,Византија' није дуго био прихваћен од стране западњака, посебно оних који су, попут Филефа, дошли да студирају грчки језик и књижевност у ондашњи Цариград. Управо су они, заједно са Грцима који су емигрирали на Запад после 1453. године, у језик науке увели су изразе ,Византија' и ,Византијско царство'. Будимир наставља даље цитирајући Брехира слажући се са њиме да су великани науке попут Монтења (Michel Eyquem de Montaigne), Монтескеја (Charles-Louis de Secondat Montesquieu) и посебно Алфреда Николаса Рамбоа (Alfred Nicolas Rambaud последњи пут их је користио 1870. године), користили су ипак за истину дефектни израз ,грчко царство' наводи Брехиер, који је иначе много раније од стране западних хуманиста још у XVI веку, био замењен изразом ,Византијско царство'.
«Пећину у којој се родио Спаситељ света, и све светиње, Јелене и Константина су красили врхунски храмови. Четири године касније, цар је обновио Визант [330], којi је назвао Константинопољ, и учинио га другим седиштем царства.»
«La grotte où était né le Sauveur du monde, et tous les saints lieux, furent ornés de temples superbes par Hélène et par Constantin. Quatre ans après l’empereur rebàtit Byzance [330], qu’il appela Constantinople, et en fit second siège de l’empire.»
Pogledajte prilog 1100676
CLASSIQUES DE L'HISTOIRE, CONTENANT: DISCOURS SUR L'HISTOIRE UNIVERSELLE, PAR BOSSUET; HISTOIRE DES RÉVOLUTIONS ROMAINES, PAR VERTOT; CONSIDÉRATIONS SUR LES CAUSES DE LA GRANDEUR ET DE LA DÉCADENCE DES ROMAINS, PAR MONTESQUIEU. PARIS. ANSELIN ET POCHARD, LIBRAIRES DE LA GARDE ROYALE ET DES TROUPES DE TOUTES ARMES, RUE DAUPHINE, Nº 9. M DCCC XXVI, стр. 37.
.gif "nono3 :nono3:")
Svoje taktike spinovanja, sabotiranja diskusije i eskiviranja kada god lupiš tako neko, da ti na pamet ne pada da pripisuješ meni.
