Quantcast

Милан Будимир и албански језик

КРЦУН

Zainteresovan član
Poruka
314
1.png




Да ли је неко од вас у поседу књиге(имам живу књигу у мом поседу) или је пак имао прилике да чита - Гласник Сербске Академије Наука књига I-II, Београд 1949. године!?

У том Гласнику постоје Изводи научних радова по секцијама, један од њих је научни рад Милана Будимира, који је узгред да напоменем, објављен је једино у споменутом Гласнику под насловним именом ''Анадол и Античка Србија''. Навешћу једну кратку напомену Милана Будимира ,,која се противи запажањима ''расенолога'' П. Кречмера и Б. Ногарија који Лидију и Мисију сматрају оним анадолским областима из којих су се Расени или Тирсени доселили у Италију, наводећи дакле у напомени записе географа Страбона (са уредном фуснотом) који је мишљења да су се они доселили из Античке Србије, постојбине Дарданаца који су из исте области прешли у Троаду. Међутим, логограф Херодот управо супротно сматра да су се становници анадолске Мисије преселили у Античку Србију. У оба случаја проблем доиталске постојбине анадолских Расена у вези је са историјом Србије. Лингвистички положај становника Лидије и анадолске Мисије и поред фрагментарне традиције прилично је одређен: изгледа да припадају оним Индоевропљанима који разликују сва три реда гутурала, па су стога сродници Илира, Дарданаца, Трачана, Пајонаца. Срабоново мишљење прихвата сиролог Б. Хрозни, који сматра да су се у XIII веку ст. ере под илирским притиском, становници наше Мисије селили у анадолску Мисију, дакле у вези са јегејском сеобом, у којој су према Fr.Schachemayer-u Филистри, или како их ми зовемо, Пеласти играли улогу хегемона. Та је сеоба изазвала пропаст Хета, оних Индоевропљана који припадају кентумској групи. У расенском имамо несумњивих трагова некентумског речника, па је њихова културно-географска веза са Мисима и осталим Пеластима несумњива. Пријатељи нордизма више верују Страбону но Херодоту.''

Волео бих да прочитам ваша мишљења о написаном. Иначе свој рад, једним својим делом ''Анадол и Античка Србија'' Милан Будимир га је представио у Москви на IV међународном конгресу Слависта 1958. у тому II у научном раду ''Протославица''.

Пс. - Славене, шта ти мислиш о писању Милана Будимира!?
 

Slaven777

Legenda
Poruka
51.467
Славене, шта ти мислиш о писању Милана Будимира!?
Mislim da se takva veličina rađa jednom u veku, da je njegov genijalno poznavanje antičkog sveta izuzetno teško dostići (pa za mnoge i razumeti) i da je veoma interesantno pisao.

MILAN BUDIMIR: Stoga lingvistički preci arbanskog jezika spadaju u onu grupu koju čine indoevropski Pelasti na antičkom Balkanu i koja se mora smatrati izuzetno arhaičnom i konzervativnom. [..] indeovropski Pelasti na starom Balkanu i u susednim oblastima, kojima pripadaju i arbanski preci, stariji [su] i od homerskog rečnika i od ahajskih odnosno protoahajskih Helena
A šta misliš ti?
 
Poslednja izmena:

КРЦУН

Zainteresovan član
Poruka
314
Mislim da se takva veličina rađa jednom u veku, da je njegov genijalno poznavanje antičkog sveta izuzetno teško dostići (pa za mnoge i razumeti) i da je veoma interesantno pisao.



A šta misliš ti?

Милан Будимир –

“Наше незнање долази отуд што од илирских говора знамо само за велики број личних и географских имена, а не располажемо никаквом илирском реченицом. Без реченице, не може се одредити карактер неког језика, из простог разлога што су, дијалектички посматрано, реченице старије од речи”.

Ово наводим, о'бзиром на твој постављени навод. Милан Будимир је дуги низ година био супростављен Кречмеру, Јоклу, Писанију, Ролфу Кудерићу који су припадали илирско-трачкој хипотези припадништва арбанашког језика. Тек деценију пред крај његовог живота, нека његова размишљања су објављена у ''Албанолошким истраживањима''(Gjurmime albanologjike том II, Приштина 1965).

Поуздано знам, јер сам имао увид у куцане странице које је куцао помоћник Милана Будимира, јер сам Будимир то није могао сам чинити, не слажу се са књигом објављеном на Приштинском универзитету, у коју сам такође имао увид. То не бих знао да ми исте није показао један наш чувени професор(нећу му наводити име и презиме јер он сам то не би желео, такође нећу објављивати ништа од тих куцаних страница, јер професор интензивно ради на својој књизи у којој разматра поменуте странице дела Милана Будимира).

Питам се, зашто би такав један научник светског гласа, пред крај свог живота тако драстично променио своја дотадања научна истраживања која су планетарно одавно прихваћена на свим светским универзитетима, ако то већ неко други није ''злоупотребио'' и објавио их на катедри Албанологије на Приштинском универзитету, са намером неког каснијег политичког утемељења на основу измењених Будимирових научних истраживања, а у питању су само две реченице, односно полуреченице, које су измениле Будимиров научни след.

Међу његовим делима приказаним на седницама Одељења САНУ са одлукама да се штампају у „Гласу“ су: О постанку грчке трагедије и Аристотелове две врсте трагедије (1951), Quaestio de Neunis Cimmeriisque (1953), De Olympi Homerici imagine contraria (1957), О старијим поменима сербског имена и Flumen nomine batinus (1959), док је рад Из хеленске глотологије, урађен са Љиљаном Црепајац, три дана пре његове смрти приказан у Одељењу и одлучено је да се штампа у посебној свесци „Гласа“, а ушао је у издавачки програм за 1976. годину као посебно издање. У свим тим наведеним издањима НЕМА помена цитата из ''Албанолошких истраживања''.'

Зашто у ''О старијим поменима сербског имена и Flumen nomine batinus'' (1959) Милан Будимир разлажући FLUMEN NOMINE BATНINUS не долази до истог закључка као код Scardus /Skrad у ''Gjurmime albanologjike'' (1965)!?

Да ли то уствари значи да кентум група гласоговорника НЕ припада Хуму (Балкан), јер се оштро разликују у веларним и лабиовеларним гутуралима од свих сатемских Индоевропљана!?

Да ли нам у свему овоме могу помоћи данашња генаолошка истраживања (Анђелка Вучетић-Драговић, Ивица Тодоровић, Компаративни аналитички осврт на најновија генетска истраживања порекла Срба и становништва Србије – етнолошка перспектива, Етнографски институт САНУ, Београд 2014.), јер произилази да се многи данашњи Албанои (не заборавимо да се Албанци деле на две језичке групе Геге и Тоске које се међусобно не разумевају) не разликују од Срба сем по језику!? Да ли је то чувено племе Албаноа уствари СЕРБСКО племе, шта ти мислиш Славене, о свему наведеном!?


396357618-Milan-Budimir-Flumen-Nomine-Bathinus-SANU-236_001.png
 

Slaven777

Legenda
Poruka
51.467
Питам се, зашто би такав један научник светског гласа, пред крај свог живота тако драстично променио своја дотадања научна истраживања која су планетарно одавно прихваћена на свим светским универзитетима, ако то већ неко други није ''злоупотребио'' и објавио их на катедри Албанологије на Приштинском универзитету, са намером неког каснијег политичког утемељења на основу измењених Будимирових научних истраживања, а у питању су само две реченице, односно полуреченице, које су измениле Будимиров научни след.
У свим тим наведеним издањима НЕМА помена цитата из ''Албанолошких истраживања''.'

Зашто у ''О старијим поменима сербског имена и Flumen nomine batinus'' (1959) Милан Будимир разлажући FLUMEN NOMINE BATНINUS не долази до истог закључка као код Scardus /Skrad у ''Gjurmime albanologjike'' (1965)!?
Pa predlažem ti da uzmeš njegov rad Grci i Pelasti koji je napisao još davne 1950. godine, te koji je potom bio objavljen u II broju Glasnika Srpske Akademije Nauka. U tom naučnom radu, Budimir zastupa stanovište jezičke bliskosti između drevnih Pelazga i današnjih Albanaca, na osnovu iste zamene palatala. Takođe Budimir u tom radu, objavljenom u sred Beograda i predstavljenim u SANU, pre nego što je otišao u penziju i oko četvrt veka pre smrti, izražava stanovište da su nosioci drevne kritsko-mikenske civilizacije dosta srodni Albancima. Jevo jednog citata iz tog rada:

Милан Будимир:
Чињеница да се лабиовелар пред е на исти начин мења у трачком и македонском као и у шиптарском језику може се објаснити тиме што ова племена припадају негрчким Индоевропљанима античког Балкана.
U ovom radu Milan Budimir je uveo pojam „ilirsko-šiptarski” da označi tu jezičku grupu, u istom onom smislu kao što postoje (tj. kako ih je nazivao) pajonsko-makedonske i tračko-frigijske jezičke zajednice.

Gde ti vidiš krupnu razliku i suštinski zaokret između ovih reči obj. u Beogradu petnaest godina ranije i onog što je objavio u Prištini? :think:
 
Poslednja izmena:

КРЦУН

Zainteresovan član
Poruka
314
Pa predlažem ti da uzmeš njegov rad Grci i Pelasti koji je napisao još davne 1950. godine, te koji je potom bio objavljen u II broju Glasnika Srpske Akademije Nauka. U tom naučnom radu, Budimir zastupa stanovište jezičke bliskosti između drevnih Pelazga i današnjih Albanaca, na osnovu iste zamene palatala. Takođe Budimir u tom radu, objavljenom u sred Beograda i predstavljenim u SANU, pre nego što je otišao u penziju i oko četvrt veka pre smrti, izražava stanovište da su nosioci drevne kritsko-mikenske civilizacije dosta srodni Albancima. Jevo jednog citata iz tog rada:



U ovom radu Milan Budimir je uveo pojam „ilirsko-šiptarski” da označi tu jezičku grupu, u istom onom smislu kao što postoje (tj. kako ih je nazivao) pajonsko-makedonske i tračko-frigijske jezičke zajednice.

Gde ti vidiš krupnu razliku i suštinski zaokret između ovih reči obj. u Beogradu petnaest godina ranije i onog što je objavio u Prištini? :think:
Где, у ком раду и када је увео појам ''илирско-шиптарски''!?
 

Slaven777

Legenda
Poruka
51.467
Где, у ком раду и када је увео појам ''илирско-шиптарски''!?
Pa u tom radu koji sam spomenuo u poruci i koji sam delomice citirao (Grci i Pelasti). Da li je upotrebljavao pojam ilirsko-šiptarski negde i pre 1950. godine, ne znam; neću tvrditi da je definitivno ovo bio prvo rad sa tom sintagmom. Evo ti još jednog citata iz tog rada:

Милан Будимир:
Како се у тим говорима, слично као и у данашњем шиптарском и у неајолским старогрчким дијалектима, лабиовеларни гутурали неједнако понашају пред препалаталним и постпалаталним вокалима, намеће се сама собом потреба да се и неједнака судбина индоевропских лабиовелара у грчким дијалектима може правилно и са успехом испитивати само у вези са говорима тих најстаријих медитеранских Индоевропљана.
https://www.scribd.com/document/14959097/Milan-Budimir-Grci-i-Pelasti
 

КРЦУН

Zainteresovan član
Poruka
314
Pa u tom radu koji sam spomenuo u poruci i koji sam delomice citirao (Grci i Pelasti). Da li je upotrebljavao pojam ilirsko-šiptarski negde i pre 1950. godine, ne znam; neću tvrditi da je definitivno ovo bio prvo rad sa tom sintagmom. Evo ti još jednog citata iz tog rada:



https://www.scribd.com/document/14959097/Milan-Budimir-Grci-i-Pelasti
Имам ту ''живу'' књигу, да ли је ти имаш у том облику, јер рећи ћу ти да се интернет издање разликује од ''живе'' књиге јер се у интернет издању веома ''осећа'' уплив ''уредништва'', да ли сам у праву!?

Каква је и колика је разлика између Гега и Тоска, односно та два дијалекта, шта је ту шћипетарски, а шта је албански језик?

Зашто у оба та дијалекта не постоје ''речни'' односно ''морски'' термини за речи попут ''извор'' - ''риба'' и т.д., а проналазимо их у сербском односно старо-грчком као језику преко којег је Милан Будимир долазио до закључака до којих је долазио а није их проналазио у како ти кажеш, да га је Милан Будимир звао илирско-шиптарски, што одречно одбијам, без обзира што у интернет издању тако стоји насловљено, а у ''живој'' књизи нема му ПОМЕНА?

Да би разумевао лингвистику и филологију мораш познавати језике, поготову грчки језик. Говорим га и разумевам у 60%,бавећи се и живећи тај језик са људима који га матерњи говоре, кренуо сам губити одређена својства мог матерњег сербског језика. Због тога тачно знам разлоге због чега те све ово питам, и желим да видим како се сналазиш са одговорима на њих.
 

Slaven777

Legenda
Poruka
51.467
Имам ту ''живу'' књигу, да ли је ти имаш у том облику, јер рећи ћу ти да се интернет издање разликује од ''живе'' књиге јер се у интернет издању веома ''осећа'' уплив ''уредништва'', да ли сам у праву!?
Nemam pri ruci. Možeš li mi navesti koje su sve tačno razlike, ako ih ima?

Каква је и колика је разлика између Гега и Тоска, односно та два дијалекта, шта је ту шћипетарски, а шта је албански језик?
Nemam pojma.

Зашто у оба та дијалекта не постоје ''речни'' односно ''морски'' термини за речи попут ''извор'' - ''риба'' и т.д., а проналазимо их у сербском односно старо-грчком као језику преко којег је Милан Будимир долазио до закључака до којих је долазио а није их проналазио у како ти кажеш, да га је Милан Будимир звао илирско-шиптарски, што одречно одбијам, без обзира што у интернет издању тако стоји насловљено, а у ''живој'' књизи нема му ПОМЕНА?

Да би разумевао лингвистику и филологију мораш познавати језике, поготову грчки језик. Говорим га и разумевам у 60%,бавећи се и живећи тај језик са људима који га матерњи говоре, кренуо сам губити одређена својства мог матерњег сербског језика. Због тога тачно знам разлоге због чега те све ово питам, и желим да видим како се сналазиш са одговорима на њих.
Da li možeš uslikati i postaviti ovde šta stoji u papirnom formatu? Da li ti je pri ruci, ili govoriš po sećanju?
 

КРЦУН

Zainteresovan član
Poruka
314
Nemam pri ruci. Možeš li mi navesti koje su sve tačno razlike, ako ih ima?



Nemam pojma.



Da li možeš uslikati i postaviti ovde šta stoji u papirnom formatu? Da li ti je pri ruci, ili govoriš po sećanju?
Кад је будем нашао у мноштву књига, објавићу пар страница, међутим, ово је по сећању, мислим да тај рад није имао уредника, што много говори о разлици измећу интернет издања и живе књиге.

Док то не будем објавио, скренуо бих ти пажњу на један други научни рад од препар година не више, под називом „Порекло албанског језика” а може се наћи у библиотеци Филолошког факултета (имам негде записан деловодни број, дописаћу га накнадно). Да ли данас на Филолошком факултету имамо противнике албанског ''илиризма'' као што сам знаш за сада их НЕМА, а одлично и сам знаш да је тако, зато је овакав научни рад итекакво освежење у мору бајате конвенционалне владајуће науке:

,,У индоевропском језичком стаблу албански језик заузима засебну грану у групи „сатем” заједно с индоиранским језицима, трачким, јерменским и балтословенским језицима, за разлику од илирског језика који припада групи „кентум”. Албански је потпуно несродан илирском. Албански је мешавина неименованог језика (неименованог и непознатог стога што је имао мало говорника и био потпуно маргиналан) досељеника са прибалтичког подручја, који чини његов основ, и затим, хронолошким редоследом, следе наноси старолитванског, румунског (влашког), јужнословенских језика, турског, новогрчког итд. У научном истраживању спроведеном током шездесетих година прошлог века установљено је да се од 1.424 речи које се најчешће користе у албанском језику 667 сматрају албанским речима (оног непознатог језика), а 757 (више од половине) се убраја у позајмљенице. На основу сабраних новијих истраживања великог броја светских и албанских лингвиста наравно и Милана Будимира, о етимолошком пореклу 5.335 речи албанског језика, изведен је следећи апроксимативни статистички закључак: да 2.000 албанских речи потиче од оног неименованог језика (мање од половине), да је 1.180 речи турског порекла, да је око 840 речи новогрчког порекла, да је око 600 речи латинског порекла, да је око 540 речи позајмљено из балтословенских језика и сербског, да око 60 речи потиче из старословенског језика, да око 40 речи потиче из старогрчког – дорског дијалекта, да је око 30 речи ИЛИРСКОГ порекла, да се око 30 речи може довести у везу с језицима Месапа, Венета и РАСЕНА, да је око 15 речи ТРАЧКОГ порекла. Данашњи албански је класификован као посебан језик, изолат, усамљена грана на стаблу индоевропских језика.''

Да ли се аутохтоност једног народа и језика може градити на основу 30 ИЛИРСКИХ речи, да ли доказују ИЛИРСКО порекло Албанаца, наравно да НЕ!?

Да ли су најновија научно-компаративна истраживања донела закључак да је племе АЛБАНОИ сербско-келтског порекла, да добар део данашњих Албанаца уствари потичу од Срба!?
 

Slaven777

Legenda
Poruka
51.467
Кад је будем нашао у мноштву књига, објавићу пар страница, међутим, ово је по сећању, мислим да тај рад није имао уредника, што много говори о разлици измећу интернет издања и живе књиге.
Evo, uskoro ću pogledati i sam, pa ću da sve lepo postavim na forum. Izvini, ali pretpostavljam da se prosto ne sećaš dobro...a cela priča mi smrdi na već klasičnu zloupotrebu lika i dela Milana Budimira, kojoj su skloni naši paraistoričari...iliti, konstruisanju jednog narativa, tj. lažne prošlosti, kako bi on bio argument na koji bi se moglo pozivati za neke tvrdnje.

Kako je tačno počela zloupotreba Budimira od strne autohtonista, ne znam; ono što sam do sada stigao da ispitam jeste da je najverovatnije krenulo 1980-ih godina, kada je Jovan I. Deretić počeo da se hvali svojim navodnim poznanstvom sa njim. Poslednja stvar koju je rekao pred smrt, prema Deretićevim tvrdnjama, bila je kratka pohvala svega što ovaj radi preko telefonskog poziva...što je malčice i urnebesno kada se pročešlja malo hronologija. E posle Deretića, verujem da je kroz hiperprodukciju i igru gluvih telefona cela priča krenula. Nemoj mi zameriti što ću biti direktan, ali cela ova priča tvoja...o razlikama između beleški i izdanja, čuvenom profesoru koji nema ime, razlikama elektronskog izdanja i hartije, itd...sve strašno sumnjivo zvuči i upravo na tragu ove urbane legende naših novoromantičara o Milanu Budimiru.
 

КРЦУН

Zainteresovan član
Poruka
314
Evo, uskoro ću pogledati i sam, pa ću da sve lepo postavim na forum. Izvini, ali pretpostavljam da se prosto ne sećaš dobro...a cela priča mi smrdi na već klasičnu zloupotrebu lika i dela Milana Budimira, kojoj su skloni naši paraistoričari...iliti, konstruisanju jednog narativa, tj. lažne prošlosti, kako bi on bio argument na koji bi se moglo pozivati za neke tvrdnje.

Kako je tačno počela zloupotreba Budimira od strne autohtonista, ne znam; ono što sam do sada stigao da ispitam jeste da je najverovatnije krenulo 1980-ih godina, kada je Jovan I. Deretić počeo da se hvali svojim navodnim poznanstvom sa njim. Poslednja stvar koju je rekao pred smrt, prema Deretićevim tvrdnjama, bila je kratka pohvala svega što ovaj radi preko telefonskog poziva...što je malčice i urnebesno kada se pročešlja malo hronologija. E posle Deretića, verujem da je kroz hiperprodukciju i igru gluvih telefona cela priča krenula. Nemoj mi zameriti što ću biti direktan, ali cela ova priča tvoja...o razlikama između beleški i izdanja, čuvenom profesoru koji nema ime, razlikama elektronskog izdanja i hartije, itd...sve strašno sumnjivo zvuči i upravo na tragu ove urbane legende naših novoromantičara o Milanu Budimiru.
Милан Будимир – “Наше незнање долази отуд што од илирских говора знамо само за велики број личних и географских имена, а не располажемо никаквом илирском реченицом. Без реченице, не може се одредити карактер неког језика, из простог разлога што су, дијалектички посматрано, реченице старије од речи”.

Не разумемо се, јер сам не разумеваш Будимира који је своја разумевања разумео кроз старо-новогрчки језик, а ја разумем Будимира много боље јер добро разумем и разумевам старо-ново грчки језик, и то нема никакве везе са некаквим Деретићем и са новоромантизмом. Друга ствар што ништа мањи значај нема је та, да сам стицајем околности могао слушати и учити шиптарски од мог оца који га је одлично знао јер је био рођен у Дечанима где је растао и школовао се у шиптарском окружењу. Знање старо-грчког, шиптарског, мртвог латинског и поред њих матерњег сербског, немачког, енглеског је негде на кључу разумевања ипак комплексног питања проблема аутохтоности односно припадности албанског језика староседелачком илирском (илирски језик се не може звати језиком, јер је Илирија териоторијална одредница, и заједничко име за староседелачка племена на Хуму). Лично сам на кључу да то албански није сигурно.

Написао сам већ да ћу објавити оригиналну књигу Милана Будимира чим је будем нашао у мноштву њих. Нигде нисам прочитао да је Милан Будимир Албанце, односно албански језик назвао шиптарским сем у том интернет издању његове књиге.Књига је рађена у програму не у скенингу где није могуће уређивати било шта, док се неко истакао ''уредништвом'' интернет издања.

И молим те одговарај на моја постављена питања адекватно и дефакто или немој уопште, остави се Деретића, новоромантизма, и расправе о глупостима, јер није у реду да ти окачим научни рад са Филолошког факултета, да се ниси ни осврнуо на њега. Од почетка размене писама самном то радиш, као да избегаваш да конкретно одговориш, или уствари не знаш и немаш праве одговоре.
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.443
Кад је будем нашао у мноштву књига, објавићу пар страница, међутим, ово је по сећању, мислим да тај рад није имао уредника, што много говори о разлици измећу интернет издања и живе књиге.

Док то не будем објавио, скренуо бих ти пажњу на један други научни рад од препар година не више, под називом „Порекло албанског језика” а може се наћи у библиотеци Филолошког факултета (имам негде записан деловодни број, дописаћу га накнадно). Да ли данас на Филолошком факултету имамо противнике албанског ''илиризма'' као што сам знаш за сада их НЕМА, а одлично и сам знаш да је тако, зато је овакав научни рад итекакво освежење у мору бајате конвенционалне владајуће науке:

,,У индоевропском језичком стаблу албански језик заузима засебну грану у групи „сатем” заједно с индоиранским језицима, трачким, јерменским и балтословенским језицима, за разлику од илирског језика који припада групи „кентум”. Албански је потпуно несродан илирском. Албански је мешавина неименованог језика (неименованог и непознатог стога што је имао мало говорника и био потпуно маргиналан) досељеника са прибалтичког подручја, који чини његов основ, и затим, хронолошким редоследом, следе наноси старолитванског, румунског (влашког), јужнословенских језика, турског, новогрчког итд. У научном истраживању спроведеном током шездесетих година прошлог века установљено је да се од 1.424 речи које се најчешће користе у албанском језику 667 сматрају албанским речима (оног непознатог језика), а 757 (више од половине) се убраја у позајмљенице. На основу сабраних новијих истраживања великог броја светских и албанских лингвиста наравно и Милана Будимира, о етимолошком пореклу 5.335 речи албанског језика, изведен је следећи апроксимативни статистички закључак: да 2.000 албанских речи потиче од оног неименованог језика (мање од половине), да је 1.180 речи турског порекла, да је око 840 речи новогрчког порекла, да је око 600 речи латинског порекла, да је око 540 речи позајмљено из балтословенских језика и сербског, да око 60 речи потиче из старословенског језика, да око 40 речи потиче из старогрчког – дорског дијалекта, да је око 30 речи ИЛИРСКОГ порекла, да се око 30 речи може довести у везу с језицима Месапа, Венета и РАСЕНА, да је око 15 речи ТРАЧКОГ порекла. Данашњи албански је класификован као посебан језик, изолат, усамљена грана на стаблу индоевропских језика.''

Да ли се аутохтоност једног народа и језика може градити на основу 30 ИЛИРСКИХ речи, да ли доказују ИЛИРСКО порекло Албанаца, наравно да НЕ!?

Да ли су најновија научно-компаративна истраживања донела закључак да је племе АЛБАНОИ сербско-келтског порекла, да добар део данашњих Албанаца уствари потичу од Срба!?
1. Od koje imenice ti je pridev serbski i zašto?

2. Da li imaš link za internet izdanje Budimirove knjige?
 

Slaven777

Legenda
Poruka
51.467
И молим те одговарај на моја постављена питања адекватно и дефакто или немој уопште, остави се Деретића, новоромантизма, и расправе о глупостима, јер није у реду да ти окачим научни рад са Филолошког факултета, да се ниси ни осврнуо на њега. Од почетка размене писама самном то радиш, као да избегаваш да конкретно одговориш, или уствари не знаш и немаш праве одговоре.
Odgovorio sam ti već. Ne znam albanski jezik i nemam nikakav komentar na tvoje pitanje da li su neka najnovija istraživanja dovela do zaključka da su Albanci srpskog, odnosno srpsko-keltskog porekla (prvi put čujem). I voleo bih da se skoncentrišemo na Budimira (na kraju krajeva ovo nije tema o poreklu Albanaca), bez širenja priče sa njega, i to definitivno raščistimo. Inače, nisi okačio sam rad, već citat jednog publicističkog članka Neboše Bakareca (koji rad pominje), u kojem je takođe jedna reč izmenjena (Etrurci zamenjeno sa Raseni).

Da li imaš link za internet izdanje Budimirove knjige?
 

КРЦУН

Zainteresovan član
Poruka
314
Molim vas da prebacite Krcunovu diskusiju na novu temu - Milan Budimir i albanski jezik. Zaista je interesantna, a sa ovom zbirnom temom ne verujem da ima toliko bitne veze.
Благодарим. Било би заиста добро направити нову тему Милан Будимир и албански језик.

Имам готово све што је Милан Будимир објавио, чак и писма (сећања) из 15 затвора по тадашњој Аустроугарској јер је био припадник ''Младе Босне''. Разговори са Гаврилом Принципом, и како га је подучавао латинском језику. Имам и занимљиву коресподенцију са Александром Белићем тадашњим првим човеком Академије, када су 1949. године гласали да у Академију као почасног члана приме Тита маршала, па и читаве говоре пред Академијом. Такође имам документа датирана у време Другог светског рата када је под принудом потписао чувени ''Апел сербском народу'' („Ново време“, 13.VIII 1941) и т.д.

Једино што немам, а немам га (споменуо га је Славен:hahaha: у једној од порука, а чим га спомиње вероватно је упућен у тај њихов разговор) је телефонски разговор Милана Будимира са Јованом Деретићем, било би заиста занимљиво и то некако пронаћи и објавити на новој теми ''Милан Будимир и албански језик''.
 

КРЦУН

Zainteresovan član
Poruka
314
1. Od koje imenice ti je pridev serbski i zašto?

2. Da li imaš link za internet izdanje Budimirove knjige?
Именица ''серб'' је (по Соларићу, Стратимировићу, Доситеју, Теодору Павловићу - СЕРБСКІЙ народній листъ). Придев ''сербски'' је придев - одређеног вида – то су они придеви који се завршавају на –ски, –чки, –шки, –ји, –њи, –шњи и –ћи.

Постоји једно писмо ''Писмо Доситеју'' Стефана Стратимировића где за Србина пише да је СЕРБ, да исти пишу сербски - ,,Радујусја да Соларича тако возљубили јесте, како что ми Авксентије сказа. Он је и овде у нас благонадежден, и може бити да би јего, при некој прилици изабрали били за учитеља овдешње гимназије, ако би јего воља била, и ми знали за њега, гди се находи. Овога часа примих јего књижицу Кључић наименовану из Сегедина от мојего Авксентија. Мени је велика радост видети младих људеј, подвизајуштихсја добрим подвигом, који в будуштаја љубезному своему роду, на радост и ползу бити могу! Советујте јему мојим именом да он писајући просто СЕРБСКИ, потруди се, и величајшеје прилеженије в том да приложи, да својство, чистоту, и јасност славеносербскаго слога (то јест стила) себи придобије.''
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.443
Именица ''серб'' је (по Соларићу, Стратимировићу, Доситеју, Теодору Павловићу - СЕРБСКІЙ народній листъ). Придев ''сербски'' је придев - одређеног вида – то су они придеви који се завршавају на –ски, –чки, –шки, –ји, –њи, –шњи и –ћи.

Постоји једно писмо ''Писмо Доситеју'' Стефана Стратимировића где за Србина пише да је СЕРБ, да исти пишу сербски - ,,Радујусја да Соларича тако возљубили јесте, како что ми Авксентије сказа. Он је и овде у нас благонадежден, и може бити да би јего, при некој прилици изабрали били за учитеља овдешње гимназије, ако би јего воља била, и ми знали за њега, гди се находи. Овога часа примих јего књижицу Кључић наименовану из Сегедина от мојего Авксентија. Мени је велика радост видети младих људеј, подвизајуштихсја добрим подвигом, који в будуштаја љубезному своему роду, на радост и ползу бити могу! Советујте јему мојим именом да он писајући просто СЕРБСКИ, потруди се, и величајшеје прилеженије в том да приложи, да својство, чистоту, и јасност славеносербскаго слога (то јест стила) себи придобије.''
Da. Međutim, taj vokalizovani oblik je rusizam koji je došao sa ruskoslovenskim i slavjanoserbskim jezikom. Pogledaj povelje srpskih kraljeva, mi smo, izgleda, oduvek izgovarali samoglasno r, bez predvokala, dakle, Srbi, Srbin, Srblje, Srbadija, Srpče, Srpčad itd.

Ruski jezik je fonološki inferioran u odnosu na srpski i ne znam čemu insistiranje na tom odsrbljenom (ser) obliku.
 

КРЦУН

Zainteresovan član
Poruka
314
Da. Međutim, taj vokalizovani oblik je rusizam koji je došao sa ruskoslovenskim i slavjanoserbskim jezikom. Pogledaj povelje srpskih kraljeva, mi smo, izgleda, oduvek izgovarali samoglasno r, bez predvokala, dakle, Srbi, Srbin, Srblje, Srbadija, Srpče, Srpčad itd.

Ruski jezik je fonološki inferioran u odnosu na srpski i ne znam čemu insistiranje na tom odsrbljenom (ser) obliku.
Слажем се, међутим то фонолошко ''раздруживање'' са славјаносербским односно сербским почиње у Царској Русији а не у Срба(сербски је старији и ''животнији'' језик од руског) са архимандритом Антонином (Капустин)-Андрей Иванович Капу́стин) - Письма архимандрита Антонина (Капустина) к П.М. Севастьянову за 1858—1861 гг. // НИОР РГБ. Ф. 269/I. К. 11.Ед. хр. 26. Моје је мишљење да се треба изучавати то ''раздруживање'', јер сам руски језик је у задња два века доживео итекакве промене. Иначе занимљиво би било представити Кијевске листиће по Антонину, један од најстаријих споменика писаних на глагољици. Исте је Антонин пронашао у Синајском Манастиру, узгред да напоменем да је Свети Сава проучавао Кијевски Мисал. У напоменама Антонина стоји да је потребно ''раздруживање'' са старосербском редакцијом Св. Саве. Када је Антонин предао готово 2000 манускрипти такође и сам Кијевски Мисал Кијевској Духовној Академији, од тада почиње нови развој руског језика.
 

Slaven777

Legenda
Poruka
51.467
:super:

Unapred zahvalan.
Da li si pročitao pažljivo sve što je Krcun napisao? Kako tebi deluje cela priča...od neimenovanog profesora, beleški i štampe, navodnih radikalnih promena, elektronskog tobožnjeg falsiofikata, prisećanja kroz maglu..?

Ne mora Krcun da traži, evo knjige. Druga knjiga Odeljenja literature i jezika i 167. posebno izdanje Srpske akademije nauka:



Stranica 27. Budimirove knjige, u kojoj konstatuje da Šiptari pripadaju negrčkim Indoevropljanima antičkog Balkana:



Drugi citat koji sam postavio...str. 64:



Ilirskošiptarski, str. 29:



@КРЦУН izvini što ću biti ovako direktan, ali pišeš koješta. Budimirovi radovi koji kruže na internetu autentično su preneti iz njegovih objavljenih dela. Ja se slažem sa tobom da nema smisla pričati o glupostima (posebno sada kada je ova tema izdvojena iz one koja je u najvećoj meri upravo njima posvećena) ali ovo nije tema o Milanu Budimiru, već Jovanu I. Deretiću. Spominjem ne zato što želim, već zato što si ga ti uneo u razgovor. On je, po svemu sudeći, praotac ovog stvaranja lažnog narativa o jednom delu prošlosti (neću reći najdirektnije pravog falsifikata, jer nigde nema niti jednog jedinog citata od Milana Budimira, već se samo po principu rekla-kazala, na čijem tragu su i tvoje objave na ovom forumu vezano za Milana Budimira). :kafa:

P. S. Nego, Mrkalje, s obzirom da se KRCUN toliko hvali da zna starogrčki, predlažem da ga uposliš da prevodi sve one tekstove koji su nas interesovali...evo kukasmo da fali nekog ko je ekspert za starogrčki. Pretpostavljam da su svi problemi rešeni jer će Krcun moći sve da prevodi...
 
Poslednja izmena:

КРЦУН

Zainteresovan član
Poruka
314
Da li si pročitao pažljivo sve što je Krcun napisao? Kako tebi deluje cela priča...od neimenovanog profesora, beleški i štampe, navodnih radikalnih promena, elektronskog tobožnjeg falsiofikata, prisećanja kroz maglu..?

Ne mora Krcun da traži, evo knjige. Druga knjiga Odeljenja literature i jezika i 167. posebno izdanje Srpske akademije nauka:



Stranica 27. Budimirove knjige, u kojoj konstatuje da Šiptari pripadaju negrčkim Indoevropljanima antičkog Balkana:



Drugi citat koji sam postavio...str. 64:



Ilirskošiptarski, str. 29:



@КРЦУН izvini što ću biti ovako direktan, ali pišeš koješta. Budimirovi radovi koji kruže na internetu autentično su preneti iz njegovih objavljenih dela. Ja se slažem sa tobom da nema smisla pričati o glupostima (posebno sada kada je ova tema izdvojena iz one koja je u najvećoj meri upravo njima posvećena) ali ovo nije tema o Milanu Budimiru, već Jovanu I. Deretiću. Spominjem ne zato što želim, već zato što si ga ti uneo u razgovor. On je, po svemu sudeći, praotac ovog stvaranja lažnog narativa o jednom delu prošlosti (neću reći najdirektnije pravog falsifikata, jer nigde nema niti jednog jedinog citata od Milana Budimira, već se samo po principu rekla-kazala, na čijem tragu su i tvoje objave na ovom forumu vezano za Milana Budimira). :kafa:

P. S. Nego, Mrkalje, s obzirom da se KRCUN toliko hvali da zna starogrčki, predlažem da ga uposliš da prevodi sve one tekstove koji su nas interesovali...evo kukasmo da fali nekog ko je ekspert za starogrčki. Pretpostavljam da su svi problemi rešeni jer će Krcun moći sve da prevodi...
Нисам нигде написао ''радикалне'' измене, већ да су измењене једва две реченице, односно убачена је реч ''шиптарски'' коју Милан Будимир никада није користио, тиме је намерно измењен Будимиров научни след .И даље тврдим да Милан Будимир никада није користио израз ''шиптарски'', а то ћу ти доказати, само буди стрпљив. Професор кога називаш има име и презиме, и поседује оригиналне странице које је куцао Будимиров помоћник. Написао сам, да сам професор не жели да му се име појављује било где, пре него ли изда своју књигу која се бави радом Милана Будимира..

Видим да разумеш шта је написао Будимир, где употребљава суви старо-грчки!?

Хвала Мркаљу што је омогућио да постоји ова тема. Готово сам био сигуран да ћу се ''пробити'' на крстарици као најобичнији почетник, вероватно овде то јесам, али у реалном животу веруј ми да нисам, и потрудићу се да то будем и овде. У једној поруци сам ти написао ''СПРЕМАН САМ ДА РАТУЈЕМ'', и ето ме тек на почетку.

Што се тиче превођења са старо-грчког, раде воље, али ниси издржао да не откријеш своју искомплексираност тиме, што Мркаљу пишеш у пост-скриптуму, не да би обратио пажњу на превођење и на моју ''хвалисавост'' познавања тог језика, већ на твоје речи упућене мени, које су ме означиле, упутивши Мркаљу таргет да обрати пажњу, као на некога ко се бави стварањем лажних наратива. То ниси смео, али то си ти, и очекуј да ћеш ''цмиздрити'' исто као и амерички маринци под иранским бомбама, у то буди сигуран.

Пс.- бити ћеш изузетно изненађен мојим даљим потезима на шах-табли крстарице.
 
Poslednja izmena od moderatora:

Slaven777

Legenda
Poruka
51.467
Нисам нигде написао ''радикалне'' измене, већ да су измењене једва две реченице, односно убачена је реч ''шиптарски'' коју Милан Будимир никада није користио, тиме је намерно измењен Будимиров научни след .И даље тврдим да Милан Будимир никада није користио израз ''шиптарски'', а то ћу ти доказати, само буди стрпљив. Професор кога називаш има име и презиме, и поседује оригиналне странице које је куцао Будимиров помоћник. Написао сам, да сам професор не жели да му се име појављује било где, пре него ли изда своју књигу која се бави радом Милана Будимира..
Vidi, možemo da filozofiramo, ili da pričamo normalno. Postavio sam ti elektronsku verziju, a ti kažeš da je u hartiji drugačije. Postavio sam ti kako je paprino izdanje Akademije, pa sad opet nešto ne valjda. I ovo što si napisao je jedna konfuzija. Prvo si rekao da su izmenjene dve rečenice, a to se odnosi na njegove prištinske radove od 1965. godine, ako sam te dobro razumeo...tamo nema tog pojma, jer je već tada bilo počelo sa odustajanjem od otog imena za njih, posebno vezano za publikacije koje se objavljuju na Kosmetu. A sad ovde pišeš da je ubačen pojam šiptarski, iaka uopšte ni nema u te dve rečenice? Kako tebi sve ovo zvuči, iskreno te pitam kao čoveka? Šta bi ti pomislio da si na mestu bilo koga ko čita šta kucaš ovde?

Milan Budimir ih zove Arbanasima i arbanaskim jezikom. U skladu sa novom reči koja se pojavila i vladajućom ideologijom, između 1945. i 1965. godine, on koristi (kao i uostalom svi u našoj naučnoj zajednici) pojam Šiptari umesto Arbanasi. Zvaće ih ponekad i Albanci, ali vrlo, vrlo retko (primarno kada parafrazira ili preuzima od drugih) a nakon izbacivanja iz upotrebe šiptarske kovanice ponovo će se direktnije vratiti starom pojmu koji koristi za njih, primarno.

Evo npr. citata iz jednog ranijeg rada, pre nastanka šiptarskog egzonima, iz 1937. godine (o etničkom odnosu Dardanaca prema Ilirima). Kaže ilirski i arbanski na str. 20.

saved.JPG
 

КРЦУН

Zainteresovan član
Poruka
314
Vidi, možemo da filozofiramo, ili da pričamo normalno. Postavio sam ti elektronsku verziju, a ti kažeš da je u hartiji drugačije. Postavio sam ti kako je paprino izdanje Akademije, pa sad opet nešto ne valjda. I ovo što si napisao je jedna konfuzija. Prvo si rekao da su izmenjene dve rečenice, a to se odnosi na njegove prištinske radove od 1965. godine, ako sam te dobro razumeo...tamo nema tog pojma, jer je već tada bilo počelo sa odustajanjem od otog imena za njih, posebno vezano za publikacije koje se objavljuju na Kosmetu. A sad ovde pišeš da je ubačen pojam šiptarski, iaka uopšte ni nema u te dve rečenice? Kako tebi sve ovo zvuči, iskreno te pitam kao čoveka? Šta bi ti pomislio da si na mestu bilo koga ko čita šta kucaš ovde?

Milan Budimir ih zove Arbanasima i arbanaskim jezikom. U skladu sa novom reči koja se pojavila i vladajućom ideologijom, između 1945. i 1965. godine, on koristi (kao i uostalom svi u našoj naučnoj zajednici) pojam Šiptari umesto Arbanasi. Zvaće ih ponekad i Albanci, ali vrlo, vrlo retko (primarno kada parafrazira ili preuzima od drugih) a nakon izbacivanja iz upotrebe šiptarske kovanice ponovo će se direktnije vratiti starom pojmu koji koristi za njih, primarno.

Evo npr. citata iz jednog ranijeg rada, pre nastanka šiptarskog egzonima, iz 1937. godine (o etničkom odnosu Dardanaca prema Ilirima). Kaže ilirski i arbanski na str. 20.

Pogledajte prilog 633627
Одлично, дакле почео си да схваташ разлику између ''арбански''(арбанашки) и ''шиптарски!?
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.