Jeli Radnasele, gde to pronadze "platno"?
Opet te "uvatila" vrucina.
Ovde pricamo o recima: " "v^rne, verne", i tek uzgred sam ubacio rec "VESH" (veš).
-
- Popularno:
- JNA nikada nije bila 4. armija u Evropi
- Vozovi tutnjali, a varošica rasla
- Da li je to usledio poziv? Vučić obrnuo...
- Zašto Srbija ne otkupi NIS?
- Нобелова Награда за Мир
- Pavel Durov utemeljitelj Telegrama...
- Zasto ne moze Visa?
- Masturbacija
- NIS: danas prestaju sa radom kartice za...
- Da li volite pametne devojke ?
Мијаци - етничка група у БЈР Македонији
- Začetnik teme Nikola 07
- Datum pokretanja
Jeli Radnasele, gde to pronadze "platno"?
Opet te "uvatila" vrucina.
Ovde pricamo o recima: " "v^rne, verne", i tek uzgred sam ubacio rec "VESH" (veš).
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
I platno je uzgred ubačeno, da ti ilustrujem da platno nije platno nego je plativo. I da mnoge stvari nisu ono što misliš nego su izvedene iz nečeg drugog. A nemaju veze sa ceđenjem, uzgred ceđenje je opet nešto sasvim drugo od onoga što misliš. Ceđ je pepeo, čađ.
Добар дан.
Видим ту се говори о Мијацима и зато што ја имам мијачко порекло осечам се дужан да изнесем своје мишлјење.
Мијаци су древног балканског порекла. Као дечак чудио сам се зашто у историском учбенику поред осталих словенских племена ( Драговити, Велегизити, Ринхини, Берзити или Брсјаци, Ринхини, Струмјани, Војнити, Сагудати) за које се писало да су населили подручје Македоније, нису споменути Мијаци.
Одговор је био прост. Мијаци су део кореног населенја Балкана.
Миграције на Балкану су одувек ишле обрнутим редом од онога шта су нас учили, са југа на север и са запада на исток. Тако да је врло могуче да су Мијаци раније живели на подручје Албаније (област Мат) и да су потиснути од Гега. Има етнолошких веза и види се да су некад били суседи са Црногорцима.
Ту имамо једног участника који тврди да сви водимо порекло од македон цинцара или аромуна или влаха. Да генетски смо једнородна мешавина, али онда зашто је читава Албанија посута Слоненским топонимима а не Латинским. Моје мишлење ја да су Власи Романизовани староседеоци. Тако да меѓу данашнјим Срба, Македонца, Бугара и Влаха које живе одвајкада са нама нема никаквих разлика у генетици т.ј. пореклу. Врло малих разлика има са становницима западног Балкана (више И) и део Тракије према Цариграду(више Ј). Румунска има исто порекло са нама претходно набројаних, и нажалост морам да признам и пола Грка и Турака.
И зато да привршавам, све сваѓе медју нама су гола вода и не воде добру ником.
Е да сам ја цар учебник историје би овако почео : Ми смо древан Балкански народ, који је теком историје добио таква и таква национална имена и који је често ратовао измеѓу себе, али ипак ми смо сви један народ. И нечу погрешити...сигурно.
Честит Великдан.
Видим ту се говори о Мијацима и зато што ја имам мијачко порекло осечам се дужан да изнесем своје мишлјење.
Мијаци су древног балканског порекла. Као дечак чудио сам се зашто у историском учбенику поред осталих словенских племена ( Драговити, Велегизити, Ринхини, Берзити или Брсјаци, Ринхини, Струмјани, Војнити, Сагудати) за које се писало да су населили подручје Македоније, нису споменути Мијаци.
Одговор је био прост. Мијаци су део кореног населенја Балкана.
Миграције на Балкану су одувек ишле обрнутим редом од онога шта су нас учили, са југа на север и са запада на исток. Тако да је врло могуче да су Мијаци раније живели на подручје Албаније (област Мат) и да су потиснути од Гега. Има етнолошких веза и види се да су некад били суседи са Црногорцима.
Ту имамо једног участника који тврди да сви водимо порекло од македон цинцара или аромуна или влаха. Да генетски смо једнородна мешавина, али онда зашто је читава Албанија посута Слоненским топонимима а не Латинским. Моје мишлење ја да су Власи Романизовани староседеоци. Тако да меѓу данашнјим Срба, Македонца, Бугара и Влаха које живе одвајкада са нама нема никаквих разлика у генетици т.ј. пореклу. Врло малих разлика има са становницима западног Балкана (више И) и део Тракије према Цариграду(више Ј). Румунска има исто порекло са нама претходно набројаних, и нажалост морам да признам и пола Грка и Турака.
И зато да привршавам, све сваѓе медју нама су гола вода и не воде добру ником.
Е да сам ја цар учебник историје би овако почео : Ми смо древан Балкански народ, који је теком историје добио таква и таква национална имена и који је често ратовао измеѓу себе, али ипак ми смо сви један народ. И нечу погрешити...сигурно.
Честит Великдан.
Можда ти овај цитаз из Херодотове Историје може бити занимљив:
"20) После угушивања побуне у Египту, он је пуне четири године радио на припремању војске и
набављао је све што је за тај поход било потребно. А почетком пете године крене он у рат с
необично великом и моћном силом. То је, наиме, био кудикамо највећи од свих нама познатих
ратних похода, тако да је Даријев поход против Скита изгледао као једна ситница према њему, а
исто тако и скитски поход, кад су Скити, гонећи Кимеријце, упали у Медију и заузели скоро сву
горњу Азију, због чега им се касније осветио Дарије. Са њим се не може упоредити ни
баснословни поход Атреида на Илиј, па ни поход Мизијаца и Теукра пре Тројанскот рата, који су
они били повели преко Боспора, прешли у Европу, покорили све Трачане и допрли чак до Јонског
залива, а на југ чак до реке Пенеја."
"20) После угушивања побуне у Египту, он је пуне четири године радио на припремању војске и
набављао је све што је за тај поход било потребно. А почетком пете године крене он у рат с
необично великом и моћном силом. То је, наиме, био кудикамо највећи од свих нама познатих
ратних похода, тако да је Даријев поход против Скита изгледао као једна ситница према њему, а
исто тако и скитски поход, кад су Скити, гонећи Кимеријце, упали у Медију и заузели скоро сву
горњу Азију, због чега им се касније осветио Дарије. Са њим се не може упоредити ни
баснословни поход Атреида на Илиј, па ни поход Мизијаца и Теукра пре Тројанскот рата, који су
они били повели преко Боспора, прешли у Европу, покорили све Трачане и допрли чак до Јонског
залива, а на југ чак до реке Пенеја."
Citat, je iz knjige VII, gl.20.
Da poznat mi je, iz njega se moze videti, t.s. uociti pravi razlog izbijanja Trojanskih ratova.
Pogledaj:
http://scd-lunjina.org/drugi_o_nama/dabija/page/index.html
poglavlje: Trojanski rat.
ali ovaj podatak nema nista dodirno sa temom o Mijacima (Estevcima).
-------------------------------------------------------------------
Da u odnosu na genetiku nemas mogucnosti da pogresis.
Ne gresis ni u odnosu na poreklo Mijaka.
Gresis u odnosu na jezik.
Latinizacije nikada nije ni bilo. Ne postoji ni jedan jedini valjani dokaz da je bilo takvog procesa.
Rimljani poticu sa nasih podrucja, i govorili su armanskim (trackim) jezikom.
To je isto kao kad bi rekao da su Amerikanci (u odnosu na govornji jezik), amerikanizirali Engleze.
Ili Meksikanci, meksikanizirali Spance.
http://www.continuitas.org/texts/alinei_interdisciplinary.pdf
7.3.1 The areal asymmetry of the Slavic areal distribution
As a specialist in geolinguistics, I have always been surprised by the fact that Slavic
specialists have failed in noticing or appreciating the extraordinary diagnostic value –
from a geolinguistic point of view – of the asymmetric configuration of the Slavic area.
Even more so since the cause of this asymmetry is quite well-known, and explicitly
stated in all handbooks for first-year students of Slavic: Northern Slavic does not form a
2
For a similar position see Andersen (1993, 443). 26
single unit, but each of its two branchings – the Western and the Eastern – shares
different features with Southern Slavic.
Now, from a geolinguistic point of view, there is just one explanation possible
for this peculiar and transparent areal configuration: Southern Slavic must form the
earlier core, while the two Northern branchings must be a later development, each with
its proper history and identity. No other explanation is possible, unless one challenges
the very raison d’etre of IE and Proto-Slavic reconstruction, besides common sense.
Needless to say, this simple remark demolishes the whole construction of the
Slavic homeland in Middle Eastern Europe and of the Slavic migration in traditional
terms, as well as all of its corollaries. But let us check the other two points, before
developing it further within the framework of the PCT.
Ту аутор каже да се од јужних словена која је најстарија грана, касније развили западни и источни.
Уосталом молим те, прочитај пажлјиво дати труд Мариа Алинеа. ОСОБЕНО ГЛАВА 7.
Види ја од лингвистике појма немам, разумем Словенске језике и донекле Енглески. Нажалост не познајем Влашки из Македоније.
Ипак, мислим да је немогуче да није било латинизације и хеленизације из разлога да је то био службени језик, империјални.
Можда Ти си донеклке у праву за неко раније предисториско доба када је постојао један индоевропски језик из кога се током времена изродили и латински и словенски и немачки језици.
Било како и да је, сложили смо се да је Балкан колевка Европе т.ј. олд Европа.
А Ја сам поносан на моје Мијачко порекло, и мога роѓеног језика. Могу ако те интересује да ти дам и други линк где опет један научник тврди да су Трачани говорили Словенским језиком.
- Poruka
- 11.573
Nista njega ne interesuje...jedino ako imas nesto gde pise da su Vlasi stvaralaci sveta...To ga zanima...I svi jezici,narodi i ora,kako su nastala od Vlaha...
To je njegova vera,za koju daje i dupe i zivot...
Ne, nemam potrebe o tome da neko tvrdi.
Nemam potrebe (licno) i o tome kojim su jezikom govorili tracka plemena.
Zasto?
Vrlo jednostavno, raspolazem sa brojnom argumentacijom, reci i citevih tekstova razlicitih trackih plemena,
odakle sasvim jasno moze da se vidi (nema potrebe od nikakvih konstatacija) da je jezik u zadnje 4.000 godina, taj, jedan jedini, neizmenjen.
Znaci imamo kontinuitet od 4.000 godina.
Sto se tice grckog to je jedan novostvoreni konglomerat nastao negde pre 2.800 godina, govorim o arhaickom grckom koji se umnogome razlikuje od danasnjeg.
Latinski literaturni jezik, stvoren je kao jezik Imperije negde pre oko 2.200 godina.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Posto si Mijak, evo par starih mijackih reci:
"pirostija" ("plamenjar" - tronozac ispog koga se pali vatra, a na njemu postavlja sud za kuvanje); = "pirustie".
"galvanija" (shpaiz); = "galvanie".
"ficur" (dete); = "ficor".
"strogi" (mesto za muzu ovaca); = "strunga".
"bac" (staresina stanista ovaca); = "bacu".
"bacilo" (staniste ovaca); = "bacie".
"butin" (sud za preradu mleka); = "butin".
drvena "bukla" (bokal); = "buklica".
"furka" (vreteno); = "furka".
"pulu, pulu" (pili, pili); = poziv pri hranjenju "pulj" (pilica).
Nista njega ne interesuje...jedino ako imas nesto gde pise da su Vlasi stvaralaci sveta...To ga zanima...I svi jezici,narodi i ora,kako su nastala od Vlaha...
To je njegova vera,za koju daje i dupe i zivot...
Jeli Sandanbski gde si se ono izgubio, da nisi bio negde da dajes nesto od onoga sto drugima prepisujes pa se vracas unakaznim likom.
Mora da si dosta toga propatio.
Hajde reci, sta je bilo sa onim krucijalnim dokazom kojeg si izneo, a onda nestao.
Sta je sa: "ВРНЕ" ?
- Poruka
- 11.573
Ti si bolestan covek..tako da svaka diskusija sa tobom se pretvara u Vlasku magiju i mitologiju...
Jer svi su Vlasi pa eto i moje ime...Uzivaj..
Ti si bolestan covek..tako da svaka diskusija sa tobom se pretvara u Vlasku magiju i mitologiju...
Jer svi su Vlasi pa eto i moje ime...Uzivaj..
Kao prvo, Ja nisam "vlah" i nemam blagu vezu sa "vlasima".
MAKEDON ! MAKEDON! dali si cuo o Makedonima, ili Makedon-Armanima?
I, opet bezis od Tvog krucijalnog dokaza "ВРНЕ, ВЕРНЕ".
Ili vezano za temu, zasto nema Mijake medzu Slovenskim plemenima?
Ili sta je sa onim starim izvornim mijackim recima koje sam izneo?
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.370
Веома је занимљиво то што пишеш и што тако отворено и искрено износиш оно што знаш из породичне историје и традиције.
Прво што сам хтео да ти кажем да твоје презиме Шћепановић јесте српско презиме (црногорско, херцеговачко, па и крајишко-далматинско) и нема га код других народа (осим ако ту не сврстамо данас националне Црногорце). Презиме потиче од имена Шћепан/Стефан, које се код Срба јавља и у облицима Стеван, Степан, Стјепан и Стипан. Конкретно Шћепан долази од ијекавског облика имена. Дакле, презиме Шћепновић је српско.
Друга ствар, генетика нам неће пружити податке о нашем етничком, а још мање народносном, односно националном пореклу. Данас су сви народи, мање или више састављени од различитих типова, тако да тиме не треба да се замараш. Не постоје ни национални, ни етнички гени.
Своје порекло треба да гледаш кроз породичну традицију, односно свест твојих предака, од најближих, па уназад, у прошлост, колико имаш могућности и сазнања о томе.
Сви ови који иду у далеку прошлост, не само "од Кулина бана", већ много, много дубље моћи ће да изнесу безброј теза, података и чега већ не, а мало тога ће моћи да буде објективно, јер ће то посматрати из данашње перспективе, и из личне, субјективне перспективе народа, тј. нације којој данас припадају, што није реално мерило за утврђивање порекла. Данашњи народи нису антички народи, нити њихови непосредни наследници, већ су то савремени народи и нације, које су стваране, углавном у XIX, па и у XX веку. Генетски су се вековима мешали.
Ахил71 је рекао једну добру ствар: "Генетика нам показује да смо сви потомци малог броја људи који су живели у не тако давној прошлости."
Када су у питању Словени, и конкретно Јужни Словени, званична историја заступа став да смо се доселили у периоду од V-VII века. Има и оних који сматрају да су Словени староседеоци, али то није општеприхваћено. Али то је друга и дуга прича, нећу сад о томе.
Да не распредамо о националним идентитетима нашироко, дотаћи ћемо их се успут. Сада говоримо о Мијацима. Неки су ти већ препоручили одређену литературу и помињали Цвијића.
Ево, за почетак један симболичан опис. Када описује народну ношњу, Цвијић каже: "Мијачка капа је слична црногорској", и то илуструје ова стара фотографија:
На ношњи се, уопштено речено, могу видети трагови старословенске и старосрпске, као и старобалканске културе, тј. онога што се у етнологији под тим сматра, а ношња је само по себи специфична. Цвијић пише да ношња указује на везе са Власима (Цинцари/Армањи), и да су називи за поједине делове ношње, влашког порекла.
Треба рећи да се ови крајеви сматрају за најстарија словенска насеља у Републици Македонији.
Што се тиче помињаног села Тресонче, ту постоји 14 махала (мала): Кадиевци, Пешковци, Јодровци, Лековци, Јуруковци, Бошковци, Брадиновци, Врлевци, Екмежиевци, Крајниковци, Србиновци, Петровци, Тризловци и Кичевци. Неке од тих махала су ненасељене.
Када пишеш: "Знам да смо се одувек сматрали Србима и имали презимена на вић", то не значи да презимена која нису на -вић, тј. -ић, нису српска и да то нису Срби. Такође, презимена су се мењала. Тома Смиљанић кога помињеш, антропогеограф и писац је био Мијак, а имао је и надимак Градина, који данас носе неки Мијаци, али су прво презиме променили. Али, ако и говоримо о презименима на -ић, један од најпознатијих је Димитар Крстевић Дичо - Зограф, који је био један од најпознатијих иконописаца/зографа на Балкану у XIX веку. Његов син је био Аврам Дичић (презиме по очевом надимку), који је наследио оца у томе. Још један од познатих је Андреја Дамјановић Зографски, градитељ, зограф и дрворезбар. Такође и Јосиф Радевић из Лазаропоља. Затим инж. Јосиф Михајловић, архитекта, градоначелник Скопља и и творац најкапиталнитијих архитектонских објеката у граду. Сматра се најпознатијим и најзаслужнијим скопским градоначелником:
http://www.vest.com.mk/?ItemID=AB375072C1AB7C48A9C0CDA9B520DCB6
Ту је још један познати антропогеограф и географ Јован Трифуновски који је писао о Мијацима:
http://sr.wikipedia.org/wiki/Јован_Трифуновски
или др Јово Тошевски:
http://sr.wikipedia.org/wiki/Јово_Тошевски
Још једна занимљивост су двојица Тресончана, жртве потонућа "Титаника". Пореклом су из Црне Горе:
http://www.mn.mk/kultura/5650
Дакле, то су ти Мијаци који су Срби и ја сам се ограничио на њих, јер мислим да те то занима.
Читао сам у неким бројевима "Македонске ревије" како је словенско становништво постепено асимиловало староседелачко, које је било етнички нехомогено, те да је мали број те популације, која је хеленизована и романизована, остао да живи у региону.
Тако и Цвијић Мијаке, начелно, класификује у Јужне Словене, он закључује да је њихово етничко порекло мешано: словенско-влашко-српско, да преовлађују српско-словенски типови, а да се у више валова становништо обнављало, што из околине Солуна, што из Арбаније. Све у свему, Мијаци су се формирали као словенска етничка група. У току XIX и XX века фомира се модерна српска и македонска национална свест. Многи су се иселили из свог завичаја. Они који су отишли из Македоније, нарочито у Србију, задржали су српску свест, а они који су остали у Македонији (преселили се у друге области, око Крушева - где су се опет мешали с Власима, Битоља, Прилепа), македонску.
Мијачки говор је старостокавски, и представља, чини ми се прелаз између источних и западних јужнословенских говора.
Poslednja izmena:
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Ma nije ni tu u pravu. Slovenski jezik je direktna grana protoindoevropskog a grčki i latinski pobočna, sa velikim semitskim uticajem, osim toga, u vreme nastajanja sanskrita koji je plod direktne grane, odnosno nastao pod uticajem slovenskog i persijskog, grčki i latinski nisu postojali.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.250
To je jedan potpuno srpski i u tvorbi izrazito produktivan glagol. Srpski glagol vrnuti (se) potiče od srpskog glagola vrtnuti (se), a koren je dao i oblik vratiti (se) u istom, kao i vrtiti/vrteti (se) u srodnom značenju. Nesvršeni vid srpskog glagola vrnuti (se) [vratiti (se)] je glagol vrtati (se) [vraćati (se)], koji u 1. licu prezenta glasi vrćem (se). Isti koren ozvučenjem korenskog suglasnika dao je glagol vrdati. Osim toga glagol vrnuti daje i ove oblike preko kojih se lako potvrđuje koren vrt(eti):
1. obrnuti (se) svr. ← ob(v)r(t)nuti
2. preobrnuti (se) svr.
3. vrnuti (se) svr [vratiti]
4. podavrnuti svr
5. zavrnuti (se) svr.
6. navrnuti (se) svr
7. podsavrnuti svr.
8. odvrnuti (se) svr
9. podvrnuti svr.
10. prevrnuti (se) svr
11. isprevrnuti (se) svr S
12. razvrnuti svr
13. izvrnuti (se) svr.
14. uzvrnuti (se) svr.
15. zakovrnuti svr
16. iskovrnuti svr.
17. povrnuti (se) svr.
18. zapovrnuti svr.
19. pripovrnuti (se) svr
20. ispovrnuti (se) svr. S
21. otpovrnuti svr.
22. svrnuti (se) svr.
23. osvrnuti (se) svr
24. posvrnuti svr.
25. uvrnuti (se) svr.
26. posuvrnuti (se) svr
Od istog korena, korena vrt, nastaju imenice razvrat, prevrat, kolovrat, obrat, vratilo, pa i sama imenica vrat u osnovnom značenju "onaj koji se vrti".
Poslednja izmena:
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.654
Zavrtanj
Možda nije mesto za tu diskusiju, ali kad smo krenuli, u zapadnoj Srbiji se koristio a i danas se čuje glagol kovarnuti se, u značenju, oporaviti se, živahnuti, povratiti se, doći k sebi.
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.250
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.370
Ево мог скромног доприноса, додајем још три глагола:
- оковрнути
- зашковрнути
- ишчеврнути
Zavrtanj
Možda nije mesto za tu diskusiju, ali kad smo krenuli, u zapadnoj Srbiji se koristio a i danas se čuje glagol kovarnuti se, u značenju, oporaviti se, živahnuti, povratiti se, doći k sebi.
И завртањ и навртањ
Jeste, i njega zavrćemo kao što smo zavrnuli našeg starog ljubimca D-1.
U...pssss....corak,......
Osim same sebe, niste nikog drugog zavrnuli.
Ali u svakom slucaju hvala na ucescu u diskusiji.
Pogledajte pazljivo sta je problem diskusije, prilog 261; od 29.04.2013:
"Sandinski isto bih zamolio i tebe. Makedonski jezik sadrzi puno tih starih reci koje se jos uvek koriste onako kako su se nekad koristile u najranije vreme. ako mozes da me uputis na dobar makedonski recnik, ili jos bolje na neke recnike planinskih makedonskih dijalekata?
Bio bih vam obojici jako zahvalan.
Odgovor Sandanskog:
глаголот ВРНЕ...
Imas mnogo tih knjiga ali su na Makedonskom,neces razumeti...
Inace najstariji govori (reci su se zadrzale na liniji Bitola-Kostur-Voden-Lerin)"
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Analiza "глаголот ВРНЕ..." je vrlo interesantna.
Sandanski vrlo dobro zna da je sam sebe ulovio "harpunom" sa "barutnim punjenjem", i podvio rep.
Ako Vam nije poznato "глаголот ВРНЕ..." nema blage veze, ni sa "завртањ и навртањ", niti pak bilo sta slicno, vec u srpskom odgovara terminima: "sipa, prosipa, lije,....".
U makedonoslovenskom koristi se iskljucivo PO AUTOMATIZMU, i to standardno uz "kishu" (vrne dozd) ili kad "vrne sneg", kao izolovan termin kojemu ne znaju pravo znacenje.
Prava osnova i znacenje u upotrebi je u jezicima koji poticu od trackog jezika, danas poznati kao grupa romanskih jezika, onda kod Hunza (ostataka makedonskih falangista) na Himalaima,
a sa istovetnim znacenjem i u sanskritu.
sokolska
Aktivan član
- Poruka
- 1.042
ma cista cingarska rec, ko i dozd i sneg
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.370
Д-1,
Хајде буди љубазан па нам напиши на свом језику како гласи тај глагол и које му је основно значење (а и друга значења), који је корен речи.
веарс^/варс^ = сипа, просипа/лије
вирсаре = сипање, просипање/лијење
вирсат = просут/изливен
------------------------------------------------
Садашње време
версу = сипам, просипам
верши = сипаш, просипаш
веарс^ = сипа, просипа
вирс^м = сипамо, просипамо
вирсац = сипате, просипате
веарс^ = сипају, просипају
-------------------------------------------------------------------------------
У румунском у употреби је форма "в^рс^ " ( "^" = muklo "a")/ vârsa, vârs .
U francuskom i italijanskom potrazi pod "verso, versare, verse,...".'
U sanskritu: вар, варшас, .... са истоветним, значењем.
-----------------------------------------------------------------------------------------
U makedonoslovenskom; в^рне, ВЕРНЕ (генерално са значењем "пада" везано искључиво за кишу или снег).
----------------------------------------------------------------------------------
- ХУНЗА = burušaski WAR MAN (var man) – лије киша (Berger, H. 1998, III: 464).
Poslednja izmena:
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
MUNZE KONZA
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.654
Ваистину конза.
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.370
Тако сам и мислио.
У италијанском, глагол у инфинитиву гласи: versarе,
од латинског versare, од verso што је несвршени облик од verto што значи: окренути, уврнути, увити, врнути (се).
У твом језику је versu, virsare, у румунском (a) vărsa, vărsаre.
У санскрту: vartayati, vartate са основним значењем као у српском.
Праиндоевропски: *wert, од корена *wer са значењењм као у српском.
Прасловенски: *вьртěти/врьтěти, старословенски: врьтѣти.
Српски:
вртети
вртати
врнути
вратити
У основи свих наведених облика лежи глагол вртети, у једном од својих прасловенских облика: *вьртěти / *вьртати / *вьр(т)нǫти / *вортити.
Глагол *вьртěти се, пре свега, огледа у значењу: обртати, окренути (*об-вьртати).
Све у свему, анализа глагола врнути јесте заиста занимљива и ова основа одликује се великом продуктивошћу и великим семантичким потенцијалом у српском језику (не знам да ли је тако у цинцарском), како то пишу људи од струке. Овај глагол итекако има везе и са "завртањ" и са "навртањ" и у српском термини "сипа", "просипа" и "лије" нису основна значења овог глагола, као ни у овим језицима које сам набројао. Вероватно се ови облици или неки од облика користе и у македонским говорима, као и у осталим јужнословенским говорима (и словенским језицима), те немају никакве везе са "аутоматизмом", нарочито не из твог језика, као што сам и показао.
На руском се каже "идёт дождь", што значи "пада киша", као што и ми кажемо "иде киша", "киши" (више песнички) или:
Киша ромиња... враћа се... и опет сипи и сипи. (Тин Ујевић)
Или: Совершив этот подвиг, воины положат конец проклятию, наложенному на их общину, и тем самым вернут дождь.
И киша (дажд, дожд) и снег могу да се врну, врате, иду и окрену. Код нас се каже "окренуће на кишу" или "на снег" "на ветар", а може све то и да се врне, враћа или да се врћа/врће.
Уосталом, киша се заиста враћа:
Киша има велику улогу у хидролошком кругу у коме влага из океана испарава, кондензује се у облацима, пада назад на Земљу и враћа се у океан путем река и потока да би започела нови циклус.
Не мора се бити "генијалац" како би се погледало значење овог глагола у осталим језицима, а и у сопственом, у овом случају, српском језику, кроз језичку историју и етимолошки. Да си и ти то учинио објективно и свеобухватно, не би дошао до закључка да ова реч потиче из "древног" влашког (цинцарског) језика.
И раније када смо дискутовали, ти и ја, рекао сам ти да не можеш ствари да гледаш изоловано и да зато што те занима историја сопственог народа, кад истражујеш његов порекло у даљој прошлости, искључиш остале. Многе речи које постоје у цинцарском и словенским језицима су заједничког порекла из даље прошлости, што си се ти и сложио у пар наврата, када сам ти навео доказе. Али те "национални занос" опет наводи да то занемарујеш.
[table="width: 500, class: outer_border, align: center"]
[tr]
[td]
Нису облаци "мокри веш", кишу не заврћемо и не наврћемо, већ врћемо.
А *wes је реч праиндоевроспка.
[/td]А *wes је реч праиндоевроспка.
[/tr]
[/table]
Пре него што се врнемо, нарочито у далеку прошлост, треба мало и да се осврнемо око себе.
Poslednja izmena:
