Migranti su opasni jerbo će da siluju

Srbenda u tramvaju napastvovao dvanaestogodišnju devojčicu. Iza njih su za to vreme sedele gospođe koje su se pravile da se ništa ne dešava.
I kojima je verovatno jedna od većih briga to da li će im se migranti doseliti u komšiluk.
Ua migranti, ua ******, ali kad Srbenda napastvuje devojčicu u tramvaju, onda smo kao malo zauzeti gledanjem kroz prozor.
Neću da stavim snimak, stavljam samo junačke grudi Srbende koji napastvuje decu po tramvajima

 

[sanja*]

Zbog toga sto degenerici ne kapiraju da su Srbi najveca opasnost za Srbiju.
Moras biti ekstremno niskog IQ-a da bi se lozio na opasnost od migranata.

 

[gost 339460]

Silovanja ce uvek biti,i u svakom drustvenom sistemu ga ima.Medjutim,kada bi se ozakonilo otvaranje javnih kuca u srbiji,broj silovanja bi se drasticno
smanjio.Ali,na zalost,neki puritanci u nasoj zemlji,se zgrazavaju,na samu pomisao da se javne kuce otvore,i da posluju u okvirima zakona .I naravno,
pod medicinskom kontrolom.!

 

[gost 339460]

Nije Evropa ono sto su naselili ljudozderi pod okriljem inkvizicije. Evropa NIJE jedna kultura, jedan rajh.
Evropa je skup kultura i nekultura porobljenih naroda i nacija. (npr. mi smo narod, Svajcarci su nacija.)
Evropljani su pozeleli da postanu nacija ali su brzo shvatili da moraju prestati da postoje kao narod da bi postali nacija. Sa dizela na magarca.
Kada rob posle teskog rada, borbe, rizika i odricanja promeni vlasnika, nije promenio svoj status.

Onaj ko ne priznaje balkanski pasos su pomenuti ljudozderi i njihove vodje inkvizitori. Kod njih je, sada je ocigledno, lakse uci bez pasosa nego sa srpskim pasosom. Dovoljno je da kazete da ste iz Sirije, pasos nije potreban, naselice vas na plodnoj zemlji, ogradjenom potezu Buhenvald-Dahau. I necete biti silovani jer to rade Srbende.

Ono sto nama srbima 'lomi" vrat,to je nasa nesreca,da se nalazimo na tom ukletom polu ostrvu koje se zove BALKAN. Za celu evropu,samo ime BALKAN,izaziva tihu jezu.Balkanci imaju imidz nekih divljaka,sa ogromnim penisima testisima ko kod nosoroga,koji prvo siluju zrtvu,pa je na kraju...
dokrajce.Mi treba svojim ponasanjem,svako od nas,da pokazemo i dokazemo toj evropi,da ima pogresno misljenje.Da svojim licnim primerom,
promenimo to negativno misljenje,koje vlada o nama.Da li smo mi sposobni,i da li zelimo uopste da promenimo to lose misljenje o nama...
nesto nisam siguran.Mnogim srbima,bas imponuje,sto svi o nama najgore misle.!

 

[Mrkalj]

Ono sto nama srbima 'lomi" vrat,to je nasa nesreca,da se nalazimo na tom ukletom polu ostrvu koje se zove BALKAN. Za celu evropu,samo ime BALKAN,izaziva tihu jezu.Balkanci imaju imidz nekih divljaka,sa ogromnim penisima testisima ko kod nosoroga,koji prvo siluju zrtvu,pa je na kraju...
dokrajce.Mi treba svojim ponasanjem,svako od nas,da pokazemo i dokazemo toj evropi,da ima pogresno misljenje.Da svojim licnim primerom,
promenimo to negativno misljenje,koje vlada o nama.Da li smo mi sposobni,i da li zelimo uopste da promenimo to lose misljenje o nama...
nesto nisam siguran.Mnogim srbima,bas imponuje,sto svi o nama najgore misle.!

Mi treba da imamo elitu koja će da nas brani pred elitama Zapada. Stvaranje srpske elite je dug, mukotrpan i neizvestan proces koji još nije otpočeo.

 

[gost 339460]

i 21
Mi treba da imamo elitu koja će da nas brani pred elitama Zapada. Stvaranje srpske elite je dug, mukotrpan i neizvestan proces koji još nije otpočeo.

Dragi moj kolega Mrkalj.Pa zar nije jos ni otpoceo,taj proces stvaranja intelektualne elite.Pa kada ce pobogu.Mi trosimo vec 21 vek,a elita se jos ni ne nazire.Pa sto je mnogo mnogo je.Valjda necemo cekati novih pet vekova,da se pojavi neki srpski reformator,kalibra Napoleona ili Ruzvelta kod nas,
u ovoj nasoj ubogoj nesretnoj srbiji,koju mladi napustaju ko izvesne zivotinjeke,kada brod tone.!!!

 

[2600]

Drzava ce mozda i da kazni njega, ali nece kasniti saucesnike koji su sedeli u tramvaju i nisu reagovali.

To nisu saučesnici. Srbija nema zakon o dobrom Samarićaninu kao Nemačka, mi nismo dužni da pomažemo nekome u nevolji ili da sprečavamo krivična dela.

Po našem zakonu, ako si svestan izvršenja krivičnog dela, dužan si da ga prijaviš. To je sve.

Razumem tvoj bes, ali zakon je zakon.

 

[sanja*]

Nisam mislio da ces nekoga ko se ziv i pametan izjasnjava kao Srbin svrstati medju ljude.
Biti Srbin znaci voleti. Biti rodoljub. Rodoljubivost i nacionalizam su, pre titinog plana i pre nastanka B92 novogovora, bili sinonimi.
Ako je Amerikanac "praud tu bi Amerikan" da li i Srbin moze biti "praud to bi Amerikan"?

Ja i amera koji je praud tu bi amerikan jednako smatram budalom kao bilo koga koji je praud tu bi bilo koji pripadnik bilo koje nacije.
Nacionalizma nije bilo pre nacija.
Slazemo se po pitanju razlike naroda i nacije.

Ponositi se kulturnim nasledjem nije isto sto i biti nacionalista.
Rodoljubivost mi je strana, za to je valjda potrebna drzava. A ja drzavu koju bih smatrala svojom nemam od raspada Jugoslavije.

 

[sanja*]

Razumem tvoj bes, ali zakon je zakon.

Zakoni mogu biti glupavi ili nehumani.
I promenjivi.

 

[Milan od Gruze]

Ofsajd.

 

[hakim bej]

Ja i amera koji je praud tu bi amerikan jednako smatram budalom kao bilo koga koji je praud tu bi bilo koji pripadnik bilo koje nacije.
Nacionalizma nije bilo pre nacija.
Slazemo se po pitanju razlike naroda i nacije.

Ponositi se kulturnim nasledjem nije isto sto i biti nacionalista.
Rodoljubivost mi je strana, za to je valjda potrebna drzava. A ja drzavu koju bih smatrala svojom nemam od raspada Jugoslavije.

Ponositi se kulturnim nasledjem nacije znaci biti nacionalista.
Voleti kulturno nasledje nacije i roda znaci biti rodoljub.
Ja tu vidim sinonime.

Nacije postoje od rusenja Vavilona naovamo. To je Božin izum, nije naš.

Ako je tvoja rodoljubivost vezana za Jugoslaviju, tada si ti jugoslovenski rodoljub. To sto te drzave trenutno nema na karti nista ne znaci.
Mozes biti apatrid a rodoljub, nacionalista, bas kao sto su bili Jevreji gotovo dve hiljade godina.
Dva milenijuma nisu imali drzavu, ali su ideju o njoj cuvali i ponasali se kao da zive u Izraelu. Sacuvali imena, jezik, obicaje, pismo, kulturu.
I ponosili se. Praud tu bi.
I tvoje drzave nema van tebe. Ako se nje odreknes, dakle ne ona tebe nego ti nje, tada si apatrid. Ako je cuvas u sebi, imas je, celu, kompletnu, funkcionalnu, zivu, postojanu kano klisurine...
Meni se pomalo cini da ti nisi autenticni jugoslovenski rodoljub, nego ljudski, predvavilonski. To je svakako vredno postovanja, ali je prevelik zalogaj, ne moze se ni progutati a kamoli svariti.
Ostvarenje ideala znaci njihovu smrt.

 

[sanja*]

Veliki zalogaji se natenane grickaju.

 

[hakim bej]

Prijatno.
I moja zemlja je bila Jugoslavija. Vise je nema, kazu. Ne postoji.
Kad malo bolje pogledam, porodiliste u kome sam prvi put udahnuo je jos uvek tu, neokreceno od mog rodjenja, skola na koju se naslanja ulica u kojoj sam odrastao, terence za fudbal, cak i rupe za klikere, sve je jos uvek tu.
Sta je nestalo? Da li je neko bagerom podigao moju zemlju i poslao je u svemir?
Jok more.
Promena imena ne menja sustinu. Ne menja stvarnost.
I moj ultranacionalizam iskljucivo ima veze sa pomenuim terencetom za fudbal i klikere, ulicom, skolom i porodilistem.
Jezikom. Istorijom kojoj ne znamo pocetak. Stvorenim delima. Datim obecanjima i zavetima. Dinamickom akuzativu
I ljudima. Oni se ne menjaju, samo vise ne peglaju pantalone na spic nego hodaju pocepani, dakle tek malo gluplji.

https://forum.krstarica.com/threads/mati.864845/

 

[hakim bej]

 

[sanja*]

moja zemlja je imala mnogo manje granica.

Hvala za pesmu.

 

[hakim bej]

Ae da vidim da li ces i ovo da lajkujes

Ista zemlja, isti ljudi, isti kompozitor. Ista misao, ista svest. Ista istorija, ista buducnost.

 

[hakim bej]

moja zemlja je imala mnogo manje granica.

Granice se ne crtaju iznutra, nikada,
nacrtane su od spolja.
Dodje velika voda i nacrta granicu preko koje se ne prelazi. Dodju divlji i povuku granice preko kojih se ne prelazi.
Ni kavez nije napravljen za dobro ptice.
Medja je mesto koje se ne prelazi i koje se brani.

 

[Susan Sto Helit]

Kao prvo, želim da se ispričam, jer će ovo biti dugačko.

Nisam čula za taj slučaj silovanja pa isti ne bih komentarisala, osim sledećeg: ako je tačno sve što piše, onda je ovaj narod degenerisao čak i više nego sam mislila da jeste. Ali zapravo sam nešto drugo htela.

Godinama (još uvek sam zvanično prijavljena na toj adresi) sam živela u malom provincijskom gradu na granici s Cro. Sećam se da su neki stranci dolazili redovno svako leto, godinama i godinama pre rata u Siriji. Iskreno, nemam pojma ko su i odakle tačno bili, ali u gradu su ih zvali Palestinci (navodno su to i sami za sebe tvrdili). Nije ih zanimao taj nesretni mali grad u kojem sam živela, zanimao ih je Zapad. Tako da bi se nekoliko nedelja muvali naokolo, a onda uglavnom uspevali preći u Cro, pa dalje prema zapadu. Svi su bili potpuno na njih sviknuti, obzirom da su tako redovno, maltene u isto vreme svake godine - ko laste - dolazili. Nikad ih nije bilo mnogo, bili su mirni ljudi, i jednog bi dana samo prekonoć nestali, do sledeće godine. Mislim da niko u stvari nije uopšte razmišljao o njima.

Onda, negde s jeseni 2015.godine, a koliko me sećanje služi, odjednom su u grad nahrlili oni koje ovde nazivate "migranti".

Prvi naleti bili su očigledne ratne izbeglice: porodice s malom decom, starci. Svi uplašeni, unezvereni. Naravno, uz njih se šlepao određen broj ljudi koji nije imao nikakve veze ni s ratom ni sa Sirijom: sever Afrike, Obala Slonovače itd. U gradu je bio čitav ratni štab od "evropskih posmatrača" ili kako su se već vraga zvali. Naravno, radilo je i mnogo lokalaca. U izbegličkim centrima koji su se zbrda zdola formirali na nekoliko mesta u, i van grada. Ti prvi naleti trajali su negde do polovine 2016. Ljudima (lokalcima) bilo je žao (bilo je dosta dece). Mnogi su se samo-organizivali i nosili u Crveni krst odeću i hranu. Naravno, i lokalne su službe bile uključene u celu priču. Same su izbeglice, mada očito kulturološki veoma različiti od lokalaca, bili tihi, zabrinuti i uplašeni.

Negde sredinom 2016, a možda i malo ranije, sve se to nekako okrenulo tumbe. Odjednom je po ulicama bilo sve manje i manje žena, dece i staraca, dok najposle nisu sasvim nestali. Jedini koji su ostali i jedini koji su produžili da dolaze, bili su momci između 20 i 25 godina života, samci. Iz nekog čudnog razloga - i nemoj da mi se tu neko nađe zgrožen, jer je to prvo što bi i vi primetili u istoj situaciji - svi su imali (i još uvek imaju) neobično skupe telefone. Obzirom da sam upoznala nekoliko ljudi, i domaćih i stranaca, koji su s njima radili, znam da im nije EU kupovala telefone. Ko im je kupovao, i još uvek kupuje, to je ostala misterija.

Odjednom su se počeli dešavati izgredi. Prvo je bila bahatost koja je najverovatnije potpuno nevina i prosto se tiče njihove kulture. Naime, oni uvek idu u grupama, i kad hodaju trotoarom, idu popreko i ne zarezuju nikoga ko im dolazi u susret. Jedini način da se s njima zaobiđeš, bio je da bukvalno siđeš na cestu ili u jarak. Počele su sitne krađe po prodavnicama. Ljudi (lokalci) su počeli da gunđaju. Obzirom da ih Cro nije više puštala preko granice, a EU ozbiljno zavrnula kesu (ili neko ovde preusmerava sredstva u svoje du.pe, možda), u izbegličkim centrima je postalo sve gore i gore, i od sitnih se krađa lagano prešlo na ozbiljne pljačke. Prvo su pljačkane pušnice i šupe. Onda su počeli da provaljuju ljudima u kuće. Jedna je starica, koja je sama živela, tom prilikom dobila i batine. Lokalci su se sve glasnije žalili, međutim, u Opštini su samo odmahivali glavom: nije njihova jurisdikcija (?).

Tada, a što je možda u nekoj vezi sa temom, su se počeli dešavati i izgredi druge vrste. Počelo je dobacivanje devojkama na ulici. Pa praćenje devojaka kad se varaćaju predveče iz škole, sve onako u grupi. Braća i očevi počeli su da dolaze po ćerke i sestre u školu. Očevi su išli na policiju i urlali (i tamo odmahivanje glavama i sleganje ramenima). U gradu je postalo izuzetno neprijatno. Ponavljam, to je mali grad, i ja se nikad za veka nisam plašila ići ma gde po njemu bez obzira na doba dana ili noći. Odjednom sam uhvatila sebe da, nesvesno, pokušavam obaviti sve što imam van stana pre mraka. Moja paranoična komšinica je navalila okove na vrata ko na Alkatrazu, ali ona je šašava, međutim, razumete poentu. U to vreme negde ljudi su napravili prvi od mitinga na kojima su od lokalnih vlasti tražili da reše to što se već nazivalo "problem s izbeglicama". Sećam se natpisa po nekim državnim novinama i FB-u, kako u (ime grada) žive rasisti. Sve je to dodatno dolivalo ulje na vatru, jer su se ljudi osećali prozvani na pravdi boga. Osuda je dolazila iz mesta po Srbiji koja su izbeglice videla samo na vestima, i stvarno nije bilo u redu.

Natezanje je trajalo sve dok se nisu desile dve stvari. Prva je bila kad je jedan migrant usred bela dana upao u kuću u kojoj su, same, bile dve devojčice, mislim da su imale 13. Sa sekirom. Baba jedne od devojčica nadigla je veliku galamu i sama organizovala još jedan protest u gradu. Kad su roditelji otišli na policiju, prvo im je, naravno, ponovljeno kako "policija nema nadležnost nad izbeglicama (?)" a onda, kad roditelji nisu odustali, počeli su da krive njih. Policija je otišla toliko daleko da je pitala roditelje zašto nemaju ogradu oko kuće (u pitanju je mlađi bračni par, i još uvek su završavali kuću), a ni kera. Ne zezam se. Kera.

Druga stvar koja se desila bila je ružna ali je imala neočekivane posledice. Na obroncima oko grada ljudi drže "rančeve" i gaje ovce. U pitanju su velika stada. Jedna grupa migranata upala je u jedan od tih rančeva i napravila pokolj. Hoću da kažem, nisu prosto ubili jednu-dve ovce što im mnogi ne bi ni zamerili, glad je glad. Problem je bio u tome što su, iz ko zna kog razloga, pobili na desetine ovaca i janjadi i prosto ih ostavili tamo da leže, besmislen masakr. Na tim rančevima ljudi ne žive, već dolaze samo da obiđu stoku. Tako da vlasnici, dva brata, nisu bila tamo kad se sve dešavalo, ali su ih videli drugi i javili braći. U besu, braća su počela da ih love po planini kolima. Pri tom su jednog od izbeglica zgazili, i on je umro. Brat koji je vozio je na robiji, i neću sad ulazit u to da li je u pitanju bila nesreća ili namera.
Poenta je što su nakon tog zlehudog događaja - izgredi prestali. Prestale su provale u kuće, prestalo je proganjanje srednjoškolki, itd. Sitne krađe po prodavnicama i dalje su redovna stvar, ali na to se više niko i ne obazire.

Ne pada mi na pamet da se izjašnjavam po pitanju svega što sam napisala, napisala sam i previše. Ko razume shvatiće, ako ima šta da se shvati. Ima li?

Još se jednom izvinjavam na ovom traktatu, i ko god je pročitao do kraja, zahvaljujem.

 

[sanja*]

Nema potrebe za izvinjavanjem, opisala si svoje iskustvo.

Niko ovde ne prica o tome da neke grupe ljudi treba da budu privilegovane i nedodirljive po pitanju kritike.
Problem je u tome kada se nesreca opljackanih, silovanih, pobijenih koristi za sirenje rasizma ili nacionalizma.

A getoizacija uvek dovodi do kriminala.

Zato je, recimo, tako lose misljenje dobrog dela Beclija o Srbima - najveca stopa kriminala je u desetom bizirku, koji je neka vrsta srpskog geta.
Dalje, imala sam priliku da upoznam inspektora koji je zaduzen specijalno za kriminal koji u AU dolazi s Balkana.
kao i da upoznam "nase" kriminalce koji se tamo bave prevarom nasih novopridoslih ljudi.


Svaki put kada se kao kriterijum optuzbe prvenstveno uzme necija nacionalnost, rod, boja koze - to je veoma, veoma problematicno.

 

[Milan od Gruze]

Realnost ne treba da se ignorise.

 

[Susan Sto Helit]

Nema potrebe za izvinjavanjem, opisala si svoje iskustvo.

Niko ovde ne prica o tome da neke grupe ljudi treba da budu privilegovane i nedodirljive po pitanju kritike.
Problem je u tome kada se nesreca opljackanih, silovanih, pobijenih koristi za sirenje rasizma ili nacionalizma.

A getoizacija uvek dovodi do kriminala.

Zato je, recimo, tako lose misljenje dobrog dela Beclija o Srbima - najveca stopa kriminala je u desetom bizirku, koji je neka vrsta srpskog geta.
Dalje, imala sam priliku da upoznam inspektora koji je zaduzen specijalno za kriminal koji u AU dolazi s Balkana.
kao i da upoznam "nase" kriminalce koji se tamo bave prevarom nasih novopridoslih ljudi.


Svaki put kada se kao kriterijum optuzbe prvenstveno uzme necija nacionalnost, rod, boja koze - to je veoma, veoma problematicno.

Slažem se potpuno. Poistovećivati nedelo sa nacionalnošću krajnja je budalaština, nijedan narod nije po defaultu ovakav ili onakav. U istoj kući, deca od istog oca i majke, počesto su totalno neslična, kamoli da sad idemo u klanove, plemena i nacije.

Ono što može navesti određen narod da, manje ili više, počini nedela, jeste državno prihvaćena i napadački propagirana agenda. Time ne mislim samo nedela spram drugih, već i prema sebi samima. Sad se mogu nadovezati na svoj blog o Švedskoj, pa reći da mislim - što je moje lično mišljenje, i ne mora nužno biti tačno - da je uzrok njihovih problema upravo taj koji sam navela. Narod može biti loš i sam sebi.

Najbolji primer državno prihvaćene, napadačkom propagandom poduprte agende, jeste, naravno, nacisitička Nemačka. Ne samo što je tako dobro funkcionisala, već što joj je najveći deo naroda podlegao. Naravno, ni tad nisu podlegli svi. Tako da je nacistička Nemačka u isto vreme i najbolji primer da nijedan narod ne treba demonizovati u celini.

Mene više zanima agenda, nego narod. Zanima me da li negde agende ima, i koja je. Ako želim biti sto posto iskrena, onda ne mogu reći da sam sigurna kako neka agenda ne postoji u sadašnjoj situaciji s migrantima. Znam da zvuči ko teorija zavere, ali mnoge stvari koje sam svojim očima gledala (i još uvek ih vidim kad idem kući da poplaćam račune), čudne su mi i teraju čoveka da se pita koješta. Možda je u pitanju nešto skroz bezveze i potpuno nevino, ali bilo bi mi drago da se nekako u to uverim.

 

[Susan Sto Helit]

Realnost ne treba da se ignorise.

Slažem se. Guranje glave u pesak možda je bezbolnije, ali laž najposle uvek boli više.

 

[hakim bej]

Svaki put kada se kao kriterijum optuzbe prvenstveno uzme necija nacionalnost, rod, boja koze - to je veoma, veoma problematicno.

Lepo. Humano. Istinito. Evropski.
Ali nešto namerno previđaš: ljudi uče iz iskustva. Prave šablone, tako razmišljaju. Odnos ispravnih i pogrešnih sudova je uvek na strani iskustva. Neizbežne greške se u ratu smatraju kolateralom. Cinično je, da. Ovde samo konstatujem stanje.
Generalizacija je u ratnom stanju, a ono je već uveliko proglašeno, mera društvene samoodbrane.
Ako te nekoliko puta zaredom taksisti turbinom ošure, više nećeš verovati ni jednom taksisti i otvorićeš četvore oči.
Ako NEKI migranti siluju šveđane (ponekad i šveđanke), tada se, u stanju rata, generalizacijom SVI proglašavaju za opasnost.
Dok se ne utvrdi da nije tako. A to se može utvrditi tek po završetku rata.
Rat možda nije vidljiv na ulicama, ali se medijski (agendom) ugurao u glave proglašavajući neprijatelje, opasnost, teror...
Društvo štiti sebe proglašavajući baš sve vukove za opasnost, iako je poznato da izuzetno retki i u krajnjoj nuždi napadaju.

Sukob pojedinaca koji imaju savest, i mase, gomile, rulje koja prepoznaje opasnost i pokušava da zaustavi promene društva, promenu boje, jezika, vere, dotadašnje društvene kulture, stvara ozbiljne unutrašnje sukobe u društvu, oštro polarizujući čak i one pitome ljude, mirne i do tada neopredeljene.
Tu neminovno dolazi do tačke izbora između građanskog rata - mislećih i tolerantnih, i onih koji se opiru promenama i žele da ostanu beli. Konačna odluka, istorija nas uči, je uvek ista: ujedinjavanje i pitomih i divljih - istih - protiv nekih trećih.
Životna ugroženost je kohezioni faktor. Ako u javnosti prevlada osećaj ugroženosti (države, nacije, kulture...) biće rata.
Nemci su u Evropi prednjačili po toleranciji za "druge", sve dok "drugi" nisu došli u velikom broju. Sada oštre noževe.
Lako je biti tolerantan i human kada ne postoji ugroženost. U miru i bogatstvu volimo sve različitosti i divimo im se. Biber jako popravlja supu, ali previše bibera je čini nejestivom.

U miru i bogatstvu ljudi se odriču svojih identiteta - nacionalnih verskih i drugih - prepoznajući jedni u drugima ljude.
Sličnosti su važnije od razlika. Dešavaju se mešoviti brakovi, udruženja, ujedinjenja, bratstva i jedinstva. Humanost.
Ko se seća Jugoslavije razumeće. Svi su bili jedno, isto, braća sa istim ciljem - dobrim životom. Razlike su bile bogatstvo.
Ali onog trenutka kada prva granata padne niko ni ne pita čija je granata, nego svako leti svome jatu, raskidajući veze, prijateljstva, čak i brakove, tražeći krivca u drugima a opravdavajući sebe. I svi se odjednom sete ko su.
To je prirodno, nagonski, ljudski. Ne određujem se prema tome nego konstatujem prirodu čovekovu.

Sve na svetu je, knjiga kaže, stvoreno od reči i po reči, a jedino je čovek napravljen od blata.

 

[Susan Sto Helit]

Lepo. Humano. Istinito. Evropski.
Ali nešto namerno previđaš: ljudi uče iz iskustva. Prave šablone, tako razmišljaju. Odnos ispravnih i pogrešnih sudova je uvek na strani iskustva. Neizbežne greške se u ratu smatraju kolateralom. Cinično je, da. Ovde samo konstatujem stanje.
Generalizacija je u ratnom stanju, a ono je već uveliko proglašeno, mera društvene samoodbrane.
Ako te nekoliko puta zaredom taksisti turbinom ošure, više nećeš verovati ni jednom taksisti i otvorićeš četvore oči.
Ako NEKI migranti siluju šveđane (ponekad i šveđanke), tada se, u stanju rata, generalizacijom SVI proglašavaju za opasnost.
Dok se ne utvrdi da nije tako. A to se može utvrditi tek po završetku rata.
Rat možda nije vidljiv na ulicama, ali se medijski (agendom) ugurao u glave proglašavajući neprijatelje, opasnost, teror...
Društvo štiti sebe proglašavajući baš sve vukove za opasnost, iako je poznato da izuzetno retki i u krajnjoj nuždi napadaju.

Sukob pojedinaca koji imaju savest, i mase, gomile, rulje koja prepoznaje opasnost i pokušava da zaustavi promene društva, promenu boje, stvara ozbiljne unutrašnje sukobe u društvu, oštro polarizujući čak i one mirne i neopredeljene.
Tu neminovno dolazi do tačke izbora između građanskog rata, mislećih i tolerantnih, i onih koji se opiru promenama i žele da ostanu beli. Konačna odluka, istorija nas uči, je uvek ista: ujedinjavanje i jednih i drugih - istih - protiv nekih trećih.
Životna ugroženost je kohezioni faktor. Ako u javnosti prevlada osećaj ugroženosti (države, nacije, kulture...) biće rata.
Nemci su u Evropi prednjačili po toleranciji za "druge", sve dok "drugi" nisu došli u velikom broju. Sada oštre noževe.
Lako je biti tolerantan i human kada ne postoji ugroženost. U miru i bogatstvu volimo sve različitosti i divimo im se. Biber jako popravlja supu, ali previše bibera je čini nejestivom.

U miru i bogatstvu ljudi se odriču svojih identiteta - nacionalnih verskih i drugih - prepoznajući jedni u drugima ljude.
Sličnosti su važnije od razlika. Dešavaju se mešoviti brakovi, udruženja, ujedinjenja, bratstva i jedinstva. Humanost.
Ali onog trenutka kada prva granata padne niko ni ne pita čija je granata, nego svako leti svome jatu, raskidajući veze, prijateljstva, čak i brakove, tražeći krivca u drugima a opravdavajući sebe. I svi se odjednom sete ko su.
To je prirodno, nagonski, ljudski. Ne određujem se prema tome nego konstatujem prirodu čovekovu.

Sve na svetu je, knjiga kaže, stvoreno od reči i po reči, a jedino je čovek napravljen od blata.

Hvala.

 

[Susan Sto Helit]

Nemci imaju kompleks. I oni sami to priznaju, pričala sam s nebrojeno njih. Apsolutno nikakav ponos po pitanju nacije, kamoli pripadništvu bele nacije, nije dozvoljen. Najsmešnije (ili najgore) jeste što su to blokade koje su sami sebi stavili u glave. Još uvek se sećam onog klipa na netu kad je Angela (ne znam povodom čeg je bio državni skup, ali nebitno je), lično počela da oduzima ljudima nemačke zastavice kojima su mahali. Zamisli čak i opasno bolesnog narcisa malog vuka kako radi to isto. Nemoguće. To još niko nije napravio u Srbiji, niti će. Ali, Nemci imaju svoju prošlost o kojoj vode računa više nego ja smatram logičnim. Ok, napravili ste sra.nje onomad. Ok, prestali ste. Ok, uvideli ste u ćemu ste grešili.

Zašto to mora ići dalje?

Zašto se mora negirat pripadnost nemačkoj naciji, kamoli belačkoj? Vlasnik ovog bloga reče da je Majka Evropa mnoge gadosti počinila, i to je u redu. S druge strane, pitam se, ako ne treba izjednačavat zločin s nacijom ili bojom kože, a pa zašto bi belci bili iz tog izuzeti?

 

[Susan Sto Helit]

U miru i bogatstvu ljudi se odriču svojih identiteta

I da, žao mi je što niko nije zaista pogledao dokumentarac koji sam navela u blogu, Dying To Be Multicultural. Ovo je rečenica kao preuzeta iz njega, a napisao ju je Srbin. Očito ne moraš bit pripadnik neke nacije da bi video rođenim očima.