Quantcast

METODE UČENJA - KAKO UČITE?

shaddow

Iskusan
Poruka
5.155
Zaboravljaje nije samo već za vreme budnog stanja nego za vreme sna, nego je veće i za vreme BUDNE AKTIVNOSTI nego za vreme BUDNOG MIROVANJA ILI ODMORA. Ovo takođe potvrđuje da je zaboravljanje proces u kome nove aktivnosti utiču da se zaboravi staro. Negativno dejstvo jedne aktivnosti ili jednog učenja na prethodnu aktivnost ili učenje naziva se RETROAKTIVNA INHIBICIJA, što u revodu znači: kočenje unazad.

Postoji nekoliko faktora koji utiču na veličinu retroaktivne inhibicije. Glavni od njih su:

• Vremenski razmak između učenja dva gradiva;
• Sličnost dva gradiva;
• Stepen naučenosti gradiva;
• Razumevanje smisla gradiva.

1. VREMENSKI RAZMAK IZMEĐU UČENJA DVA GRADIVA – Ukoliko je vremenski razmak između učenja dva gradiva kraći, utoliko je retroaktivna inhibicija veća. Zato se posle završetka učenja jednog gradiva preporučuje jedan, makar i kraći prekid učenja. Što je ovaj prekid veći retroaktivna inhibicija će biti manja. Ipak, suviše dugi prekidi u učenju se ne preporučuju zbog zagrevanja. Ako je prekid preterano dugačak kod učenika nestaje zagrejanosti za rad i kad ponovo pristupe radu oni će izvesno vreme morati da utroše da bi se ponovo zagrejali.

2. SLIČNOST DVA GRADIVA – Retroaktivna inhibicija je veća ukoliko je veća sličnost između dva gradiva koja se uče jedno za drugim. Ako su, međutim, dva gradiva gotovo jednaka,
ne javlja se retroaktivna inhibicija, već dolazi do potpomaganja dva učenja.
Sličnosti izemđu dva gradiva ili dve aktivnosti mogu biti različite prirode. Dva gradiva mogu biti slična po sadržaju i smislu ili po obliku. Bez obzira kakve je prirode sličnost između dva gradiva, što je ona veća, veća je i retroaktivna inhibicija. Dve aktivnosti mogu biti slične i po metodu ili po okolnostima pod kojima se vežbaju.

3. STEPEN NAUČENOSTI GRADIVA – Opšte pravilo u vezi sa ovim faktorom jeste da ukoliko je neko gradivo bolje utvrđeno, bolje savladano, na njega će manje negativno uticati učenje novog gradiva. Isto tako, ukoliko je novo naučeno gradivo bolje savladano, ono će manje ometati staro naučeno gradivo. Najmanja retroaktivna inhibicija je kad su dva uzastopna učena gradiva dobro savladana. Još manje mešanja i uzajamnog ometanja će biti ako se ta dva gradiva UPOREDE i razgraniče. Na taj način dobro je obraditi dva nova pojma, dva zakona u fizici, karakteristike dva pisca, itd. Ovo razdvajanje gradiva njihovim upoređivanjem naziva se FUNKCIONALNA IZOLACIJA. Znači, funkconalna izoloacija dva gradiva je faktor koji onemogućuje pojavu retroaktivne inhibicije.

4. RAZUMEVANJE SMISLA NAUČENOG GRADIVA – je četvrti faktor retroaktivne inhibicije. Retroaktivna inhibicija je veća kod besmislenog nego kod smisaonog materijala. Što je neko gradivo naučeno sa više pravilnog razumevanja smisla retroaktivna inhibicija će biti manja. Pravilno shvaćen smisao gradiva doprinosi da se ono što bolje nauči, duže zadrži u pamćenju i da ometanje od učenja drugih gradiva bude što manje (bilo da se to odnosi na retroaktivnu ili proaktivnu inhibiciju). Zato je potrebno da nastavnici uvek ističu ono što je BITNO, OSNOVNO u nekom gradivu, ono što čini njegov SMISAO I SUŠTINU.
 

gost 114527

Veoma poznat
Poruka
14.556
Sto se ucenja tice ja nacin malo prilagodjavam materiji i ispitivacu, mahom koristim svoj sistem...

U osnovnoj skoli sam naucila kako da ucim ali sam napravila jednu gresku sa naglas prepitivanjem. To je veoma losa navika koja mi je kasnije oduzela puno vremena a bogami i zivaca jer ukoliko ne bih ispricala sav naucen meterijal naglas imala bih osecaj da nista ne znam.
Upravo zato sto sam navikla da obnavljam puno puta predjeno uvek sam imala dobre ocene jer sam obicno bila po ukusu profesora posebno onih koji su pisali knjige sa cim se ja licno ne slazem.

Ucim pasus po pasus, nakon toga ih povezem i ispricam celu lekciju. Oko ispita sam se uvek preslisavala vise puta, dan pre ispita moram da ispricam celu knjigu, na dan ispita ustajem ujutru u pet i prelazim jos jedanput...naporno zvuci ali nije zapravo...skoro sam citala da je to mozda najkvalitetnije ucenje jer se znanje zadrzava najduze...

U gimnaziji sam zadatke vezbala sistemom "trojke" znaci svaki zadatak zaokruzujem tri puta...isto vazi i za jezike...

Probala sam mape uma, vadjenje skeleta, lepljenje podsetnika ali kod mene pali ono staromodno "rusko" obrazovanje, tip sam enciklopediste

Uvek sam ucila dva sata povezano, nakon toga bih morala da napravim pauzu...naravno dan uoci ispita bih ucila od 8h pa dokle mogu, obicno do 20h a nakon toga bih se odmarala do spavanja...potreban mi je red u zivotu pa stoga uvek volim da budem sigurna u ono sta sam naucila...
Ja to zovem učenje napamet.
 

Top