rečnik srpskog jezika koji bi ga sveobuhvatno predtsvljao i ne postoji, u sanu rade na tome već dvadesetak godina i nisu ni blizu krja, tužna priča o smutnim vremenima itd. kao što ne postoji rečnik srpske redakcije staroslovenskog, njega su počeli da prave pre tridesetak godina i ne znam rade li više uopšte na tome. dakle, rečnik se ne menja jer ni ne postoji. e sad, relnik i kada postoji treba neprekudno dopunjavati i prilagođavati promenama u jeziku jer je jezik živ i oseljiv na sva kretanja u društvu i kulturi. tako da nema potrebe za uzvičnikom.
pravopis je nešto drugačija priča. 1960. je bio načinjen pravopis srposkohrvatskog koji je bio sasvim uredu, ne savršen ali bar jasan, osim što je bio srpskohrvatski jelte. onda je devedesetih matica srpska smislila novi pravopis koji su neki lingvisti prozvali pravopis za nepismene, tako je ostalo sijaset otvorenih pitanja, oko glasovnih promena je nastala kompletna zbrka, zatim tu je akcentovanje oko kojeg se više takođe ne zna štavišekopriča, pa tema koja je ovde već pretresana oko ženskih varijanti naziva profesija, ima toga još podosta. ali kako naše institucije inače teško prate promene okolnosti ova zbrka će potrajati. pravopis ne bi trebalo da bude tako promenljiv kao vokabular ali treba da bude fleksibilan, da ne mora da se manja kako se kome učini ispravno, donekle kao ustav.
(potezanje pitanja prezimena ljudi samo pkazuje da ništa smisleno niste sposobni da kažete ne tmu. ako niste primetnili da u govornom jeziku ali i u medijima pa čak i u književnom jeziku postoji sijaset otvorenih problma onda nema svrhe da se petljate oko ove teme. i zašto je ovo na pokitici?)
