"Matorci ne izbijaju iz kuće" - problem u Srbiji

[bird again]

Никоји.

Како неко може да створи 100.000,00 евра пре 30-те године или после, ако ради за паре за које се овде и у другим државама ради? Чак и ако хоћеш да купиш стан на кредит, мораш да даш учешће. Што се кредита тиче, ја сам једном ушао у аутокућу и питао да купим кола на кредит. Кад сам видео колико износи рата и да немам паре за учешће, само сам се захвалио и отишао кући.

Овде се много филозофира, да не каже сере. Ко зна таблицу множења, јасно му је да стан не може да се купи.

Zato sam naglasila da postoji neki pocetni vetar u ledja od strane roditelja.
A ni to nema svako.

 

[svjatoslav]

подстанар искључиво ако би то било нешто минималистички и ултра јефтино, живео бих у шупи до 100 евра, али једино под условом да сваки дан имам секс, али сваки дан

Koliko imaš godina, makar otprilike?
Imati svoju ili iznajmljenu nekretninu nije garancija imanja seksa. Za seks treba naći seksa željnog partnera i/ili partnere.
Današnje vreme zahvaljujući video sadržajima na internetu koji zvanično i nezvanično reklamiraju seks, ljudi imaju utisak da je to nešto što se tek tako može dobiti, poput odabira hleba u supermarketu. Ali to ne funkcioniše baš tek tako, bar ne svakome... slično kao sa odabirom posla, potencijalno tu ima dosta biznisa - potražnja i ponuda, šta tražiš i šta zauzvrat nudiš. Ne mora to biti materijalno, ali seks nije tek tako, samo zbog svojeg stana, kuće, vile...

Људи су приморани да раде оно што не воле да би преживели, то сам хтео да кажем.

Ponekad put do posla koji se voli, ide preko poslova koji se ne vole. Ponekad tek treba otkriti koji posao čovek zaista voli.
U toj potrazi steknuta iskustva u menjanju poslova može biti od velike pomoći. Obrazovanje se također ne treba potcenjivati (tipa dali i gde vredi), tu spada i (što bolje) znanje stranih jezika.

Na te stvari se treba pre gledati kao na odskočnu dasku u bolji život, a to se ne dešava uvek preko noći.

 

[крсташ]

Биће све теже, јер цене свуда расту.

 

[Sizif]

@bezimeni1 nemoj da se nerviraš niti dalje da pokušavaš da @Sizif u objasniš neke stvari, jer se Sizif pravi lud, priča o liku iz Švajcarske, roditelji mu platili fakultet, pusti ga, on ili je stvarno optimista ili ne znam zašto lupeta.
Nije realan, pusti ga.

Meni niko nije platio fakultet do mene samog. Najlepši dan u mom životu je jedan dan pred kraj septembra 1996-te, kad sam došao u Bg sa jednim koferom i osetio čar samostalnog života. Ako te interesuje mogu ti reći i kako sam zarađivao za to vreme sasvim solidne novce sa minimumom rada, radeći ono što volim.

Žao mi je ako misliš da je nemoguće zaraditi novac i da je nemoguće sam se izdržavati.

To je kod nas Srba valjda kulturološka stvar, mnogi veruju u da se novac ne može zaraditi poštenim radom.

 

[MORNAR SA PUČINE]

Таблица множења каже да не може.

Može, ode se u inostranstvo i ako si fakultetski obrazovan, Bog da te vidi, kad se vratiš ovamo. Ali naravno, ne mogu svi biti intelektualci. Uglavnom su pošteni ljudi boranija. Tako nas zapalo.

 

[крсташ]

Može, ode se u inostranstvo i ako si fakultetski obrazovan, Bog da te vidi, kad se vratiš ovamo. Ali naravno, ne mogu svi biti intelektualci. Uglavnom su pošteni ljudi boranija. Tako nas zapalo.

Тамо мора да се црнчи. Дигне се кредит и плаћа се до пензије. Огроман број људи у Немачкој нема стан, већ плаћа закуп.

 

[Troubleshooter]

Može, ode se u inostranstvo i ako si fakultetski obrazovan, Bog da te vidi, kad se vratiš ovamo. Ali naravno, ne mogu svi biti intelektualci. Uglavnom su pošteni ljudi boranija. Tako nas zapalo.

У САД људи са ових простора вожњом камиона зарађују више од наших доктора наука тамо. Имам пример и за једно и за друго.

 

[MORNAR SA PUČINE]

Тамо мора да се црнчи. Дигне се кредит и плаћа се до пензије. Огроман број људи у Немачкој нема стан, већ плаћа закуп.

Dobro, ja sam naveo primer, šta i kako ljudi rade. Danas je generalno u celom svetu frka. Jer je globalizacija, i komercijalizovanje, svega i svačega, uzela žestokog maha. Sve se radi za interes i veliki se novac obrće, kod malog broja ljudi. Zato većina oskudeva, a mali procenat ljudi, žive kao paraziti. Nekad je bilo mnogo drugačije.

 

[крсташ]

Dobro, ja sam naveo primer, šta i kako ljudi rade. Danas je generalno u celom svetu frka. Jer je globalizacija, i komercijalizovanje, svega i svačega, uzela žestokog maha. Sve se radi za interes i veliki se novac obrće, kod malog broja ljudi. Zato većina oskudeva, a mali procenat ljudi, žive kao paraziti. Nekad je bilo mnogo drugačije.

Новац све одређује. Биће све скупље и скупље.

 

[Ortak2]

Dobro, ja sam naveo primer, šta i kako ljudi rade. Danas je generalno u celom svetu frka. Jer je globalizacija, i komercijalizovanje, svega i svačega, uzela žestokog maha. Sve se radi za interes i veliki se novac obrće, kod malog broja ljudi. Zato većina oskudeva, a mali procenat ljudi, žive kao paraziti. Nekad je bilo mnogo drugačije.

@Sizif ti pričaš o 1996, ja jesam mlađa od tebe, bila sam još u školi ali imala sam para, tad je 10 maraka bilo bogatstvo, a tek 100 maraka, fijuuu!

Tako da ti verujem da si sebe izdržavao i sebi platio fakultet, i ja sam sebi plaćala SVE, Gimnazijalka obična...a odakle mi tih 10 ili 100 maraka, pa evo i to ću da ti kažem, bavila sam se fotografijom, a imala sam i maštu, gimnazijalci su kupovali moje fotografije.

Ajde sad sam sebi plati fakultet...nema šanse. To je poenta.

 

[svjatoslav]

bavila sam se fotografijom, a imala sam i maštu, gimnazijalci su kupovali moje fotografije.

Ajde sad sam sebi plati fakultet...nema šanse. To je poenta.

Da, to su druga vremena. Sada skoro svi sa mobilnima su "fotografi".

 

[Ortak2]

Ljudi, crkoh! Odjavljujem se
Pozz svima, baš se ispričasmo!

 

[Duki Lu]

Može, ode se u inostranstvo i ako si fakultetski obrazovan, Bog da te vidi, kad se vratiš ovamo. Ali naravno, ne mogu svi biti intelektualci. Uglavnom su pošteni ljudi boranija. Tako nas zapalo.

Ne prolaze loše ni električari, keramičari, majstori za gasne kotlove i instalacije, zavarivači.
I ne mora ići u inostranstvo, može se ovde iznajmiti lep i funkcionalan stančić za početak samostalnog života.
Jedini uslov je da radiš i ne plašiš se poslova.

Što se tiče pomoći od strane roditelja, retko kada izostane.
Prvenstveno računati na sebe i svojoje sposobnosti, dodatna pomoć je gratis.

 

[Troubleshooter]

Секс је табу, ваљда је разумљиво зашто ми је глупо од родитеља. Веза, брак, деца, подразумевају да има секса. Мени да није проблем срамота од родитеља цео свет би био мој.

Делимично те разумем. Када сам пре скоро пола века почео свој сексуални живот, моје тадашње девојке су боравиле у мојој соби, али нисмо имали секс (или смо имали страшно тихо) све док родитељи не изађу изван куће. То је било искључиво из поштовања, али ни они нису улазили у моју собу ако су врата била затворена.

 

[Mecenaa]

Problem "Matorci ne izbijaju iz kuće" koji traje u Srbiji 30 godina

Pa gde ce ljudi?na ulicu?
Mislim realno najbolji odnosi su kada niste zajedno.
Jedino ko ima pametne roditelje pa mu omogućili da bar to ne razmišlja.ko nema pa snadji se kako znaš i umes.

 

[bezimeni1]

Мени би чак било глупо и да кажем родитељима да бих да се селим кад бих хтео, мислили би да сам се наљутио, увредили би се или ко зна шта би мислили, знају они да је тако нешто неприродно за мене који ионако нигде и не воли да излази, не одвајам се од своје собе, не излазим ни у град нити игде, све време причам да сам посвађан са целим светом и кукам на посао, а овамо сад одједном као хоћу у свет.

Opusti se. Sigurna sam da ti roditelji ne bi zamerierili ostvarenu vezu već bi bili presrećni.

Zašto razmišljaš o tome šta bi ti roditelji zamerii na tome šta radiš u vezi misleći na seks?

I tvoji roditelji su u vezi, znaju kakvi su partnerski odnosi, imaće samo razumevanje.
Osim toga, imaš dovoljno godina za samostalni život, porodicu i decu.

То ми је екстремно глупо, непремостива препрека, то је зато што никад у животу нисам био у вези и нисам пробио лед кад сам имао 18 ~ 20 година, па чак и док сам ишао у школу нисам пробијао лед причом о школским симпатијама. Сад да кажем родитељима да сам у вези они би мислили да сам се у ко зна шта увалио, лакше би ми било да кажем да сам наркоман него то. Тотално немам никакву комуникацију са родитељима, све имам потребу да сакријем од њих.

Koliko imaš godina, makar otprilike?
Imati svoju ili iznajmljenu nekretninu nije garancija imanja seksa. Za seks treba naći seksa željnog partnera i/ili partnere.
Današnje vreme zahvaljujući video sadržajima na internetu koji zvanično i nezvanično reklamiraju seks, ljudi imaju utisak da je to nešto što se tek tako može dobiti, poput odabira hleba u supermarketu. Ali to ne funkcioniše baš tek tako, bar ne svakome... slično kao sa odabirom posla, potencijalno tu ima dosta biznisa - potražnja i ponuda, šta tražiš i šta zauzvrat nudiš. Ne mora to biti materijalno, ali seks nije tek tako, samo zbog svojeg stana, kuće, vile...

30+. Буквално једини мотив да одем од куће ми је секс, ништа више. Иначе сам невин иако имам 30+. Знам да ми није гарантовано и да ако бих отишао од куће да бих и даље био сам и био бих још незадовољнији јер ћу бити финансијски експлоатисан до крајњих граница и губитник у капиталистичком систему.

 

[Dekston]

Problem "Matorci ne izbijaju iz kuće" koji traje u Srbiji 30 godina

Pre skoro 30 godina sretnem školsku drugaricu. Tinejdžerke. Pitam je kako je, ona odgovori: "Niko ne može da mi dođe, ne mogu slobodno ni da telefoniram, kad uđem u kupatilo i napunim kadu da uživam lupaju mi na vrata šta radim sat vremena u kupatilu, da poludiš, trunke privatnosti nemam, MATORCI NE IZBIJAJU IZ KUĆE!"

*
Sretnem je pre neki dan, nismo se baš dugo videle, šta ima:
"Radim u jednoj školi u Lajkovcu, završila sam geografiju, imam i dva auta ali to je posao sa strane, u suštini ih preprodajem, ok bi bilo da ja mogu da se posle radnog vremena vratim u svoju kuću i da se psihički odmorim, međutim, ovo je da poludim, MATORCI NE IZBIJAJU IZ KUĆE!"

***
Koliko nas može da kaže to isto? A u Srbiji nisu dovoljna primanja da se plaća stan, pa mnogo ljudi još uvek živi kod roditelja i pucaju pod pritiskom, ipak koliko god voleli naše roditelje, skoro niko ne bi izabrao da živi sa njima u svojim 40- tim.

Zato ima toliko nezadovoljstva i kukanja na život, jer smo primorani na neki način života koji ne može da donese sreću ni zadovoljstvo, među najgorim razlozima je upravo ovaj nedostatak privatnosti.

Znam to i po sebi. Pre nego što mi je majka umrla, otišla sam na 24 sata u jedan pansion / prenoćište, da napravim pauzu, da se na miru istuširam, da kad ustanem popijem kafu u tišini, da jednostavno gledam kroz prozor, sama.

***
Potreba za privatnošću počinje u tinejdžerskom dobu i kako sazrevaju ta potreba je sve jača. Otuda ovolike depresije, anksioznosti i druge psihičke bolesti, neodređene psihoze, potrebe za terapeutom itd, a sve ovo može da se reši samo sa jednim uslovom: imati svoj prostor i svoje vreme.
Malo privatnosti.

Ista situacija je u BiH jedino brakom se ljudi osamostaljuju od roditelja. Plate su male kirije su velike. Slobodan si onoliko koliko imaš para.

 

[Metronomy]

Problem "Matorci ne izbijaju iz kuće" koji traje u Srbiji 30 godina

Pre skoro 30 godina sretnem školsku drugaricu. Tinejdžerke. Pitam je kako je, ona odgovori: "Niko ne može da mi dođe, ne mogu slobodno ni da telefoniram, kad uđem u kupatilo i napunim kadu da uživam lupaju mi na vrata šta radim sat vremena u kupatilu, da poludiš, trunke privatnosti nemam, MATORCI NE IZBIJAJU IZ KUĆE!"

*
Sretnem je pre neki dan, nismo se baš dugo videle, šta ima:
"Radim u jednoj školi u Lajkovcu, završila sam geografiju, imam i dva auta ali to je posao sa strane, u suštini ih preprodajem, ok bi bilo da ja mogu da se posle radnog vremena vratim u svoju kuću i da se psihički odmorim, međutim, ovo je da poludim, MATORCI NE IZBIJAJU IZ KUĆE!"

***
Koliko nas može da kaže to isto? A u Srbiji nisu dovoljna primanja da se plaća stan, pa mnogo ljudi još uvek živi kod roditelja i pucaju pod pritiskom, ipak koliko god voleli naše roditelje, skoro niko ne bi izabrao da živi sa njima u svojim 40- tim.

Zato ima toliko nezadovoljstva i kukanja na život, jer smo primorani na neki način života koji ne može da donese sreću ni zadovoljstvo, među najgorim razlozima je upravo ovaj nedostatak privatnosti.

Znam to i po sebi. Pre nego što mi je majka umrla, otišla sam na 24 sata u jedan pansion / prenoćište, da napravim pauzu, da se na miru istuširam, da kad ustanem popijem kafu u tišini, da jednostavno gledam kroz prozor, sama.

***
Potreba za privatnošću počinje u tinejdžerskom dobu i kako sazrevaju ta potreba je sve jača. Otuda ovolike depresije, anksioznosti i druge psihičke bolesti, neodređene psihoze, potrebe za terapeutom itd, a sve ovo može da se reši samo sa jednim uslovom: imati svoj prostor i svoje vreme.
Malo privatnosti.

Pa zgodno je preseliti se u muževu kuću, muža isteraš i stalno si sama. Otprilike je to poenta konstatacije da matorci ne izlaze iz svoje kuće....
30 godina? hahahaha statistika s mreže? Baš je zanimljivo da neki ne mogu da isteraju matorce iz njihovih kuća, ali da im ostave penziju, da dolaze da čuvaju decu....stvarno ne razumem kako ne kupe deci stanove kada im trebaju, a ne da čekaju da matorci poumiru...

 

[bezimeni1]

Док не буде постојало 1 стан на 1 човека и док се из сваког стана не буде могло у околини наћи радно место (као што је нпр. случај са опустелим селима југоисточне Србије где има празних станова али нема посла на 100 km), биће мањак станова.

 

[svjatoslav]

30+. Буквално једини мотив да одем од куће ми је секс, ништа више. Иначе сам невин иако имам 30+. Знам да ми није гарантовано и да ако бих отишао од куће да бих и даље био сам и био бих још незадовољнији јер ћу бити финансијски експлоатисан до крајњих граница и губитник у капиталистичком систему.

Postepeno ulaziš u najbolje muške godine za seks. Radi na sebi, kreći se nenametljivo gde ima devojaka a gde je moguća normalna interakcija u komunikaciji. Ako ti je moguće, popričaj sa nekim psihologom koji ti može osvetliti stvari iz drugog ugla i pokaže ti kako da izražavaš svoja osećanja kod žena.
Teretana, i/ili idi na aerobik kao aktivan učesnik (ako dosad nisi) to je dobro i za kondiciju i da se oslobodiš stresa ali i da povećaš životni optimizam. Niko ne voli namrgođene tipove, svi žele biti u društvu veselih ljudi, ljudi koji su zadovoljni sobom i zrače optimizmom - e tek onda se postaje magnet i za onu stvar.
I ne gledaj toliko koja se devojka tebi sviđa, nemoguće je svaka koja ti se dopadne da bude tvoja, već pre gledaj kojim se devojkama ti sviđaš pa s njima širi priču i možda iskustva. Kako kažu bilderi: nikad poraz, samo lekcija!
Razmišljaj o poslu koji bi voleo da radiš, kako do njega. Kocke će početi polako da se skockaju ako je to zaista dobro za tebe.

 

[pikax]

Problem "Matorci ne izbijaju iz kuće" koji traje u Srbiji 30 godina

Pre skoro 30 godina sretnem školsku drugaricu. Tinejdžerke. Pitam je kako je, ona odgovori: "Niko ne može da mi dođe, ne mogu slobodno ni da telefoniram, kad uđem u kupatilo i napunim kadu da uživam lupaju mi na vrata šta radim sat vremena u kupatilu, da poludiš, trunke privatnosti nemam, MATORCI NE IZBIJAJU IZ KUĆE!"

*
Sretnem je pre neki dan, nismo se baš dugo videle, šta ima:
"Radim u jednoj školi u Lajkovcu, završila sam geografiju, imam i dva auta ali to je posao sa strane, u suštini ih preprodajem, ok bi bilo da ja mogu da se posle radnog vremena vratim u svoju kuću i da se psihički odmorim, međutim, ovo je da poludim, MATORCI NE IZBIJAJU IZ KUĆE!"

***
Koliko nas može da kaže to isto? A u Srbiji nisu dovoljna primanja da se plaća stan, pa mnogo ljudi još uvek živi kod roditelja i pucaju pod pritiskom, ipak koliko god voleli naše roditelje, skoro niko ne bi izabrao da živi sa njima u svojim 40- tim.

Zato ima toliko nezadovoljstva i kukanja na život, jer smo primorani na neki način života koji ne može da donese sreću ni zadovoljstvo, među najgorim razlozima je upravo ovaj nedostatak privatnosti.

Znam to i po sebi. Pre nego što mi je majka umrla, otišla sam na 24 sata u jedan pansion / prenoćište, da napravim pauzu, da se na miru istuširam, da kad ustanem popijem kafu u tišini, da jednostavno gledam kroz prozor, sama.

***
Potreba za privatnošću počinje u tinejdžerskom dobu i kako sazrevaju ta potreba je sve jača. Otuda ovolike depresije, anksioznosti i druge psihičke bolesti, neodređene psihoze, potrebe za terapeutom itd, a sve ovo može da se reši samo sa jednim uslovom: imati svoj prostor i svoje vreme.
Malo privatnosti.

Ne znam, ovo mi je bezveze. Tražiti privatnost u kući roditelja kao odrasla osoba ?
Omogući sam/ sama sopstvenu privatnost. To se podrazumeva.Sve ostalo je razmaženost i inertnost.

 

[buudala]

danas bar ima onoliko stan na dan varijanti gde god se okreneš.

 

[buudala]

do skora sam boravio uglavnom u radionici.
u kuću ulazio samo kad me zovu da ručamo ili večeramo.
sad više nisam kadar da radim, ali mi ostala navika da budem tamo

 

[Џорџи]

u podstanare

 

[buudala]

Na selo