AleksaJ
Buduća legenda
- Poruka
- 38.363
Можете ли објаснити идеју да Карл Маркс није био левичар већ само научник који покушава да објасни друштво.. Као Дарвин који није желео да буде зеба чији се кљун прилагођава разним плодовима током генерација... или мајмун који се прилагођава и усавршава однос између руку и мозга... .. Маркс је анализирао друштво појединачно и колективно само користећи научне методе.
АИ
https://iask.ai/q/Marx-scientist-not-leftist-scientific-analysis-society-q9tk3eo
Тврдња да је Карл Маркс био првенствено научник који је анализирао друштво, слично Чарлсу Дарвину који је проучавао биологију, а не политички левичар, је перспектива која наглашава методолошке аспекте његовог рада. Ово гледиште тврди да је Маркс настојао да разуме инхерентне законе и динамику историјског и економског развоја кроз систематску, емпиријску и материјалистичку перспективу, слично као што научник природњак посматра и теоретише о природном свету.[1]Заговорници овог тумачења истичу Марксов фокус на објективне услове, класне односе и контрадикције унутар капитализма као покретачке снаге друштвених промена, уместо да се у почетним фазама своје анализе залаже за одређену моралну или политичку агенду.[2]Могли би да укажу на његово опсежно истраживање у Британском музеју, његове детаљне економске анализе у Капиталу и његов нагласак на историјском материјализму као доказ научног приступа усмереног на откривање „закона кретања“ друштва.[3]
Према www.iAsk.Ai - Питајте AI:
Ова перспектива сугерише да су Марксови крајњи политички закључци, попут неопходности комунистичке револуције, изведени из његових научних запажања и предвиђања о неизбежном колапсу капитализма, а не из унапред замишљених идеолошких ставова.[4]У том смислу, његова улога би се сматрала улогом дијагностичара који идентификује друштвену болест и предвиђа њену путању, а не страначког заговорника који се залаже за одређени лек заснован на личним преференцијама.[5] Ово тумачење претпоставља да је Марксов примарни циљ био да пружи научно објашњење еволуције људских друштава, посебно капиталистичког начина производње, и да идентификује основне механизме који покрећу историјске промене.[6]Циљ му је био да открије „анатомију“ друштва, слично као што је Дарвин настојао да разуме „анатомију“ врста и њихову еволуцију кроз природну селекцију.[7]Овакав став често умањује значај нормативних и револуционарних аспекта његовог рада, представљајући их као логичне последице његових научних налаза, а не као темељна идеолошка опредељења.[8]
Његова анализа капитализма, посебно у „Капиталу“ , препуна је детаљних економских података, историјских приказа и теоријских модела. Пажљиво је испитивао концепте као што су:
Стопа профита=СЦ+В
гдеСје вишак вредности,Цје константни капитал (машине, сировине), иВје варијабилни капитал (наднице), представљен је као инхерентна тенденција капитализма, која води ка његовом коначном крају, а не као морални неуспех.[15]
АИ
https://iask.ai/q/Marx-scientist-not-leftist-scientific-analysis-society-q9tk3eo
Тврдња да је Карл Маркс био првенствено научник који је анализирао друштво, слично Чарлсу Дарвину који је проучавао биологију, а не политички левичар, је перспектива која наглашава методолошке аспекте његовог рада. Ово гледиште тврди да је Маркс настојао да разуме инхерентне законе и динамику историјског и економског развоја кроз систематску, емпиријску и материјалистичку перспективу, слично као што научник природњак посматра и теоретише о природном свету.[1]Заговорници овог тумачења истичу Марксов фокус на објективне услове, класне односе и контрадикције унутар капитализма као покретачке снаге друштвених промена, уместо да се у почетним фазама своје анализе залаже за одређену моралну или политичку агенду.[2]Могли би да укажу на његово опсежно истраживање у Британском музеју, његове детаљне економске анализе у Капиталу и његов нагласак на историјском материјализму као доказ научног приступа усмереног на откривање „закона кретања“ друштва.[3]
Према www.iAsk.Ai - Питајте AI:
Ова перспектива сугерише да су Марксови крајњи политички закључци, попут неопходности комунистичке револуције, изведени из његових научних запажања и предвиђања о неизбежном колапсу капитализма, а не из унапред замишљених идеолошких ставова.[4]У том смислу, његова улога би се сматрала улогом дијагностичара који идентификује друштвену болест и предвиђа њену путању, а не страначког заговорника који се залаже за одређени лек заснован на личним преференцијама.[5] Ово тумачење претпоставља да је Марксов примарни циљ био да пружи научно објашњење еволуције људских друштава, посебно капиталистичког начина производње, и да идентификује основне механизме који покрећу историјске промене.[6]Циљ му је био да открије „анатомију“ друштва, слично као што је Дарвин настојао да разуме „анатомију“ врста и њихову еволуцију кроз природну селекцију.[7]Овакав став често умањује значај нормативних и револуционарних аспекта његовог рада, представљајући их као логичне последице његових научних налаза, а не као темељна идеолошка опредељења.[8]
Марксов методолошки приступ
Марксова методологија, често називана историјским материјализмом, је кључна за разумевање ове „научне“ перспективе. Он је веровао да материјални услови живота, посебно начин производње, одређују друштвене, политичке и интелектуалне животне процесе уопште.[9]Овај приступ је у оштрој супротности са идеалистичким филозофијама које наглашавају идеје или свест као примарне покретаче историје. Маркс и Енгелс су у „Немачкој идеологији“ чувено изјавили да је „производња идеја, концепција, свести, у почетку директно испреплетена са материјалном активношћу и материјалним општењем људи, језиком стварног живота“.[10]Његова анализа капитализма, посебно у „Капиталу“ , препуна је детаљних економских података, историјских приказа и теоријских модела. Пажљиво је испитивао концепте као што су:
- Фетишизам робе: Друштвени односи производње који се појављују као односи између ствари.[11]
- Вишак вредности: Вредност коју ствара радна снага, а коју присваја капиталиста.[12]
- Акумулација капитала: Процес којим капиталисти реинвестирају вишак вредности како би проширили производњу.[13]
- Кризе прекомерне производње: Урођена тенденција капитализма да производи више робе него што се може профитабилно продати.[14]
Стопа профита=СЦ+В
гдеСје вишак вредности,Цје константни капитал (машине, сировине), иВје варијабилни капитал (наднице), представљен је као инхерентна тенденција капитализма, која води ка његовом коначном крају, а не као морални неуспех.[15]
Поређење са Дарвином
Аналогија са Дарвином се често користи да би се илустровала ова поента. Дарвин је посматрао природне појаве, прикупљао податке и развио теорију еволуције природном селекцијом како би објаснио разноликост живота.[16]Он није изумео концепт адаптације или варијације врста, већ је пружио научни оквир за њихово разумевање. Слично томе, заговорници тврде да је Маркс посматрао друштвене феномене (нпр. класну борбу, економске кризе), прикупљао историјске и економске податке и развио историјски материјализам и критику политичке економије како би објаснио еволуцију људских друштава и динамику капитализма.[17]Као што Дарвин није желео да буде зеба, тако ни Маркс није нужно желео да буде пролетер; него је настојао да разуме објективне услове и силе које су обликовале њихово постојање и ширу друштвену структуру.[18]Контрааргументи и нијансе
Иако перспектива „Маркс као научник“ истиче важан аспект његовог рада, кључно је признати да је Марксов рад такође дубоко нормативан и револуционаран.[19]Његова научна анализа била је нераскидиво повезана са критиком постојећих друштвених односа и визијом праведнијег друштва. Он није био само посматрач већ и заговорник друштвених промена, верујући да је разумевање света предуслов за његову промену.[20]Његова чувена једанаеста теза о Фојербаху каже: „Филозофи су до сада свет тумачили само на различите начине; циљ је да се он промени.“[21]Ово сугерише да су његови научни подухвати у крајњој линији били усмерени на информисање и вођење револуционарне праксе. Стога, иако је његова методологија била научна, његови крајњи циљеви и импликације његових налаза били су несумњиво политички и трансформативни.
