Manje poznate reči srpskog jezika - značenje

Nije reč o medu koji prave pčele nego o medi (kratkoslilazni akcenat, jekavski: mjed), arhaičnom nazivu za bakar ili mesing.

Krajnje mi je zanimljivo što kažeš da samo za kosu i oči kažemo da su smeđi, a inače češće koristimo stranu reč braon.

To me je podsetilo na slučaj sa one druge teme gde smo iskopali da se pridev vran koristi samo za predmete crne boje koji su sjajni (vrana kosa, vran konj, vrano perje), mada smo toga potpuno nesvesni.

Smeđe, ipak, ima širu upotrebu, reći ćemo da su smeđe mnoge stvari a ne samo oči i kosa, ali.

Smeđe ćemo reći gotovo uvek samo za stvari kojima je to prirodna boja. Braon ćemo reći za stvar koja je obojena. Na primer: za glinenu/zemljanu posudu uobičajeno je reći da je smeđa. Ali metalna šerpa takve boje je braon. Kesten je smeđe boje, ali cipele su braon. Kora drveta je smeđa, a za automobil nikada nećemo reći da je smeđ.

Mnogi ljudi koriste braon u svim situacijama (pa i za kosu i oči) ali sam to oduvek doživljavao kao odsustvo stila i osećaja za jezik.

Ja farbam ( da ne kazem bojim ili kolorisem;) kosu nekim smedjim nijansama braon boje:D
Tu je masta proizvodjaca tih boja nepresushna. Postoji cak i srneca smedja ( srna, zivotinjka)
Gledam da ne koristim reci grao, braon, teget, ipak su nase reci za te boje i lepse, pa i poeticnije, milozvucnije.

Zanimljivo je da nema smedjih automobila ( nema ih cak ni u braon boji). Ja sam inace veliki ljubitelj smedjih nijansi, i pCeto mi je takvo,
a i ja posedujem i smedje oci i smedju kosu.

Inace, bakarna boja nekako uvek ide uz crvenu boju,, meni nikako uz smedju.
A ovo za med sam konacno razumela.:D
 
Veshplav
To j neko sredstvo za beljenje vesha, a babe su ga masovno stavljale na glavu umesto ehotona.

Sta j to?
Не знам шта је али негде сам некад чуо.

Него нешто друго ми је занимљиво. На хрватском језичном порталу кажу да долази од немачке речи waschblau, што има смисла. Но, пошто ствар служи за избељивање, подсетимо се да плав /блау долази од древне речи за светлу боју нечега. Данас углавном не примећујемо ништа необично ако кажемо да има плаву косу неко, заправо, има жуту косу.

Чудно је да је у том називу васкрсло древно значење речи плав.

Могуће је и баналније објашњење. Та ствар, вешплав, иако служи за избељивањ, била је заправо тамноплаве боје.

Ово сам украо са неког другог форума:

кad sam bila dete, a to je bilo jako davno, za beljenje veša koristio se vešplav (blauweiss). to je neka teget masa kao starinski imalin za cipele, od koje se odlomi parče i stavi u poslednju vodu za ispiranje. mokar veš je bio plavkast, a kad se osuši beo kao sneg. možda se tvoja mama ili baka toga sećaju. mislim da je to sredstvo poslednji put viđeno u zadružnoj prodavnici u nekoj zabiti pre tridesetak godina.
 
Не знам шта је али негде сам некад чуо.

Него нешто друго ми је занимљиво. На хрватском језичном порталу кажу да долази од немачке речи waschblau, што има смисла. Но, пошто ствар служи за избељивање, подсетимо се да плав /блау долази од древне речи за светлу боју нечега. Данас углавном не примећујемо ништа необично ако кажемо да има плаву косу неко, заправо, има жуту косу.

Чудно је да је у том називу васкрсло древно значење речи плав.

Могуће је и баналније објашњење. Та ствар, вешплав, иако служи за избељивањ, била је заправо тамноплаве боје.

Ово сам украо са неког другог форума:

Ovo sto si maznuo kao da sam ja pisala, ali ja ne koristim rec imalin, a nisam pazarila nikada nista u zemljoradnickim zadrugama:D
Da, sigurno se zove tako zbog te teget boje, ali koja je tu hemija u pitanju ja ne bih znala.
U nemackom jeziku ne postoji ni priblizno slican izraz.
Mozda u Austriji;)
 
Питањце: да ли је исправно кад се детиш" прочита данас као детић, у смислу "ђетић"?
image.jpg
 
Poslednja izmena od moderatora:
Шта значи и одакле је изрека "паламара- паласара", користи се да објасни некога коме је све свеједно, не хаје уопште , баш га брига, мртавладан је

На мрежи нађох да је
palamar - debeo konopac kojim se vezuju lađe
http://www.kodkicosa.com/manje_poznate_reci_p.htm
 
Шта значи и одакле је изрека "паламара- паласара", користи се да објасни некога коме је све свеједно, не хаје уопште , баш га брига, мртавладан је

На мрежи нађох да је
palamar - debeo konopac kojim se vezuju lađe
http://www.kodkicosa.com/manje_poznate_reci_p.htm
Palamar je recimo u mom kraju muski polni organ, malo opseznijeg obima:D
Za palasar(u) prvi put cujem.
 
Palamar je recimo u mom kraju muski polni organ, malo opseznijeg obima:D
Za palasar(u) prvi put cujem.

Мислиш да би то могао да буде мушки (шовинистички) израз дал'' је "пала" Мара ил је "пала" Сара- кога брига за лично име?

Постоје обе речи у (индонезијском) санскриту
https://www.google.rs/search?q=пала...ласара&rls=org.mozilla:en-US:official&tbm=bks

U tokarskom /tokarijanskom ima veoma poetsko i romantično ljubavno značenje
http://books.google.rs/books?id=EWz...YQ6AEwAQ#v=onepage&q=palamar sanskrit&f=false

palamar - čelično brodsko uže u turskom jeziku postaje ekser
http://staznaci.com/palamar
 
Poslednja izmena:
Мислиш да би то могао да буде мушки (шовинистички) израз дал'' је "пала" Мара ил је "пала" Сара- кога брига за лично име?

Постоје обе речи у (индонезијском) санскриту
https://www.google.rs/search?q=пала...ласара&rls=org.mozilla:en-US:official&tbm=bks

U tokarskom /tokarijanskom ima veoma poetsko i romantično ljubavno značenje
http://books.google.rs/books?id=EWz...YQ6AEwAQ#v=onepage&q=palamar sanskrit&f=false

palamar - čelično brodsko uže u turskom jeziku postaje ekser
http://staznaci.com/palamar



Bila sam u Indoneziji ( jedno sest nedelja, obisla sva veca ostrva), na ostrvu Sumatra sam se onesvestila kada sam cula da tamo zive Bataci i Karabataci:D
Iz sanskrita su svi preuzimali razne reci, izraze, mnogo turcizama koji su usli u nas jezik zapravo su sanskrit, moguce je da su i mesavina persijskog i sanskrita.
Kod nas se malo zna o sanskritu i povezanosti naseg jezika sa sansskritom, ljudi se nisu time bavili jer su uvek bili omadjijani Zapadom.
Jedna moja zemljakinja, a znam je i svojih jako mladih dana jer sa njom ja i pocinjala svoj radni vek, ona je vec bila " u godinama", masinski inzenjer
za avionsku mehaniku (ili tako nesto) iz cista mira napusta svoju struku, pocinje da se bavi izucavanjem jezika, boravi u Indiji nekoliko godina
i jedina je koja je sastavila i recnik sanskrit- srpski i njhovu pupcanu vezu.

Koga zanima neka malo pogleda, otac Vesne Pesic je razumeo nenu genijalnost pa je i objavljivao njena genijalna zapazanja.

http://dzonson.wordpress.com/2012/0...og-i-sanskritskog-jezika-recnik-srodnih-reci/
 
Bila sam u Indoneziji ( jedno sest nedelja, obisla sva veca ostrva), na ostrvu Sumatra sam se onesvestila kada sam cula da tamo zive Bataci i Karabataci:D

:zcepanje:
Mora da pričamo tiše, da se ne navade autohtonisti i utvrde odakle srbizmi u "niziji" Indoneziji :uja:

Stvarno postoje:
Pleme Bataka. a na slici Karabatak žena u tradicionalnoj nošnji (jel se to kaže putka? u tvom kraju)
A ovu rečenicu sam prvo pročitala "Bataci imaju sopstveno pismo koje nazivaju Šuren Batak"...(The Batak possess their own script known as the Surat Batak)
i dok nisam shvatila grešku, razmmišljam, što li šure batak, bolje da ga dime !? :D
http://en.wikipedia.org/wiki/Batak

A Karabatci (Karabatkovi)), su bili najizdržljiviji u čuvanju drevne tradicije, valjda im ovi srbizmi udarili u glavu
Of the Batak tribes, the Karo have resisted change from external influences and retained their traditions more than any of the others
http://www.peoplesoftheworld.org/text?people=Karo Batak

"Kara" se, u etnonimu , verovatno iz sanskrita, stavljala pred imena etnika na Balkanu, u srpskim narodni pesmama, kad dođe do porobljavanja od strane nekih tamnoputih, druge rase, napr Turaka..pa su napr. Bogdanci (Moldavci) postali Karabogdanci ("Bogdan's Wallachia" and Kara-Bogdan - "Black Bogdania".)
Sumnjiv mi je sad onaj Miloš (Kara) Crnjanski. em pisao "Sumatru" em pisao o srbizmima u Engleskoj.
http://www.rastko.rs/projekti/cm/1/mcrnjanski-veze_l.html
 
Poslednja izmena:
Hehehe, pa svi su oni sa tom Karom i Crim u prezimenu malo sumnjivi:D
Ja sam se kod tih Bataka zaprepastila kada sam videla njihove grobljanske obicaje, bre kao da sam bila u nekom vlashkom selu u mom delu Srbije
Medjutim to je kod njih novijeg datuma ( doduse verovatno je i kod nas) jer su do neke 1920 bili kanibali pa nisu ni sahranjivali svoje mrtve.
Doduse lapot nije bio ni kod nas stran, ali se mrtvi nisu jeli.
Ja sam inace nekrofilicarka, mene groblja zanimaju tako da je i razlog za moje putovanje u Indoneziju bio taj sto sam zelela da dozivim cermonije sahrane
na ostrvu Sulavezi ( nekada Celebs) jer je to jedinstveno u svetu.
 
Ja sam se kod tih Bataka zaprepastila kada sam videla njihove grobljanske obicaje, bre kao da sam bila u nekom vlashkom selu u mom delu Srbije

По оном чланку у википедији о њима, видим и ја сличност са Власима (до седме године се дају помени; душа умрлог код Баатка излази кроз темењачу, а Власи верују да излази кроз ушни канал ; чамац превози покојника уз слику рогатог Бога..), али и са српском митологијом-, мада су они изгледа вештији у баратању "духовима" , некако их "ресоцијализују".
.Код индонежанских Батака "бикара гуру" је душа некрштене умрле бебе, и они је, неким ритуалима, уче да постане водич својој живој породици.

Код Срба, ето таман да убацим неку мање познату реч, да будемо доследни наслову , таква душа зове се некрштеник, а у Пироту је сачуван назив нав.
То су ти Ungetauften или Unsichtbaren.

Митолог Луј Леже даје занимљиво тумачење речи. ''Реч нав изгледа, да значи место, куда мртваци иду после свога живота'' (СМ, 48)., и одатле се изводи да су сви стари Словени делили свет на три нивоа. ЈАВ (наш овај људски), НАВ (подземни) и ПРАВ (небески свет , божји)
Још Л.Леже каже: 'Код Руса у Карпатима зову се Мавкы или Навкы врсте Русаљака, које, изгледа, представљају душе умрлих... исто би име постојало и у Бугарској. Код словенаца се зову Мавје, Навје - душе умрле некрштене деце (у Срба исто тако)'' (СМ, 164-6).

U istočnoj Srbiji (okolina Pirota), navje zamišljaju kao ptice koje lete u jatu i oglašavaju se plačljivim glasom. Napadaju nekrštenu decu i piju im krv, a porodiljama mleko.
U nekim selima u okolini Pirota nazivom navće označavane su samovile: "Navće, to su samovile, nekrstena deca".
...u južnoj Srbiji (okolina Vranja) i u Makedoniji (Kratovo), nazivaju ih svirci.,,,svirce su zamišljali kao male ptice, veličine šake, koje imaju neke delove tela slične dečjim
U okolini Kratova svirce su opisivali kao velike ptičurine s oštrim kandžama i jakim kljunovima, koje su međusobno povezane lancima (-> todorci). Po drugom podatku iz istog kraja, svirci lete u periodu od dvanaest noći, od -> Božića do -> Bogojavljenja , i ako se nekršteno dete tada ne čuva, mogu da mu oduzmu dušu i ono postaje svirac.
U istočnoj Srbiji (Lužnica), postojalo je verovanje da naročito treba čuvati dete rođeno u —> nekrštene dane "da ga ne bi ustrelili nekrštenci".
.. I u okolini Skopja nekrsteni se javljaju samo noću od Božića do Bogojavljenja.

За разлику од Батака, код Словена доносе зло и опасност, и често се прича о њима као о црним птицама.
Постоји дан у календарској години њима, 01.март, односно чавкама посвећен (Чавчи дан), у склопу "тодорове недеље" и тд..па се , због сујеверја, У Поморављу и Шумадији напр .први залогај узима жмурећи (да птице не ваде посејане усеве) и не користе се кашике (да чавке не ваде кукуруз из бразди)
Данашњи неопагани зову га Вјунић , не знам зашто.
http://alkman1.blogspot.com/2006_08_27_archive.html

П.С. Главну ствар заборавих :
Опис индонежанских Батак громила (Batak tugu on the island of Samosir), где опет назив "тугу" подсећа на српску "тугу" за покојником, -дрвених кућица над гробом
http://en.wikipedia.org/wiki/Batak
исти је као опис археолога Ђ.Јанковића како су стари Срби сахрањивали мртве- дрвена кућица над гробом од наслаганог камења
https://www.google.rs/search?q=јанк...hannel=sb&gws_rd=cr&ei=KuHTU5uJJcXV0QWd94CIAQ

И још, КараБатаци потичу од неког муслиманског (као кара-богданци) племена, неки преци су им били покорени
http://www.prayingforindonesia.com/...of-sumatra/who-are-the-melayu-sumatera-utara/
 
Poslednja izmena:
Питањце: да ли је исправно кад се детиш" прочита данас као детић, у смислу "ђетић"?
image.jpg
Можда је у питању грешка писара (примети нпр. недоследно писање слова јат, полугласова и наставака), а можда нека данас мање позната реч.
Писар овде доследно ђервом бележи глас ћ, а и када би га хтео заменити неким црквенословенским гласом то би било щ, а не ш.
 
Poslednja izmena:
Можда је у питању грешка писара (примети нпр. недоследно писање слова јат, полугласова и наставака), а можда нека данас мање позната реч.
Писар овде доследно ђервом бележи глас ћ, а и када би га хтео заменити неким црквенословенским гласом то би било щ, а не ш.

Хвала, ја сам мислила да је у питању неко дебело јер:roll:..и убила сам се да га тражим на тастатури са старословенским што сам са нета скинула...позни је рукопис, значи записао је шђ уместо ћ , тако испадне.
Већ су превели то као Ђетић, скенирала сам неколико страна из књиге Јелке Реџеп (за неку од бројних тема о М.Обилићу на пдф Историја) где се то јавља.
Сад не могу да нађем те скенове , и претрпане су тамо теме, аи много ми је успорен проток нета последњих дана.......али по памћењу, то је био први рукопис копиран у књизи
http://www.euromarket.rs/katalog/kn...-zanr/o-zitiju-kneza-lazara-redjep-jelka.html
значи Рукопис Михаила Милорадовића (ММ), из 1714-1715. године.

Детиште кажу и данас у народу,али то нема херојско значење као Ђетић у Црногораца.
 
Poslednja izmena:
Можда је у питању грешка писара (примети нпр. недоследно писање слова јат, полугласова и наставака), а можда нека данас мање позната реч.
Писар овде доследно ђервом бележи глас ћ, а и када би га хтео заменити неким црквенословенским гласом то би било щ, а не ш.

Имам једну књижицу (Светозар Николић, Старословенски језик (правопис, гласови, облици),Научна књига, Београд, 1989), где се, у табеларном упоредном приказу глагољичког и ћириличног писма, назив ћервь (ђервь) односно меко г, приписује дванаестом гласу глагољице ; што би значило да писар , иако пише већ савремено ћ , наглашава неки другачији, али сличан, глас.

ss_azbuka_sa_glagolj_1.jpg


ss_azbuka_sa_glagolj_1.jpg


ss_azbuka_sa_glagolj_2.jpg

као и истоветност знакова глагољице за јать и ћирилице за есь/јесь

ss_azbuka_sa_glagolj_2.jpg
 
Poslednja izmena:
Odakle u srpskom izraz kamara?
Ima neke veze sa kamarilom, sa nemackom reci Kammer ili nikakve?

Velika i zbrčkana ka' Mara, оna najdeblja u selo? ! ;)
Šalim se, naravno.


закомлцкувал је глагол прошлог времена у трећем лицу једнине , из околине Књажевца. Ја бих записала закомьлцкувал јер ми личи на закомьлчкувал, неки облик старог глагола "заћутати" -замолчити, везани за мук и муклине. Тако разумем израз , као "замукнути " повремено (у току реченице, мук уместо муцања).

Објашњавају га да мора да се „закомлцкује“кад се балансира између размишљања на тимочко-призренском и говора на српском књижевном језику у појединим ситуацијама.
Појављује се у вицу :


„... kad vrévim beográdsći pôčnem da zakomlckujem (akcenat na „samoglasno l“)“!!


У Тимоку налазимо деминутивно комлцка : млца и закомлцкује : замлцкује.
Скок у свом речнику наводи глагол скомуцати „у току говора испуштати неразговетне звуке“, доводећи га у везу са муцати“.
 
Poslednja izmena:
Не знам шта је али негде сам некад чуо.

Него нешто друго ми је занимљиво. На хрватском језичном порталу кажу да долази од немачке речи waschblau, што има смисла. Но, пошто ствар служи за избељивање, подсетимо се да плав /блау долази од древне речи за светлу боју нечега. Данас углавном не примећујемо ништа необично ако кажемо да има плаву косу неко, заправо, има жуту косу.

Чудно је да је у том називу васкрсло древно значење речи плав.

Могуће је и баналније објашњење. Та ствар, вешплав, иако служи за избељивањ, била је заправо тамноплаве боје.

Ово сам украо са неког другог форума:


U ovom slučaju, kao što si i pretpostavio, banalnije objašnjenje je, zapravo, tačno.

wb.jpg


Waschblau (i Wäscheblau) je stari dodatak za izbeljivanje veša tokom pranja. Zašto je ovaj izbeljivač baš plav (a ne beo, kako bi neko mogao pomisliti)?

Jednostavno - bez izbeljivača, čist veš obično ima žuti ton (što zbog sredstava za pranje u poslednjih par stotina godina, što zbog starosti tkanina, zbog žutog tona masnoća u vuni, konoplji, itd.), što uglavnom nije poželjno, i "ne izgleda" nam čisto. Zato se pre ispiranja, vešu jednostavno dodaje pigment plave boje (tačnije, Ultramarin plave), zato što on "upija" žućkastu boju, i time veš postaje "beo" (odnosno, manje žut).

Natural_ultramarine_pigment.jpg

Iznad: Prirodni pigment boje "ultramarin plava"

Ovo nema nikakve veze sa "plava/žuta kosa" niti sa nekakvim "vaskrsavanjem drevnih značenja reči plav", već sa fizičko-hemijskom činjenicom da se plavi i žuti pigmenti boje međusobno potiru, i na kraju daju sivu/belu boju. Odatle i ime ovog produkta - Waschblau je, bukvalno, ultramarin plava boja (pigment) za veš.
 
Poslednja izmena:
вузле вузласто - недозрело, неискусно младо момче, жутокљунац.


гавељати – вући се, тетурати, тешко ићи, посртати.
Mislim da je rec, izraz , pojam u srpskom u Srbiji nepoznata.
Nalazi se u nekim delima Petra Kocica i verovatno znaci ovo sto si ti napisala, ali u Srbji niko ne bi to razumeo.
Ovo gaveljati upucuje da je mozda neko teturanje, ali meni licno nije ni taj izraz poznat, a sto naravno apsolutno nista ne znaci.;)
Scio me nihil scire:confused:
 
Poslednja izmena:
Јуче ми се допао глагол у прошлом времену који сам чула у руском филму (а мислим да може да се чује и код нас још увек) - ОШЛИ уместо ОТИШЛИ (су).
Знам да се у народу чује понекад ОТОШЕ, ОТОСМО као старија верзија данашњег (они) ОТИДОШЕ/ ОДОШЕ, (ми) ОТИДОСМО/ ОДОСМО...

гавељати – вући се, тетурати, тешко ићи, посртати.

content


content


content


Рекла бих и да гавељање подразумева посртање у неком савијеном, грчевитом, искривљеном положају..
Подсећа ме на ТРВЕЉ, некадашњи увијутак косе на женским главама, подсећао је на старе овновске рогове

Nakit_oglavlje_neveste_trvelji_sa_prevezom.jpg
Phanes-coin-4.jpg

2cnip6q.jpg
 
Poslednja izmena:

Back
Top