Manje poznate reči srpskog jezika - značenje

[Mrkalj]

Da mi neko objasni etimologiju rijeci vasiona, astal i vaskrese.

Hvala!

1. Vasiona
Vasiona je istoznačna sa pojmom vaseljena (vas + seljena) koja u osnovi znači "sva naseljena (zemlja)", odnosno Svet. Kod pojma vasiona tvorba pomo'u istih korena je nešto drugačija: vas + selna → vaselna → vaseona → vasiona. Osnovno značenje kategorije "sva zemlja" (Svet) prošireno je na univerzum.



2. Astal
Povratnica iz mađarskog (srpski stol u mađarskom postaje asztal i vraća se kao astal; slično je s imenicom šargarepa, tj. žarkarepa)



3. Vaskrese

Ruski: Христос воскресе!
Srpski (prema ruskom): Hristos voskrese/vaskr(e)se! (ovo je 3. lice jednine aorista glagola воскреснуть prema slavjanoserbskoj (ruskoj) gramatici; srpski aorist 3. l. j. od vaskrsnuti bio bi vaskrsnu).

vъz- (uz-) + prasl. *krъsnǫti (rasti, razvijati se) → vъskrьsnǫti → vaskrsnuti → uskrsnuti

Vasmerov etimološki rečnik:
GENERAL: др.-русск., ст.-слав. въскрьсениѥ ἀνάστασις (Супр., Euch. Sin.), въскрѣшениѥ -- то же (Супр.). Из "день воскресения (из мертвых)" получилось знач. "воскресный, нерабочий день". Первонач. в этом знач. употреблялось неде́ля, откуда понеде́льник. Ввиду наличия вос- (а не вс-) заимств. из цслав.

Da stavim Vasmera i za vazduh:

во́здух
GENERAL: I., заимств. из цслав., ср. ст.-слав. въздоухъ ἀήρ (Супр. и др.). Ср. воз- и дух, а также чеш., слвц. vzduch -- то же.
GENERAL: II. "покров на сосудах со святыми дарами" (Лесков и др.). Связано с предыдущим словом как калька греч. ἀήρ -- то же (см. Софоклес 86), также -- κάλυμμα. возжа́, см. вожжа́.

 

[Hrastovnik]

1. Vasiona
Vasiona je istoznačna sa pojmom vaseljena (vas + seljena) koja u osnovi znači "sva naseljena (zemlja)", odnosno Svet. Kod pojma vasiona tvorba pomo'u istih korena je nešto drugačija: vas + selna → vaselna → vaseona → vasiona. Osnovno značenje kategorije "sva zemlja" (Svet) prošireno je na univerzum.



2. Astal
Povratnica iz mađarskog (srpski stol[/I] u mađarskom postaje asztal i vraća se kao astal; slično je s imenicom šargarepa, tj. žarkarepa)



3. Vaskrese

Ruski: Христос воскресе!
Srpski (prema ruskom): Hristos voskrese/vaskr(e)se! (ovo je 3. lice jednine aorista glagola воскреснуть prema slavjanoserbskoj (ruskoj) gramatici; srpski aorist 3. l. j. od vaskrsnuti bio bi vaskrsnu).

vъz- (uz-) + prasl. *krъsnǫti (rasti, razvijati se) → vъskrьsnǫti → vaskrsnuti → uskrsnuti

Vasmerov etimološki rečnik:
GENERAL: др.-русск., ст.-слав. въскрьсениѥ ἀνάστασις (Супр., Euch. Sin.), въскрѣшениѥ -- то же (Супр.). Из "день воскресения (из мертвых)" получилось знач. "воскресный, нерабочий день". Первонач. в этом знач. употреблялось неде́ля, откуда понеде́льник. Ввиду наличия вос- (а не вс-) заимств. из цслав.

Da stavim Vasmera i za vazduh:

во́здух
GENERAL: I., заимств. из цслав., ср. ст.-слав. въздоухъ ἀήρ (Супр. и др.). Ср. воз- и дух, а также чеш., слвц. vzduch -- то же.
GENERAL: II. "покров на сосудах со святыми дарами" (Лесков и др.). Связано с предыдущим словом как калька греч. ἀήρ -- то же (см. Софоклес 86), также -- κάλυμμα. возжа́, см. вожжа́.

Nedavno sam nasao (nije mi se dalo sacuvati) da Velsani imaju rijec astal.

Cudi me ovo: *krъsnǫti???

Ko je zabiljezio, zapisao da je ova rijec ikada postojala? Cime to dokazati? Uz sve to ima i slovni znak Q. To prevrsuje svaku mjeru.

Zar rijec vas-kres-nu-ti ne sadrzi u sebi rijec kres (vatra, sjaj)?

 

[Mrkalj]

Nedavno sam nasao (nije mi se dalo sacuvati) da Velsani imaju rijec astal.

Javi kad ponovo nađeš.

Uz sve to ima i slovni znak Q. To prevrsuje svaku mjeru.

Nije to q, čoveče, nego ǫ, nazalno o, "on", ćirilično ѫ, jus veliki. To je, artikulacijski gledano, zadnji nazal, a imamo ę, "en", Ѧ ѧ (jus mali), koji je prednji nazal. Ǫ (ne Q) je kod Bugara i Makedonaca dalo a, kod Slovenaca o, a kod Srba u.

- praslovenski *rǫka (hand), ruski рука (ruka), ukrajinski рука (ruka), beloruski рука (ruka), poljski ręka, šleski rynka, češki ruka, slovački ruka, slovenački roka, srpski рука / ruka, bugarski ръка (răka), makedonski рака (raka).

Da sam napisao кръснѫти, možda bi ti bilo jasnije?

Zar rijec vas-kres-nu-ti ne sadrzi u sebi rijec kres (vatra, sjaj)?

Ne ova koju koristimo, mada se u spisima sreće i kao въскрѣшениѥ, sa jatom, što upućuje na slično razmišljanje sa tvojim, kod onih koji su tako zapisivali. Možda je to pogrešno, a možda i nije. Značenje je ono koje je dobijeno prevodom Novog Zaveta, a to je dići se, uzdići se, ustati, uspraviti se. Međutim, uvek se može desti da je prevodilac pribegao većem stepenu slobode u prevodu. Istraživanje počni od grčkih izvora Novog zaveta.

Cudi me ovo: *krъsnǫti???

Ko je zabiljezio, zapisao da je ova rijec ikada postojala? Cime to dokazati?

U pravu si, niko je nije zabeležio. To je rekonstruisana reč, a takve reči svakako treba stalno preispitivati.

 

[Bastiani]

U pravu si, niko je nije zabeležio. To je rekonstruisana reč, a takve reči svakako treba stalno preispitivati.

Васкрснути, ускрснути сам увек доживљаво у значењу устати са крста. Можда је основно значење другачије, али верујем да је онај ко је ово први употребио имао на уму ову подударност.

 

[andrvor]

... jako lepa tema, bravo!


Za početak, da pitam za poreklo glagola - prenebregnuti ?

 

[Mrkalj]

Za početak, da pitam za poreklo glagola - prenebregnuti ?

U pitanju je rusizam. U korenu je ruska reč b(e)reg što znači briga. Kada bismo posrbili ovu reč glasila bi prenebrinuti, što bi značilo preći preko nečega ne brinući, preći bezbrižno preko problema, prevideti.

Kao što rekoh, nisu to strane već naše reči, koje strukturno ne pripadaju srpskom jeziku.

Ako kažeš blagosloven, onda reci i napraven, snimen, izguben itd; ako kažeš preimućstvo, onda kaži i pećski patrijarh, siromašstvo, nemaćština itd; ako kažeš zaveštanje, onda reci i obeštanje, vešte; pa onda kaži prenebregnuti, i ne b'regaj b'reg...

 

[Max F Miloševich]

Sta znaci "Omlacivanje prazne slame" ?

 

[Wuka]

да ли неко зна значење речи Појате?

 

[Bastiani]

Знам да је нека пољопривредна зграда али нисам знао тачно каква. Али ево овде пише.
http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20040607/mozaik05.asp

Чланак је о "далматинским речима" али сам прилично сигуран да исто значење има на целом јужнословенском простору а могуће и шире.

 

[Wuka]

Знам да је нека пољопривредна зграда али нисам знао тачно каква. Али ево овде пише.
http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20040607/mozaik05.asp

Чланак је о "далматинским речима" али сам прилично сигуран да исто значење има на целом јужнословенском простору а могуће и шире.

Хвала ти пуно

Баш ме је заинтригирала, јер у Србији од села до села има друго значење.

 

[Decta]

Da li neko zna sta znaci rec ubifikacija ? ako uopste postoji )

Mislim da je to pogrešno umjesto ubikacija (od lat. ubi - gdje). Znači položaj (u prostoru), ubicirati nešto znači odrediti gdje se to nalazi.

 

[bvssv]

fali mi reeeeec
treba mi imenica koja oznacava osobu koja gazi preko drugih , beskrupulozna, ali ne da je pridev vec imenica

 

[Ana Janić]

Sta znaci "Omlacivanje prazne slame" ?

Znači lupati gluposti,pričati besmislice.

 

[gost 305033]

Juče sam izmislio reč "blamurozno"

 

[Antigon@]

да ли неко зна значење речи Појате?

U rečniku Vuka Karadžića POJATA je mesto gde stoje seno i slama.
POJATE je oblik množine te reči.

 

[aleksa ndar]

fali mi reeeeec
treba mi imenica koja oznacava osobu koja gazi preko drugih , beskrupulozna, ali ne da je pridev vec imenica

tiranin

e a meni treba da mi neko kaze koja je jos glasnovna promjena u rijeci HLJEPČIĆ izvrsena osim jednacenja po zvucnosti

- - - - - - - - - -

i da mi obrazlozi

 

[GreyLord]

tiranin

e a meni treba da mi neko kaze koja je jos glasnovna promjena u rijeci HLJEPČIĆ izvrsena osim jednacenja po zvucnosti

- - - - - - - - - -

i da mi obrazlozi

Završio sam osnovnu odaavno, ali trebalo bi i da je jotovanje. hLeb- hLjeb..

 

[gost 336946]

Prvenstveno, jednačenje po zvučnosti.

 

[pitajte lektora]

Фразеологизми: http://www.pitajtelektora.com/?p=732

http://pitajtelektora.blogspot.com/2013/06/blog-post_17.html


Жаргон: http://www.kristali.rs/obrazovanje/jezici/zargonske-reci.html

 

[Bastiani]

http://imgur.com/a/iVK8a

 

[Бранчез]

 

[robert v.]

Od crkve do krastavaca (uz ispravak da je u Hrvatskoj "piva" imenica ženskog roda,a u Srbiji "pivo" imenica srednjeg roda):

http://www.businessinsider.com/european-maps-showing-origins-of-common-words-2013-11

 

[gost 339460]

Rec PICVAJZ - nije uzeta ni iz jednog stranog jezika. To je rec,koja je nastala u ulicnom zargonu,i u drustvu pristojnih,obrazovanih ljudi -NE UPOTREBLJAVA SE. Inace,njeno bukvalno
znacenje bi bilo nesto kao,"nastala je opsta guzva i haos". Recimo kada neko opisuje,sta se u dikoteci desilo,negde oko 02 casa nocu........i onda je neko ugasio svetlo,nastao je pravi PICVAJZ
nije se znalo,ko koga bije.Eto,to bi bio neki iz

 

[gost 339460]

Sta znaci vileniti? Posto u narodna mitologija kazuje,da se vile,kao i ostala van ljudska bica npr.duhovi,vestice i sl.javljaju nocu,i to,posle 24 casa. Pa prema tome,za onoga ko voli da zivi nocu,
da kasno nocu leze,za tu osobu se kaze DA VILENI ! Drugim recima,vise voli noc - nego dan !....

 

[Сребрена]

Sta znaci vileniti? Posto u narodna mitologija kazuje,da se vile,kao i ostala van ljudska bica npr.duhovi,vestice i sl.javljaju nocu,i to,posle 24 casa. Pa prema tome,za onoga ko voli da zivi nocu,
da kasno nocu leze,za tu osobu se kaze DA VILENI ! Drugim recima,vise voli noc - nego dan !....

Да, тумара као што виле тумарају, не зна се ни почетак ни крај том тумарању, а брзо прелази с места на место.

Кад се за неког каже да "вилослови" онда много филозофира. Бави се нематеријалним- вилинском облашћу.
У Речнику Матице српског налази се израз вилословија једнак са грчким изразом филозофија.

Pičvajz nije vulgarna reč; doslovce je to velika tuča, gužva.
Nastala je kombinacijom dve reči: pič(iti) = pitch (engl. gađati, udarati, zamahnuti) i nemačke reči firnajz = premaz ali takođe i (žarg.) krv.

Други део кованице у пич-вајз подсећа ме на, вероватно опет неки посрбљен немачки глагол, жвајзнути . Користи се у смислу ударићу те (жвајзнућу те) или у описима- напр. кад ме је ударио (кад ме је жвајзнуо).

Da li neko može da mi kaže šta znače reči usukan čovek, ekstrovertan, groteskna ličnost, revnos], prožaično, tištala (ta mogućnost me je tištala)?

Усукан је врло мршав човек, као вретено или нит. Вероватно је придев потекао из давнина кад се тканина сукала и добијало се "сукно", на начин да је кроз врло узане "пролазе" од дрвета провлачено и излазило отуда врло утањено и са равном површином.