MANASTIRI SRBIJE

vecic

Zaslužan član
Moderator
Poruka
144.976

Manastir Svetog proroka Ilije​


Na kraju sela Bresnica, nedaleko od Bosilegrada, nalazi se manastir Svetog Proroka Ilije koji potiče iz XVI veka. Građen je u vizantinskom stilu da spoljnim tremom i zidom ukrašenim freskama sa motivima iz života Proroka. Tik uz manastir nalazi se izuzetno lepo i očuvano zdanje konaka. Manastir nema bratstvo ali je omiljeno mesto okupljanja meštana iz sela i okoline. U vreme letnjih praznika ovde je izuzetno živo o čemu svedoči velika sobrašica za gošćenje.

oTdv2EG.jpeg
 

-korisnik-

Aktivan član
Poruka
1.653
МАНАСТИР ЈАШУЊА - ГОЛЕМА ЊИВА

На обронцима Суве Планине, у селу Јашуња недалеко од Лесковца, налази се манастир светог Јована Крститеља. Манастирски храм подигнут је 1517. године на темељима старијег храма из немањићког периода, а подигао је Андроник Кантакузин са браћом. Породица Кантакузин била је у блиским родбинским везама са последњим потомцима деспотске лозе Бранковића. Црква је једнобродна, са полуобличастим сводовима и тремом са западне стране. Храм је у потпуности живописан, а најстарије фреске, насликане су 1524. године захваљујући извесном Петру из Софије. Ове фреске налазе се у наосу. Фреске у средњој зони нартекса насликане су касније, око 1584. године, када је и осликана западна фасада.

BWekxa4.png


Манастир је неколико пута страдао од Турака, па је због тога често обнављан и преправљан. Манастирска Црква је обновљена 1693. године, када је надзидана и промењена кровна конструкција. Тада је насликан нови живопис, који је у потпуности прекрио стари, а ктитори живописа били су Роман и поп Живко. Манастир је тешко страдао у време Првог и Другог српског устанка, али је убрзо обновљен.Последње радове на фрескама, извео је 1902. године фрескосликар из Велеса, Јаков, уз помоћ сина Ђорђа, задржавајући првобитни распоред композиција. Археолошки, архитектонски и живописни конзерваторски радови су изведени у периоду од 1986. до 1987. године.
Након Октобарске револуције, двадесетих година XX века у манастир се насељавају руски монаси, када почиње материјална и духовна обнова ове светиње. Након Другог светског рата, доласком нове власти, 1952. године манастиру је одузета сва имовина.

Sy3HJFW.jpg


21. маја 1986. године манастир је стављен под заштиту Државе, под редним бројем СК 210, као споменик културе од великог значаја. 2006. године започета је нова обнова манастира, када је подигнут нови конак, звоник и ограда око манастира.
Prelepo.
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
271.555
Borački hram


Vladimir-Mijailovic.jpg


U podnožiju Boračkog krša koji predstavlja gotovo živi muzej naše srednjovekovne istorije, nalazi se stara srednjovekovna Boračka crkva. O njoj je sačuvan pisani pomen iz 1346. i 1350. godine. Temelji crkve direktno su postavljeni na stene koje se sa istoimenog krša na njenom delu prostora i završavaju. Crkva je zaklonjena sa tri strane strmim liticima, sa četvrte stoletnim lipama tako da je vidljiva tek kada se dođe do nje. To je čini još zanimljivijom i interesantijom. Nalazi se u krilu Boračkog krša koji nad njom bdi i čuva je vekovima.

Hram Svetog arhangela Gavrila, nalazi se u selu Borač u opštini Knić, pripada Eparhiji žičkoj Srpske pravoslavne crkve. Zajedno sa Srednjovkovnim gradom Boračom i starim grobljem u Borču predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja. Borački krš, u čijem se podnožju nalazi crkva, proglašen je spomenikom prirode.

Osnovni podatak kojim se vrši datovanje ovog objekta predstavlja natpis u fresko – tehnici na nadvratniku portala istočnog zida priprate. NJegov sadržaj ukazuje na vreme oslikavanja crkve – 20. juli 1553. godine, ali ne i na godinu gradnje, koja je mogla biti dosta ranija.

Tokom XIV veka mnogi srpski vladari koristili su srednjovekovni grad Borač kao privremenu letnju rezidenciju, pa je tako i crkva vremenom postala značajan centar duhovnosti ovog kraja. Navodno, legenda kaže da je crkvu obilazio i sam car Dušan, kad je boravio u ovim krajevima.

Prema još jednom narodnom predanju, nekoliko dana pre Kosovskog boja u crkvu su svratili i pričestili se knez Lazar i kneginja Milica. Niti jedan relevantan istorijski izvor ne spominje ovo, pa je skoro nemoguće ni utvrditi šta je istina, a šta mit ili legenda.

Sa druge strane, relevantno je da su nakon Kosovskog boja, usledili tragični dani za srpski narod, pa je crkva više puna rušena i paljena od strane Ugara i Turaka. Crkva Sv. Arhanđela je obnovljena u XVI veku zaslugom pećkog patrijarha Makarija Sokolovića, o čemu svedoči natpis iznad ulaznih vrata iz priprate u naos crkve.

U XIX veku crkvu su ponovo opustošili Turci, ali ubrzo je ponovo obnovljena i to nastojanjem kneza Miloša Obrenovića i njegovom materijalnom podrškom. Crkva je obnovljena 1818. godine i tada su izgrađena i postavljena vrata na crkvi. Iako je mnogo puta rušena i obnavljana, crkva je uspela da očuva svoju autentičnost, duhovno-istorijsku i umetničku vrednost.

Stil gradnje pripada vizantijsko-srpskom stilu dok ostaci fresaka potiču iz 16-og veka. Pored istorijske i duhovne vrednosti, ova crkva u sebi sadrži i umetničko bogatstvo. NJena porta prepuna je grobova koji predstavljaju svedoke stradalne istorije i žrtve koju je podneo naš narod.

Naročito se ističe srednjovekovno groblje spomenika „kapačara“, koji su se isticali živopisnim bojama i još živopisnijim radom naših majstora tog vremena. To je groblje na kome imamo najviše spomenika tog tipa na Balkanu i najstariji datiraju iz 16-og veka.

Boračka crkva zbog svoje velike istorijske i umetničke vrednosti stavljena je pod zaštitu države 1971.god. Kategorisana kao veliko kulturno-narodno dobro od opšteg značaja 1983. godine.
Poruka je automatski spojena:

fotografija-1.jpg

fotografija-crkva.jpg

Dragica-Ilic-1.jpg
 

vecic

Zaslužan član
Moderator
Poruka
144.976

Manastir Naupara​


Manastir Naupara nalazi se u istoimenom selu na petnaestak kilometara od Kruševca. Na putnom pravcu prema Brusu, skretanjem levo u selu Gornji Stepoš, asfaltni put dužine oko 4 km vodi do dvorišta manastira. Nastavkom puta na račvanju ispred samog manastira stiže se do obližnjeg, lepo uređenog izletišta. Manastir i izletište krajnje su tačke dokle se može stići putem. Alternativni put jednake dužine prolazi kroz pitoma podjastrebačka sela Golovode i Lomnicu.

WnEZICq.jpeg


Naupare je danas ženski manastir i pripada Eparhiji kruševačkoj Srpske pravoslavne crkve. U dvorištu manastira nalazi se crkva posvećena Rođenju Presvete Bogorodice. Crkva je, zajedno sa neposrednom okolinom, stavljena pod zaštitu države 1949. godine, a manastir Naupara utvrđen za nepokretno kulturno dobro od velikog značaja 1979.

5wCPQHZ.jpeg


Legenda kaže da je crkvu izgradio mlađani sin kneza Lazara, budući despot, Stefan Lazarević. Dok se u Kruševcu gradila Lazarica Stefan je, dovlačeći kamen sa Jastrepca, birao najbolje komade za “svoju” crkvu. Kada je knez Lazar kasnije došao da vidi već gotovo zdanje, uzviknuo je u oduševljenju “kako ti na um pade da ga kradom sagradiš”. Otuda, navodno i ime manastira.

Ostale priče o nastanku imena ovog mesta su jednostavnije. Jedna kaže da je izvesno vreme u manastiru bila kovnica novca, pa je narod govorio da se tu prave “nove pare”. Druga govori o tome da se gradnja često prekidala zbog nedostatka novca. Ovo stoga što je Stefan podizao hram bez znanja svoga oca. Glavni izvođači radova, vlaški neimari, tada bi zastajali sa poslom govoreći “naupare” (nema para).

MZUeBmP.jpeg


Tokom istraživačkih radova 1992. otkrivena su dva sloja fragmenata zidnog slikarstva. Vreme izrade živopisa se procenjuje na kraj XIV i početak XV veka. Uočava se i nekoliko manjih scena koje potiču iz XIX veka. U kupoli su postojale predstave proroka, jevanđelista i Hrista Pentokratora (Svedržitelja). Na svodovima i bočnim apsidama bile su raspoređene slike Velikih praznika, a u pevnici Sveti ratnici. U jednom uglu prednjeg dela crkve vidljivi su delovi ktitorske kompozicije. Nad ulazom u naos je predstava Bogorodice sa Hristom.
Postojeći ikonostas potiče iz vremena Miloša Obrenovića i nema veće umetničke vrednosti.
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
271.555
Manastir Draganac

16223739959909_steffffsssasasas.jpg


Manastir Draganac pripada Eparhiji raško-prizrenskoj. Nalazi se blizu mesta Prilepac u istočnom delu Kosova naseljenom pretežno Srbima. Predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture. Jedina je aktivna monaška obitelj u Kosovskom Pomoravlju

Prvi se put spominje u darovnici srpskog kneza Lazara 1381. godine. Manastir, kao i selo koje je postojalo oko manastira dobio je ime po Lazarevoj kćeri Dragani. Po narodnom predanju manastir je podigao Konstantin Nemanjić, sin srpskog kralja Milutina.

Izgrađen je na mestu stare srednjovekovne crkve između 1865. i 1869. godine i posvećen Svetom arhangelu Gavrilu. Izgradnju crkve pomogao je knez Mihailo koji je za tu priliku priložio 100 dukata. U manastiru je ubrzo otvorena i jedna od prvih mesnih škola. Manastirom su do kraja tog veka (1895) upravljali svetovnjaci, pa je zato slabo napredovao. Episkop Dionizije je maja 1900. godine u manastirskom hramu proizveo starog jeromonaha Dionizija za igumana manastira.

Zvona sa zadužbine kneza Lazara posvećene blagovesniku Gavrilu prolamaju se novobrdskim krajem u kosovskom pomoravlju. Svetinja se pominje 1381. godine u vladarevoj povelji o vlastelinstvima Manastira Ravanice.

Ispred manastira se nalazi izvor vode, poznat u narodu po svojim lekovitim svojstvima. U periodu komunističke vlasti manastir je bio opusteo, a u njemu je bilo smešteno sirotište. Manastir je ponovo obnovljen 2008. godine, najviše zaslugama igumana i nastojatelja manastira Kirila. Njega je 2011. godine na tom mestu nasledio iguman Ilarion, poznat još i kao nekadašnji glumac Rastko Lupulović.

462529_draganac7_orig.jpg

zvonik2.jpg
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
271.555
Manastir Svetog Romana

Svetoromanska_lavra.png

Manastir Sveti Roman je jedan od najstarijih srpskih manastira za koje je vezano verovanje o ostvarenju svih dobornamernih želja. Do sada su zabeleženi slučajevi da bolesni uz redovne molitve i post, kućama iz manastira u blizini Kruševca odlaze zdravi i isceljeni.

Manastir datira s početka 9. veka, što znači da je stariji i od Hilandara i od Žiče, Sopoćana, Gračanice i mnogih drugih. „Stolp“ ili manastirski zvonik sa svoja dva zvona je veoma upečatljiva građevina, jedinstvena u celom Pomoravlju.

Sazidan kompletno od kamena u tri nivoa, u prošlosti je služio za lečenje psihičkih bolesnika koji bi u svetom lečilištu boravili svega oko mesec i po dana. Pošto mnogi podaci ne postoje o ovom svetom mestu, samim tim se ne zna ko je sagradio prvobitno zdanje, odnosno ko je glavni ktitor.

Sadašnja manastirska crkva, iako skromnog izgleda i veličine, nije originalno zdanje. Zbog Osmanlija i njihovih pohoda ovo je njeno drugo ili treće zdanje. Uprkos svim poteškoćama, uvek je zidana na istom mestu, iako je više puta rušena, odnosno iz temelja obnavljana.

Manastir je prvobitno izgrađen od kamena, ali je slično mnogim našim svetinjama bio rušen, paljen i pljačkan. Kako bi sprečili bahato ponašanje razbojnika koji su ulazili u crkvu na konjima, tada je odlučeno da svi ulazi budu veoma niski, što je ujedno i glavna karakteristika ovog zdanja. Do sada su zabeleženi slučajevi da bolesni uz redovne molitve i post kućama odlaze zdravi i isceljeni.

Svi koji posete manastir Svetog Romana imaju priliku da se poklone moštima ovog sveca i da mu se obrate za nebesku pomoć. Posetiocima se preporučuje da se, najpre molitvom, a zatim i konzumacijom vode sa izvora za koji se veruje da je sveta, obrate Svetom Romanu za pomoć. Po priči mnogih vernika, ovaj svetac zaista ispunjava sve dobronamerne želje, pa je samim tim „njegov dom“ veoma popularan među turistima.

 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
271.555
Manastir Lešje

Manastir_Lešje.JPG


Manastir Lešje udaljen je desetak kolometara od Paraćina. Nedaleko je od glavnog puta prema Zaječaru. Lešje pripada Eparhiji kruševačkoj. Ime je dobio po leskovoj šumi koja je iskrčena u podnožju brda Baba, koje se naslanja na planinu Rtanj. O istorijatu Lešja svedoče retki pisani izvori koji se čuvaju u ruskom državnom muzeju u Moskvi i na Svetoj gori u Hilandaru.

Lešje je zadužbina župana Vukoslava koji je na svom posedu podigao Bogorodičnu crkvu u periodu između 1355. i 1360. godine i poklonio je manastiru Hilandaru.

Zbog udaljenosti od Svete gore, ovaj metoh Hilandara, vremenom je zapušten pa su se ktitorovi potomci obratili caru Urošu da im manastir Lešje vrati u posed. O tome je odlučivao i sam knez Lazar. Posed je vraćen unuku prvog ktitora starcu Dionisiju, koji je bio iguman manastira 50 godina. Iguman Dionisije bio je brižan prema manastiru i velikoj manastirskoj obitelji pa ga je despot Đurađ Branković odredio kao člana poslanstva da od Sultana mole dozvolu za prenos moštiju Svetog apostola Jevanđeliste Luke iz Grčke u Srbiju. Taj događaj je opisan i svedoči da su mošti svetoga Luke na najsvečaniji način nošene kroz despotovinu i veruje se da su neko vreme ostale i u manastiru Lešje.

Kao i mnoge svetinje iz srednjeg veka i manastir Lešje je u požaru postradao i to do te mere zapusteo, da su mu posle Prvog svetskog rata teško pronađeni temelji.

Našao ih je deda Ivan Marković, koji se, kao zarobljenik u Prvom svetskom ratu, u zarobljeništvu zavetovao da će, ako se živ vrati kući, na tom mestu sagradi crkvicu.

Lesje-manastir-20.jpg


Godine 1924. otkopani su temelji i sagrađena kamena crkvica na tri direka i pokrivena limom.
Prilikom poslednje obnove započete 2004. godine, mala crkvica je sasvim uklonjena i na srednjovekovnim temeljima sagrađen je veći hram kome je dodata i priprata.Obnovljena je i Kula na starim temeljima koju meštani nazivaju Kula Pavla Orlovića - po imenu barjaktara Kneza Lazara.

Kula služi kao zvonik u kome se nalazi 10 zvona, od kojih je jedno izliveno u Srbiji, a devet zvona u ruskoj livnici Vera.
Manastir Lešje podseća na ruske svetinje. Ali kada u posetu manastiru dođu sveštenici iz Rusije, Rumunije ili Grčke - kažu da je graditeljski stil Lešja simbioza stilova svih pravoslavnih svetinja - ruskih, rumunskih, grčkih i srpskih.

U riznici manastira Lešje nalazi se jedna čestica Časnog Krsta Gospodnjeg, delić moštiju jednog od 40 sevastijanskih mučenika i epitrahilj Svetog Jovana Šangajskog. Prilikom osvećenja crkve u časnu trpezu ugrađen je i deo mošti kosovskog velikomučenika Svetog Kneza Lazara.
Iznad manastira Lešje, na steni koju nazivaju Hajdučka, nalazi se posebno osvetljen krst, koji se vidi izdaleka.

Manastir-Lesje.jpg


Pored manastirskih hodnika, uređena je i bašta koja se naziva Bogorodičinom, a voda iz dva izvora temperature 12°C se koristi tokom obreda krštenja. Krštenje se vrši pogruživanjem dece u izvorskoj vodi.
(izvor:RTS)
Poruka je automatski spojena:

 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
271.555
Manastir Vratna

ClipVratna.jpg


Manastir Vratna se nalazi na oko četrdeset kilometara od Negotina a dvadesetak od Brze Palanke.

Manastir je dobio ime po ogromnim, do trideset metara visokim, vratima ili kapijama isklesanim u stenama korita reke Jabuče koja ih je stotinama hiljada godina dubila i oblikovala bez ikakvog alata. Kapija ukupno ima tri i mogu se smatrati za pravo svetsko čudo prirode Božije.
Prve dve kapije, Veliki i Mali prerast, nalaze se na trista metara od manastira, dok se treća, Suvi prerast, nalazi na dva sata hoda uzvodno uz reku.

Manastir posvećen Vaznesenju Gospodnjem osnovao je u trinaestom veku Sveti Nikodim Tismanski, rumunski kaluđer,
koji se podvizavao nedaleko odatle, u jednoj keliji izdubljenoj u vranjanskim stenama.

vratna_2-1024x683.jpg


Vratna nije izbegla sudbinu mnogih drugih srpskih manastira, pa je više puta skrnavljena i rušena, ali i iznova građena i doziđivana. Stoga se malo šta, ili gotovo ništa, ne nalazi danas u prvobitnom obliku. Od fresaka, nazire se još samo glava Hrista Spasa, a pored toga, posebnu svetinju predstavlja čudotvorna ikona Bogorodice za koju se pretpostavlja da je delo ruskih ikonopisaca i da potiče iz sedamnaestog veka.

U drugoj polovini XVIII veka manastir je opusteo. Obnovio ga je Stanko Frajkor, kasniji negotinski oborknez. Turci su ga spalili 1813. godine, nakon sloma Prvog srpskog ustanka, a ponovo ga je podigao Jon Tajkulica, 1837. godine. Poslednji put je manstir obnovljen 1937. godine prilogom koji je dao Milan Ðordevic sa suprugom Perkom iz Metriša. Oba dobrotvora su se zamnošila, a Milan je i sahranjen pored temelja manstira kao monah Varnava.

Iznad manastira, pred samim ulazom u pecinu, u gotovo nepristupacnoj steni, nalaze se ruševine kelije Svetog Nikodima, osnivaca manastira. Sama crkva je niska lada sa malim prozorima. Više puta je rušena i obnavljana i nije sacuvala svoj prvobitni izgled. Vecina ikona u manastiru ima rusko poreklo, a pažnju zaslužuju carske dveri iz XIX veka. Danas je aktivni ženski manastir. Crkva manastira Vratne posvecena je Vaznesenju Gospodnjem (Spasovdan).

20180523_10376.jpg
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
271.555
Manastir Vraćevšnica

WhatsApp-Image-2020-12-16-at-16.04.49-1.jpg


Manastir Vraćevšnica se nalazi u opštini Gornji Milanovac u Moravičkom okrugu, oko 20 km od Gornjeg Milanovca, na putu za Kragujevac, pored istoimenog sela, na južnoj strani Rudnika, u dolini Vraćevšničke reke, opkoljen šumom, tako da se ne primećuje dok mu se sasvim ne približite. Sagrađen je 1428/29. godine, a sagradio ga je Radič Postupović, srpski vlastelin koji je živeo u vreme vladavine despota Stefana Lazarevića, visoki čelnik i sin gružanskog vojvode Milutina. Izgradnja manastira je bila velika zahvalnica Bogu zbog toga što su se po predanju meštani obližnjeg sela odnosno gore pomenutog sa Kosovskog boja vratili živi i zdravi. Crkva u krugu manastira, posvećena je Svetom Đorđu.

Konak_u_manastiru_Vraćevšnica.jpg


Prvi podatak iz turskog vremena potiče tek iz 1579. i odnosi se na obnovu razrušene Vraćevšnice za vreme rudničkog mitropolita Diomidija. Ponovno stradanje doživljava 1682. Obnovljena je iz temelja 1737, za vreme igumana Mihaila. Nekoliko puta je zapusteo i stradao, pa je zatim obnavljan. Godine 1842. sagrađen je zvonik na zapadnoj strani manastira. Konačno je obnovljen od strane Kneza Miloša Obrenovića 1860. godine.

Vraćevšnica je dugo bila, ne samo važan politički, već i kulturni centar čitavog kraja. U manastiru je radila jedna od prvih škola u ovom delu Srbije. NJu je osnovao arhimandrit Milentije Pavlović. Godine 1826. ovde je bilo 12 đaka i jedan učitelj, Simeon Zorić, rodom iz Austrije, koga je plaćao arhimandrit.

Manastir_Vracevsnica,_Srbija.jpg


Manastir je imao burnu istoriju. Vožd Karađorđe često je dolazio u Vraćevšnicu. Godine 1812. sazvao je skupštinu u manastiru u vezi Bukureštanskog mira. Skupu je prisustvovao i izaslanik ruskog cara Aleksandra Prvog, koji je voždu i drugim narodnim starešinama podelio ruske ordene. U proleće 1818. knez Miloš je u Vraćevšnici sazvao narodnu skupštinu i na njoj odredio Kragujevac za srpsku prestonicu. Kraj crkve Svetog Đorđa, nalazi se grob Miloševe majke, u narodu poznate kao baba Višnja. Nedaleko odatle, Miloš je podigao konak za dušu svoje majke.

Jednobrodna crkva izvedena je pod uticajem spomenika Raške škole. Oltarska apsida, zasvedena polukalotom, spolja je petostrana, a iznutra polukružna. Naos i priprata su natkriveni poluobličastim svodom, dok se iznad spoljne priprate uzdiže visoko osmostrano kube. Fasade su obložene tesanim blokovima ružičastog peščara i ukrašene plitkim pilastrima, između kojih su slepe polukružne arkade na bogato profilisanim konzolama. Friz arkadica teče duž cele građevine. Sačuvan živopis iz 1737. rad je grupe zografa na čelu sa Andrejom Andrejevićem. Slikana dekoracija ikonostasne pregrade pripisuje se različitim autorima iz osamnaestog i devetnaestog veka. Jedino je zograf Stavro ostavio svoj potpis 1754. na ikoni Bogorodice iz najviše zone ikonostasa.
U manastirskoj riznici čuvaju se značajni predmeti, među kojima se ističu ikone, delovi nameštaja porodice Obrenović, portet kneza Miloša, rad čuvenog slikara Djure Jakšića, bakropisna ploča sa predstavom manastira iz osamnaestog veka.
Konzervatorskim radovima od 1965. do 1971. obuhvaćeni su konaci Radiča Postupovića i kneza Miloša. Radovi na crkvi i Baba Višnjinom spomeniku izvedeni su 1971–74, tokom 2002. slikarsko-konzervatorski radovi na delu zidnog slikarstva u naosu, a 2005. sanacija trotoara oko crkve.

Blagoslovom Svetog Vladike Nikolaja, na ovom mestu je 1949. godine osnovan ženski manastir. Prva igumanija bila je mati Ana, koja je, uz Božju pomoć, za organizaciju manastirskog života preuzele model iz Ravanice, od mati Jefimije. I danas se u Vraćevšnici redovno pominje ime mati Ane, čijim se uzornim podvižanjem i mudrošću vode monahinje.

Danas je manastir ženski i o njemu brinu monahinje. Život u Vraćevšnici je, možda, malo drugačiji nego u drugim ženskim manastirima. Sve što ima od namirnica, plod je rada sestara. Kaluđerice iz ovog manastira su poznate po pravljenju izvanrednog meda. Posvećenost Gospodu Bogu i srdačno gostoprimstvo prema svakom gostu glavna su čuvenja Vraćevšnice danas. Ovde utehu i blagost Božju pronalaze mnogi.
(preuzeto s sajta manastiri-crkve)
 

vecic

Zaslužan član
Moderator
Poruka
144.976
Manastir Presvete Bogorodice Visočka Ržana kod Pirota

U podnožju planine Rudine, na desnoj obali Visočice, iza Visočke Ržane ka Brlogu, na nadmorskoj visini od 1094m. je manastir Svete Bogorodice, u narodu poznatiji kao Ržanski manastir ili Vavedenje…”’’Crkva je sagrađena od kamena peščara. Krov je dvoslivni i pokriven crepom. Na njemu je pravilno osmougaono kube. Na istočnoj strani crkve, kraj apside, urezana je 1853. godina, što je verovatno godina obnove crkve. Sudeći prema zapisu Mite Rakića, koji je manastir posetio 1878. godine prvi ili stariji objekat su zapalile krdžalije, na putu za Sofiju u vreme Karađorđa, što upućuje na zaključak da je Ržanski manastir 1853. godine obnovljen na ruševinama starijeg hrama. Da bi sagradili crkvu, meštani su Turcima morali dati 700 groša…”

rzXL53N.jpeg


”…Crkva manastira Svete Bogorodice u Visočkoj Ržani nije živopisana. Ikonostas je iz 19. veka, ukrašen je biljnim ornamentima, a u gornjem delu ima petnaestak ikona, rađenih između 1855 -1862. godine…”
”…Stotinak metara od crkve je i sada prizemni konak i u blizini nekadašnjeg starog takođe paljenog konaka. Manastirski konak je okružen kompleksom četinarskih šuma i skoro je potpuno izolovan od saobraćajnice i obližnjeg izletišta, u gotovo netaknutom planinskom ambijentu…”Manastirska slava je Mala Gospojina, 21. septembra.Manastir Svete Bogorodice u Visočkoj Ržani je pod zašitom države od 1984. godine.
tTF6HAo.jpeg
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
271.555
Manastir Sestroljin

Clip.jpg


Manastir Sestroljin pripada Braničevskoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve i nalazi se na samom ulazu u selo Poljana, na magistarlnom putu Požarevac-Svilajnac. Crkva posvećena Vaznesenju Hristovom sagrađena je 1893. godine u neposrednoj blizini kapele nad izvorom lekovite vode po kome ovaj kompleks nosi naziv. Manastirska crkva je proglašena za nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture.

sestroljin5.jpg


Za izgradnju ovog i još tri manastira u ovom kraju vezana je legenda opevana u narodnoj pesmi „Bog nikom dužan ne ostaje“. Prema ovoj legendi srpska vlastela Pavle i Radul Radić su 1375. godine mučenički usmrtili svoju sestru Jelicu, vezavši je konjima za repove i razapevši na četiri strane. Ljubomorna Pavlova žena nepravedno je optužila svoju zaovu Jelicu za ubistvo njenog deteta, zbog čega su je braća kaznila strašnom smrću. Prema predanju na mestu gde je palo njeno telo, braća su u znak pokajanja podigla manastir Zaovu, gde je pala brada sagrađen je manastir Bradača, na mestu gde su pale oči podignut je Sestroljin, a tamo gde je pala ruka izgrađena je Rukumija.

Crkva-Sv-Vaznesenja-(11)_1386873018.jpg

Prema arhitektonskom sklopu crkva pripada tipu jednobrodne građevine bez kupole. Pravougaone je osnove sa jednom prostranom oltarskom apsidom na istoku i dve manje bočne pevničke konhe. Unutrašnjost crkve prostorno je podeljena na oltar i naos. Zasvedena je poluobličastim svodom koji se oslanja na bočne zidove hrama. Dvoslivan krov nekada je bio pokriven biber crepom, ali je kasnije promenjen. Fasade crkve su jednostavno obrađene, bez arhitektonske i dekorativne plastike, samo sa profilisanim krovnim vencem. Zapadna fasada je oživljena stepenovanjem masa oko portala iznad koga se nalazi dekorativna kamena rozeta sa centralnim floralnim motivom i osam ljiljana.
Ikonostas je iz vremena izgradnje hrama i rađen je u duhu klasicizma sa bogatim baroknim duborezom. Na njemu je dvadeset i osam ikona raspoređenih u tri zone. Ikone su rađene u duhu romantizma i sve pripadaju istoj slikarskoj radionici.
Poruka je automatski spojena:

Crkva-Sv-Vaznesenja-13_1386873021.jpg

sestroljin_manastir.jpg
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
271.555
Manastir Lelić

Lelić-4.jpg


Hram koji se nalazi u istoimenom selu nadomak Valjeva u narodu je poznat kao srpski Ostrog.
Razlog tome jeste to što ovaj manastir isceljuje i dušu i telo, isto kao i Ostrog u Crnoj gori, manastir Svetog Vasilija.

Rodno je mesto i zadužbina vladike Nikolaja Velimirovića i njegovog oca Dragomira, a u kripti manastira čuvaju se njegove mošti,
koje vernici imaju priliku da celivaju nedeljom. Tu su i lične stvari vladike i njegova bogoslovska tumačenja, koja se čuvaju u muzeju u sklopu manastira.

Čitav izgled spolja i iznutra osmislio je lično vladika Nikolaj i od tada se ništa nije menjalo u izgledu manastira i crkve.
U porti se nalazi i veliki zvonik i crkveni dom, a tu je i zanimljiv "posao" kojim se bave monasi, na čelu sa igumanom manastira Avakumom.

Lelić-2-1.jpg


Naime, oni već 50 godina prave med, koji važi za najukusniji med u celoj Srbiji. Monasi prave bagremov,
livadski i šumski med, kao i med sa koprivom, a po njihov proizvod dolaze ljudi iz cele Srbije.

Da li je u pitanju to što se pčele čuvaju u potpuno čistoj sredini netaknute prirode ili to što ih monasi neguju
sa puno ljubavi i vere, svako ko je probao tvrdi da je to zaista najlepši med koji su ikada probali.

Lelić-5.jpg

(kurir/vikipedija)
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
271.555
Manastir Sase

Manastir Svete Trojice je manastir Srpske pravoslavne crkve. Nalazi se u Sasama, od Bratunca udaljen 13 kilometara, na regionalnom putu Bratunac-Skelani. Smješten je u neposrednoj blizini antičkog lokaliteta Domavija.Nedugo nakon osamostaljenja Srpske Pravoslavne Crkve 1219. godine, kralj Uroš Prvi Nemanjić na području starog rudarskog naselja podiže zadužbinu - manastir Sase.Ovo je jedan od najstarijih srpskih manastira koji će zajedno sa svojom Mitropolijom srebreničkom ubrzo postati i kolijevka pravoslavlja u Bosni.

sase.jpg


Manastir je sagrađen 1242. godine i bio je metoh /imanje/ manastira Hilandara. Zadužbina je Uroša Nemanjića, čiji je krst dugo čuvan u ovom manastiru.
S obzirom da se manastir nalazi na području koje je još u doba Rimljana bilo poznato po bogatim nalazištima srebra, olova i cinka, smatra se da je podignut iz religioznih potreba pravoslavnih radnika u rudnicima ovoga kraja. Turskim osvajanjem Bosne zapustili su rudnici i rudarska naselja a sa njima i manastir Sase.

Gotovo 400 godina su temelji nekadašnjeg manastirskog hrama bili prekriveni naslagom zemlje, zaborava i neznanja. Tek 1858. godine saški rudari su otkopali manastirske temelje i na njima sagradili novu crkvu, koju su prema Đorđu Beatoviću posvetili svetom apostolu Petru. Ova crkva je preko 100 godina služila kao parohijska i to u najdužem periodu kao bratunačka. Temelji i zidove crkve u Sasama iskopani su i obnovljeni 1850. godine

20170604140038_238248.jpg


Iako Srebrenica doživljava potpuni procvat za vrijeme despota Stefana Lazarevića, otomanskim osvajanjima Bosne manastir biva prekriven zemljom i zaboravom.Proći će četiri neslavna vijeka do novog plamena svijeće koji pale saški rudari 1858. godine otkopavanjem temelja starog hrama.
Svoje tragove na ovom području ostavilo je i Rimsko carstvo.

026180.jpg

(vikipedija)
Poruka je automatski spojena:

Manastir_Sase.JPG
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
271.555
Manastir Beška

Manastir Beška je manastir Srpske pravoslavne crkve iz 14. veka. Pripada Mitropoliji crnogorsko-primorskoj.

Smešten je na istoimenom ostrvu Beška u Skadarskom jezeru. Manastirski hram posvećen Svetom Georgiju, zadužbina je Đurađa II Stracimirovića-Balšića, a hram posvećen Blagovestima zadužbina je njegove žene Jelene Balšić, kćeri kneza Lazara, kako stoji na ktitorskom natpisu iz 1438. godine.

Za manastir je duhovnik Nikon Jerusalimac napisao knjigu duhovnog rukovođenja, poznatu pod nazivom Gorički zbornik. Bogorodičinu crkvu je početkom veka obnovio kralj Nikola za zdravlje supruge Milene i posvetio je Pokrovu Presvete Bogorodice, pošto Gorički zbornik još nije bio poznat. U Bogorodičinom hramu nalazi se njen grob.

U crkvi su sahranjeni i njeni ktitori Đurađ II i Jelana Balšić.
3aa86c50e5024044a0f0a814b3ef6273.jpg

2016-08-07.jpg
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
271.555
Manastir Nikolje

manastir-nikolje-istorija.jpg


Manastir Nikolje je podignut ispod litica Kablara, na obali Zapadne Morave i to je najstariji hram među Ovčarsko-kablarskim manastirima.
Ne zna se kada je tačno osnovan manastir ni ko je bio ktitor. Pretpostavlja se da je podignut krajem XIV ili početkom XV veka.

Prvi pisani pomen manastira je 1476. godine u turskom popisu. Arhitektura manastira je jednostavna i crkva je skromnih dimenzija, jednobrodna građevina, bez kupole. Ovo je jedini manastir u klisuri koji je ostao sačuvan u svom skoro autentičnom obliku, što mu daje posebnu važnost i značaj.

Naos crkve je živopisan 1587. godine, a priprata 1637.godine. Crkva je mračna, jer postoji mali broj veoma uskih prozora.
Scena Premudrost sazida sebi hram, kompozicija složene ikonografije, koja se nalazi u naosu, postoji samo još na tri meta u pravoslavnom hrišćanstvu.

U Nikolju je nekada živeo veliki broj monaha i ovde se obavljala značajna prepisivačka delatnost. Posle Prvog srpskog ustanka utočište u manastiru je pronašao knez Miloš Obrenović sa porodicom, kada se krio od Turaka. On je 1817. godine sagradio konak koji se i danas nalazi u porti manastira.

Drugi svetski rat je ostavio veliki trag na Nikolje, bilo je puno iskušenja, ali je manasir opstao.

Manastir Nikolje ima najbogatiju riznicu od svih ovčarsko-kablarskih manastira. Najvrednija ikona u riznici manastira Nikolja je Bogorodica Strasna, iz XVI veka. Karansko jevanđelje, nastalo 1608. godine, jedna od najznačajnijih rukopisnih knjiga u srpskoj kulturi, iz XVII veka. U manastiru se nekada nalazilo Nikoljsko jevanđelje, koji potiče iz XIV veka i koje je kasnije za vreme Prvog svetskog rata nestalo i pronađeno tek nakon Drugog svetskog rata u Dablinu, u Irskoj. U manastirskoj riznici čuva se više pečata umetničke izrade iz XVI i XVII veka.

manastir-nikolje-ovcar-banja.jpg
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
271.555
289.jpg


Manastir Sveta Trojica iz 16. veka smatra se najlepšim među manastirima Ovčarsko-kablarske klisure. Crkva je zidana u srpsko-vizantijskom stilu,
a na centralni deo manastira naslanjaju se oltarski prostor pravougaone pevnice i petostrana apsida, dok se vertikalno ukrštena kupola oslanja na četiri pilastra.

Severno od crkve nalazi se konak s podrumom od lomljenog kamena, značajno svedočanstvo narodnog graditeljstva.
Freske unutar Sv. Trojice očuvane su u fragmentima te ovde možete videti samo dve freske iz prve polovine 17. veka.

Crkva manastira Svete Trojice je po svojoj arhitekturi najlepši hram u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri, smešten na jugozapadnim šumovitim padinama ManastirSveta TrojicaOvčara. Nije utvrđeno ko je podigao manastir, ni kada se to desilo. Na osnovu dosadašnjih saznanja koji se oslanjaju na turske popise, ovaj manastir potiče iz druge polovine XVI veka. I ovaj manastir je pretrpeo stradanja krajem XVII veka, kao i ostali manastiri u Srbiji. Crkva manastira Svete Trojice je jednobrodna građevina sa pravougaonim pevnicama i kupolom iznad središnjeg dela crkve, razvijenim oltarskim prostorom na istočnoj i pripratom na zapadnoj strani, dozidanom posle izgradnje naosa. Ona svojim opštim sklopom i proporcijama predstavlja ne samo najznačajniji arhitektonski spomenik u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, već je jedno od najlepših graditeljskih ostvarenja sa kraja XVI veka u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Manastir je muški.

manastir-svete-trojice.jpg
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.