Gojko G
Početnik
- Poruka
- 7
Мој мали допринос овом дивном форуму са снимцима Манастира из дрона.
За почетак Фрушкогорски Манастири 1 део::
За почетак Фрушкогорски Манастири 1 део::
-
- Popularno:
- Sve više Kirgistanaca u Srbiji
- Detalji teške saobraćajke na Novom...
- Ćaci ili blokaderi
- Kina uvela nova pravila za influensere:...
- Mini suknje i natezanje
- Hepi protiv Vučića?
- Izdao Kosovo, izdao Republiku Srpsku...
- Milomir Marić dao otkaz na Happy...
- Da li bi ovakav antinacionalizam mogao...
- Brkovi su ponovo u modi
Gojko G
Početnik
- Poruka
- 7
Фрушкогорски Манастири 2 део::
- Poruka
- 399.260
Manastir Soderce
Manastir je smešten u Sodercu kod Vranju.Posvecen je Svetom Simeonu Stolpniku.
Na osnovu Hilandarske povelje saznajemo da je za vreme vladavine svetog kralja Stefana Dečanskog, sazidao knez Baldovin. Položaj manastira znatno iznad sela, uz planinski potok, i njegove za - padnim zidom uz stenu priljubljene crkve mogao bi ukazivati na staro kultno mesto. Iako se na osnovu predanja govori o srednjovekovnom poreklu manastira, ono što se ovde danas vidi rezultat je temeljite obnove izvedene 1871. godine. Kako je u vranjskoj okolini sačuvano mnoštvo crkava upravo iz tog perioda, zajedničke odlike nalazimo sa arhitekturom postojećeg manastirskog hrama. Prilagođena konfiguraciji terena, crkva ima glavni ulaz s juga, kome prethodi drveni trem, i još jedan s severne strane
Renoviran je 1990. godine.
Manastir je smešten u Sodercu kod Vranju.Posvecen je Svetom Simeonu Stolpniku.
Na osnovu Hilandarske povelje saznajemo da je za vreme vladavine svetog kralja Stefana Dečanskog, sazidao knez Baldovin. Položaj manastira znatno iznad sela, uz planinski potok, i njegove za - padnim zidom uz stenu priljubljene crkve mogao bi ukazivati na staro kultno mesto. Iako se na osnovu predanja govori o srednjovekovnom poreklu manastira, ono što se ovde danas vidi rezultat je temeljite obnove izvedene 1871. godine. Kako je u vranjskoj okolini sačuvano mnoštvo crkava upravo iz tog perioda, zajedničke odlike nalazimo sa arhitekturom postojećeg manastirskog hrama. Prilagođena konfiguraciji terena, crkva ima glavni ulaz s juga, kome prethodi drveni trem, i još jedan s severne strane
Renoviran je 1990. godine.
- Poruka
- 399.260
Manastir Mrtvica
Manastir „Bogorodičino uspenje“se nalazi u selu Mrtvica, 14 kilometara od Vladičinog Hana, na izlazu iz Grdeličke klisure. Smešten je na platou jedva širem od samog manastira sa kojeg se pruža veličanstven i nezaboravan pogled na okolinu. Građevina je neobična zbog raznolikosti oblika i graditeljskih faza. Unutrašnjost je oslikana u vizantijskom stilu.
Prema kazivanjima sveštenika manastir je sagrađe krajem V ili početkom VI veka. Sagradili su je car Konstantin i carica Jelena. Ipak procvet je doživeo u doba Nemanjića od XII do XV veka. Negde je zabeleženo da su se u to vreme brojni srpski vitezovi pričešćivali baš u ovom manastiru, a ceo ovaj kraj nazivan je svetionikom pravoslavlja jer su tu bila smeštena tri manastira u kojima je bilo više od 1000 monaha.
Manastir “Bogorodično uspenje” u Mrtvici postavljen je pravilno u pravcu istok-zapad i predstavlja jednobrodnu trikonhalnu građevinu bez kupole. Duž cele južne, zapadne i dela severne strane građevine je trem od masivnih kamenih stubova. U manastir se ulazi sa zapada kroz mala drvena vrata iznad kojih je u niši predstava Bogorodice sa Hristom. Iako je malih dimenzija unutrašnjost manastira sastoji se od priprate, naosa i oltarskog prostora. Prema izgledu naos pripada vizantijskom graditeljstvu XV veka, priprata je po svemu sudeći iz XVII veka i veruje se da je manastir svoj konačan oblik dobila XIX veku.
Istočni deo spolja i iznutra završava se polukružnom apsidom koja je osvetljena malim prozorom i rozetom postavljenom iznad. Veći deo krova je od kamenih ploča dok se samo iznad južnog dela trema nalazi crep. Uz crkvu, na zapadnoj strani je zvonik, podignut zahvaljujući darodavcima.
Manastir „Bogorodičino uspenje“se nalazi u selu Mrtvica, 14 kilometara od Vladičinog Hana, na izlazu iz Grdeličke klisure. Smešten je na platou jedva širem od samog manastira sa kojeg se pruža veličanstven i nezaboravan pogled na okolinu. Građevina je neobična zbog raznolikosti oblika i graditeljskih faza. Unutrašnjost je oslikana u vizantijskom stilu.
Prema kazivanjima sveštenika manastir je sagrađe krajem V ili početkom VI veka. Sagradili su je car Konstantin i carica Jelena. Ipak procvet je doživeo u doba Nemanjića od XII do XV veka. Negde je zabeleženo da su se u to vreme brojni srpski vitezovi pričešćivali baš u ovom manastiru, a ceo ovaj kraj nazivan je svetionikom pravoslavlja jer su tu bila smeštena tri manastira u kojima je bilo više od 1000 monaha.
Manastir “Bogorodično uspenje” u Mrtvici postavljen je pravilno u pravcu istok-zapad i predstavlja jednobrodnu trikonhalnu građevinu bez kupole. Duž cele južne, zapadne i dela severne strane građevine je trem od masivnih kamenih stubova. U manastir se ulazi sa zapada kroz mala drvena vrata iznad kojih je u niši predstava Bogorodice sa Hristom. Iako je malih dimenzija unutrašnjost manastira sastoji se od priprate, naosa i oltarskog prostora. Prema izgledu naos pripada vizantijskom graditeljstvu XV veka, priprata je po svemu sudeći iz XVII veka i veruje se da je manastir svoj konačan oblik dobila XIX veku.
Istočni deo spolja i iznutra završava se polukružnom apsidom koja je osvetljena malim prozorom i rozetom postavljenom iznad. Veći deo krova je od kamenih ploča dok se samo iznad južnog dela trema nalazi crep. Uz crkvu, na zapadnoj strani je zvonik, podignut zahvaljujući darodavcima.
vecic
Starosedelac
- Poruka
- 152.877
МАНАСТИР ЈАШУЊА - ГОЛЕМА ЊИВА
На обронцима Суве Планине, у селу Јашуња недалеко од Лесковца, налази се манастир светог Јована Крститеља. Манастирски храм подигнут је 1517. године на темељима старијег храма из немањићког периода, а подигао је Андроник Кантакузин са браћом. Породица Кантакузин била је у блиским родбинским везама са последњим потомцима деспотске лозе Бранковића. Црква је једнобродна, са полуобличастим сводовима и тремом са западне стране. Храм је у потпуности живописан, а најстарије фреске, насликане су 1524. године захваљујући извесном Петру из Софије. Ове фреске налазе се у наосу. Фреске у средњој зони нартекса насликане су касније, око 1584. године, када је и осликана западна фасада.
Манастир је неколико пута страдао од Турака, па је због тога често обнављан и преправљан. Манастирска Црква је обновљена 1693. године, када је надзидана и промењена кровна конструкција. Тада је насликан нови живопис, који је у потпуности прекрио стари, а ктитори живописа били су Роман и поп Живко. Манастир је тешко страдао у време Првог и Другог српског устанка, али је убрзо обновљен.Последње радове на фрескама, извео је 1902. године фрескосликар из Велеса, Јаков, уз помоћ сина Ђорђа, задржавајући првобитни распоред композиција. Археолошки, архитектонски и живописни конзерваторски радови су изведени у периоду од 1986. до 1987. године.
Након Октобарске револуције, двадесетих година XX века у манастир се насељавају руски монаси, када почиње материјална и духовна обнова ове светиње. Након Другог светског рата, доласком нове власти, 1952. године манастиру је одузета сва имовина.
21. маја 1986. године манастир је стављен под заштиту Државе, под редним бројем СК 210, као споменик културе од великог значаја. 2006. године започета је нова обнова манастира, када је подигнут нови конак, звоник и ограда око манастира.
На обронцима Суве Планине, у селу Јашуња недалеко од Лесковца, налази се манастир светог Јована Крститеља. Манастирски храм подигнут је 1517. године на темељима старијег храма из немањићког периода, а подигао је Андроник Кантакузин са браћом. Породица Кантакузин била је у блиским родбинским везама са последњим потомцима деспотске лозе Бранковића. Црква је једнобродна, са полуобличастим сводовима и тремом са западне стране. Храм је у потпуности живописан, а најстарије фреске, насликане су 1524. године захваљујући извесном Петру из Софије. Ове фреске налазе се у наосу. Фреске у средњој зони нартекса насликане су касније, око 1584. године, када је и осликана западна фасада.
Манастир је неколико пута страдао од Турака, па је због тога често обнављан и преправљан. Манастирска Црква је обновљена 1693. године, када је надзидана и промењена кровна конструкција. Тада је насликан нови живопис, који је у потпуности прекрио стари, а ктитори живописа били су Роман и поп Живко. Манастир је тешко страдао у време Првог и Другог српског устанка, али је убрзо обновљен.Последње радове на фрескама, извео је 1902. године фрескосликар из Велеса, Јаков, уз помоћ сина Ђорђа, задржавајући првобитни распоред композиција. Археолошки, архитектонски и живописни конзерваторски радови су изведени у периоду од 1986. до 1987. године.
Након Октобарске револуције, двадесетих година XX века у манастир се насељавају руски монаси, када почиње материјална и духовна обнова ове светиње. Након Другог светског рата, доласком нове власти, 1952. године манастиру је одузета сва имовина.
21. маја 1986. године манастир је стављен под заштиту Државе, под редним бројем СК 210, као споменик културе од великог значаја. 2006. године започета је нова обнова манастира, када је подигнут нови конак, звоник и ограда око манастира.
vecic
Starosedelac
- Poruka
- 152.877
Manastir Poganovo
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, nalazi se manastir posvećen svetom Jovanu Bogoslovu.
Manastir Poganovo podignut je krajem 14. veka (1395. godine) a živopisan je bogatim tematskim programom tek sto godina kasnije, tačnije 1499. godine. Osnovao ga je i podigao srpski plemić Konstantin Dejanović Dragaš, sestrić cara Dušana.
Sve do 1927. godine, klanac reke Jerme je bio u potpunosti neprohodan. Zahvaljujući tome, manastir je ostao neoštećen kroz vekove.
Manastir Poganovo, sa crkvom posvećenom Svetom Jovanu Bogoslovu, jedan je od najvećih i najvrednijih spomenika srpske srednjovekovne kulture. Osnova odlično očuvane poganovske crkve malih je dimenzija. Jednobrodna je, sa dve bočne apside i podseća na trolisnu detelinu, noseći posebne odlike moravske arhitekture. Crkva manastira Poganovo građena je od slojeva kamena i cigle. Iznad centralnog dela naosa manastira je sedmostrano kube, a na zapadnoj strani kula-zvonik.
Manastir Poganovo su 1499. godine oslikali umetnici iz severne Grčke, i ti prikazi se ubrajaju među najviša slikarska ostvarenja toga doba na Balkanu. Freske manastira Poganovo obuhvataju scene i kompozicije Velikih praznika, Učenja svetih otaca, prizora iz Bogorodičinog života, Hristovo stradanje, likove srpskih svetitelja, balkanskih anahoreta i apostola, koji opisuju identitet kulta svetitelja.
Oko crkve manastira Svetog Jovana Bogoslova u Poganovu nalazi se nekoliko ekonomskih objekata izgrađenih u orijentalnom stilu, koji se izuzetno skladno uklapaju u tišinu celokupnog manastirskog kompleksa. U manastiru Poganovu je do Prvog svetskog rata čuvana takozvana dvostruka ikona ‒ dvostrana ikona sa likovima Bogorodice i Jovana Bogoslova, koja predstavlja jednu od najlepših srednjovekovnih ikona s kraja 15. veka. Bila je poklon carice Jelene, žene vizantijskog cara Manojla II Paleologa (1391‒1425), u znak sećanja na oca Konstantina Dejanovića.
Spokojnom duhu manastira Poganovo značajno doprinosi njegovo veličanstveno lepo i mirno prirodno okruženje od čije lepote zastaje dah, što njegove posetioce opredeljuje da mu opet dođu u posetu.
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, nalazi se manastir posvećen svetom Jovanu Bogoslovu.
Manastir Poganovo podignut je krajem 14. veka (1395. godine) a živopisan je bogatim tematskim programom tek sto godina kasnije, tačnije 1499. godine. Osnovao ga je i podigao srpski plemić Konstantin Dejanović Dragaš, sestrić cara Dušana.
Sve do 1927. godine, klanac reke Jerme je bio u potpunosti neprohodan. Zahvaljujući tome, manastir je ostao neoštećen kroz vekove.
Manastir Poganovo, sa crkvom posvećenom Svetom Jovanu Bogoslovu, jedan je od najvećih i najvrednijih spomenika srpske srednjovekovne kulture. Osnova odlično očuvane poganovske crkve malih je dimenzija. Jednobrodna je, sa dve bočne apside i podseća na trolisnu detelinu, noseći posebne odlike moravske arhitekture. Crkva manastira Poganovo građena je od slojeva kamena i cigle. Iznad centralnog dela naosa manastira je sedmostrano kube, a na zapadnoj strani kula-zvonik.
Manastir Poganovo su 1499. godine oslikali umetnici iz severne Grčke, i ti prikazi se ubrajaju među najviša slikarska ostvarenja toga doba na Balkanu. Freske manastira Poganovo obuhvataju scene i kompozicije Velikih praznika, Učenja svetih otaca, prizora iz Bogorodičinog života, Hristovo stradanje, likove srpskih svetitelja, balkanskih anahoreta i apostola, koji opisuju identitet kulta svetitelja.
Oko crkve manastira Svetog Jovana Bogoslova u Poganovu nalazi se nekoliko ekonomskih objekata izgrađenih u orijentalnom stilu, koji se izuzetno skladno uklapaju u tišinu celokupnog manastirskog kompleksa. U manastiru Poganovu je do Prvog svetskog rata čuvana takozvana dvostruka ikona ‒ dvostrana ikona sa likovima Bogorodice i Jovana Bogoslova, koja predstavlja jednu od najlepših srednjovekovnih ikona s kraja 15. veka. Bila je poklon carice Jelene, žene vizantijskog cara Manojla II Paleologa (1391‒1425), u znak sećanja na oca Konstantina Dejanovića.
Spokojnom duhu manastira Poganovo značajno doprinosi njegovo veličanstveno lepo i mirno prirodno okruženje od čije lepote zastaje dah, što njegove posetioce opredeljuje da mu opet dođu u posetu.
- Poruka
- 53.625
Manastir Mileševa
Manastir Mileševa ima izuzetan ugled i značaj i u svim srpskim srednjovekovnim izvorima pominje se kao „veliki manastir“ i u crkvenoj hijerarhiji manastira Srbije zauzima drugo mesto, odmah posle Studenice.
Manastir Mileševa je zadužbina kralja Vladislava iz treće decenije XIII veka. Crkva Vaznesenja Hristovog je građevina raške stilske škole. Ishodište svetosavskog kulta Mileševa je postala nakon prenošenja moštiju sv. Save iz Trnova.
Mileševski Beli anđeo na grobu Hristovom predstavlja remek delo srpske i evropske umetnosti XIII veka.
Mileševa je bila druga po rangu, među svim srpskim manastirima, odmah posle Studenice. U njemu je 1377.god. krunisan za kralja Bosne i Srbije Stefan Tvrtko Kotromanić, dok je 1466. godine Stefan Vukčić Kosača uzeo titulu “hercega Sv.Save“.
Veliku popularnost u narodu manastir je stekao1236. godine, kada je ovamo preneto telo Svetog Save iz Trnova. U 15. veku Mileševa je bila sedište dabrobosanskih episkopa. Turci su više puta Mileševu harali i spaljivali, ali se relativno brzo oporavljala zahvaljujući svom ugledu, ali i pomoći naroda, rumunskih, vlaških i moldavskih kneževa, ruskih careva i velikodostojnika. Pored ostalog u Mileševi je u 16. veku radila štamparija, nabavljena u Veneciji, nepun vek nakon Gutenbergove. U velikom požaru 1782.god. izgorele su manastirske ćelije i sve ikone koje su u manastiru čuvane. Mileševa je imala dve velike obnove: prvu za vreme patrijarha Makarija Sokolovića i drugu 1863.god., kada je crkva dobila današnji izgled.
Mileševa je mauzolej Svetog Save, galerija srednjovekovnog srpskog slikarstva i kolevka štamparstva. Najveće blago Mileševe predstavljaju delimično očuvane freske, koje se ocenjuju kao vrh vizantijskog slikarstva 13.veka. Artur Evans je u Mančester gardijanu od 1. septembra 1883.god. napisao da ništa što je Đoto stvorio ne može se porediti sa lepotom Anđela iz Mileševe, kojim se zapravo Evropa putem satelita predstavila Americi sredinom 20.veka. Pored Belog anđela u Mileševi se nalazi prikaz autentičnog lika Sv.Save, Bogorodica iz Blagovesti.
FRESKA BELOG ANĐELA
Prijepolje je nicalo i razvijalo se pod krilima i budnim okom Belog anđela mileševskog. Ova freska kojom se putem prve satelitske slike koja je preletela Atlantik 23. jula 1962. godine pred Novim svetom podičila „stara dama“ Evropa, postao je zaštitni znak na jugozapadu Srbije. Beli Anđeo je najsjajnija freska u veličanstvenoj galeriji srednjovekovnog freskoslikarstva, smeštenoj pod kupolama mauzoleja svetog Save, manastira Mileševe.
Manastir Mileševa nalazi se na oko 70 km od Zlatibora, na teritoriji opštine Prijepolje, iznad klisure Mileševke.
Manastir Mileševa ima izuzetan ugled i značaj i u svim srpskim srednjovekovnim izvorima pominje se kao „veliki manastir“ i u crkvenoj hijerarhiji manastira Srbije zauzima drugo mesto, odmah posle Studenice.
Manastir Mileševa je zadužbina kralja Vladislava iz treće decenije XIII veka. Crkva Vaznesenja Hristovog je građevina raške stilske škole. Ishodište svetosavskog kulta Mileševa je postala nakon prenošenja moštiju sv. Save iz Trnova.
Mileševski Beli anđeo na grobu Hristovom predstavlja remek delo srpske i evropske umetnosti XIII veka.
Mileševa je bila druga po rangu, među svim srpskim manastirima, odmah posle Studenice. U njemu je 1377.god. krunisan za kralja Bosne i Srbije Stefan Tvrtko Kotromanić, dok je 1466. godine Stefan Vukčić Kosača uzeo titulu “hercega Sv.Save“.
Veliku popularnost u narodu manastir je stekao1236. godine, kada je ovamo preneto telo Svetog Save iz Trnova. U 15. veku Mileševa je bila sedište dabrobosanskih episkopa. Turci su više puta Mileševu harali i spaljivali, ali se relativno brzo oporavljala zahvaljujući svom ugledu, ali i pomoći naroda, rumunskih, vlaških i moldavskih kneževa, ruskih careva i velikodostojnika. Pored ostalog u Mileševi je u 16. veku radila štamparija, nabavljena u Veneciji, nepun vek nakon Gutenbergove. U velikom požaru 1782.god. izgorele su manastirske ćelije i sve ikone koje su u manastiru čuvane. Mileševa je imala dve velike obnove: prvu za vreme patrijarha Makarija Sokolovića i drugu 1863.god., kada je crkva dobila današnji izgled.
Mileševa je mauzolej Svetog Save, galerija srednjovekovnog srpskog slikarstva i kolevka štamparstva. Najveće blago Mileševe predstavljaju delimično očuvane freske, koje se ocenjuju kao vrh vizantijskog slikarstva 13.veka. Artur Evans je u Mančester gardijanu od 1. septembra 1883.god. napisao da ništa što je Đoto stvorio ne može se porediti sa lepotom Anđela iz Mileševe, kojim se zapravo Evropa putem satelita predstavila Americi sredinom 20.veka. Pored Belog anđela u Mileševi se nalazi prikaz autentičnog lika Sv.Save, Bogorodica iz Blagovesti.
FRESKA BELOG ANĐELA
Prijepolje je nicalo i razvijalo se pod krilima i budnim okom Belog anđela mileševskog. Ova freska kojom se putem prve satelitske slike koja je preletela Atlantik 23. jula 1962. godine pred Novim svetom podičila „stara dama“ Evropa, postao je zaštitni znak na jugozapadu Srbije. Beli Anđeo je najsjajnija freska u veličanstvenoj galeriji srednjovekovnog freskoslikarstva, smeštenoj pod kupolama mauzoleja svetog Save, manastira Mileševe.
Manastir Mileševa nalazi se na oko 70 km od Zlatibora, na teritoriji opštine Prijepolje, iznad klisure Mileševke.
- Poruka
- 53.625
Studenica
- Poruka
- 53.625
Studenica
Isposnica Svetog Save
Isposnica Svetog Save
Branimir76
Veoma poznat
- Poruka
- 13.146
Devine Vode - severo-zapad Kosova.
Uslikao ove jeseni.
Uslikao ove jeseni.
Nebojsa.bg
Veoma poznat
- Poruka
- 10.821
vecic
Starosedelac
- Poruka
- 152.877
Kozji Dol
Manastir Preobraženja Gospodnjeg u Kozjem Dolu kod Trgovišta jedna je od manje poznatih svetinja na jugu Srbije, ušuškana između brda okolnih planina, krepi dušu i telo već pri prvom susretu.
Do Kozjeg Dola se stiže posle tri kilometra idući ka granici sa Makedonijom. Manastirska crkva, porta i konak, pripijeni su uz jedno brdo i gledaju ka istoku, tako da su pre podne osunčani izlazećim suncem, a u popodnevnim satima su u debeloj hladovini koju stvaraju okolna brda.
Svaki kutak u porti je pažljivo uređen i sređen, tu su stazice između kojih je leti cveće. Zatim, klupice za odmor i panoramski pogled na Kozjodolsku reku.
Crkva posvećena Preobraženju Gospodnjem lepo je uređena i svetla. U njoj miris tamjana i voštanih sveća, kao i tišina oko manastira, melem su za dušu urbanog čoveka. Sva lepota pravoslavlja stala je među zidove ove građevine.
U manastiru pored ikona, brojanica i žitija svetih, možete kupiti i lekovite originalne ručno rađene sapune. Oni su napravljeni od kozjeg mleka i lekovitog bilja koje raste po okolnim brdima.
U Kozjem Dolu je naročito živo 19. avgusta i u danima koji mu prethode, jer se ovde organizuje kulturnozabavna manifestacija „Dani Preobraženja“.
Srećko Dimitrijević, zadužen za turizam pri lokalnoj samoupravi u Trgovištu, kaže da ova manifestacija zauzima vodeće mesto u razvoju ove privredne grane, koja je od prioriteta u opštini.
Na čitavoj teritoriji Trgovišta postoji dosta crkava i manastira koje pogduju razvoju verskog turizma. Za većinu njih opština je odvojila novac kako bi se sredile same građevine, ali i njihova okolina, a naročito prilazni putevi.
Manastir Preobraženja Gospodnjeg u Kozjem Dolu kod Trgovišta jedna je od manje poznatih svetinja na jugu Srbije, ušuškana između brda okolnih planina, krepi dušu i telo već pri prvom susretu.
Do Kozjeg Dola se stiže posle tri kilometra idući ka granici sa Makedonijom. Manastirska crkva, porta i konak, pripijeni su uz jedno brdo i gledaju ka istoku, tako da su pre podne osunčani izlazećim suncem, a u popodnevnim satima su u debeloj hladovini koju stvaraju okolna brda.
Svaki kutak u porti je pažljivo uređen i sređen, tu su stazice između kojih je leti cveće. Zatim, klupice za odmor i panoramski pogled na Kozjodolsku reku.
Crkva posvećena Preobraženju Gospodnjem lepo je uređena i svetla. U njoj miris tamjana i voštanih sveća, kao i tišina oko manastira, melem su za dušu urbanog čoveka. Sva lepota pravoslavlja stala je među zidove ove građevine.
U manastiru pored ikona, brojanica i žitija svetih, možete kupiti i lekovite originalne ručno rađene sapune. Oni su napravljeni od kozjeg mleka i lekovitog bilja koje raste po okolnim brdima.
U Kozjem Dolu je naročito živo 19. avgusta i u danima koji mu prethode, jer se ovde organizuje kulturnozabavna manifestacija „Dani Preobraženja“.
Srećko Dimitrijević, zadužen za turizam pri lokalnoj samoupravi u Trgovištu, kaže da ova manifestacija zauzima vodeće mesto u razvoju ove privredne grane, koja je od prioriteta u opštini.
Na čitavoj teritoriji Trgovišta postoji dosta crkava i manastira koje pogduju razvoju verskog turizma. Za većinu njih opština je odvojila novac kako bi se sredile same građevine, ali i njihova okolina, a naročito prilazni putevi.
vecic
Starosedelac
- Poruka
- 152.877
Manastir Denkovac
Manastir Denkovac se nalazi na 17 kilometra od Rekovca u ataru sela Velike Pčelice. Od Rekovca se krene putem za Kragujevac i između sela Ratković i Donja Sabanta dolazite do table koja vas upućuje levo ka manastirima: Denkovac, Raletinac i Sarinac, kao i ka selima Velike Pčelice i Dulene. Odatle do manastira Denkovca imate 3.5 kilometra. Idete ka selu i pratite putokaze za manastire, on je najbliži selu. Prolazite kroz selo i spuštate se ka Dulenskoj reci. Put do manastira je asfaltan ali malo uži pa je oprez obavezan. Ispred manastira je veliki parking za posetioce. Od parkinga prelazite most preko reke Dulenske i dolazite do ulaznih vrata manastira. Stari zapisi govore da se manastir zvao Severin kod naselja Denkovac. Smatra se da je građen za vreme kralja Dragutina krajem XIII veka dok druga legenda kaže da su ova tri manastira podigle tri sestre. Po toj legendi njegova ktitorka je sestra Dena. Kako je bio udaljen od puteva vremenom je zapusteo i njegova obnova počinje u XIX veku.
Po legendi, ove tri manastira koja se nalaza pored reke Dulenke su podigle tri sestre Desanka - Dena, Sara i Raletina - Rale. Bile su iz ovih krajeva i ćerke plemića koji je poginuo na Kosovskom boju. One su dale zavet bogu da se neće udavati i podvizivale su se svaka na svom mestu. Posle smrti one su sahranjene u svojim zadužbinama. Između manastira Denkovac i Raletinac se nalazi Vladikin grob, na tom mestu su turci ubili Denkovačkog vladiku tragajući za manastirskim zlatom.
Manastir Denkovac se nalazi na 17 kilometra od Rekovca u ataru sela Velike Pčelice. Od Rekovca se krene putem za Kragujevac i između sela Ratković i Donja Sabanta dolazite do table koja vas upućuje levo ka manastirima: Denkovac, Raletinac i Sarinac, kao i ka selima Velike Pčelice i Dulene. Odatle do manastira Denkovca imate 3.5 kilometra. Idete ka selu i pratite putokaze za manastire, on je najbliži selu. Prolazite kroz selo i spuštate se ka Dulenskoj reci. Put do manastira je asfaltan ali malo uži pa je oprez obavezan. Ispred manastira je veliki parking za posetioce. Od parkinga prelazite most preko reke Dulenske i dolazite do ulaznih vrata manastira. Stari zapisi govore da se manastir zvao Severin kod naselja Denkovac. Smatra se da je građen za vreme kralja Dragutina krajem XIII veka dok druga legenda kaže da su ova tri manastira podigle tri sestre. Po toj legendi njegova ktitorka je sestra Dena. Kako je bio udaljen od puteva vremenom je zapusteo i njegova obnova počinje u XIX veku.
Po legendi, ove tri manastira koja se nalaza pored reke Dulenke su podigle tri sestre Desanka - Dena, Sara i Raletina - Rale. Bile su iz ovih krajeva i ćerke plemića koji je poginuo na Kosovskom boju. One su dale zavet bogu da se neće udavati i podvizivale su se svaka na svom mestu. Posle smrti one su sahranjene u svojim zadužbinama. Između manastira Denkovac i Raletinac se nalazi Vladikin grob, na tom mestu su turci ubili Denkovačkog vladiku tragajući za manastirskim zlatom.
vecic
Starosedelac
- Poruka
- 152.877
Manastir Mažići
Svetinja na samoj tromeđi Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, u Mažićima, nedaleko od Priboja, na levoj obali Limskog jezera, leži usamljena.
Manastir Svetog Đorđa, nekadašnja Orahovica Dabarska, a sada Mažići, u svom dvorištu čuva ostatke srednjovekovne bolnice, u kojoj su se Srbi na ovim prostorima lečili i operisali.
Bolnica u manastiru Mažići jedna je od najstarijih iz zlatnog doba srpske srednjovekovne medicine, kada su osnivane prve bolnice u manastirima, Hilandaru 1191. i Studenici 1208. godine. Bolnica je osnovana u drugoj polovini 12. veka u porti manastira u selu Mažići,
HRAMOVNA slava manastirske Crkve Svetog Đorđa je Đurđic (16. novembar), ali ovaj hram, sagrađen u 12. veku, a više puta rušen i obnavljan, svakodnevno posećuju vernici.
- Prvu obnovu ovog hrama je izvršio kralj Milutin. Po četvrti put, gotovo iz temelja je obnovljen od 1999. do 2004. godina. Spada u šest najznačajnijih srpskih manastira i pod zaštitom je Republike Srbije. Veruje se da ovaj lokalitet pod zemljom skriva blizu 2.000 skeletnih ostataka. Pronašli smo i nekoliko hirurških instrumenata i naočare, slične onim "lenonkama" koje je nosio DŽon Lenon, legendarni član "Bitlsa" - kaže arheolog Derikonjić.
Svetinja na samoj tromeđi Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, u Mažićima, nedaleko od Priboja, na levoj obali Limskog jezera, leži usamljena.
Manastir Svetog Đorđa, nekadašnja Orahovica Dabarska, a sada Mažići, u svom dvorištu čuva ostatke srednjovekovne bolnice, u kojoj su se Srbi na ovim prostorima lečili i operisali.
Bolnica u manastiru Mažići jedna je od najstarijih iz zlatnog doba srpske srednjovekovne medicine, kada su osnivane prve bolnice u manastirima, Hilandaru 1191. i Studenici 1208. godine. Bolnica je osnovana u drugoj polovini 12. veka u porti manastira u selu Mažići,
HRAMOVNA slava manastirske Crkve Svetog Đorđa je Đurđic (16. novembar), ali ovaj hram, sagrađen u 12. veku, a više puta rušen i obnavljan, svakodnevno posećuju vernici.
- Prvu obnovu ovog hrama je izvršio kralj Milutin. Po četvrti put, gotovo iz temelja je obnovljen od 1999. do 2004. godina. Spada u šest najznačajnijih srpskih manastira i pod zaštitom je Republike Srbije. Veruje se da ovaj lokalitet pod zemljom skriva blizu 2.000 skeletnih ostataka. Pronašli smo i nekoliko hirurških instrumenata i naočare, slične onim "lenonkama" koje je nosio DŽon Lenon, legendarni član "Bitlsa" - kaže arheolog Derikonjić.
vecic
Starosedelac
- Poruka
- 152.877
Манастир Вета
У општини Бела Паланка, недалеко од села Црвена Река, на живописном, тешко приступачном, густо пошумљеном северном пределу Суве Планине, југозападно од села Вета налази се манастир Успења Пресвете Богородице. Манастир никада није научно проучаван, па не постоје поуздани подаци о његовој историји.
Према предању, манастир је задужбина браће Мрњавчевића и потиче из XIV века. Манастир је највероватније похаран у турским освајањима 1386. године, а манастирска Црква је срушена. Према једном запису, манастир је обновљен 1686. године, када је саграђена и „келија.“ О каквој келији је реч, не можемо знати.
Први писани подаци о манастиру потичу из 1686. године, непосредно пред почетак великог Аустријско- турског рата у Понишављу. Тада су у манастиру живели монаси Пантелија и Силвестар, који су поменуте године преписали литургијски зборник од 120 листова српске редакције. Манастир је порушен у Аустро- турском рату из 1737. године, а поменута књига са записом пренета је у Сремске Карловце, заједно са народом и свештенством који су се повлачили преко Саве и Дунава. Данас се чува у Народом музеју у Београду. Преписивачка делатност пре разарања манастира 1737. године упућује на закључак о евентуалној манастирској школи.
У Другом светском рата, око манастира се формирала јединица Југословенске војске у отаџбини, које је помагао игуман Данило. У знак одмазде, бугарска војска је маја 1942. године спалила манстирски конак до темеља и Цркву којој је изгорео кров, јер су у конаку пронашли 70 пушака и неколико сандука муниције, који су припадали Равногорском покрету, а које је крио игуман Данило. Игуман Данило је са још шест монаха ухапшен и доведен у Логор на Црвеном Крсту у Нишу. По завршетку рата вратио се у опустели манастир. Уз помоћ верног народа успео је да обнови манастир. Игуман Данило упокојио се 1959. године и сахрањен је у манастиру Вета. Након њега, игуман је постао сабрат манастира, јеромонах Јаков Благојевић. У његово време 1972. године, започета је обнова манастирског комплекса.
Манастирска Црква је проста једнобродна грађевина која не припада ни једном архитектонском стилу. Унутрашњост храма није живописана. У порти налазе се два конака и звоник. У манастиру се чува Путир из 1854. године, који су руски војници даривали манастиру за покој душа својих другова који су изгинули у ослободилачком рату. Уврштен је у Споменик културе од великог значаја Републике Србије под редним бројем СК 230.
У општини Бела Паланка, недалеко од села Црвена Река, на живописном, тешко приступачном, густо пошумљеном северном пределу Суве Планине, југозападно од села Вета налази се манастир Успења Пресвете Богородице. Манастир никада није научно проучаван, па не постоје поуздани подаци о његовој историји.
Према предању, манастир је задужбина браће Мрњавчевића и потиче из XIV века. Манастир је највероватније похаран у турским освајањима 1386. године, а манастирска Црква је срушена. Према једном запису, манастир је обновљен 1686. године, када је саграђена и „келија.“ О каквој келији је реч, не можемо знати.
Први писани подаци о манастиру потичу из 1686. године, непосредно пред почетак великог Аустријско- турског рата у Понишављу. Тада су у манастиру живели монаси Пантелија и Силвестар, који су поменуте године преписали литургијски зборник од 120 листова српске редакције. Манастир је порушен у Аустро- турском рату из 1737. године, а поменута књига са записом пренета је у Сремске Карловце, заједно са народом и свештенством који су се повлачили преко Саве и Дунава. Данас се чува у Народом музеју у Београду. Преписивачка делатност пре разарања манастира 1737. године упућује на закључак о евентуалној манастирској школи.
У Другом светском рата, око манастира се формирала јединица Југословенске војске у отаџбини, које је помагао игуман Данило. У знак одмазде, бугарска војска је маја 1942. године спалила манстирски конак до темеља и Цркву којој је изгорео кров, јер су у конаку пронашли 70 пушака и неколико сандука муниције, који су припадали Равногорском покрету, а које је крио игуман Данило. Игуман Данило је са још шест монаха ухапшен и доведен у Логор на Црвеном Крсту у Нишу. По завршетку рата вратио се у опустели манастир. Уз помоћ верног народа успео је да обнови манастир. Игуман Данило упокојио се 1959. године и сахрањен је у манастиру Вета. Након њега, игуман је постао сабрат манастира, јеромонах Јаков Благојевић. У његово време 1972. године, започета је обнова манастирског комплекса.
Манастирска Црква је проста једнобродна грађевина која не припада ни једном архитектонском стилу. Унутрашњост храма није живописана. У порти налазе се два конака и звоник. У манастиру се чува Путир из 1854. године, који су руски војници даривали манастиру за покој душа својих другова који су изгинули у ослободилачком рату. Уврштен је у Споменик културе од великог значаја Републике Србије под редним бројем СК 230.
remabre
Obećava
- Poruka
- 54
proka
Legenda
- Poruka
- 57.098
prelepe slike naših manastira !!
vecic
Starosedelac
- Poruka
- 152.877
Manastir RADOŠIN
Sedamnaest kilometara od Svilajnca u selu Radošin u maloj dolini, nalazi se manastir Radošin, posvećen Svetoj Bogorodici.
Manastir je sagrađen u srednjem veku. Ne zna se sa sigurnošću koje godine je sagrađen manastir, kao i ko je ktitor manastira. Kaže se da postoje istorijski podaci da je Radošin sagradio Despotov vojvoda Radoslav Mihaljević.
Po jednom predanju prvobitni manastir je zadužbina Visokog Stefana, a po drugom manastir je sagradila Rada, sestra Miljkova, Zlatkova, Tomina, Jakovljeva i Tutina. Ili: Priča se da su braća Miloš i Radoš bežali pred Turcima - Miloš se nastanio na levoj rečnoj obali i tu je nastalo Miloševo, a Radošu je desna obala oivičena brdima bila pouzdanija i tu je nastao Radošin.
U blizini ima ostataka zidina srednjovekovnog grada. Arheološka istraživanja govore o činjenici da tadašnja crkva manastira, bila je impozantnih razmera, kao i o izuzetnom bogatstvu manastira. Kako predanje kaže, zvonik ovog manastira imao je velika zvona, koja kada su zvonila čula su se na 4 sata hoda od tog mesta.
Prvobitni manastir je porušen od strane Turskog osvajača.
Današnji izgled manastir je stekao tokom Drugog svetskog rata. Obnovljen je 1942. jer je seoski starešina predložio da je 'bolje popraviti crkvu nego ratovati'.
Sedamnaest kilometara od Svilajnca u selu Radošin u maloj dolini, nalazi se manastir Radošin, posvećen Svetoj Bogorodici.
Manastir je sagrađen u srednjem veku. Ne zna se sa sigurnošću koje godine je sagrađen manastir, kao i ko je ktitor manastira. Kaže se da postoje istorijski podaci da je Radošin sagradio Despotov vojvoda Radoslav Mihaljević.
Po jednom predanju prvobitni manastir je zadužbina Visokog Stefana, a po drugom manastir je sagradila Rada, sestra Miljkova, Zlatkova, Tomina, Jakovljeva i Tutina. Ili: Priča se da su braća Miloš i Radoš bežali pred Turcima - Miloš se nastanio na levoj rečnoj obali i tu je nastalo Miloševo, a Radošu je desna obala oivičena brdima bila pouzdanija i tu je nastao Radošin.
U blizini ima ostataka zidina srednjovekovnog grada. Arheološka istraživanja govore o činjenici da tadašnja crkva manastira, bila je impozantnih razmera, kao i o izuzetnom bogatstvu manastira. Kako predanje kaže, zvonik ovog manastira imao je velika zvona, koja kada su zvonila čula su se na 4 sata hoda od tog mesta.
Prvobitni manastir je porušen od strane Turskog osvajača.
Današnji izgled manastir je stekao tokom Drugog svetskog rata. Obnovljen je 1942. jer je seoski starešina predložio da je 'bolje popraviti crkvu nego ratovati'.
vecic
Starosedelac
- Poruka
- 152.877
Manastir Vavedenja Presvete Bogorodice u Palji
U selu Palja, 50-ak kilometara od Surdulice, nalazi se manastir Vavedenja Presvete Bogorodice. Manastir leži na 950 metara nadmorske visine, na levoj obali reke Paljevice. Na osnovu arheoloških istraživanja tokom 2006-2007. godine utvrđeno je da manastir potiče iz 13. veka.
Najverovatnije su ga podigli Dejanovići, a Bugari dozidali pripratu, koja je pokrivena ćeremidom. Freskopisan je, živopis na ikonostasu je iz 1893.godine, a na spoljnom zidu se nalazi drvena ploča ispisana staroslovenskim jezikom.
U njegovoj blizini se nalazi i izvor svete Petke, za čiju vodu postoji verovanje da je lekovita. Mnogi dolaze da se umiju ili ponesu vodu. Narod ovog kraja, prema predanju, priča da je manastir jedanput posetio i sveti Sava i to kada je putovao za Carigrad. Narod se kod ove svetinje okuplja nekoliko puta godišnje i to: na Svetog proroka Jeremiju (14. maja), na Svetog proroka Iliju (2. avgusta) i na Uspenije Presvete Bogorodice (28. avgusta).
remabre
Obećava
- Poruka
- 54
Prilozi
vecic
Starosedelac
- Poruka
- 152.877
Manastir Vlajkovac
Hram je podignut 1872. godine i po blagoslovu Episkopa vršačkog osvetio ga je okružni protoprozviter Filip Trandafilović. Hram je posvećen Svetom Velikomučeniku Dimitriju.
Godine 1965. hram je obnovljen od strane meštana Vlajkovca. Ikonostas u hramu je zidan, a ikone su urađene na platnu i rad su nepoznatog ikonopisca 19. veka. Po blagoslovu Njegovog Preosveštenstva Episkopa banatskog G.G. Nikanora od 2008. godine parohijski hram postaje manastirski hram posvećen Svetom Velikomučeniku Dimitriju. Srpska parohija u ovom mestu osnovana je 1872. godine što nam svedoče matične knjige na rumunskom jeziku u rumunskom parohiji.
remabre
Obećava
- Poruka
- 54
- Poruka
- 13.394
Многи манастири су лепи.
remabre
Obećava
- Poruka
- 54
Nebojsa.bg
Veoma poznat
- Poruka
- 10.821
