stvarno ste ovih dana produktivni, svaka cast, stvari su sve bolje...
a sto se tice "pogleda", to je ono sto najvise boli...kada oboje osecaju, a eto na svoj poseban nacin...kao kada gledamo film i nerviramo se sto glavni akteri nikako da budu zajedno.."kako i zasto, kada se tako prokleto jako vole i privlace?"...
eh, nekada je tako malo potrebno, a bas to fali, prokletstvo...
a nekada sam i ja napisala nesto slicno, a opet drugacije, procitajte ako ste raspolozeni : )
Nisi smratao neprekidno posmatranje njene kose boje badema koja se presijavala u nijansu boje sagrarepe, njenog potiljka I ramena koja su se njihala u ritmu muzike, nepristojnim. Stavise, zeleo si da snagom svog pogleda prodres kroz njeno bice, da se okrene I potvrdi da zna da je gledas. Zeleo si da njen pogled bude makar upola zainteresovan kao tvoj, njen osmeh makar upola znacajan, dok si ti jasno stavljao do znanja svoje namere, da njeni pokreti makar malo budu usmereni ka tebi, kada si se uputio ka drugom kraju sobe gde je plesala. Svetla su bila prigusena, tvoj korak siguran a opet lezeran, lak, jedino je muzika bila brza, ziva I svi ostali razdragani, noseni atmosferom. Glasna muzika ti je isla u prilog jer si mogao da joj budes blize u slucaju da si uopste zeleo ista da joj kazes. Provlacio si se kroz gomilu, ljudi su te pozdravljali, devojke su ti se osmehivale a svaka je imala njeno lice, za tebe. Cinilo ti se da su svi ti ljudi tu samo da bi tebi smetali, samo da ne bi mogao da prodjes do nje, kao da se nisi ni kretao… Muzika, bledi osmesi, tela u pokretu – sve je pulsiralo kao jedno bice sa tobom u centru, izgubljenim. Kao savrseno bice ali uz jednu manu: slepo ili sakato. Video si samo njenu kosu koja je letela kroz vazduh mrljajuci se sa svetlom I njene ruke visoko podignute. Cinilo ti se da te doziva, da ti mase.
Uvek si bio samouveren, drustven I komunikativan. Vise si voleo da te ljudi odbiju, uvrede cak, nego ni da ne probes da im pridjes ili kazes sta mislis. Malo puta se to I desilo. Uvek je taj stav I pristup bio dovoljan da se ljudima dopadnes. Ne bi cak stigli ni da stvore svoje misljenje o tebi. Brzo bi ih animirao I impresionirao. Svakako, imao si dovoljno kvaliteta-bio si prosto samosvestan. Hvalili su te I nisi bio lazno skroman . Samokritican, kada je trebalo. Opet, retko. Ispunjavao si zivot, uzivao, tezio sreci koja je lezala u toj ispunjenosti I uzivanju ali je uvek falio bar korak-kao uopste , I svima. Verovao si u lepotu I voleo lepo, a za tebe je sve bilo lepo. Umeo si u svemu I svakome da vidis, cujes I osetis nesto posebno I da sve to prosto I zavolis. Zato ti je I bilo tako lako da ti se ona dopadne, bar ono malo sto si uspeo da vidis.
Kada je prestala da plese I uzela kaput sa stolice, osetio si iznenadnu jezu jer si vec imao osecaj da je daleko. Morala je da prodje kroz gomile ljudi a kada je bila vec dovoljno blizu tebe, na tvoje iznenadjenje, stala je. Gledao si je dugo, I sve sto si do sada iz daljine video, sada ti se dopalo jos vise. Gledala je I ona tebe. “Znam da si me posmatrao dok sam plesala”, osmehnula se “ali, zurim” , dodala je I vec si je video kod vrata. Nisi ni pokusao da je stignes, iako bi uspeo. Upravo zato I nisi. Nisi imao priliku da je vidis vise, ikada.
CY3A-stvarno je lepa pesma,J like it..Nisam stigla ostale da procitam,grrrrr.......Sutra cu
