Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
fino ofelija...prija
ja sam ovo sinoc napisala za jako jako kratko vreme...razbilo me i nastalo : )

Kocka je krst.
I sutra je buducnost I sutra je proslost
mi smo istorija
na licima nam titraju reci sa usana predaka,
slova najlepsih osecanja I zarezi najbolnijih rana
I pitaju se otkud te senke preko nosa I boleciv osmeh
I ne primetite kad zasluzite svoju gipsannu masku
I ne prepoznamo svoj odraz u zavesi smrti
Kult naopakih izopacenih ogledala
Nikada ne stignemo da se ischudimo I ponosimo onim sto smo
raskrsnica je trg I trg je raskrsnica
procisceni ali neproduhovljeni mogu samo do zlatnih kapija raja
kasno se setim odricanja
prekasno sklopim suplje sake na grudima
I ti stalno nepokolebljivo shtucas
“ to sto me privlacis je I vise nego dovoljan razlog da te odbijem”
A mene hladan slepi zid cuje najbolje I prigrli najneznije
Lepim se , topim
grad se cedi
s’jedne strane kisa sa druge strane led
I nikad ne pomisljaj da setas uz samu ivicu zgrade
Ne posipaj smrtne mrave pod tvojim ispucalim djonovima
to nije kulturno a I opasno je
Severna svetlost rasipa
Raskrci put svetom prolecu ,
Spremi papuce I pidzamu
Zazmuricu dok ne padne prvi list sa mojih trepavica
I tvoja najveca zelja je tvoj najveci strah…
Odlucujte sprecite
predaj ili oslobodi?
I ostanu ti samo kozna krila kojim gledas
A vetar koji te vraca, vrti unazad
Sada je samo bedna opomena da letenje nije sloboda.
 
Svako vece u petnaest do ponoci
Odzvanja hor u pohvali punom mesecu
Prekriva selo neustesnom strepnjom
I Prokljuca bure procuri vino
iz muzicke kutije
Nemaju prste da zapushe rupu
Divlja vatra zavrtece ti protok krvi
vene u chvor
Okovani ledom
Bezuspesno cemo topiti snezne koshulje
I ledenog nevinog jednoroga
Gole kosti prikljucene na napuklu sijalicu
Zabodi kolac u kanal
Reka umire
I boli
I cvili
Pljunuli su otrov koji cete popiti
Raskalasni oslobodjeni
Nasmesite se brzo molim,
Fotograf ima slabu kichmu.
 
Kao kamen je pao
Kao tocak je stao
Kao mi smo sad mirni
Kao ljudi su silni
Kao reci sad znace
Kao meni se place
Kao sada je bolje
Kao sve je stvar volje
kao...
Kao secam se neceg
Kao secam se nekog
Kao bilo je nekad
kao bilo je jednom
Kao stepen je visi
Kao trcis po kisi
Kao proslost je slika
Kao imaginacija lika
Kao, znaci...
znaci docice oblak
Znaci nosice voda
Znaci mislicu pravo
Znaci, postojacu!
I sve ce opet, kao,
imati novo odelo, znaci
nikada gubitak secanja
nema svoje delo...
I sve , kao....
 
evo nesto novo za vas dobri ljudi...nadam se da nikada necete osetiti nista slicno...puno pozdrava od tuzne...
I

Klapce voz
u sebi si
Ona pored tebe
kosim ocima trepce na vejavicu
I orkuglo ti se se smeje
ohrabrujuce
ona ti je ljubavnica
majka
podrska
I spas
Drzi te za ruku
vodi te
I ovaj dan je njen poklon za tebe
A ti kradom gviris kroz kljucaonicu
Trazis stare krvave demone
Igraju se tvojim rogovima
Uvrnute ispravljaju
Oshtre istupljene
ubrizgavaju vucju glad
U tvoje ushi
I Bude te pomalo sramota
sto izneveris ocekivanja
ona tako pozeljna I cela
a ti tako umirujuce sam

II
Meni se u oku topi grad
I topi se sneg sa lica
Osecam tabanima
Brze I blize
Vibracije
Voz je stigao sa malim zakasnjenjem
Vi lezerni nikada ne zakasnite
Samouvereni ali oprezni
Cvrstog koraka a nemirnih misli
Upijate bare
Upijate ljude velikog grada
I svi vam zavide sto ste tako lepi
Oni sumorni
Ja vas vidim
Vi jos lepsi – ovo je vasa noc
A vi mene ne vidite
Ti ne zelis
Ona zaslepljena svetlima
tobom
I zeljom
pustio si pipke mucnine na vreme
plesem sa njima do iznemoglosti
I dalje
I sada
Ne zelim toliko da znam
A zahtevas
Muzika kosmosa nas razdire
Gubim stare novine
Iz glave
Brzo zvacem svaku gorcinu
Svaki naslov najnoviju vest
Uspavao si rumene jezeve
Rashirio kaput jedra
I odleteo
A ona se sakrila ispod tvog levog krila

III

Mirise na starost
Ne moras da pljujes reci
Mirise na neminovnost
Samo uperi kaziprst u to
Mashinovodja je zabrinut
I kao da si mi vec uspostavio dijagnozu
Smrt
Ne popustas
ne dopustas
Da u meni vidsi nesto novo I razigrano
Ujescu te za venu I zglob
U pravu si sto se sklanjas
Sto ustuknes
svaki put
Daleko
Jedina je nezgoda
Sto tebe ugrizi hrane
I rane lece


Epilog :

Zavaraj sebe
Ja ne znam da li sam zavarana
A ona je ubedjena da sve zna
 
Dobro vece, da se malo pridruzim i ja ovom klubu.Odlomak iz price: Sarena secanja...

Secam se svega..svakog detalja.. cak i mirisa.Ne muskatli, kojih je bilo na terasi vec mirisa pudrijere na politiranom toaletnom stocicu sa ogledalom u spavacoj sobi moje bake.Stajala je uvek na istom mestu.Roze kutija.Okrugla sa zlatnom ivicom.I nikada zatvorena do kraja.Uvek je poklopac bio malo nakrenut.Kada bih ga podigla a to sam redovno radila uzimajuci mali puf u ruke mirisala sam taj blagi miris rozikastog praha koji bi se obavezno prosuo po beloj ustirkanoj sustikli.Bila je tu i bocica sa parfemom.Licila je na skoljku a sa vrha rasprsivaca visila je pletena pumpica sa kicankom u boji starog zlata.Kada bih je stisnula prstima desne ruke dok bih u levoj drzala bocicu po vazduhu bi se rasprsio oblacic parfema. Divno je mirisao ali meni ni blizu kao puder,cini mi se.....
 
e , hvala ljudi : )
"kucko" bas mi se dopada ovaj odlomak, nekako, dize i dize a onda...kada tripujes da ce doci bum, ono dodje kraj ...i to kakav : ) skroz simpaticno...
bas je fina atmosfera ovde ljudi...i ne moramo biti u istoj prici da bi se razumeli i osecali...
i "kao" je super bash bash...
a ne znam da li sam sanjala ili je ovde negde postavljena i "sav taj jazz" :))sad me mogu da je nadjem ali je stvar jako jako dobra...
jako gotivim jazz i ona pesma je jako dobro to i predstavila...iako mozda i nije bas cela prica o jazz-u, utisak je definitivno taj ! a ja se nadam da je to tu negde jel ne mi ne bi bas prijalo saznanje da sam malo pukla : )
to je tu negde, zar ne ? : S
 
prasina je padala na kapke
i sumrak nije budio oci
zar pomislio si da imam misli lake
kada pogled se izgubi u samoci i divljini.

otela se ljubav prema letu
iz grudi sto su tajnu znale
prikazao se sumrak svetu
iz te male bolesne mi glave.

bez konaka,bez groba
bez pretstava,bez proba
odsepala sam ka severu
da zaledim i ovo malo sna.

evo nesto i od mene posle 100 godina....tuzna-sjajno :-D nego gde li mi je angely?!?
 
tuzna_pajac:
evo nesto novo za vas dobri ljudi...nadam se da nikada necete osetiti nista slicno...puno pozdrava od tuzne...
I

Klapce voz
u sebi si
Ona pored tebe
kosim ocima trepce na vejavicu
I orkuglo ti se se smeje
ohrabrujuce
ona ti je ljubavnica
majka
podrska
I spas
Drzi te za ruku
vodi te
I ovaj dan je njen poklon za tebe
A ti kradom gviris kroz kljucaonicu
Trazis stare krvave demone
Igraju se tvojim rogovima
Uvrnute ispravljaju
Oshtre istupljene
ubrizgavaju vucju glad
U tvoje ushi
I Bude te pomalo sramota
sto izneveris ocekivanja
ona tako pozeljna I cela
a ti tako umirujuce sam

II
Meni se u oku topi grad
I topi se sneg sa lica
Osecam tabanima
Brze I blize
Vibracije
Voz je stigao sa malim zakasnjenjem
Vi lezerni nikada ne zakasnite
Samouvereni ali oprezni
Cvrstog koraka a nemirnih misli
Upijate bare
Upijate ljude velikog grada
I svi vam zavide sto ste tako lepi
Oni sumorni
Ja vas vidim
Vi jos lepsi – ovo je vasa noc
A vi mene ne vidite
Ti ne zelis
Ona zaslepljena svetlima
tobom
I zeljom
pustio si pipke mucnine na vreme
plesem sa njima do iznemoglosti
I dalje
I sada
Ne zelim toliko da znam
A zahtevas
Muzika kosmosa nas razdire
Gubim stare novine
Iz glave
Brzo zvacem svaku gorcinu
Svaki naslov najnoviju vest
Uspavao si rumene jezeve
Rashirio kaput jedra
I odleteo
A ona se sakrila ispod tvog levog krila

III

Mirise na starost
Ne moras da pljujes reci
Mirise na neminovnost
Samo uperi kaziprst u to
Mashinovodja je zabrinut
I kao da si mi vec uspostavio dijagnozu
Smrt
Ne popustas
ne dopustas
Da u meni vidsi nesto novo I razigrano
Ujescu te za venu I zglob
U pravu si sto se sklanjas
Sto ustuknes
svaki put
Daleko
Jedina je nezgoda
Sto tebe ugrizi hrane
I rane lece


Epilog :

Zavaraj sebe
Ja ne znam da li sam zavarana
A ona je ubedjena da sve zna
Kliknite za proširenje...


odlicno!!!
 
ofelija:
prasina je padala na kapke
i sumrak nije budio oci
zar pomislio si da imam misli lake
kada pogled se izgubi u samoci i divljini.

otela se ljubav prema letu
iz grudi sto su tajnu znale
prikazao se sumrak svetu
iz te male bolesne mi glave.

bez konaka,bez groba
bez pretstava,bez proba
odsepala sam ka severu
da zaledim i ovo malo sna.

evo nesto i od mene posle 100 godina....tuzna-sjajno :-D nego gde li mi je angely?!?
Kliknite za proširenje...

tu sam Ofelija,trenutno bez volje da pisem nesto...nadam se promeni raspolozenja uskoro ;-)
 
Da se pridružim veselom klubu... evo nekih 'ključnih' odlomaka...

~Šetam i posmatram svet kako odmiče ubrzano u odnosu na referentni sistem centralnog dela mene i mog crnog kačketa. Gledam ga tako pod kružnom putanjom nekoliko neiskazanih reči u vrtlogu mog bivstvovanja i osećam kako će svakog časa završiti u invalidskim kolicima moje nesvesti~~

~~Drveće, to su bića poput naših prstiju, svetovi poput njihovih očiju. Poseći ih značilo bi predati se i streljati istinu, zadatak i uspomene. Srž još nije progutala krug. Bilo je krajnje vreme pronaći ih i stopiti ih u sebe, jer jedino krug, jedino jedinstvo i celina su sposobni usvojiti zakon treće dimenzionalnosti večnosti. ~~

~~ Probudila sam se umorna otvorivši svoje teške kapke za ovaj svet, i bilo mi je neobično teško zbog toga. Nekako sam u sebi molila da taj san potraje večnost jednu makar ili dve. Zapravo, ništa nisam molila jer želeti nisam umela ~~~
 
Vrata

Pusta ulica i gomiljanje prasine.
Zelim da osetim rubove peska na svojoj kozi,
odvojenoj od sveta.
Velika, pusta ulica i velika, pusta kuca.
Vrele kapi krvi na slomljenom staklu.
Smeh podrugljivog Satira i deteta.
Stakleni dijamanti uprljani zemljom i viskijem.
Veliko, pusto sunce przi tlo.
Drvece i zemlja cvrce od toplote.
Nasi sapati razneseni gustom smolom od vazduha i leta.
Znojave vlati trave miluju nam oci,
dok budni sanjamo.
Veliki, prazni snovi i veliko, prazno nista.
Ali iza ivice virimo veliki, prazni mi
i ispunjavamo prazninu.
Praznimo se dok nase usne gore od istine...
 
zlobne olovne strele
okomile se na moje grudi
pevajuci pesmu noci
i pijanih,ludih ljudi
da sam znala pre ko je ukrao
noge za let i oci za smeh
poljubila bih svakog ko pevati zna
sada je jasno,kasno je
dusi da se da zivotu
i kisi je kasno oprati sramotu
ja molim jos za jednu stvar
oprostite svi koji me volite
i koji ste me voleli.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top