Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
"Igraj za mene"

Obuci
tanku crvenu haljinu
Ne,ne,ne mila
...bosonoga ti meni igraj
Raspusti kosu tu
...znas da ti na ramenima tvojim lepo pada
Stavi narcis
...iz vaze sa coska sobe
Tamo pored prozora
...na punom mesecu
Ja cu tamo sa druge strane sesti
...mala stolica pored kreveta mog
Prizor
...i jedan ples
Silueta Bozanstva
...i gra tela jednog u strasti toj
Boze,kako je lepa!
Vruc vetar
u zatvorenoj sobi nekoj
...tamnoj
Oci nepokretne
...ne trepcu
Otvorio svoja usta
u nadi da ce neka rec izaci
...reci nije bilo
Igraj za mene,narcisu
popni se na krevet pa mi vrat miluj
Poljubi me
...i probaj da uzmes komadic vaduha vrelog
Nepomicno telo moje
prepustam trenutku tom
...da mi slucajno nesto ne promakne
Jeli znas
da ples na mesecu punom jeste ples prirode?
...majke tvoje
A ti,njena savrsena kreacija!
 
Poslednja izmena:
necu reci "veruj mi"
ubedicu sebe da mi verujes
verovacu da mi verujes
znas li od kada nisam igrala
ko zna od kada nisam igrala
samo
imas pravo sto mi ne verujes
nije se Mesec ni cetiri puta okrenuo za Zemljom
toliko ima
od kada sam igrala
i imas pravo sto mi malo verujes
igra mi se a jos bih malo sacekala
jos bih malo sacekala
dok se sasvim ne izvuce
od nekud
ne znam od kuda se izvlaci
lenj, zadnji igrac
osmeh jagodica, spustenog pogleda
krijuckog, sa strane
sto vreba nevidljive prolaznike
moguce namernike
one koji ce mozda nekada doci
i biti ti za petama
onaj sto bi te rado gledao u sakama
kako se koprcas i davis
ne znajuci da li da se branis
ili da gledas za rukom
mojom rukom
sto te mami
baletanke od osmeha kradnog
i pogleda sto se ceka
i ja ga moram sacekati
imas pravo sto mi verujes
bolje tako, cim ja sebi ne verujem
nemoj da se povodis za mnom
imas pravo sto mi verujes
uzmi ga
 
Jos ovo i prekidam izvlacenje iz naftalina, od sad samo sveze :D


Strepnja

Osećam noćas da nisi sama,
Dok zvoni ponoć za novi dan,
Sa kime sanjaš i kome sada,
Jedino srce stavljaš na dlan.

Pred kime noćas dršćeš k'o ruža,
K'o nežna srna ranjena,
Čiji te pogled vodi od suza,
Pa sve do rajskih vrtova?

U čije lice tvoje je Sunce,
Za kime noćas ti gubiš dah,
Za koga tvoje umire srce,
Ljubavi druge ruši u prah?

Plašim se noćas ne znaš za mene,
Da zvoni ponoć za novi dan,
Da dok ti dajem svoje srce,
Dok tamo leži, stegnućeš dlan.
 
placenik:
Jos ovo i prekidam izvlacenje iz naftalina, od sad samo sveze :D


Strepnja

Osećam noćas da nisi sama,
Dok zvoni ponoć za novi dan,
Sa kime sanjaš i kome sada,
Jedino srce stavljaš na dlan.

Pred kime noćas dršćeš k'o ruža,
K'o nežna srna ranjena,
Čiji te pogled vodi od suza,
Pa sve do rajskih vrtova?

U čije lice tvoje je Sunce,
Za kime noćas ti gubiš dah,
Za koga tvoje umire srce,
Ljubavi druge ruši u prah?

Plašim se noćas ne znaš za mene,
Da zvoni ponoć za novi dan,
Da dok ti dajem svoje srce,
Dok tamo leži, stegnućeš dlan.
Kliknite za proširenje...
.. eto ti ga sad .. čim te čovek pohvali ti pomisliš kako bi bilo dobro zarađivati pare pišući tekstove za narodnjake ..:roll:
 
sanja*:
.. eto ti ga sad .. čim te čovek pohvali ti pomisliš kako bi bilo dobro zarađivati pare pišući tekstove za narodnjake ..:roll:
Kliknite za proširenje...

:sad2: Bih ja, ali sta cu kad ne umem da pisem u ovom modernom turskom ritmu. Ostacu sirotinja... :sad2:

Edit: U slucaju da se ne vidi ironija. Pesma je pisana iskreno i nekome. A moracu da se nakanim da jednom sastavim i okacim neki tezak kic :D
 
Poslednja izmena:
sanja*:
.. zašto misliš da tekstovi pesama pisani za narodnjake nisu pisani iskreno .. i u nekim slučajevima .. nekom ..?
.. zar misliš da se iskrenost i kič isključuju ..?
Kliknite za proširenje...
Не искључују се, и о томе да ли је кич или није нисам ни меродаван. Али онај коментар о народњацима много боли :(


ИНаче, наканио сам се. За Сању и Марину Туцаковић:

Пародија

Ти немаш појма кол'ко те волим,
А стварно, стварно много је то,
И песмом овом сам себе болим,
И сваку строфу ричем ко во.

Јој да ми дођеш у касне сате,
У срце да ми погледаш моје,
Где тужан чамим и патим за те,
Ал'тужна моја судбина то је.

Пита ме мајка 'де ми је младос',
Не питај на нано за моје муке,
Без ње ми нема срећа ни радос',
Приви ме нано на своје руке.

Еве већ патим четврту строфу,
И тужна моја судба ми јеца,
Ја 'тедох радос' и срећу са њу,
Авлијом да се играју деца.

Ракијом нано наливам се,
Еве ме знају чаше, кафане,
Под столом јутром разбудим се,
Протрљам очи и срце стане.

Мамурне ноге, ил' беше глава,
Ма кога брига, пијан ко летва,
Сад ћу да псујем и да је 'урва,
А љубав њена тако ми треба.

Зови је мајко, ране да лечи,
Из болног срца отровне ране,
Да тугу моју упорну спречи,
Д' идемо џумле у боље дане.
 
Poslednja izmena:
.. parodija je očigledna ..
.. za pisanje u marininom stilu ne treba ti parodija ..
.. treba ti nekoliko fraza .. rima .. i dosta sapuna ..


.. prve dve pesme su ti bile dobre ..
.. to što je ova treća vezana za neke uspomene .. ne menja činjenicu da je to .. loša pesma .. i da jeste kič ..
.. ti u principu u toj pesmi .. patiš ..
.. ona nije sama .. s drugim je .. srce na dlanu .. rajski vrtovi .. tužna je tvoja sudbina ..
.. narodnjak .. brate .. čist ..
(.. jesi gledao onaj film s liz tejlor .. gde je verena za nekog violinistu .. ? .. zaboravih ime filma ..
.. uglavnom .. imaš scenu .. dolaze muzičari na audiciju kod čuvenog profesora ..
.. on svakome kaže reč-dve pohvale .. kurtoazno .. pa ih pozdravi i isprati ..
.. a onda dolazi neki momak .. budući muž liz tejlor ..
.. ovaj ga napljuje .. i pljuje i pljuje .. te ne valja ti ovo te ne valja ti ono ..
.. mali se naljuti .. ustane .. kaže .. niste morali toliko pljuvati .. mogli ste mi na fin način reći da ja nisam za ovo ..
.. stari ga uhvati za ruku .. kaže .. na one koji nisu talentovani ne trošim reči kritike ..)
 
sanja*:
.. parodija je očigledna ..
.. za pisanje u marininom stilu ne treba ti parodija ..
.. treba ti nekoliko fraza .. rima .. i dosta sapuna ..


.. prve dve pesme su ti bile dobre ..
.. to što je ova treća vezana za neke uspomene .. ne menja činjenicu da je to .. loša pesma .. i da jeste kič ..
.. ti u principu u toj pesmi .. patiš ..
.. ona nije sama .. s drugim je .. srce na dlanu .. rajski vrtovi .. tužna je tvoja sudbina ..
.. narodnjak .. brate .. čist ..
(.. jesi gledao onaj film s liz tejlor .. gde je verena za nekog violinistu .. ? .. zaboravih ime filma ..
.. uglavnom .. imaš scenu .. dolaze muzičari na audiciju kod čuvenog profesora ..
.. on svakome kaže reč-dve pohvale .. kurtoazno .. pa ih pozdravi i isprati ..
.. a onda dolazi neki momak .. budući muž liz tejlor ..
.. ovaj ga napljuje .. i pljuje i pljuje .. te ne valja ti ovo te ne valja ti ono ..
.. mali se naljuti .. ustane .. kaže .. niste morali toliko pljuvati .. mogli ste mi na fin način reći da ja nisam za ovo ..
.. stari ga uhvati za ruku .. kaže .. na one koji nisu talentovani ne trošim reči kritike ..)
Kliknite za proširenje...
Као што рекох, није бунт на то што сам оцењен патетичним, што у овој песми свакако јесам, већ што се сугерише моја намера да се патетиком професионално бавим. Тако да, слободно ме критикуј због кича и лошег квалитета, али народњаке, нећу да пишем, БРЕ :mrgreen:
 
placenik:
Као што рекох, није бунт на то што сам оцењен патетичним, што у овој песми свакако јесам, већ што се сугерише моја намера да се патетиком професионално бавим. Тако да, слободно ме критикуј због кича и лошег квалитета, али народњаке, нећу да пишем, БРЕ :mrgreen:
Kliknite za proširenje...
.. aaaaa .. to je problem ..?
.. ok .. primi moje najiskrenije izvinjence ..:pivce:
 
P(R)OZORIŠTE

Ova je soba
drugačija od ostalih.

Retro projekcija.
Retrospekcija.
Retro lekcija.

Nekoliko fotografija
i crno-beli svet
igra mi pred očima
i po drvenim vitrinama.
Lepo uštirkano milje,
miris starog nameštaja
i milje godina između nas.

P(r)ozorište našeg kreveta.

Suočavam se.
Sa tobom.

Uočavam.
Dvostrukog tebe.

Predočavam.
Mnogonagu sebe.

Ogledalna seansa i
kabare tvojih misli.
Pod-svesno razbiješ staklo.
Kaleidoskop...
Korseta.
Dupeta.
Haltera.
Brushaltera.

Zvuk potpetica
odjekuje salom.
Aplauz praznine!
Reflektori taštine.

Režiraš me. Režeš me.

Zoveš me
savremenom Lizom Minnelli.
Govoriš da sam nevaljala glumica,
jer ne glumim svoje orgazme.
Goriš me...

Sedim na stolici
raščepljenih nogu.
Polusuve graške znoja
svetlucaju na mojim leđima.
Diamonds are the girls best friend.
Diamonds and rust.
Dajmonion.

Šapućeš.
Zaboravljeni tekst
izgubljenog prevoda
i nestali, neotplesani korak.

Vrištiš.
U bes-početno.
Bes-središno.
Bes-krajno.
Sazvežđe naših tajni.

Režiraš. Režeš. Režiš.
Na mene. Po meni. U meni.

Rastežeš tangentu
između naših tela.
Cirkuzantkinja na žici.
Rašrafljuješ sigurnosnu mrežu.
Loviš me. Voliš me?

P(r)ozorište našeg kreveta
i reflektori topline...

301n34l.jpg
 
Poslednja izmena:
placenik:
Jos ovo i prekidam izvlacenje iz naftalina, od sad samo sveze :D


Strepnja

Osećam noćas da nisi sama,
Dok zvoni ponoć za novi dan,
Sa kime sanjaš i kome sada,
Jedino srce stavljaš na dlan.

Pred kime noćas dršćeš k'o ruža,
K'o nežna srna ranjena,
Čiji te pogled vodi od suza,
Pa sve do rajskih vrtova?

U čije lice tvoje je Sunce,
Za kime noćas ti gubiš dah,
Za koga tvoje umire srce,
Ljubavi druge ruši u prah?

Plašim se noćas ne znaš za mene,
Da zvoni ponoć za novi dan,
Da dok ti dajem svoje srce,
Dok tamo leži, stegnućeš dlan.
Kliknite za proširenje...

Ova pesma pre svega zvuci vrlo iskreno i licno :ok:
Pa i ako izraz nije visokoparan, emocija se itekako prepoznaje.
 
svetovid:
Ova pesma pre svega zvuci vrlo iskreno i licno :ok:
Pa i ako izraz nije visokoparan, emocija se itekako prepoznaje.
Kliknite za proširenje...
.. emocija se prepoznaje i u onome .. otiš'o si sarmu probo nisi ..

(.. a ona ga je volela .. uložila vreme strpljenje i svu svoju ljubav u pravljenje sarme .. za svog voljenog ..
.. pravljenje sarme je dug i mukotrpan .. pipav posao ..
.. i sav taj trud na kraju beše uzalud .. on ode .. nije čak ni probao ..
.. tuga .. brate ..)
 
Данашње вежбање:

И превише се питам,
Превише сећам,
Премало живим.
Копреном живот скривам,
Превише тражим,
Премало чиним.

Лакше је питати се,
Претварати се,
Да све је боље.
Теже је борити се,
Ту треба снаге,
Ту треба воље.

Бежим и сакривам се,
А стварност ту је,
Ишчекује.
Без наде затварам се,
У лажи своје,
И то ме трује.
 
Trnje, granje, lišće
Persefonu vuku domu
Tišina je koren reči
Šuštanje je nalik gromu

Trnje, lišce, granje
Stasava mirovanje
Splašnjava stvaranje


Lišce, trnje, granje
Vežba se samoća
uči samovanje


Trnje-sirov vazduh
Granje-udisanje
Lišće-nestajanje

U rastu-opadanje
U ruci-ispadanje
U nađenom-traganje
U caši-ispijanje
U hlebu-gladovanje
U bolu-raspadanje
U meni-udvajanje
U dnu-vrištanje
U prasku-nestajanje
U tišini-osećanje
U životu-uživanje
A u smrti-disanje

izdisanje

disanje

teško smrtno izdisanje
 
Hrizomorfna:
Trnje, granje, lišće
Persefonu vuku domu
Tišina je koren reči
Šuštanje je nalik gromu

Trnje, lišce, granje
Stasava mirovanje
Splašnjava stvaranje


Lišce, trnje, granje
Vežba se samoća
uči samovanje


Trnje-sirov vazduh
Granje-udisanje
Lišće-nestajanje

U rastu-opadanje
U ruci-ispadanje
U nađenom-traganje
U caši-ispijanje
U hlebu-gladovanje
U bolu-raspadanje
U meni-udvajanje
U dnu-vrištanje
U prasku-nestajanje
U tišini-osećanje
U životu-uživanje
A u smrti-disanje

izdisanje

disanje

teško smrtno izdisanje
Kliknite za proširenje...


Тишина која гута.
Натруо мирис света,
Ноздрве дражи. Туга,
Једина добро цвета.

Осуђен умирањем,
И проклет нестајањем,
Утеху тражи човек.

Рођење смрти корен.
Од сад, до судњег дана,
Где год да живот сване,
Смрт дође непозвана.

Плачем за неумитним,
И своју сузу волим.
Јер и њу, када пустим,
Знак је да још сам жив.
 
O SUZAMA

Tako si često plakala,
dugo i istrajno,
sve dok suze ne bi
same presušile

a posle bez suza jecala,
jecala očajno,
riječi su se
u jecaju gušile.

Suzama si mi pričala
sve što riječima
nijesi mogla
ili znala reći,

njima si mi kazala
da nikad,nikad,više
ne možeš sanjati
o sreći.
 
Zori

U bezbojnoj tišini rasipa se Sunce
zracima u spektru svih duginih boja,
opija me ovo jutro i podsjeća
na jedno davno,kad još si bila moja,
na žamor varoši koja se sanjiva budi,
i blista tek opranim trotoarima,
na tebe jedina što između svih ljudi
i jutros sijaš u mojim sjećanjima.

Još jednom novu zoru tebi posvećujem,
pogledom tvojim gleda me sunčev zrak,
tvoj glas u cvrkutu ptica čujem,
danas si opet moja makar dok padne mrak,
nikad te niko takvu,kao ja,gledao nije,
rumena zoro,probuđena iz sna,
pa iako daljina od mene te krije
ostaćeš tu u meni i kad potonem do dna.

Radujem se jutru i nasmiješenom ti liku
kad pod sunčevom maskom uplovi mi u oko,
možda te neko i jeste pomenuo u stihu,
ali niko te neće sakriti u sebe duboko
kao ja ljubavi mala.Nikad sa svitanjem zore
dok postoji Sunca,svijeta i ljudi,
te tvoje oči neće drugom nekom da gore
umjesto Sunca, kao meni,dok zora me budi.
 
"Trci Joly"


Pozuri Joly
ka putu tom punog predizvika
Ne odustaj sada
nek kao slike kroz tvoju glavu lete
...sve do vrha planine
Trci i duboko disi
kada zelis da sebe odmoris
Znas li Joly
da svo cvece gubi svoj miris posle nekoliko minuta u nasem nosu?
...tek toliko da ti daju zelju sa uspon na vrh
Koliko je lepo biti tamo,jel' de Joly?
Tamo
na vrhu tvoje srce stoji
Puno nemira
i zelje neke za veci kasaj zivota tvog
Trci Joly
vreme galopira iza tebe
Zelja
je sreca...sreca jeste zelja
...u sprintu tvom
Izbrsi suze sa lica tvog
Ma da
to jeste od vazduha ostrog
Tamo
na vrhu planine
u zagrljaju neba tog
videces prizor koji vec znas
Znas li da trcanje nadole jeste samo strah da ne padnes?
Zagrli redak vazduh
i oseti puls u glavi kako udara
...a ne na tvome vratu
I ne zaboravi Joly moja
...da sunce jace pece na vrhu
Do prvog zalaska...
Kako je lepo videti prizor iza vrha planine zelja
...a da ne bude nesto vec vidjeno
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top