Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Zlatibor
¤


Ne znam otkud vi na Zlatiboru
Da li su vas toliko smorili Azurna obala i
Barselona
Izasla si iz njegovog crnog BMW aviona
gorda i ponosna kao i uvek
a on je odleteo dalje,
cosa nostra ceka
sakrila si oci Shanel naocarima vrednim bar
deset gojskih plata
a za Fendi tasnu u ruci ne smem ni da pomislim
prava palata
i tada si me spazila
i vazduh je postao pun elektriciteta
drhtala si tu usred nepoznatog sveta
da li su te to duhovi iz nase studentske sobe
poceli progoniti
da li te je proslost u dve sekunde stigla i
uspela polomiti
devojcice moja
-pa dobro gde si- - eto tu sam a ti?-
koliko je suza ta shanel plastika uspela
sakriti
i koliko dugo si ostala stajati u mestu
nakon sto sam ja u noc iscureo
ko to zna
jedina moja devojcice
ljubavi
zauvek...
 
Jos na dlanovima svojim osecam toplinu usana tvojih,

trazim neznost koze tvoje vrhovima prstiju,

tako osecam je, iako mi se ruke uzalud pruzaju

i u praznom prostoru samo vazduh dodiruju.


Tako pozelim te da ti telo od mraka izvajam,

usnama svaku crtu naslikam, srce tvoj lik dozove.

Tako stvarno vidim te i osetim ruke tvoje oko sebe

i tople sake kako mi po ledjima nezno plove.


Kao da mogu da glavu naslonim na tvoje rame,

tvoj miris da osetim dok usnama vrat ti mazim,

tlo mi se pod nogama pomera ali ja se ne bojim,

samo ti bojazljivo nezno tiho blize prilazim.


Od suma kise sto uporno pada, ja stvorim glas tvoj,

cujem nezne reci kao da mi tik uz uvo izgovaras tiho.

Slusam kako smejes se, osmehom ti svoju ljubav dajem

i osim mene i tebe u na celom svetu vise ne postoji niko.


Od mesecevih zraka srebrne oci samo za mene zasijaju,

umesto hiljadu reci ljubavi jedan tvoj pogled je.

Vecno bih mogla da ostanem tako u tvom zagrljaju,

ali uskoro svice sve nestaje i opet iznova gubim te.


Zora me uvek zatekne na kolenima ispruzenih praznih ruku.

Svaki zrak Sunca stvori Bol kao da mi neko srce iz grudi kida

Sa ledenim izrazom na licu, bez osmeha i očima bez sjaja,

na svetlosti dana ja ostajem, kao bez sluha, glasa i vida.


Hodam ulicama bez cilja, onoga sto vide u mojim ocima

I tužni se plaše,a srećni me već odavno široko zaobilaze.

Zato ja jos nocas cekam te, jos samo toliko snage imam

da medju tople tvoje dlanove spustim svoje hladne obraze.


Da te poljubim, jos jednom samo da usne ti osetim.

Ma samo jos jednom da se u tvojim rukama istopim,

u svojoj tami da zasijam i visoko iznad bola da poletim.

pre nego sto se potpuno ugasim i od bola zauvek oči sklopim.
 
Hej oko moje srebrno, reci mi...

Hej voljeni moj, da li si ikada neke oci tako voleo,
da mozes samo o njima, milion ispevati pesama?
Kao da su te oci nesto najlepse sto si u zivotu video,
i da ti se cini da sijaju i kad je potpuna tama.

Hej dragi, da li si mozda nekad neke usne tako ljubio,
da ti od njih telo zadrhti i rAzum se potpuno pomuti?
Kao opojno vino bez prestanka nocima ih pio,
sve dok se zemlja pod nogama brze ne zavrti.

Hej jedini moj, da li si nekada necije ruke pozeleo
da u svojima drziš cvrsto i da tako ostane zauvek?
Kao da bez njih ne znas kuda si uopste krenuo,
i da njihova toplina tvojoj dusi jedini je lek.

Hej najmilije moje, da li ti je nekad neciji osmeh,
od ovog ludog zivota bio vazniji i jedini spas?
Kao da si spreman da pocinis ludost, smrtni greh
samo da bi mogao uvek da cujes taj dragi glas.

Hej zivote moj, da li si nekada voleo tako jako
nekoga bez koga ti ni zivot nista ne znači?
Kao da je uz njega sve tako prosto i lako,
i svaka njegova rec tvoj svet vedri il oblači.

Hej oko moje, ako to nisam ja a ti vec tako voleo jesi
Idi molim te, ne obaziri se sto bas tako jako volim tebe.
Kao na put da odlazis poljubi me i moju srecu ponesi
nemoj vise biti tu,nemoj zavaravati ni mene ni sebe,

Hej ti, obrati mi se kao strancu i pozeli mi srecu,
da sto pre slomljeno srce tu bol preboli.
Kao magla bez traga nestani, je te traziti necu
jer samo se jednom u zivotu tako jako voli.
 
Депресивна

Ево се спремам да слажем себе,
Ал' некако се предобро знам,
Да лако гутам те наде слабе,
И жеље пусте подгревам.

Зашто дан нови у очи гледам,
И што бар једном не зажмурим,
И ово мало поноса предам,
Да бар сат један без туге скупим?

Ех да бар могу да слажем себе,
Да себи осмех на лице вратим,
Убедим себе да разлог нема,
Да тол'ко волим, мислим и патим.
 
daj mi sve svoje nade slabe
i potopljene lađe
daj mi usporene misli
beznađe
nek mi se nađe
Da kad ne znam
šta ću sa sobom
popričam malo sa garderobom
ogrnem kakav slamnati frak
od briga teških
savijem vrat
Da kad baš nemam
za kim da trčim
baš ni jedne sprave
da se na njoj učim
i dobro je opaučim
Da imam teške, sumorne sate
kako me u stopu prate
umor od onih što mi kažu
da ću te sresti
samo ako potrefim
pravu stazu
 
Ко затекне ме како сањам,
Нек не буди ме. И нека ћути,
Док измаштане бисере скупљам,
Нек не буди ме, ја нећу чути.

Јер ко зна где сам одлутао,
Док пловим лађом без кормила,
И мој дух где је забасао,
И душа моја одлебдила.

Не будите ме док сањам снове,
Бар мало желим остати дете,
И не гурајте у дане нове,
Чекаћу зору да сама сване.
 
Ne sluti...

Samo me pusti kad dodjem s lastama
da svijem gnezdo od svoga pera
nemoj me hraniti recju praznom
vec pusti da zivim od svoga neba...

Nemoj ni pogledom da me hranis
sama cu kljunom iskljucati obrok
nemoj ni sunce sto krilo mi przi
zakloniti strasno k`o ustremljen poskok...

Idi sto dalje i pusti da letim
slobodnim nebom ,proplankom zrelim
pusti da poj moj cuju slavuju
da svom se nebu zivota veselim...

Ma idi i nemoj...
necu te cuti...
nebeske staze
moji su puti...
idi ..zaboravi
i ne sluti......samo cuti...

Odjila
 
Poslednja izmena:
obožavam te
i ti znaš da te obožavam
ali, možda ne znaš zašto te baš toliko obožavam
mada, obožavam te iz bezbroj razloga
nego, sad baš mi je pao ovaj na pamet
obožavam te jer mi nikada nisi reko da ćutim
Ti ni ne znaš koliko ja umem da ugnjavim sa pričom
ti nikada nećeš saznati koliki sam ja gnjavator
kad počnem da meljem
ne prestajem
i što nekom više smeta, to se meni više priča
i nikako da iskontrolišem jezik
ali, ti si taj, ti mi nikada nisi rekao da ćutim
i meni se onda ni ne priča mnogo
podsećam sama sebe na one
one srednjovekovne šmizle začepljenih usta
obožavam te iz bezbroj razloga
ali sada, sada mogu samo ovog da se setim
 
setila sam se zašto te još obožavam
obožavam te zato
što se ne petljaš mnogo oko tog čega se ja sećam
ti znaš da se ja nekad setim nekad ne
zavisi da li je kiša ili je sunce
da li je rano ili kasno jutro ili posle podne
ja se nečeg sećam u avgustu
a nečeg sasvim drugog u junu
tebi to ne smeta, ustvari
čini mi se da te mnogo i ne zanima
ti si taj, ti me puštaš da te pamtim ili ne
onako kako to vremenska prognoza zahteva
obožavam te zbog toga
ugušila bih te zbog toga,
samo da se setim kada si tu
a kada si tu, obično se ne sećam ničeg
i sad ne mogu da se setim zbog čega te još obožavam
a znam, znam da ima bezbroj razloga za to
i oni dolaze i odlaze sa tačno odredjenom temperaturom
u odredjenim minutima
to je čitav jedan geografski svet
tvoja biocenoza
obožavam te kao Zemaljsu kuglu
 
Podsmeh u lice Anđela

Klečim
kao u molitvi
Sjatili se Anđeli
Gledaju me
Misle se
Krajnje je vreme
Lutko
Šušte krilima
po
Mojoj
sobi
Kradu mi heroin
Dodiruju mi kosu
Teše me
Klečim
Lice mi
Krilati ne vide
Čekaju na moje
kajanje
kao izgladneli Vukovi
Likuju
Šire ruke
Čekali smo te
dugo
Lutko
Klečim

Jer me boli stomak
 
LEŠNICI II


Beremo zrele lešnike
Pod nogama pucketaju ljušture
Zatim je došla zima
Još smo bili zajedno
U anegdotama prepričavali svađe
Sušili smo drva na peći
Ujutru ložili, kuvali i pili čaj
Po ceo dan sam čitao
Ti si plela šarene šalove
Uveče se grejali zavijeni u ćebad
Zima je prolazila u velikim smetovima
Čekali smo proleće
I kao da je naša ljubav počela da kopni
Topila se sa snegom
Točak vremena se okrenuo
 
"Iskra,vatra,pepeo"


Uzdah jedan
u noci predavanja
Iskra jedna
u nadu za poljubac duse svoje
...zelja za jedan isti takav na meni
Znas li da ti se mladez iznad usta lepo vidi kad se smejes?
Navika
igara tih sa tuznim krajem
Sitne porcije
jela orientom zacinjeni
...vapaj duse jedne istim takvim predznakom
Svetlo proziran
narandzast i tako lep ukus usana kada mene ljubis
...a tako lepo znas to da radis
Zasto si se uzbunila kad si podala ruke da me zagrlis?
Vatra na usnama
u vecnosti zaljepljeni
Note u haosu
nasih strasti
Ko li to njih slusa,voljena?
Pepeo jeste
deo jedne ljubavne price
...te sitne sive cestice ostataka nasih
Jesi rasirila svoja krila sa sivom sminkom na ocima?
Leti ptico moja
kroz oblake pepela
...mozda ces tamo i mene osjetiti
Dodje kao iskra
rasplamsa se u vatri
...i postane pepeo kao zarodis ljubavi jace
 
"Tisina u sumraku"


Raste tisina
i puni tebe njom
Peva himnu svoju
nadolazi do tebe
...da ju cujes i da u njoj udjes
Dolazi do tebe
zeljom da te osvoji
Vidis svoj rast
otvara se osmeh lepi
...kao kapija od zutih narcisa ispletena
To samo tisina stoji
igra se i nosi nas
u ramnici rasposlatoj pastelnih boja
...vidim tebe sesirom svetlo plavim kako se igras
Rasirila ruke
pogledala pravo u nebo
Levitirala jesi,milo moje
uz svu vatru jako purpurne boje oko tebe
...haljina ti odcrtavala oblik tvojih kukova
Nekom tisinom
jednog proslog dana
dosla si nenajavljena
...da uzmes ono sto tebi pripada
Uzela si dusu moju
svojom je napravila
Na grudi nju stavila
i stopila se u vecnosti trenutaka
Poglavlja knjige
o tisini toj zajedno pisemo
Budes li sustala
ona ce tebi doci
...da te podseti na svoj deo istoga
Poglavlja tisine te
kao besni vozovi huktaju
da bi stigli na vreme
...cik u cas pre ponoci
Znaju li samo kako je divan zvuk njihovih tockova u ritmu ispod sina?
 
LEŠNICI III


Došli su dani sunčani, dani prolećni
Dok sam čistio dvorište
Ona je brala maslačak
Dok sam ja ćutao
Ona je pričala uspavanke
Niko nam više nije dolazio
Lomio sam, sekao lešnjake
Ona se presvukla u crno
Ja sam psovao
Ona je tiho plakala
Ostali smo sami
Ja, ona
I naša ljubav
 
sta da ti pricam mili
prolece me udarilo
ne ide mi ni rima
ni ritam mi nije mio

u glavi su mi ptice
na rubu usiju sele
ne staju one sa pesmom
ni noc ni dan ceo

ne znam kako u tvome kraju
al kod nas tako ko sto ti kazem
kako da pevam kraj njih
kako da stihove slazem

a rado bih mili
da dah mi je vreo
da sipam ko iz rukava
ono sto oblak bi beo

al moje srce dragi
sasvim je sasavo sada
njime rekoh ti lepo
njime prolece vlada
 
ja i kad pitam dragi
samo pevusim nesto
svaki je odgovor mili
barem sa jednom greskom

i odgovor tece
kao i pitanje neko
ko voda bistra il mutna
daleko nekud daleko

a zvuci iz tih strofa
ostaju da svetle
ko kapi padaju bistro
da jedan za drugim blede

i kao sto oku nikad
dosta lepote nije
tako ni srcu nasem
zvuka sto se od oka krije
 
"Praise to the Lord..on the fall"

Oh You
whatever you are
Praise to my beloved ones
my behated ones
...though that all may be loved one's
Where that once will be forever?
How's that
my praise one
Whatever
your'e name isoure
As if we wish
to be in your'e heart
How could it be,to you in me?
Fall on your'e sentences
words without any meaning
To be naked
infront of your'e smile
To be stabbed
with your'e mercy knife
All those sentences
with one love
Just to feel it
...just to heal it
Heal with pain
and all of our souls...as you want more?
Just to be near
dont you push me away
To feel
music in my blood
To hear
sounds of your soul
To taste
bitter sweet on youre kiss
To have
what you don't want
...as you want that all
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top