Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Psicu ! Vrtis se preda mnom vec pola sata u krug, loveci svoj rep. A kada ga uhvatis, bolno jeknes. Pa ipak, kao da se nista desilo nije, nastavljas jos brze trku. Dosta je, psicu !
Razumela sam igru tvoju. Tacno je…Sve je krug, i sve se vrti u krug. I radjanje…
I zivot…I smrt…. I kad god to covek ne shvati, on kao ti bolno zajeci troseci snagu, volju i milion reci da trku zaustavi. Ali mora da trci i treba da trci. Jer sve je krug i sve mora biti
krug.
 
Jesam li vam vec rekao da ne verujem u ljude koji imaju stalan
dotok inspiracije? Ako jesam, opomenite me – znam nesnosno
da se ponavljam… A takodje ne verujem u “rad-red-disciplinu” ljude,
kao ni u ustajanje u 6 ujutru zbog posla. Da, P.I. Cajkovski je znao da kaze :
‘’Inspiracija ne posecuje lenje ljude ‘’, a moj bivsi profesor klavira je bio
vatreni pobornik hipoteze da inspiracija dolazi iz dupeta! Hm?! Ne znam
ko je u pravu, ali za sad mi neobicno nadahnjujuce deluje redjanje
pasijansa dok slusam Rahmanjinove etide ; u medjuvremenu cu,
vodjen profesorovim sugestijama, nad porcelanskom soljom,
prizivati svoje muze. :super:
 
Далеко прошарана дрскост одрастања ка хоризонтима,
ка згрченим шакама за којима полази преостали свет,
будан и смео за колебљиву плиму дочекану и испраћену
тишинама густих, претешких папрати као туђе крзно по образима
прави дубок траг и лепезе склопљене лебде над згужваним погледом
још једног од преживелих , препознатљивог гласа лако ка земљи
носећи последњи лахор међу смолу, међу блиставу белину
учаурених брежуљака.
 
Toliko naivno
naivnije od prvosvanuća
dospevamo u Ništa,
želeći da smo večno mladi

Onda nas uče: snovi su život.

Odjednom
mi smo tako čudovišno stari
odjednom
mi tako čudovišno mislimo
da sve znamo
odjednom
mi ne umemo sebe drugom da damo
otimamo samo,
odjednom sami,
stari u nevreme,
sa mnogo ivičnih snova.

Onda nas uče: verujte.
U snove,
u sinove Božje,
Gospode Bože,
do vraga smo otišli
idući ka ivičnom Nečemu-Ničemu.

U trenu
nestanemo samo
bez poljupca za laku noć
koje i u zoru govorimo
bez poljupca pred rastanak
koji niko ne sluti
u trenu
postanemo nedostupni,
pretplaćeni na Sve
u šta nismo verovali
u trenu
opako saznamo
koliko smo naivno verovali.

Gospode Bože, bih li tebi mogla poveriti
koliko naivno su svi poverovali
da život su snovi,
a iza njih zelena livada
i beskrajna svetlost tvoja
svatlost zatvorenih kapaka
i ivično saznanje da
večni život isti je kao večni san.

Kvazi Bože,
život je zamak i zamka
u koju smo dospeli
idući ka tom vražjem večno budnom,
naivno verujući da nismo ateisti
u bajci koja se
toliko naivno zove,
koja se zove: ''Verujte u svoje snove'',
ali nikad i ne dozove,
jer pretplatnik Bog
''nije trenutno dostupan''.
 
Imam jednu osobinu koju drugi ljudi ne poseduju.
Ili mi bar nije poznato da je jos neko poseduje. Ja mogu da se
transformisem u razne zivotinje. Kada mi je dosadno, kada
mi je preko glave gradskog zivota ja se pretvorim u neku
zivotinju. Eto, bas sam pre neki dan bila krava. Uopste mi
se nije svidelo. Razvlacili su mi vime ujutru i uvece, terali
me na livadu po kisi, pa su me posle terali u zagusljivu
stalu. Pravo da vam kazem jedva sam cekala da se vratim
u ovaj zagadjeni grad. Ali sto mi je bilo divno pre dve nedelje.
Bila sam orka-kit ubica. Onako velika a ipak graciozna,
zastrasujuca ali i zadivljujuca, sjajno sam se provela.
Kada sam bila gladna uletala sam u jata riba, a ostatak dana
sam provodila plivajuci. A bogami, svideo mi se jedan muzjak
sa jako lepim belim sarama. Medjutim, danas sam odlucila da
prestanem sa mojim transformacijama. Danas sam dozivela
najgore iskustvo koje se moze doziveti. Bila sam ptica a nisam
mogla da poletim.
 
Poslednja izmena:
Cameo

Gledam u ljude sa rečenicama smisla
dok mi u glavi vijori sve sem njih
marame iznad plave vode ispod brda
u nedogled oblaka nagore plutaju
zeleni kamen je ispod njih da bi se ogledao
u belini u plavetnilu u nespoznatom
i ogledala lete i dalje kao ruke
po nebu i oko njega se može plivati
voda je sve(t) i mi smo voda i vodom te žmurim
i sve teče i mi sa svime kad smo sve
Reći ću ti kako se najtiše vodi ljubav sa morem
Yamore
želja si mi do nedogleda oblaka


7132_1234094855665_1328000745_660184_3617325_n.jpg
 
Sokolica_M:
Toliko naivno
naivnije od prvosvanuća
dospevamo u Ništa,
želeći da smo večno mladi

Onda nas uče: snovi su život.

Odjednom
mi smo tako čudovišno stari
odjednom
mi tako čudovišno mislimo
da sve znamo
odjednom
mi ne umemo sebe drugom da damo
otimamo samo,
odjednom sami,
stari u nevreme,
sa mnogo ivičnih snova.

Onda nas uče: verujte.
U snove,
u sinove Božje,
Gospode Bože,
do vraga smo otišli
idući ka ivičnom Nečemu-Ničemu.

U trenu
nestanemo samo
bez poljupca za laku noć
koje i u zoru govorimo
bez poljupca pred rastanak
koji niko ne sluti
u trenu
postanemo nedostupni,
pretplaćeni na Sve
u šta nismo verovali
u trenu
opako saznamo
koliko smo naivno verovali.

Gospode Bože, bih li tebi mogla poveriti
koliko naivno su svi poverovali
da život su snovi,
a iza njih zelena livada
i beskrajna svetlost tvoja
svatlost zatvorenih kapaka
i ivično saznanje da
večni život isti je kao večni san.

Kvazi Bože,
život je zamak i zamka
u koju smo dospeli
idući ka tom vražjem večno budnom,
naivno verujući da nismo ateisti
u bajci koja se
toliko naivno zove,
koja se zove: ''Verujte u svoje snove'',
ali nikad i ne dozove,
jer pretplatnik Bog
''nije trenutno dostupan''.
Kliknite za proširenje...

Istina, ali svako mora da udari u svoj plafon,
da ne bi zalio sto nije dostigao nebo, a mogao je...mozda.
 
Poslednja izmena:
SamoZvani:
Istina, ali svako mora da udari u svoj plafon,
da ne bi zalio sto nije dostigao nebo, a mogao je...mozda.
Kliknite za proširenje...

Ne ide da objašnjavam svoju pesmu... :)
To je i ružno i protivno mojim željama (volim da čujem druge), ali radi se samo o poigravanju nekim stvarima... zato i toliko pominjem ''ivično''...
Jako sam bila ''ivična'' kada sam je pisala, inspirisana konkretnim događajem, i spoljašnjim, ali i nečim duboko unutrašnjim, što u sebi mnogo toga sadrži i obuhvata, a što ja još uvek ne uspevam da doznam, jer ima tu i nosvetljene svesti i nesvesti koja nosi u sebi sva, ali sva znanja... :)

Poigravam se terminom snova, ali ne u smislu da ne treba imati svoj san koji ga vodi ka nebu, već ne treba imati san kao uspavanost tela i duha...

Akcija, akcija...! ;)

BUDNOST! Samo tako se ostvaruju snovi.
 
Sokolica_M:
Ne ide da objašnjavam svoju pesmu... :)
To je i ružno i protivno mojim željama (volim da čujem druge), ali radi se samo o poigravanju nekim stvarima... zato i toliko pominjem ''ivično''...
Jako sam bila ''ivična'' kada sam je pisala, inspirisana konkretnim događajem, i spoljašnjim, ali i nečim duboko unutrašnjim, što u sebi mnogo toga sadrži i obuhvata, a što ja još uvek ne uspevam da doznam, jer ima tu i nosvetljene svesti i nesvesti koja nosi u sebi sva, ali sva znanja... :)

Poigravam se terminom snova, ali ne u smislu da ne treba imati svoj san koji ga vodi ka nebu, već ne treba imati san kao uspavanost tela i duha...

Akcija, akcija...! ;)

BUDNOST! Samo tako se ostvaruju snovi.
Kliknite za proširenje...
Istina. Samo sam se setio mesecara, a oni moraju da udare u plafon da bi se probudili.
Pesmi nije bio potreban moj komentar, ali je pesma dobro dosla komentaru.Hvala za pesmu:)
 
Poslednja izmena:
СИНОЋ

Синоћ се,
Као саобраћајна незгода
Као брода потонуће
У мом срцу обрушила нека давна жеља.
У мени је треперила
Као реклама на улицама великог града
и светлела у ноћима углас с месечином.

Десило се у самоћи
Како је и постојала
Да се сурвала у души и претворила у прах
И нико није био ту прошле ноћи
Да покупи талог светлуцаве прашине
И да је пусти да се распрши у небо.

А никог није било
Ни да ме бар овлаш такне
У мраку који је затим завладао у соби
 
pesma od kiše

pod
kišobranom
sakrivene
misli
u
kut
saterane
želje
kiša
šušti
tišti
pišti
alarm
obijena
brava
nestale
devojačke
lokne
nagrada
poštenom
nalazaču
pregršt
orgazama
pljušte
sokovi
nektari
100 %
voće
na
usnama
pod
jezikom
dvoje
pod
kišobranom
farovi
autobusa
brazde
od
svetlosti
poljubac
na
raskrsnici
i
kiša
 
Boje noci

Znala je svoju sobu,
svoj stan, znala korake.
Rekao sam"Pogledaj sliku"
Okrenula se, ljutito.
Onda je otisla.
Nasao sam je,
znala je sta osecam.
Htela je dalje
tumarala gradom
koji nije poznavala.
Voleo sam je
i trazio.
Rekla je "Dobro da si tu"
Voleo sam je.
Rekla je "Moram dalje"
Voleo sam je. Stani.
"Pogledaj sliku"
Nasmejala se.
Nasao sam je
ponovo.
"Gde si do sad"
pitala je.
"Znas li da te volim?"
rekla je setno.
"Pogledaj sliku"
odbrusio sam.
"Ma,bolji je od tebe.
Bas takav mi treba.
Cuvacu ga."
Posprdno je odgovorila.
Pogledala je sliku,
slucajno.
Nije imala oci,
jedno je bilo
zuto, drugo se
kotrljalo u duplji
trazeci oslonac.
"Pa ona ne vidi,
konju"
"Trazis da gleda sliku
a ona je slepa"
"Sram te"
Zao mi je.
Vrisnuo sam.
"Zasto bas ona?"
Od svih, zasto bas ona
ne vidi?
To je njena slika.
Nije je videla.
 
Poslednja izmena:
Izašao na ulicu. Sa zaštitnom maskom.
Uzvišen
Podnevom.
Dvosek.
Govorio u trubu.
Nizao podatke. O nemirnoj valuti. O algama.
Kupio
slatkiše. Visio o koncu.
Okrenuo
kabanicu. Upireš se o bedra.
Užarena.
Silazim u Hefestovu kovačnicu. Lakomislen.
S jednom idejom u vijugama.
Oborio. Vezao ruke konopom. Mahnuo
kuhinjskim nožem.
Izbacuješ lavu. Streljaš iz grotla.
Izvijaš vrat. Ali
zabrinuta.
Razvijaš novu misao.
Vodilju.
Filmsku priču.
Uvlačiš nokte. Dvoguba.
Ležao sam potrbuške. S tvojim usnama
na gušterači.
U postelji. Mala.
Da ti pevam.
 
Ognjena Mala...:
pesma od kiše

pod
kišobranom
sakrivene
misli
u
kut
saterane
želje
kiša
šušti
tišti
pišti
alarm
obijena
brava
nestale
devojačke
lokne
nagrada
poštenom
nalazaču
pregršt
orgazama
pljušte
sokovi
nektari
100 %
voće
na
usnama
pod
jezikom
dvoje
pod
kišobranom
farovi
autobusa
brazde
od
svetlosti
poljubac
na
raskrsnici
i
kiša
Kliknite za proširenje...

баш приличи данашњем дану :)
хвала ти :heart:
 
************
Izgubio sam svoju
simetriju
opteretio LEVI tas
ljubavlju
i otpio iz zarđalog putira
nektar plodova gorčine
nazdravljajući
tebi
VELIKO SUTRA
u kome se neću
prepoznati
lagano postajući
suvišni prilog
uz bljutavosti
trenutka
koji je u sebe utkao
čitav jedan vek.
 
Прихватање Светог Ветра

Босих ногу цурица
тиховаше ,залегаше,
у каналу мутних страсти
иза шаша и рогожа
тих бркатих чича гласних.

Плашила се сваког дана
Бога, птица орлушина,
плашила се бистрог ножа
и препона и бутина.

Али једног лепог дана
ветар беше дувао туда
птице зовом намамише
изгнаника голобрада
и монаха- тужног Спана.

Речи све, он је знао,
црне скуте и молитве,
молио се сасма гласно,
да му Свети Отац даде
вучје крзно испод носа.

Шта то радиш лудо момче
зовеш Бога ил' Сатане,
баш си смело, голобрадо,
ал' схватићеш натенане?

Зачуше се речи ове
из канала, из потаје,
иза шаша и рогожа,
речи јасне, меке, питке
ал' опасне, језгровите!

Кад опази монах грешни,
где га женско око гледа,
сав се прену и поплаши
и појури са тог места.

А две босе ноге миле
појурише за њим смело,
ветар стаде, па похуја,
за монахом , за девојком,
-Светим Ветром!

И тај бег и данас траје,
и на месту где су пали,
од умора, од ђавола,
та се трка одиграва,
и пева се сасма смело

Прихватање Светог Ветра,
нек' се ори васцелено!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top