Mali ilirski recnik

@zvaljko već sam ti par stvari objasnio putem privatne poruke, ali da dopišem, čisto kako bi ove bilo javno da mogu i svi pročitati: ovde se jedan broj forumaša služi lažima o meni. Kopaju po mom privatnom životu i, jednostavno rečeno, obmanjuju javnost tvrdeći da sam, navodno, izjavljivao neke stvari.

Ne želim inače da udovoljim takvom ponašanju pa da nešto odgovorim, jer to je ništa drugo do spuštanje na njihov nivo, ali problem nastaje kada neko ko ne prati diskusiju, ne poznaje forumaše i generalno nije upućen, onda može poverovati tim tvrdnjama (šta je svrha toga, da li jednostavno obične propagande kako bi neupućeni i naivni bili zavedeni i mobilisani protiv mene ili nešto drugo, ne znam, niti su motivi bini uostalom). E pa, upravo radi toga, dve malene opaske:
* ja nisam albanolog. Mogu preneti samo ono što albanolozi tvrde; neki forumaši, jednostavno, od mene žele da lažem. Žele da kažem da je stav nauke da su Albanci u isto vreme i sa Kavkaza i podsaharske Afrike. Bez obzira na to koliko oni budu želeli to, nikada se neću povinovati takvim pritiscima, pretnjama i ucenama, čija bi uloga bila samo kucanje laži radi nečije sujete. Svoje vrlo skromno i ograničeno viđenje problema porekla Albanaca, izneo sam nekoliko puta na ovom forumu; moje uverenje je da osnovne oblast urheimata proto-Albanaca najverovatnije treba tražiti u crnomorskom basenu, te mi je najlogičnija teza o severnom poreklu Albanaca (prikarpatskom) o kojoj se u najnovije vreme sve više piše, posebno u slovenskim naučnim zajednicama. Potpuno suprotno od, primera radi, Milana Budimira, koji je bio vrlo kritičan prema pokušajima da se proto-Albanci izmeste negde na sever; u Trakiju, Dakiju ili i dalje i koji je bio prilično definitivan u vezi njihovih veza sa ilirskim i drugim starobalkanskim populacijama, kao i koji albanski jezik smatra pravim drevnim ostatkom paleobalkanskih jezika, tj. Pelazga. z:D
* nebuloze tipa „Bošnjaci se nisu doselili, oni su autohtoni za razliku od Srba” neću uopšte ni da komentarišem, jer se tu radi o, mislim, najprovidnijem tipu podvale
U to ime, apelujem na sve učesnike foruma (a to uključuje i one pasivne, a ne samo aktivne) da ne čitaju šta neko tvrdi da Slaven kaže...već šta zaista Slaven kaže. :kpozdrav:
 
Kole11:
Neces od njega nista novo saznati, osim da su Albanci autohtoni na Balkanu.
Kliknite za proširenje...

Pa sad to baš i nije nešto novo, tu sam informaciju pročitao kod malo starijih istoričara nego što je on...

Kole11:
...Isto bi tvrdio i za Bosnjake ali zasad nema nikoga na fakultetu da ga podrzi u tome.....
Kliknite za proširenje...

Sumnjam, ajde da mu ne stavljamo u usta nešto što nije rekao.


Kole11:
Ali posto jos uvek verujes Slavenu, pitaj ga jedno prosto pitanje: zasto su srednjevekovni Rusi i Poljaci mislili da su potomci ilirskih Slovena a srednjevekovni Srbi da su potomci Tribala i Dacana. Posto meni nece da odgovori jer sam bezobrazan, evo ti si dobar pa ga priupitaj valjda ce tebi da odgovori. Ali moras da budes uporan i da insistiras do kraja na odgovoru. Cik probaj, da vidim dal ces uspeti da uhvatis recnu ribu golim rukama ;)
Kliknite za proširenje...

Neću da ga pitam jer znam otprilike šta će mi odgovoriti. A iskren da budem, ni mene u potpunosti taj odgovor, odgovor zvanične istorijske nauke ne zadovoljava. Ali ne mogu ja zbog toga da se ljutim na Slavena zato što mi je dao odgovor koji meni ne odgovora. Ja od Slavena očekujem (kao od školovanog istoričara) da prenese kako najbolje zna i umije preovladjujući stav istorijske nauke koji uporedim sa nekim suprotnim stavovima i stvorim svoje mišljenje (a i to po volji mu, ako mu se da da piše).

Šta ja mislim da je ovdje problem? Dozvoli mi da preformulišem tvoje zadnje pitanje onako kako bi ga ja postavio (vodi računa da sam ja BB škola :D)

Zašto su srednjovjekovni Srbi, iako u većem broju doseljeni u jednom trenutku preko Save i Dunava (BB škola, jgba), mislili da su potomci Tribala, Dalmata, Dačana, Ilira... i zašto ni ja ni ti nismo zadovoljni odgovorom koji nam historiografija daje na ovo pitanje.

Zato što istorija sama po sebi i ne može da odgovori na njega, izlazi iz njenog okvira. Za odgovor moramo uroniti u sociologiju, proučiti kako se kreiraju, nastaju, nestaju identiteti, etnički, jezički, kulturološki. Po meni, odgovor treba tražiti u interakciji izmedju Slovena i starobalkanskog stanovništva, ispitati kako se ona desila, u kom smjeru je išla jezički u kom smjeru religijski, običajno, kulturološki. Ja sam do nekih sebi zadovoljavajućih odgovora došao proučavajući v(V)lahe pola mileniuma kasnije...

Jbga, raspisah se i utuših vas, praštajte...
 
zvaljko:
Zašto su srednjovjekovni Srbi, iako u većem broju doseljeni u jednom trenutku preko Save i Dunava (BB škola, jgba), mislili da su potomci Tribala, Dalmata, Dačana, Ilira... i zašto ni ja ni ti nismo zadovoljni odgovorom koji nam historiografija daje na ovo pitanje.
Kliknite za proširenje...
Pa gde je BB odgovor na pitanje zasto su doseljeni Srbi mislil da su potomci satrosedeoca? Ja ne umem da ga nadjem.
 
zvaljko:
Kako to oni zovu, arhaizacija, pozivanje na iseljavanje, širenje nakon velikog potopa, traženje korijena svakog naroda u Bibliji, ruske, poljske, češke hronike, šta god, znaš i ti to bolje nego ja
Kliknite za proširenje...
Ma gde znam covece, vidis da nudim 1.000.000,00 evra za odgovor.

Da li znas neku raspravu, novinski clanak, bilo sta na tu temu. Mogu da iskopam svaki izvor i staru knjigu, ali ne mogu da saznam zasto su srednjevekovni Srbi mislili da su autohtoni. Pomazi ako Boga znas:worth:
 
Kole11:
Ma gde znam covece, vidis da nudim 1.000.000,00 evra za odgovor.

Da li znas neku raspravu, novinski clanak, bilo sta na tu temu. Mogu da iskopam svaki izvor i staru knjigu, ali ne mogu da saznam zasto su srednjevekovni Srbi mislili da su autohtoni. Pomazi ako Boga znas:worth:
Kliknite za proširenje...
Ama i za klipu pive bi ti dao odgovor, al ga ne znam, bolje reći ne kontam ga skroz, ni ja :D
 
àrzаwаs — „bela reka“

Poreklo hidronima Rzav, s područja plemena Autarijata i u nauci dosta nerazjašnjeno (sem zaključka da je definitivno predslovensko), trebalo bi da je ovim rešeno; od *arǵ — „beo“ i *awos — „tok, reka“.

https://www.academia.edu/36047735/Veljković_Ž_B_Imena_nekolikih_predslovenskih_reka_Ðetinja_Uvac_Rzav_i_moguće_Panica_2017_Oktoih_UDK_M51_

Kao dodatni argument, autor navodi celi niz Belih reka po Srbiji, Bugarskoj, Grčkoj, Hrvatskoj, Rumuniji i Nemačkoj, dodajući još da je u nekim starim indoevropskim jezicima „bela“ bio sinonim za reke.
 
Poslednja izmena:
Da se vratimo na ovu starogrčku reč koju nisam uspeo prevesti.

Slaven777:
Pogledajte prilog 752668

Nisam u najboljoj mogućnosti da razumem ovu glosu koju imamo kod Hesihija Aleksandrijskog.

πράκνον — μέλανα

Nije mi baš najjasnije kako bi prevod ove reči na naš jezik trebalo da glasi. :huh: Krae je smatrao da se tu radi o starobalkanskoj pozajmljenici, oslanjajući se na ilirski grad Prakn. Taj toponim očuvao nam je Stefan Vizantinac u svojoj čuvenoj Etnici:



Pogledajte prilog 752671

Gde li dođe ovo Prkno, da mi je znati... :think:
Kliknite za proširenje...

Pràknon bi trebalo da znači „crne tačke“, „tamne mrlje“.

A similar use of the neuter plural μέλανα for ‘dark parts, black spots’ can be found in Xenophon’s Cynegeticus: καὶ τὰ μέλανα τὰ περὶ τὰ ὦτα ἄκρα οἱ μὲν ἐπὶ πολύ, οἱ δ᾽ ἐπὶ μικρόν. (Xen. Cyn. 5.23) “The black at the tip of the ear is broad in the one species, narrow in the other.” (E.C. Marchant u. G.W. Bowersock, Loeb Classical Library) and also in the gloss πράκνον· μέλανα ‘black marks, dark spots’. Note that the explanation by the neuter plural μέλανα seems to rule out the reading of πράκνον as an adjective (cf. περκνός ‘dark, dusky’), but rather suggests that it be regarded as a neuter substantive denoting something like ‘speckled mark or area (perhaps in the fur of an animal)’ (with etymological backup by Ved. pŕ̥śni- ‘dappled, pied’, Welsh erch ‘mottled, speckled’; cf. iew:820f.) which, of course, can be paraphrased as ‘collection of dark spots’ = μέλανα. See also below under 5

https://scholar.harvard.edu/files/stefanhoefler/files/hofler_-_dark_matter_iel.pdf
 
Slaven777:
àrzаwаs — „bela reka“

Poreklo hidronima Rzav, s područja plemena Autarijata i u nauci dosta nerazjašnjeno (sem zaključka da je definitivno predslovensko), trebalo bi da je ovim rešeno; od *arǵ — „beo“ i *awos — „tok, reka“.

https://www.academia.edu/36047735/Veljković_Ž_B_Imena_nekolikih_predslovenskih_reka_Ðetinja_Uvac_Rzav_i_moguće_Panica_2017_Oktoih_UDK_M51_

Kao dodatni argument, autor navodi celi niz Belih reka po Srbiji, Bugarskoj, Grčkoj, Hrvatskoj, Rumuniji i Nemačkoj, dodajući još da je u nekim starim indoevropskim jezicima „bela“ bio sinonim za reke.
Kliknite za proširenje...

Imamo reku "Resava"
 
Slaven777:
bran — naziv za risansku tradicionalnu nošnju.

Verovatno povezano sa albanskim brez i rumunskim brîu (u oba jezika „pojas”).
Kliknite za proširenje...
Verovatno opet mutiš vodu.

Prilagođavanje prirodi - Nošnja je uglavnom izrađivana od tankog materijala i
prilagođavana primorskoj klimi. Košulja je oko vrata bila jako isječena i obrubljena čipkom,
prsa su bila slabo zaštićena, donji dio brana bio je veoma širok, glava je bila pokrivena
bijelim faculetom (maramom), a ljeti Dobrojka bi redovno nosila mali suncobran, koji se
smatrao za sastavni dio nošnje.
Ponekad bi djevojka povrh gornjeg dijela brana obukla i
župet (zumpet), bez rukava, na kome su leđa bila načinjena od običnog platna, a prsi
od finog materijala, sa šest povećih srebrnih puca.
Oko pasa,
povrh brana, zavezala bi svilenu traversu u raznim bojama.

Jel te ovaj dio zagolico ?

Bran (Brahan) - Povrh petarulića došao bi gornji dio brana, koji je kod mlade bio
izrađen od crvene vunice, sav osut istobojnim šarama u obliku piramida. On se sastoji
iz gornjeg i donjeg dijela, od stana i suknje. Ova dva dijela, koji su od istog materijala,
sastaju se iznad samog pasa. Preko njihovog sastava sašivena je traka u obliku pojasa
od istog materijala, široka oko 10 cm.
 
Crnugović:
Verovatno opet mutiš vodu.

Prilagođavanje prirodi - Nošnja je uglavnom izrađivana od tankog materijala i
prilagođavana primorskoj klimi. Košulja je oko vrata bila jako isječena i obrubljena čipkom,
prsa su bila slabo zaštićena, donji dio brana bio je veoma širok, glava je bila pokrivena
bijelim faculetom (maramom), a ljeti Dobrojka bi redovno nosila mali suncobran, koji se
smatrao za sastavni dio nošnje.
Ponekad bi djevojka povrh gornjeg dijela brana obukla i
župet (zumpet), bez rukava, na kome su leđa bila načinjena od običnog platna, a prsi
od finog materijala, sa šest povećih srebrnih puca.
Oko pasa,
povrh brana, zavezala bi svilenu traversu u raznim bojama.

Jel te ovaj dio zagolico ?

Bran (Brahan) - Povrh petarulića došao bi gornji dio brana, koji je kod mlade bio
izrađen od crvene vunice, sav osut istobojnim šarama u obliku piramida. On se sastoji
iz gornjeg i donjeg dijela, od stana i suknje. Ova dva dijela, koji su od istog materijala,
sastaju se iznad samog pasa. Preko njihovog sastava sašivena je traka u obliku pojasa
od istog materijala, široka oko 10 cm.
Kliknite za proširenje...

Kakvo bre "mučenje vode"?
 
Crnugović:
Verovatno opet mutiš vodu.

Prilagođavanje prirodi - Nošnja je uglavnom izrađivana od tankog materijala i
prilagođavana primorskoj klimi. Košulja je oko vrata bila jako isječena i obrubljena čipkom,
prsa su bila slabo zaštićena, donji dio brana bio je veoma širok, glava je bila pokrivena
bijelim faculetom (maramom), a ljeti Dobrojka bi redovno nosila mali suncobran, koji se
smatrao za sastavni dio nošnje.
Ponekad bi djevojka povrh gornjeg dijela brana obukla i
župet (zumpet), bez rukava, na kome su leđa bila načinjena od običnog platna, a prsi
od finog materijala, sa šest povećih srebrnih puca.
Oko pasa,
povrh brana, zavezala bi svilenu traversu u raznim bojama.

Jel te ovaj dio zagolico ?

Bran (Brahan) - Povrh petarulića došao bi gornji dio brana, koji je kod mlade bio
izrađen od crvene vunice, sav osut istobojnim šarama u obliku piramida. On se sastoji
iz gornjeg i donjeg dijela, od stana i suknje. Ova dva dijela, koji su od istog materijala,
sastaju se iznad samog pasa. Preko njihovog sastava sašivena je traka u obliku pojasa
od istog materijala, široka oko 10 cm.
Kliknite za proširenje...

Ne znam stvarno na šta misliš pod golicanjem, ali da, na tu reč mislim.

Iz rečnika srpsko-hrvatskog knjiž. i narodnog jezika SANU:

bran.JPG

brhan.JPG
 
Persida Kolofon Gemischt:
bran — naziv za risansku tradicionalnu nošnju.

Verovatno povezano sa albanskim brez i rumunskim brîu (u oba jezika „pojas”).
Kliknite za proširenje...
a kako Slavene?
Kako si to povezao?

Gde se pominje ta ilirska rec....?

Sad bas da se zanesem u tumacenju mogli bismo da kazemo da je nosnja/garderoba zapravo nesto sto te "brani" ......od hladnoce na primer, prljavstine..........

te kombinacije sugl.+R su nekako ceste kod nas (dr,gr,br....)
 
nonaligned:
a kako Slavene?
Kako si to povezao?

Gde se pominje ta ilirska rec....?

Sad bas da se zanesem u tumacenju mogli bismo da kazemo da je nosnja/garderoba zapravo nesto sto te "brani" ......od hladnoce na primer, prljavstine..........

te kombinacije sugl.+R su nekako ceste kod nas (dr,gr,br....)
Kliknite za proširenje...

Nisam. To je učinio Petar Skok. Str. 197/8 njegovog Etimologijskog rječnika:

bran m (Vuk, Kovčežić l, 96) »(risanska nošnja) dugačka haljina koju nosi nevjesta svrh kamižole ili koreta od crvene kadife, s ambretama s obje strane prsiju«. Tu riječ tumači Daničić od tal. brano »komad«, a što ne objašnjava značenje; brano nigdje ne znači odijelo. Možda prije stoji u vezi s dakorum, brîu, pl. brine, cine, brina »vuneni seljački, najčešće crveni pojas« <*brenu ili branu.
 
nonaligned:
da bas nategnuto......
Kliknite za proširenje...
Pa, samo razmišljanja. Matasović sam kaže prilično nejasno.

https://en.m.wiktionary.org/wiki/brez#Albanian
https://en.m.wiktionary.org/wiki/brâu#Romanian

Originalna reč bi bila neki (indoevropski) paleobalkanski supstrat.

Alternativno, naleteh na internetu da se poreklo tog dakorumunsko-protoalbanskog supstrata dovodi u vezu i da vulgarno latinskom brandea tj. od brandeum. :think: Ali ništa čvršće ne pronađoh, a posebno ne šta bi moglo biti poreklo te latinske reči...samo da je reč o nesporno PIE korenu.

S obzirom na značenje u istorijsku ulogu, hipoteze su da bi taj bokeljski lokalizam mogao biti relikt upravo toga. Da jeste malčice nategnuto, jasno je.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top