- Poruka
- 2.416
Pokoj joj dushi.
Poslednja izmena od moderatora:
-
- Popularno:
- Најгора зла у Србији
- Kakvo misljenje imate o najvećem...
- Burno na sastanku sa poslanikom...
- Homeschooling / Školovanje kod kuće
- Rusi pristali da prodaju svoj deo...
- Biće više od 300 kamiona, čeka se moj...
- Zatvaranje fabrika u Srbiji
- Pitanje za oženjene muškarce
- Haos na sednici Poslaničke grupe...
- Odluka suda i Katastar
mali.adadjo (Bojana Pejović) - In memoriam
- Začetnik teme _011_
- Datum pokretanja
- stanje
krotitelj
Primećen član
- Poruka
- 524
Моје искрено саучешће породици и учесницима форума који су се знали са њом.
Лепо је што је у свој овој тузи успело да се дође до свих информација и да остали учесници буду о томе обавештени и да јој је могуће уприличити и достојанствен форумски испраћај, ако се тако може рећи.
Нек јој је покој души.
Лепо је што је у свој овој тузи успело да се дође до свих информација и да остали учесници буду о томе обавештени и да јој је могуће уприличити и достојанствен форумски испраћај, ако се тако може рећи.
Нек јој је покој души.
- Poruka
- 10.141
iskreno saučešće obitelji i njenim prijateljima
C0NSIGLIERI
Buduća legenda
- Poruka
- 44.676
Pokoj joj dusi i da pociva u miru, a porodici i prijateljima iskreno saucesce. 
gost 102443
Buduća legenda
- Poruka
- 31.178
Pokoj joj duši, a porodici iskreno saučešće.
Banshee
Buduća legenda
- Poruka
- 25.746
moje saucesce porodici i prijateljima...zaista mi je zao kad cujem ovakve vesti o prerano otislim ljudima
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
У овој прилици нећу да будем него обичан форумаш, зато се придружујем другима са саучешћем породици и пријатељима, а форумашици покој души.
manje_zlo
Veoma poznat
- Poruka
- 12.254
Neka pociva u miru.
- Poruka
- 12.877
Sahrana ce se odrzati sutra u 15.00 na groblju Lesce. Uzrok smrti jos nije utvrdjen.
Дон
Buduća legenda
- Poruka
- 29.456
Dali to znači da autopsija nije ni vršena ili da nije bilo moguće autopsijom utvrditi uzrok smrti?
- Poruka
- 33.100
Nebitno Don. Otići će priča u objašnjavanja i teorije, a ne treba nam to.
Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
- Poruka
- 33.100
Sutra kad odlepimo temu, biće rečeno sve što se zna. Nema smisla širiti priču.
- Poruka
- 12.877
Izvršena, uzeti uzorci i nalaze se na hemijskoj analizi.
Samanta_
Iskusan
- Poruka
- 6.229
Izvini ali sokirana sam i bez reci.
primi moje najiskrenije saucesce. ... ,strasno mi je zao...
Wtf Dule
Iskusan
- Poruka
- 5.224
Vecna joj slava i pokoj dushi!!!
Миле саКлисе
Elita
- Poruka
- 20.637
BOŽE ČUVAJ JE
*iskander
Ističe se
- Poruka
- 2.657
Andjele, jedva skupih hrabrosti da napisem nesto, da se oprostim od tebe. Ali, evo, i ovu jednu recenicu pisem...pa mogao bih reci malo duze... Ja, koji nikada ne placem, grcam u suzama, prijatelju moj, iskreni prijatelju... lepoto...oko moje plavo...koliko je bilo cisto i iskreno tvoje prijateljstvo, to se ne moze opisati...
Upoznali smo se onog dana, na mitingu, za podrsku nasem narodu na Kosovu i Metohiji. Odmah sam prepoznao pozitivnu energiju, onu energiju koja pokrece planine, zaustavlja reke, premoscuje mora...Kazala si mi: " Ja sam Jovana (nema veze, razumeo sam odmah)..." Odgovorio sam: "Ja sam Jovan"...Razumela si me i ti ...nasmejali smo se oboje...Od toga dana usla si u moj zivot i postala njegov neizbrisiv deo. Culi smo se redovno, vidjali povremeno, razmenjivali poruke i iskustva sa naseg foruma, komentarisali brilijantne postove Lucce, Grofa, Vuka...smejali smo se...
Zadnji put smo se culi prilikom mog povratka za Beograd...i tada si mi rekla da imas bolove...Zasto Bojana? Zasto? Bila si za svakoga dobra, osim za sebe. Sva ta energija je bila usmerena na druge ljude, narocito decu. Najmanje si mislila na sebe... Govorila si da ima vremena za tebe...e pa nema vise Bojana...prevarila si me...ali nema veze, ne ljutim se...ali cu zato da placem...to je moje i niko mi to ne moze zabraniti...i neka me vide...i neka mi kazu sta god hoce...ja znam da sam izgubio jednog velikog prijatelja...
Sutra necu biti tu, da te ispratim...ali moje misli su usmerene ka tebi...
Zbogom, oko moje plavo...zbogom Bojana...jednog dana, Bojana...jednog dana...
Дракула
Zainteresovan član
- Poruka
- 461
А дошао сам из школе бесан јер ми је неко украо мобилни...Шта је та ситница наспрам живота, наспрам смрти?Ништа...Трошијмо живот, само смо њега добили бесплатно...
...Нисам је познавао, али срце ме је заболело када сам прочитао први пост...
БЕСМРТНА ПЕСМА
Ако ти јаве: умро сам
а био сам ти драг,
можда ће и у теби
одједном нешто посивети.
На трепавицама магла.
На усни пепељаст траг.
Да ли си икад размишљао
о томе шта значи живети?
Ко снег у топлом длану
у теби детињство копни.
Бриге...
Зар има брига?
Туге...
Зар има туга?
По мердевинама маште
у младост храбро се попни.
Тамо те чека она
лепа, ал лукава дуга.
И живи!
Сасвим живи!
Не грицкај као миш дане.
Широко жваћи ваздух.
Престижи ветар и птице.
Јер свака вечност је кратка...
Одједном насмејани
у огледалу неком
добију зборано лице.
Одједном: на понеком углу
вреба понека суза.
Невоље на прстима стигну.
Године постану сивље.
Одједном свет, док ходаш
све више ти је узан
и осмех све тиши
и тиши
и некако искривљен.
Зато живи, ал сасвим!
И ја сам живео тако.
За пола века само
столећа сам обишао.
Признајем: помало луцкаст.
Понекад наопак.
Ал никад нисам стајао.
Вечно сам ишао.
Ишао...
Испреди из своје аорте
позлаћен конац трајања
и зашиј напрсла места
из којих дрхте чуђења.
И никад не замишљај живот
као уплашен опроштај,
већ као стални дочек
и стални почетак буђења.
2.
А онда, већ једном озбиљно
размисли шта значи и умрети
и где то нестаје човек.
Шта га то заувек иште.
Немој ићи на гробља.
Ништа нећеш разумети.
Гробља су најцрњи вашар
и тужно позориште.
Играјући се немира
и својих безобличја,
зар немаш понекад потребу
да мало кришом зађеш
у нове слојеве разума?
У суседне будућности?
Објаснићу ти то некада
ако ме тамо нађеш.
Знаш шта ћу ти учинити:
покварићу ти играчку
која се зове бол,
ако се будес одважио.
Не лажем те.
Ја измишљам
оно што мора постојати,
само га ниси јос открио,
јер га ниси ни тражио.
Упамти: стварност је стварнија
ако јој додаш нестварног.
Препознаћеш ме по ћутању.
Вечни не разговарају.
Да би надмудрио мудрост,
однегуј вештину слушања.
Велики одговори
сами себе отварају.
После безброј рођења
и неких ситничавих смрти,
кад једном будеш схватио
да све то што си дисао
не значи један живот,
стварно наиђи до мене
да те дотакнем светлошћу
и претворим у мисао.
И најдаља будућност
има своју будућност,
која у себи чује
своје будућности глас.
И нема празних светова.
То, чега нисмо свесни,
није непостојање,
већ постојање без нас.
3.
Ако ти јаве: умро сам,
ево шта ће то бити.
Хиљаде шарених риба
лепршаће ми кроз око.
И земља ће ме скрити.
И коров ће ме скрити.
А ја ћу за то време
летети негде високо.
Упамти: нема граница,
већ само тренутних граница.
Једрићу над тобом у свитања
низ ветар клизав ко свила.
Разгртаћу ти обзорја,
обрисе доба у повоју
и призоре будућности
лепотом невидљивих крила.
И као нечујно клатно
заљуљано у бескрају,
висићу сам о себи
као о златном ремену.
Простор је брзина ума
што сама себе одмотава.
Лебдећу у месту, а стизаћу
и нестајаћу у времену.
Одморићу се од споредног
као галактичка јата,
која су срасла пулсирањем
што им у недрима траје.
Одморићу се од споредног
као огромне шуме,
које су срасле гранама
у густе загрљаје.
Одморићу се од споредног
као огромне птице,
које су срасле крилима
и цело небо оплеле.
Одморићу се од споредног
као огромне љубави,
које су срасле уснама
још док се нису ни среле.
Зар мислиш да моја рука,
колено,
или глава,
могу да постану глина,
корен брезе
и трава?
Да нека малецка тајна,
ил неки треперав страх
могу да постану сутра
тишина,
тама
и прах?
Знаш, ја сам стварно са звезда.
Сав сам од светлости створен.
Ништа се у мени неће
угасити ни скратити.
Само ћу,
обично тако,
једне случајне зоре
свом неком далеком сунцу
златних се очију вратити.
Кажњаван за све што помислим,
а камоли што починим,
осумњичен сам за нежност
и проглашен сам кривим
што љубав не гасим мржњама,
већ новом, већом љубављу
и живот не гасим смртима,
већ нечим друкчије живим.
Последњи рубови бескраја
тек су поцетак бескрајнијег.
Ко траје даље од трајнијег
не зна за кратка знања.
Никад се немој мучити
питањем: како преживети,
него: како не умрети
после свих умирања.
4.
Ако ти јаве: умро сам,
не брини. У сваком столећу
неко ме случајно побрка
са уморнима и старима.
Нигде толико људи
као у једном човеку.
Нигде толико друкчијег
као у истим стварима.
Прочепркаш ли просторе,
ископаћеш ме из ветра.
Има ме у води.
У камењу.
У сваком сутону и зори.
Бити људски вишеструк,
не значи бити рашчовечен.
Ја јесам дељив са свачим,
али не и разорив.
А сва та чудесна стања
и обнављања мене
и нису друго до вртлог
једнолик,
упоран,
дуг.
Знаш шта су пророчанстава?
Калупи ранијих збивања
и задиханост истог
што вија себе укруг.
Па што бисмо се опраштали?
Чега да нам је жао?
Ако ти јаве: умро сам,
ти знаш - ја то не умем.
Љубав је једини ваздух
који сам удисао.
И осмех једини језик
који на свету разумем.
На ову земљу сам свратио
да ти намигнем мало.
Да за мном остане нешто
као лепршав траг.
Немој да будеш тужан.
Толико ми је стало
да останем у теби
будаласт,
чудно драг.
Ноћу кад гледаш у небо,
и ти намигни мени.
То нека буде тајна.
Упркос данима сивим,
кад видиш неку комету
да видик зарумени,
упамти: то ја још увек
шашав летим и живим...
...Нисам је познавао, али срце ме је заболело када сам прочитао први пост...
БЕСМРТНА ПЕСМА
Ако ти јаве: умро сам
а био сам ти драг,
можда ће и у теби
одједном нешто посивети.
На трепавицама магла.
На усни пепељаст траг.
Да ли си икад размишљао
о томе шта значи живети?
Ко снег у топлом длану
у теби детињство копни.
Бриге...
Зар има брига?
Туге...
Зар има туга?
По мердевинама маште
у младост храбро се попни.
Тамо те чека она
лепа, ал лукава дуга.
И живи!
Сасвим живи!
Не грицкај као миш дане.
Широко жваћи ваздух.
Престижи ветар и птице.
Јер свака вечност је кратка...
Одједном насмејани
у огледалу неком
добију зборано лице.
Одједном: на понеком углу
вреба понека суза.
Невоље на прстима стигну.
Године постану сивље.
Одједном свет, док ходаш
све више ти је узан
и осмех све тиши
и тиши
и некако искривљен.
Зато живи, ал сасвим!
И ја сам живео тако.
За пола века само
столећа сам обишао.
Признајем: помало луцкаст.
Понекад наопак.
Ал никад нисам стајао.
Вечно сам ишао.
Ишао...
Испреди из своје аорте
позлаћен конац трајања
и зашиј напрсла места
из којих дрхте чуђења.
И никад не замишљај живот
као уплашен опроштај,
већ као стални дочек
и стални почетак буђења.
2.
А онда, већ једном озбиљно
размисли шта значи и умрети
и где то нестаје човек.
Шта га то заувек иште.
Немој ићи на гробља.
Ништа нећеш разумети.
Гробља су најцрњи вашар
и тужно позориште.
Играјући се немира
и својих безобличја,
зар немаш понекад потребу
да мало кришом зађеш
у нове слојеве разума?
У суседне будућности?
Објаснићу ти то некада
ако ме тамо нађеш.
Знаш шта ћу ти учинити:
покварићу ти играчку
која се зове бол,
ако се будес одважио.
Не лажем те.
Ја измишљам
оно што мора постојати,
само га ниси јос открио,
јер га ниси ни тражио.
Упамти: стварност је стварнија
ако јој додаш нестварног.
Препознаћеш ме по ћутању.
Вечни не разговарају.
Да би надмудрио мудрост,
однегуј вештину слушања.
Велики одговори
сами себе отварају.
После безброј рођења
и неких ситничавих смрти,
кад једном будеш схватио
да све то што си дисао
не значи један живот,
стварно наиђи до мене
да те дотакнем светлошћу
и претворим у мисао.
И најдаља будућност
има своју будућност,
која у себи чује
своје будућности глас.
И нема празних светова.
То, чега нисмо свесни,
није непостојање,
већ постојање без нас.
3.
Ако ти јаве: умро сам,
ево шта ће то бити.
Хиљаде шарених риба
лепршаће ми кроз око.
И земља ће ме скрити.
И коров ће ме скрити.
А ја ћу за то време
летети негде високо.
Упамти: нема граница,
већ само тренутних граница.
Једрићу над тобом у свитања
низ ветар клизав ко свила.
Разгртаћу ти обзорја,
обрисе доба у повоју
и призоре будућности
лепотом невидљивих крила.
И као нечујно клатно
заљуљано у бескрају,
висићу сам о себи
као о златном ремену.
Простор је брзина ума
што сама себе одмотава.
Лебдећу у месту, а стизаћу
и нестајаћу у времену.
Одморићу се од споредног
као галактичка јата,
која су срасла пулсирањем
што им у недрима траје.
Одморићу се од споредног
као огромне шуме,
које су срасле гранама
у густе загрљаје.
Одморићу се од споредног
као огромне птице,
које су срасле крилима
и цело небо оплеле.
Одморићу се од споредног
као огромне љубави,
које су срасле уснама
још док се нису ни среле.
Зар мислиш да моја рука,
колено,
или глава,
могу да постану глина,
корен брезе
и трава?
Да нека малецка тајна,
ил неки треперав страх
могу да постану сутра
тишина,
тама
и прах?
Знаш, ја сам стварно са звезда.
Сав сам од светлости створен.
Ништа се у мени неће
угасити ни скратити.
Само ћу,
обично тако,
једне случајне зоре
свом неком далеком сунцу
златних се очију вратити.
Кажњаван за све што помислим,
а камоли што починим,
осумњичен сам за нежност
и проглашен сам кривим
што љубав не гасим мржњама,
већ новом, већом љубављу
и живот не гасим смртима,
већ нечим друкчије живим.
Последњи рубови бескраја
тек су поцетак бескрајнијег.
Ко траје даље од трајнијег
не зна за кратка знања.
Никад се немој мучити
питањем: како преживети,
него: како не умрети
после свих умирања.
4.
Ако ти јаве: умро сам,
не брини. У сваком столећу
неко ме случајно побрка
са уморнима и старима.
Нигде толико људи
као у једном човеку.
Нигде толико друкчијег
као у истим стварима.
Прочепркаш ли просторе,
ископаћеш ме из ветра.
Има ме у води.
У камењу.
У сваком сутону и зори.
Бити људски вишеструк,
не значи бити рашчовечен.
Ја јесам дељив са свачим,
али не и разорив.
А сва та чудесна стања
и обнављања мене
и нису друго до вртлог
једнолик,
упоран,
дуг.
Знаш шта су пророчанстава?
Калупи ранијих збивања
и задиханост истог
што вија себе укруг.
Па што бисмо се опраштали?
Чега да нам је жао?
Ако ти јаве: умро сам,
ти знаш - ја то не умем.
Љубав је једини ваздух
који сам удисао.
И осмех једини језик
који на свету разумем.
На ову земљу сам свратио
да ти намигнем мало.
Да за мном остане нешто
као лепршав траг.
Немој да будеш тужан.
Толико ми је стало
да останем у теби
будаласт,
чудно драг.
Ноћу кад гледаш у небо,
и ти намигни мени.
То нека буде тајна.
Упркос данима сивим,
кад видиш неку комету
да видик зарумени,
упамти: то ја још увек
шашав летим и живим...
Neo-wolf
Ističe se
- Poruka
- 2.555
Pokoj joj duši
VIRGINIJA
Iskusan
- Poruka
- 6.438
necka24
Aktivan član
- Poruka
- 1.101
predivan oproštaj.................znam kako je izgubiti dobrog prijatelja.....
Andjele, jedva skupih hrabrosti da napisem nesto, da se oprostim od tebe. Ali, evo, i ovu jednu recenicu pisem...pa mogao bih reci malo duze... Ja, koji nikada ne placem, grcam u suzama, prijatelju moj, iskreni prijatelju... lepoto...oko moje plavo...koliko je bilo cisto i iskreno tvoje prijateljstvo, to se ne moze opisati...
Upoznali smo se onog dana, na mitingu, za podrsku nasem narodu na Kosovu i Metohiji. Odmah sam prepoznao pozitivnu energiju, onu energiju koja pokrece planine, zaustavlja reke, premoscuje mora...Kazala si mi: " Ja sam Jovana (nema veze, razumeo sam odmah)..." Odgovorio sam: "Ja sam Jovan"...Razumela si me i ti ...nasmejali smo se oboje...Od toga dana usla si u moj zivot i postala njegov neizbrisiv deo. Culi smo se redovno, vidjali povremeno, razmenjivali poruke i iskustva sa naseg foruma, komentarisali brilijantne postove Lucce, Grofa, Vuka...smejali smo se...
Zadnji put smo se culi prilikom mog povratka za Beograd...i tada si mi rekla da imas bolove...Zasto Bojana? Zasto? Bila si za svakoga dobra, osim za sebe. Sva ta energija je bila usmerena na druge ljude, narocito decu. Najmanje si mislila na sebe... Govorila si da ima vremena za tebe...e pa nema vise Bojana...prevarila si me...ali nema veze, ne ljutim se...ali cu zato da placem...to je moje i niko mi to ne moze zabraniti...i neka me vide...i neka mi kazu sta god hoce...ja znam da sam izgubio jednog velikog prijatelja...
Sutra necu biti tu, da te ispratim...ali moje misli su usmerene ka tebi...
Zbogom, oko moje plavo...zbogom Bojana...jednog dana, Bojana...jednog dana...
Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
R.I.P.
И моје саучешће пријатељима и породици.
И моје саучешће пријатељима и породици.
- Poruka
- 12.877
Ne još, nakon sahrane neko od admina će dati šire obaveštenje.
Poslednji pozdrav dragoj Bojani...
Ne postoje reči koje bi opisale tugu koju osećam. Žao mi je dece koji su imali tu sreću da te upoznaju i nesreću da te tako iznenada izgube. Žao mi je dece koja te neće nikada upoznati jer će biti uskraćena da ih odgoji neko ko je bio toliko pun pozitivne energije i života.
Počivaj u miru i neka te andjeli paze. Mi te nećemo nikada zaboraviti.
Roditelj
Ne postoje reči koje bi opisale tugu koju osećam. Žao mi je dece koji su imali tu sreću da te upoznaju i nesreću da te tako iznenada izgube. Žao mi je dece koja te neće nikada upoznati jer će biti uskraćena da ih odgoji neko ko je bio toliko pun pozitivne energije i života.
Počivaj u miru i neka te andjeli paze. Mi te nećemo nikada zaboraviti.
Roditelj
- stanje
