mali.adadjo (Bojana Pejović) - In memoriam

[Bara Kob Ama]

Pokoj joj dushi.

 

[krotitelj]

Моје искрено саучешће породици и учесницима форума који су се знали са њом.

Лепо је што је у свој овој тузи успело да се дође до свих информација и да остали учесници буду о томе обавештени и да јој је могуће уприличити и достојанствен форумски испраћај, ако се тако може рећи.

Нек јој је покој души.

 

[mi južnjaci]

iskreno saučešće obitelji i njenim prijateljima

 

[C0NSIGLIERI]

Pokoj joj dusi i da pociva u miru, a porodici i prijateljima iskreno saucesce.

 

[gost 102443]

Pokoj joj duši, a porodici iskreno saučešće.

 

[Banshee]

moje saucesce porodici i prijateljima...zaista mi je zao kad cujem ovakve vesti o prerano otislim ljudima

 

[vujadin]

У овој прилици нећу да будем него обичан форумаш, зато се придружујем другима са саучешћем породици и пријатељима, а форумашици покој души.

 

[manje_zlo]

Neka pociva u miru.

 

[nesha t.]

Sahrana ce se odrzati sutra u 15.00 na groblju Lesce. Uzrok smrti jos nije utvrdjen.

 

[Дон]

Sahrana ce se odrzati sutra u 15.00 na groblju Lesce. Uzrok smrti jos nije utvrdjen.

Dali to znači da autopsija nije ni vršena ili da nije bilo moguće autopsijom utvrditi uzrok smrti?

 

[jomini]

Nebitno Don. Otići će priča u objašnjavanja i teorije, a ne treba nam to.

 

[Alekasandar3]

Nebitno Don. Otići će priča u objašnjavanja i teorije, a ne treba nam to.

Ali bi smo voleli da se sazna istina
Ne moće teko mlad život tek tako da ode

 

[jomini]

Sutra kad odlepimo temu, biće rečeno sve što se zna. Nema smisla širiti priču.

 

[nesha t.]

Dali to znači da autopsija nije ni vršena ili da nije bilo moguće autopsijom utvrditi uzrok smrti?

Izvršena, uzeti uzorci i nalaze se na hemijskoj analizi.

 

[Samanta_]

E moja Boko hiljadu puta smo pricali o forumu a vidi sad... tema o tebi... boze... eh da se sada odnekud pojavis i svima im sve po spisku, onako kako samo ti mozes... da mozes...

sta da kazem... kako rechi mogu da opisu ono sto osecam kad ni suze nisu dovoljne.... mozda na nebu citas pa da probam... znam da ne volis tugu, patetiku, smajlije na ozbiljnim temama i rastanke... probacu sve to da izbegnem... za tugu ne obecavam... da se pozdravimo po poslednji put tamo gde smo se i upoznali.... jos jedan post za tebe moj omiljeni saveznice kako sam te oduvek zvao.
Poslednji.

Adadjo sam upoznao sad vec davnog marta 2007.i od tada smo bili najbolji drugari... jedna od retkih osoba odavde koje sam upoznao u stvarnom zivotu i verujte mi divniju osobu nisam mogao ni da zamislim. Na forumu fajter, beskompromisna, neustrasiva, uvek u borbi za pravdu i istinu.... a u stvarnom svetu jedna predivna, umiljata, humana osoba koja je radila sa decom, vrlo cesto odvajala deo svoje platice i nesebicno organizovala pomoc za decu na Kosovu, njenom neprezaljenom Kosovu.... srce Obilica u telu male balerine..... najodaniji prijatelj koji se moze zamisliti. Bojana je ... Bojana je bila... ne mogu to 'bila' nikako da napisem... Boka jeste i zauvek ce biti u srcima, u dusama onih koji su imali tu srecu i privilegiju da je upoznaju.

A volela je ovaj forum, mada to nikada ne bi priznala, volela je da se bori, volela je i da se svadja, uvek je udarala na najjace, nikad bezala. Skoro joj rekoh, nema ni dve nedelje, da se konacno okane foruma, i ona mi rece da nece nikad vise doci ovamo... a ja nisam verovao, rekoh joj 'ma neces ti ni do prvog maja izdrzati bez foruma, videces...' oprosti mi boze. kako sam mogao znati. sta bih sada dao da mogu da je vidim makar na forumu. a necu nikad vise. i nigde.
i ne mogu da poverujem... ne zelim... necu.

Pa zar ja sada i ovde da se od tebe rastajem zauvek moj mali lepi prijatelju? ne mogu... ne mogu... a moram.

Zbogom Bojana... OPROSTI MI ako sam ponekad bio nepravedan, ako sam se ljutio na Tebe, ako sam ti nekada pokvario raspolozenje, uradio ili rekao nesto sto ne treba... i oprosti mi sto ti nikada dovoljno nisam rekao..koliko mi znacis. ja sebi necu. u poslednjoj poruci koju sam ti poslao napisao sam da mi nedostajes... a danas ti pisem da ces mi vecno nedostajati....

Neka te andjeli cuvaju moj Mali.Andjeldjo.

Izvini ali sokirana sam i bez reci.
primi moje najiskrenije saucesce. ... ,strasno mi je zao...

 

[Wtf Dule]

Vecna joj slava i pokoj dushi!!!

 

[Миле саКлисе]

MIRNO SPAVAJ ANĐELE
BOŽE ČUVAJ JE

 

[*iskander]

Andjele, jedva skupih hrabrosti da napisem nesto, da se oprostim od tebe. Ali, evo, i ovu jednu recenicu pisem...pa mogao bih reci malo duze... Ja, koji nikada ne placem, grcam u suzama, prijatelju moj, iskreni prijatelju... lepoto...oko moje plavo...koliko je bilo cisto i iskreno tvoje prijateljstvo, to se ne moze opisati...
Upoznali smo se onog dana, na mitingu, za podrsku nasem narodu na Kosovu i Metohiji. Odmah sam prepoznao pozitivnu energiju, onu energiju koja pokrece planine, zaustavlja reke, premoscuje mora...Kazala si mi: " Ja sam Jovana (nema veze, razumeo sam odmah)..." Odgovorio sam: "Ja sam Jovan"...Razumela si me i ti ...nasmejali smo se oboje...Od toga dana usla si u moj zivot i postala njegov neizbrisiv deo. Culi smo se redovno, vidjali povremeno, razmenjivali poruke i iskustva sa naseg foruma, komentarisali brilijantne postove Lucce, Grofa, Vuka...smejali smo se...
Zadnji put smo se culi prilikom mog povratka za Beograd...i tada si mi rekla da imas bolove...Zasto Bojana? Zasto? Bila si za svakoga dobra, osim za sebe. Sva ta energija je bila usmerena na druge ljude, narocito decu. Najmanje si mislila na sebe... Govorila si da ima vremena za tebe...e pa nema vise Bojana...prevarila si me...ali nema veze, ne ljutim se...ali cu zato da placem...to je moje i niko mi to ne moze zabraniti...i neka me vide...i neka mi kazu sta god hoce...ja znam da sam izgubio jednog velikog prijatelja...
Sutra necu biti tu, da te ispratim...ali moje misli su usmerene ka tebi...
Zbogom, oko moje plavo...zbogom Bojana...jednog dana, Bojana...jednog dana...

 

[Дракула]

А дошао сам из школе бесан јер ми је неко украо мобилни...Шта је та ситница наспрам живота, наспрам смрти?Ништа...Трошијмо живот, само смо њега добили бесплатно...

...Нисам је познавао, али срце ме је заболело када сам прочитао први пост...


БЕСМРТНА ПЕСМА

Ако ти јаве: умро сам
а био сам ти драг,
можда ће и у теби
одједном нешто посивети.
На трепавицама магла.
На усни пепељаст траг.

Да ли си икад размишљао
о томе шта значи живети?
Ко снег у топлом длану
у теби детињство копни.
Бриге...
Зар има брига?
Туге...
Зар има туга?

По мердевинама маште
у младост храбро се попни.
Тамо те чека она
лепа, ал лукава дуга.
И живи!
Сасвим живи!
Не грицкај као миш дане.
Широко жваћи ваздух.
Престижи ветар и птице.

Јер свака вечност је кратка...

Одједном насмејани
у огледалу неком
добију зборано лице.

Одједном: на понеком углу
вреба понека суза.
Невоље на прстима стигну.
Године постану сивље.
Одједном свет, док ходаш
све више ти је узан
и осмех све тиши
и тиши
и некако искривљен.

Зато живи, ал сасвим!
И ја сам живео тако.
За пола века само
столећа сам обишао.

Признајем: помало луцкаст.
Понекад наопак.
Ал никад нисам стајао.
Вечно сам ишао.
Ишао...

Испреди из своје аорте
позлаћен конац трајања
и зашиј напрсла места
из којих дрхте чуђења.

И никад не замишљај живот
као уплашен опроштај,
већ као стални дочек
и стални почетак буђења.

2.
А онда, већ једном озбиљно
размисли шта значи и умрети
и где то нестаје човек.

Шта га то заувек иште.
Немој ићи на гробља.
Ништа нећеш разумети.

Гробља су најцрњи вашар
и тужно позориште.
Играјући се немира
и својих безобличја,
зар немаш понекад потребу
да мало кришом зађеш
у нове слојеве разума?
У суседне будућности?

Објаснићу ти то некада
ако ме тамо нађеш.
Знаш шта ћу ти учинити:
покварићу ти играчку
која се зове бол,
ако се будес одважио.

Не лажем те.
Ја измишљам
оно што мора постојати,
само га ниси јос открио,
јер га ниси ни тражио.

Упамти: стварност је стварнија
ако јој додаш нестварног.

Препознаћеш ме по ћутању.

Вечни не разговарају.

Да би надмудрио мудрост,
однегуј вештину слушања.

Велики одговори
сами себе отварају.

После безброј рођења
и неких ситничавих смрти,
кад једном будеш схватио
да све то што си дисао
не значи један живот,
стварно наиђи до мене
да те дотакнем светлошћу
и претворим у мисао.

И најдаља будућност
има своју будућност,
која у себи чује
своје будућности глас.

И нема празних светова.

То, чега нисмо свесни,
није непостојање,
већ постојање без нас.

3.
Ако ти јаве: умро сам,
ево шта ће то бити.

Хиљаде шарених риба
лепршаће ми кроз око.
И земља ће ме скрити.

И коров ће ме скрити.

А ја ћу за то време
летети негде високо.

Упамти: нема граница,
већ само тренутних граница.

Једрићу над тобом у свитања
низ ветар клизав ко свила.

Разгртаћу ти обзорја,
обрисе доба у повоју
и призоре будућности
лепотом невидљивих крила.
И као нечујно клатно
заљуљано у бескрају,
висићу сам о себи
као о златном ремену.

Простор је брзина ума
што сама себе одмотава.

Лебдећу у месту, а стизаћу
и нестајаћу у времену.

Одморићу се од споредног
као галактичка јата,
која су срасла пулсирањем
што им у недрима траје.

Одморићу се од споредног
као огромне шуме,
које су срасле гранама
у густе загрљаје.

Одморићу се од споредног
као огромне птице,
које су срасле крилима
и цело небо оплеле.

Одморићу се од споредног
као огромне љубави,
које су срасле уснама
још док се нису ни среле.

Зар мислиш да моја рука,
колено,
или глава,
могу да постану глина,
корен брезе
и трава?

Да нека малецка тајна,
ил неки треперав страх
могу да постану сутра
тишина,
тама
и прах?

Знаш, ја сам стварно са звезда.

Сав сам од светлости створен.

Ништа се у мени неће
угасити ни скратити.

Само ћу,
обично тако,
једне случајне зоре
свом неком далеком сунцу
златних се очију вратити.

Кажњаван за све што помислим,
а камоли што починим,
осумњичен сам за нежност
и проглашен сам кривим
што љубав не гасим мржњама,
већ новом, већом љубављу
и живот не гасим смртима,
већ нечим друкчије живим.

Последњи рубови бескраја
тек су поцетак бескрајнијег.

Ко траје даље од трајнијег
не зна за кратка знања.

Никад се немој мучити
питањем: како преживети,
него: како не умрети
после свих умирања.

4.
Ако ти јаве: умро сам,
не брини. У сваком столећу
неко ме случајно побрка
са уморнима и старима.

Нигде толико људи
као у једном човеку.
Нигде толико друкчијег
као у истим стварима.

Прочепркаш ли просторе,
ископаћеш ме из ветра.

Има ме у води.
У камењу.

У сваком сутону и зори.
Бити људски вишеструк,
не значи бити рашчовечен.

Ја јесам дељив са свачим,
али не и разорив.

А сва та чудесна стања
и обнављања мене
и нису друго до вртлог
једнолик,
упоран,
дуг.
Знаш шта су пророчанстава?
Калупи ранијих збивања
и задиханост истог
што вија себе укруг.

Па што бисмо се опраштали?
Чега да нам је жао?
Ако ти јаве: умро сам,
ти знаш - ја то не умем.
Љубав је једини ваздух
који сам удисао.

И осмех једини језик
који на свету разумем.

На ову земљу сам свратио
да ти намигнем мало.

Да за мном остане нешто
као лепршав траг.

Немој да будеш тужан.
Толико ми је стало
да останем у теби
будаласт,
чудно драг.

Ноћу кад гледаш у небо,
и ти намигни мени.

То нека буде тајна.
Упркос данима сивим,
кад видиш неку комету
да видик зарумени,
упамти: то ја још увек
шашав летим и живим...

 

[Neo-wolf]

Pokoj joj duši

 

[VIRGINIJA]

Izvršena, uzeti uzorci i nalaze se na hemijskoj analizi.

pokoj joj dushi
da li je utvrdjen uzrok smrti?

 

[necka24]

Andjele, jedva skupih hrabrosti da napisem nesto, da se oprostim od tebe. Ali, evo, i ovu jednu recenicu pisem...pa mogao bih reci malo duze... Ja, koji nikada ne placem, grcam u suzama, prijatelju moj, iskreni prijatelju... lepoto...oko moje plavo...koliko je bilo cisto i iskreno tvoje prijateljstvo, to se ne moze opisati...
Upoznali smo se onog dana, na mitingu, za podrsku nasem narodu na Kosovu i Metohiji. Odmah sam prepoznao pozitivnu energiju, onu energiju koja pokrece planine, zaustavlja reke, premoscuje mora...Kazala si mi: " Ja sam Jovana (nema veze, razumeo sam odmah)..." Odgovorio sam: "Ja sam Jovan"...Razumela si me i ti ...nasmejali smo se oboje...Od toga dana usla si u moj zivot i postala njegov neizbrisiv deo. Culi smo se redovno, vidjali povremeno, razmenjivali poruke i iskustva sa naseg foruma, komentarisali brilijantne postove Lucce, Grofa, Vuka...smejali smo se...
Zadnji put smo se culi prilikom mog povratka za Beograd...i tada si mi rekla da imas bolove...Zasto Bojana? Zasto? Bila si za svakoga dobra, osim za sebe. Sva ta energija je bila usmerena na druge ljude, narocito decu. Najmanje si mislila na sebe... Govorila si da ima vremena za tebe...e pa nema vise Bojana...prevarila si me...ali nema veze, ne ljutim se...ali cu zato da placem...to je moje i niko mi to ne moze zabraniti...i neka me vide...i neka mi kazu sta god hoce...ja znam da sam izgubio jednog velikog prijatelja...
Sutra necu biti tu, da te ispratim...ali moje misli su usmerene ka tebi...
Zbogom, oko moje plavo...zbogom Bojana...jednog dana, Bojana...jednog dana...

predivan oproštaj.................znam kako je izgubiti dobrog prijatelja.....

 

[Duh Sekire]

R.I.P.
И моје саучешће пријатељима и породици.

 

[nesha t.]

pokoj joj dushi
da li je utvrdjen uzrok smrti?

Ne još, nakon sahrane neko od admina će dati šire obaveštenje.

 

[bigblue01]

Poslednji pozdrav dragoj Bojani...

Ne postoje reči koje bi opisale tugu koju osećam. Žao mi je dece koji su imali tu sreću da te upoznaju i nesreću da te tako iznenada izgube. Žao mi je dece koja te neće nikada upoznati jer će biti uskraćena da ih odgoji neko ko je bio toliko pun pozitivne energije i života.

Počivaj u miru i neka te andjeli paze. Mi te nećemo nikada zaboraviti.

Roditelj