- Poruka
- 334.460
Mara nije išla kod frizera, davala hladne trajne, niti se šišala na „muško“. Motala je prosedu kosu u kiflastu punđu.
Mara nije nosila pantalone niti suknje ili haljine sužene u struku. Marin struk niko nije video u širokim, dugačkim haljinama koje se spreda zakopčavaju celom dužinom. „Plitvice“ su bile njen butik.Mara nije nosila sandale ili cipele sa visokim potpeticama. Njene cipele su bile oguljenih vrhova i iskrivljenih gumenih đonova.
Mara nije mirisala na parfeme, dezodoranse, čak ni na „Bugarsku ružu“. Mara je mirisala na supu i salčiće.
Mara nije nosila tašne uparene sa obućom. Mara je vukla pletene cegere sa voćem, povrćem, hlebom, mlekom, ponekad i mesom, a uvek pivom za muža, zveckajući flašama, punim ili praznim za kauciju.
Mara je živela u bloku zgrada u čijim stanovima su komšinice sa hladnim trajnama, u zvoncarama, trapezastim haljinama i suknjama, u sandalama visokih potpetica poput gazela skakutale kroz parfemsku izmaglicu. Komšinice koje su sa nestrpljenjem čekale povratak svojih muževa iz prepodnevne šetnje na ručak koji su spremale celo jutro, da bi čule da li i te subote, kao svih prethodnih bez izuzetka u proteklih nekoliko godina od kako je „otkrivena“, Mara sedi u poslastičarnici ili ako je lepo vreme u bašti Hotela Jugoslavija, sa srnećim leđima i čašom limunade ispred sebe.
Subotom Mara nije vukla cegere u iskrivljenim cipelama niti je mirisala na supu. Subotom je Mara mirisala na snove.
Mara nije nosila pantalone niti suknje ili haljine sužene u struku. Marin struk niko nije video u širokim, dugačkim haljinama koje se spreda zakopčavaju celom dužinom. „Plitvice“ su bile njen butik.Mara nije nosila sandale ili cipele sa visokim potpeticama. Njene cipele su bile oguljenih vrhova i iskrivljenih gumenih đonova.
Mara nije mirisala na parfeme, dezodoranse, čak ni na „Bugarsku ružu“. Mara je mirisala na supu i salčiće.
Mara nije nosila tašne uparene sa obućom. Mara je vukla pletene cegere sa voćem, povrćem, hlebom, mlekom, ponekad i mesom, a uvek pivom za muža, zveckajući flašama, punim ili praznim za kauciju.
Mara je živela u bloku zgrada u čijim stanovima su komšinice sa hladnim trajnama, u zvoncarama, trapezastim haljinama i suknjama, u sandalama visokih potpetica poput gazela skakutale kroz parfemsku izmaglicu. Komšinice koje su sa nestrpljenjem čekale povratak svojih muževa iz prepodnevne šetnje na ručak koji su spremale celo jutro, da bi čule da li i te subote, kao svih prethodnih bez izuzetka u proteklih nekoliko godina od kako je „otkrivena“, Mara sedi u poslastičarnici ili ako je lepo vreme u bašti Hotela Jugoslavija, sa srnećim leđima i čašom limunade ispred sebe.
Subotom Mara nije vukla cegere u iskrivljenim cipelama niti je mirisala na supu. Subotom je Mara mirisala na snove.
