Mađarski jezik - učenje, prevodi i ostalo

Pismo
Mađarski se piše prilagođenom latinicom, u koju su dodani znakovi:
za kratke samoglasnike: ö i ü;
za duge samoglasnike: á, é, í, ó, ő, ú, i ű;
slova 'q, x i w se obično ne koriste, osim kod pisanja stranih imena.
Određeni dvoslovi (cs, gy, ly, ny, sz, ty i zs) predstavljaju jedan glas.
[uredi]Glasovi
Mađarski posjeduje vokalnu harmoniju, tj. samoglasnici u sufiksima se mijenjaju ovisno o samoglasniku u korijenu.
[uredi]Gramatika
Mađarski jezik specifičan je po velikom broju padeža (jezikoslovci se ne slažu oko točnog broja, ali smatra se da ih ima barem 24), što ga čini vrlo složenim za učenje. Imenica ház koja znači kuća poprima oblik házból u značenju iz kuće, házban u značenju u kući, házba u značenju u kuću, házról u značenju s kuće ili o kući, házon u značenju na kući, házra u značenju na kuću, itd.
Složenosti mađarske gramatike doprinosi i činjenica da mađarski ne poznaje glagol imati. Ja imam se na mađarskom jeziku iskazuje s nekem van, što u doslovnom prijevodu znači meni je.
Glagoli se konjugiraju ovisno o tome imaju li određen objekt ili ne. Látok znači Ja vidim (općenito)), ali Látom a könyvet znači Ja vidim knjigu.
Još neke karakteristike mađarskog:
imenice i zamjenice nemaju roda (ő znači on ili ona)
lične zamjenice se obično izostavljaju
postoje određeni i neodređeni član
naglasak je fiksiran na prvom slogu, uz mogućnost sekundarnog naglaska u duljim riječima
red riječi je uglavnom slobodan
[uredi]Rječnik
Mađarski jezik ima dosta zajedničkih riječi s hrvatskim, a mnogo je i zajedničkih turcizama. Tako se na mađarskom papuča kaže papucs, ključ je kulcs itd.

Izvor: Wikipedia
 
renatarasic:
Da li bi mi neko mogao nešto reći o osnovama gramatike mađarskog jezika(kako se grade prezent,futur i perfekat, menjanje glagola biti,imati itd.). Takođe bih volela da mi neko nešto kaže o harmoniji vokala u mađarskom jeziku...
Kliknite za proširenje...

To sve sto si pitala je veoma opsirno. Pitaj slobodno, ako imas konkretno pitanje. Ja madjarski, naravno, govorim, ali mi nije jaka gramatika i pisanje, ali cu ti rado odgovoriti sve sto te zanima, iako Madjare ne podnosim
 
Poslednja izmena od moderatora:
Мађарски йезик нѣйе индоевропски попут нашега и найвећега броя других европских, те има сасвим другачийи граматички састав. На примѣр не разликуйе родове. Речи се добияйу слѣпљивањем наставака на корѣн рѣчи, често и већега броя њих одйедном. Због тога йе тежак нашим људим и другим Европљаном за учење. Са њим словѣнски йезици нѣсу ни у каквом сродству, за разлику од већине осталих йезика Европе.
Што се мађарских падежа тиче, њихов брой йе споран као и сам назив "падежи". Йер су они потпуно неупоредиви са падежима у индоевропских йезицих.
Ако се изузму основни граматички падежи (именитељни, винитељни и датељни), сви остали су у ствари само прѣдлози налепљени на край рѣчи. Замислите када би у нашем йезику постояли падежи попут у слѣдећих примѣрах и тако ћете стећи праву слику о њихових:
"Я сам кућаУ", "Я сам кућаНА", "Он йе кућаИЗА", "Идем кућаКА", "Излазим кућаИЗ", "Ми смо кућеУ" (множина!) итд. Мађарски падежи немайу различите скупине промѣне (као код нас) нити имайу посебне облике за множину. Тако да њихових петнаестак - двадесетак нису упоредиви са наших шест (ни сами не знайу колико их има, йер нѣсу начисто койе наставке трѣбайу а койе не рачунати у падеже). Слично йе и са сроднима финским и естонским йезиком. Због тога йе странцемъ лакше научити њихове него падеже у словѣнских или балтичких йезицих.
 
Poslednja izmena:
Александар Невски:
Мађарски йезик нѣйе индоевропски попут нашега и найвећега броя других европских, те има сасвим другачийи граматички састав. На примѣр не разликуйе родове. Речи се добияйу слѣпљивањем наставака на корѣн рѣчи, често и већега броя њих одйедном. Због тога йе тежак нашим људим и другим Европљаном за учење. Са њим словѣнски йезици нѣсу ни у каквом сродству, за разлику од већине осталих йезика Европе.
Што се мађарских падежа тиче, њихов брой йе споран као и сам назив "падежи". Йер су они потпуно неупоредиви са падежима у индоевропских йезицих.
Ако се изузму основни граматички падежи (именитељни, винитељни и датељни), сви остали су у ствари само прѣдлози налепљени на край рѣчи. Замислите када би у нашем йезику постояли падежи попут у слѣдећих примѣрах и тако ћете стећи праву слику о њихових:
"Я сам кућаУ", "Я сам кућаНА", "Он йе кућаИЗА", "Идем кућаКА", "Излазим кућаИЗ", "Ми смо кућеУ" (множина!) итд. Мађарски падежи немайу различите скупине промѣне (као код нас) нити имайу посебне облике за множину. Тако да њихових петнаестак - двадесетак нису упоредиви са наших шест (ни сами не знайу колико их има, йер нѣсу начисто койе наставке трѣбайу а койе не рачунати у падеже). Слично йе и са сроднима финским и естонским йезиком. Због тога йе странцемъ лакше научити њихове него падеже у словѣнских или балтичких йезицих.
Kliknite za proširenje...

Hvala, samo, mozes li to da napises na normalnoj cirilici, umesto sto se izmotavas sa tim hijerogilifima.
 
Moderna Pevacica:
Hvala, samo, mozes li to da napises na normalnoj cirilici, umesto sto se izmotavas sa tim hijerogilifima.
Kliknite za proširenje...

Рече латиничарка изигравайућа Енглескињу, незнайућа кое йе србско писмо а кое нѣйе, и за койу су србска слова "хиероглифи".
 
Александар Невски:
Рече латиничарка изигравайућа Енглескињу, незнайућа кое йе србско писмо а кое нѣйе, и за койу су србска слова "хиероглифи".
Kliknite za proširenje...

Pa onda pisi koju sa ju, a ne tako. Ne pravi se ti mnogo pametan, jer koristis samo neku bezveznu kombinaciju i to "koe" ili pisi tkoje ili "ktoje", i ako si dosledan, ne korisit hijeroglifi, vec jeroglifi. "H" je doslo iz turskog, a ne iz grckog kako mislite vi bez porekla.
 
Moderna Pevacica:
Pa onda pisi koju sa ju, a ne tako. Ne pravi se ti mnogo pametan, jer koristis samo neku bezveznu kombinaciju i to "koe" ili pisi tkoje ili "ktoje", i ako si dosledan, ne korisit hijeroglifi, vec jeroglifi. "H" je doslo iz turskog, a ne iz grckog kako mislite vi bez porekla.
Kliknite za proširenje...

Я пишем своим, србским писмом, за разлику од тебе. Што се слова Х тиче, не срамоти се безсмисленом причом како слово (или глас) Х дође из турскога. Сви словѣнски йезици га имайу, па га има и србски. Имаше га и прѣ доласка Турака на Балкан. Боље би ти било научити писмо своега народа (ако си коим случайем Србкиња) него што пишеш бесмислице.
 
Poslednja izmena:
Александар Невски:
Я пишем своим, србским писмом, за разлику од тебе. Што се слова Х тиче, не срамоти се безсмисленом причом како слово (или глас) Х дође из турскога. Сви словѣнски йезици га имайу, па га има и србски. Имаше га и прѣ доласка Турака на Балкан. Боље би ти било научити писмо своега народа (ако си коим случайем Србкиња) него што пишеш бесмислице.
Kliknite za proširenje...

Uh, imas ti neke teske komplekse u toj tvojoj glavi. A odakle su tvoji poreklom?
 
Александар Невски:
Я пишем своим, србским писмом, за разлику од тебе. Што се слова Х тиче, не срамоти се безсмисленом причом како слово (или глас) Х дође из турскога. Сви словѣнски йезици га имайу, па га има и србски. Имаше га и прѣ доласка Турака на Балкан. Боље би ти било научити писмо своега народа (ако си коим случайем Србкиња) него што пишеш бесмислице.
Kliknite za proširenje...


Pises cirilicom, ali ne ovom nasom koju je Vuk reformisao!
Uvek sam mislio da je H iz arapskog preko turskog doslu u nas jezik! Ne u slovenske vec, u nas, zbog onog:

Leb-hleb
oces-hoces
vatam-hvatam
svatam-shvatam
....................itd............
 
Hriscanin.Hriscanin:
Pises cirilicom, ali ne ovom nasom koju je Vuk reformisao!
Uvek sam mislio da je H iz arapskog preko turskog doslu u nas jezik! Ne u slovenske vec, u nas, zbog onog:

Leb-hleb
oces-hoces
vatam-hvatam
svatam-shvatam
....................itd............
Kliknite za proširenje...

Изворна ћирилица йе више наша него такозвана "Вукова".
Што се слова Х тиче, оно одувѣк постояше у србском йезику као и у његовом прѣдходнику прасловѣнском. Нема никакве везе ни са Арапима ни са Турцима.
 
yokai:
Kada se stavlja ono "die", "das" itd. tj. rodovi ispred imenica...? I kada se piše npr. mein, a kada meine?
Kliknite za proširenje...

Die der das su ti clanovi kao taj ta to

Bas zbog toga je nemacki itako precizan jezik, jer konkretno govoris Der Laptop ist schwarz (bukvalno prevedeno) Taj laptop je crn(odnosno samo laptop je crn)



npr: Das glas steht auf dem tisch
der nachbar hat der nachbarin eine rose gepfluekt
Die schueler haben einen klassen lehrer!
Pogleda cu u primere iz knjige pa ti kasnije napisem nesto vise, jednostavno ne umem da prenesem znanje! :)

Mein je moj
meine je moje - moju. a meinen je moga
Mein auto jednina
meine autos mnozina
ich habe meine schwester gern jednina
ich habe meinen bruder gern jednina
ich habe meine geschwiester gern mnozina!

Znaci meine se koristi u mnozini kod stvari ali u licima i u jednini i u mnozini!

A jooj ako ti sad ukapiras sta sam ti napisao!
i
 
Hriscanin.Hriscanin:
Die der das su ti clanovi kao taj ta to

Bas zbog toga je nemacki itako precizan jezik, jer konkretno govoris Der Laptop ist schwarz (bukvalno prevedeno) Taj laptop je crn(odnosno samo laptop je crn)

npr: Das glas steht auf dem tisch
der nachbar hat der nachbarin eine rose gepfluekt
Die schueler haben einen klassen lehrer!
Pogleda cu u primere iz knjige pa ti kasnije napisem nesto vise, jednostavno ne umem da prenesem znanje! :)

Mein je moj
meine je moje - moju. a meinen je moga
Mein auto jednina
meine autos mnozina
ich habe meine schwester gern jednina
ich habe meinen bruder gern jednina
ich habe meine geschwiester gern mnozina!

Znaci meine se koristi u mnozini kod stvari ali u licima i u jednini i u mnozini!

A jooj ako ti sad ukapiras sta sam ti napisao!
i
Kliknite za proširenje...

Наш йезик йе словѣнски, и не требайу ни чланови, попут нѣмачких, енглеских, мађарских.
Зар нийе глупо говорити "ТО сунце сия на ТОМ небу!", или "ТА моя мати ми рече...". Нам су чланови сувишни.
 
Александар Невски:
Наш йезик йе словѣнски, и не требайу ни чланови, попут нѣмачких, енглеских, мађарских.
Зар нийе глупо говорити "ТО сунце сия на ТОМ небу!", или "ТА моя мати ми рече...". Нам су чланови сувишни.
Kliknite za proširenje...

U slovenskim jezicima nema clanova, jer postoji deklinacija.
 
Чланови постоје само се не употребљавају тако често, јер су сувишни![ Већином се употребљавају у поезији!
Али видим да када неко преводи реченице са енглског или немаччког, обавезно прави грешке: Када сам јој ЈА предложио да одемо у биоском, ОНА МИ ЈЕ РЕКЛА(РЕКЛА МИ ЈЕ) да је ОНА позвана ОД СТРАНЕ ДРУГОГ ТИПА!/COLOR][/B]
 
Ако неко зна одговор нека напише.
http://forum.krstarica.com/showthre...upuje-Pink?p=22339133&viewfull=1#post22339133

Гост форума:
Ако има неко на овом форуму да зна мађарски волео бих да ми каже шта на мађарском значи сорош. Ја чух да то значи посранко.

Гледах многе речнике али те речи не нађох, с'обзиром на његов утицај не би ме зачудило да се потрудио да се та реч избаци из речника.
Kliknite za proširenje...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Neno
Književnost Hrvatski jezik?
Odgovora
8
Pregleda
318
Lovac Luka ulovio vuka
Lovac Luka ulovio vuka
Sensei
Kad već uzimamo reči iz stranih jezika, zašto ne baš ovu?
2 3 4
Odgovora
86
Pregleda
965
Mileta iz Talesa
M
Nina
Veštačka inteligencija i piše i uređuje italijanski dnevni list Foljo
Odgovora
0
Pregleda
129
Nina
Nina

Back
Top