LOVACKE PRICE- Generalni remont u toku na dan 04.06.2005

[bundeva]

Okacili smo kite o klin

 

[Peta W.]

Neeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee!!!!!!!!!!!!
/me so sad...

 

[zagy]

jao jao jao jao

 

[Nesi]

Proslo je par meseci...ja dodjoh za Kanadu...pa reko ne mogu da odolim a da ne podelim sa vama par utisaka sa putovanja...

Spakovala ja stvari...i krenula...u neizvesnost...da sam znala sta ce da me snadje sedela bih lepo kod kuce i strikala...al' sad sta je tu je. Vec dugo sam se spremala za taj put...za Kanadu...i doslo vreme da se putuje. Sedim ja tako na aerodromu i cekam i odjednom prisetih se knjizevnosti. Stvarno svasta. Mislim dobro...knjizevnost...al' sto sam se setila bas Erike Jong i "Strah-a od letenja", nikad mi nece biti jasno.
Ispozdravljala se ja sa prijateljima, rodbinom, komsijama...i krenula...Placu oni...napravise citavu poplavu na aerodromu

...ne mogu da ih utesim...Kazem ja ma vraticu se...a oni jos vise u plac. HM. Ko me ne zna pomislio bi da placu zato sto cu da se vratim a ne zato sto odlazim . Al' aj sad...nemam vremena da razmisljam o takvim sitnicama. Dok sam se ja tako malo snasla, a ono vec stigosmo do Beca. Iz MALOG predjosmo u VELIKI (avion), bas kako meni odgovara.
Smestila se ja pored prozora, kad imam sta i da vidim. Ispod levog krila curi ulje. Kuku meni. Sta sad da radim...a avion vec poceo da uzlece.
Vidim ti ja jednog finog mladog stjuarta, pa reko da mu objasnim u cemu je problem. Klima on glavom, smesi se...ma sve me je razumeo...Kaze ajde dodji sa mnom da proverimo gde je kvar. I podjem ja...Al' odosmo negde pozadi prema repu, a unutra mrkli mrak, nista se ne vidi...mislim se mozda moj engleski nije bas najbolji pa me nije bas razumeo...bolje da sam upotrebila svo jezik...mislim maternji...tu sigurno ne bi bilo greske...Kazem ja njemu ma nije kvar u repu, nego u krilima, al' on revnostan hoce za svaki slucaj sve da proveri.
Obavio ruku oko mog struka i pipa...cas gore...cas dole...nista ne vidi. Jos kaze ako hocu da mu pomognem da otkrije gde je kvar moram malo da se sagnem, da bolje opipa. Ajd' sad, pomislim, sta cu, moram da pomognem coveku. Bolje to nego da ne otkrije kvar, pa da se srusimo tamo negde iznad Grendlanda, da mi posle eskimi pokazuju cemu im sluzi nos. I sagnem se ja, a ono odjednom turbulencija. Priljubio se on uz mene, pa se sve trese gore dole. A ja cas uzletim, cas propadam...Sva sam se uplasila. Ne da mi se podigla kosa na glavi, nego mi se podigla svaka dlacica, i grudi mi se podigle od straha...A stjuart stis'o, pa trazi li trazi. Neiskusan neki decko, mlad, trebalo mu dva sata da sve pretrazi. Sav se preznojio...i na kraju mi rece: Ma ja sam sve prepipao, al' ne nadjoh nikakav kvar. Bogami je ovde sve na mestu i kako treba. I rep i krila i zakrilca, do duse po malo vlazi al' to tako treba. Heh rek'o...znala sam ja...samo gubim vreme. Jos on treba da uci...moram ja da nadjem nekog iskusnijeg...i pade mi kapetan na pamet...on ce sigurno znati gde je kvar.
Odoh ja do KOK-pit(on)a, al' tamo mi rekose da ne mogu unutra...moze samo osoblje. HM. Nista zato. Resim ja problem...prerusim se u stjuardesu, uzmem neki posluzavnik sa vinom i kolacima pa KUC, KUC, na vrata. Otvorise se vrata, a ono njih dvojica sede. Pilot i KO-pilot. Vidim ja ukocili se ljudi od dugog puta, pa reko bolje malo da ih opustim pre nego sto im saopstim losu vest, da se ne uplase i oni. I ponudila ih ja onim vinom i kolacima...i opustise se...bas onako. A mene nekako sve pocelo da steze, shvatim ja da mi je uniforma broj manja, pa poceh da se raskopcavam, da udahnem malo vazduha. A oni...pravi profesionalci...usluzni i samo se smeskaju...poskakase brze da mi pomognu. Pa jedan raskopcava suknju a drugi bluzu...ma sve na nivou. Postavise me da legnem...da lakse disem...podmetnuse mi jastucic ispod ledja da mi bude udobnije, pa mi na smenu dadose malo kolaca i malo vina da se brze povratim. Ono avion sve nekako truska, pa popadase mrve po meni a i ono vino se prosu...Sta sad...kako cu takva...Ma nista ti ne brini...rekose...sad cemo mi to...i jedan poce da skuplje mrve a drugi da lize vino...Heh...potrajalo to neko vreme...mnogo su izmrvili...Osetim ja nesto cudno...ma nemoguce da su mrvice i tu stigle, a oni lizu li lizu, pa onda krenuse i prsticima, valjda da se uvere da su sve ocistili i na kraju stavise svaki svoj prikljucak...od usisivaca...tako su mi bar rekli...a i sto bih sumnjala to je prekookeanski let...pa moraju da budu dobro opremljeni...sve imaju. Umorio se onaj KO-pilot, a valjda ga i vino savladalo pa zaspa covek. Ja se taman opustila i pustila pilota da usisava kad ukapiram da niko u stvari ne vozi avion ! I sva ti se stegnem od straha. Kaze on meni ma nista se ti ne brini vozi automatski pilot, ali mucak, ja se stegla a crevo ostade zaglavljeno. Video on da je djavo odneo salu, avion propada a on ne moze da dodje do komandi. Kaze pilot meni: Sad moras da mi pomognes, posto ja ne mogu da dohvatim komande moraces ti da upravljas! Sede on nekako u stolicu a mene podigao u krilo pa me pridrzava na kursu. Uhvatio se oko mojih grudi za radio stanicu pa vrti li vrti, menja frekvenciju da uspostavi bolju vezu sa kontrolnim tornjem. Meni rece da drzim palicu i da je po njegovoj komandi dizem i spustam, a on ce u pozadini da menja brzine. I tako mi ucinismo i nekako ponovo ispravismo avion i vratismo ga na ispravan kurs. Ja se malo opustih te vratih pilotu njegovu opremu, taman kad je bilo vreme za sletanje.
Eh, pomislih, sad je meni jasno zasto se jadna Erika Jong nahvatala straha od letenja. I ja sam se uplasila, al' su mi obecali da ce da me izlece od tog straha kad se budem vrecala kuci. I drzim ih za rec inace cu drugi put da promenim avio-kompaniju. :wink:

 

[Nesi]

...I tako...Resila ja da otkrijem sve prirodne lepote po Kanadi

...
Lepo bre ovde...milina jedna...al' nesto mi stalno smeta...ovde oko jezera...ONTARIO...sve nekako ravno! Nema brda i planina za osvajanje, a ja sam poznata po tome sto volim da OSVAJAM...
I krenem ti ja tako u istrazivanje, u setnjicu, da nadjem nesto da osvojim. I taman ja tako setam par stotina kilometara, ma ni primetila nisam, sve od drveta do drveta, od stazice do stazice, slusam one pticice kako lepo pevaju, kad CAP...ispade ti odjednom ispred mene domorodac. Kaze: STOJ, ne mrdaj i uperio koplje u mene! Kazem ja: Stala sam. Al' nesto mi bi smesno. I pocnem ja da se kikocem. Neprijatno njemu, on onako strasan, sav isaran ratnickim bojama, namrstio se, isturio koplje i ne moze da veruje svojim ocima. Neko bi drugi pao u nesvest od straha, a ja se kikocem. Ma gde kikocem, zabole me stomak od smeha. Naljuti se on grdno, pa poce da me bocka onim kopljem. On me bocka, ja se smejem i ko zna dokle bi tako da njemu ne podjose suze od muke. Kaze: Sta je bre tako smesno? A i ja pocela da placem...od smeha...Kako da mu kazem da mu koplje malo? A kakvih kopljanika ima tamo kod nas...sta znaju Kanadjani sta je koplje...ma nemaju pojma . Ovo njegovo mnogo malo, on me bocne al' me samo zagolica. Pa reko nema smisla, ipak sam dosla tu coveku pred kucu, u goste, i jos da mu se smejem. Sto ne ide, ne ide. Sta sad da radim, kako da se vadim...I razmisljam ti ja tako, al' mi nista ne pada na pamet, sta sad da mu kazem...i pocnem od muke da psujem...Ma kakav kocijas...heh...
Kad odjednom domorodac poce da se smeje cim je cuo kako psujem, pritrcao, pa me sve grli i ljubi (onda mi se ucini da mu koplje i nije tako malo ). E svasta, pomislih, stvarno cudan neki narod ovi Kanadjani...
Pa sto ne kazes, kaze on meni, da si i ti odande...iz SRBIJE...ma odma je trebalo da mi bude jasno, a ja nisam ukapirao, pa kako su mi Bundeva i drustvo? Znas mnogo su nam dragi dosti bili i bas nam nedostaju, jos se pricaju ovde price o njima...
Aaaaaaaaaaaa u tom grmu lezi zec, pomislih.
Kaze ti meni onaj domorodac: Ajde ti lepo sa mnom u selo, mnogo ce da se obraduju i poglavica i ona njegova cerka Rupa bez dna, Crna rupa...ili kako vec bese...Do duse rekose mi oni 3-4 puta kako se zove, al' ja uvek zaboravim (senilna). Vazno da ona nije zaboravila Bukija.
I tako mi stigosmo u selo. Priredili tamo slavlje...ma trajalo je tri dana i tri noci. A sve smo slavili u centru sela oko neke stene. Golema stencuga. Rekose mi posle da su to u stvari digli spomenik u znak secanja na Bukija, nesto slicno ko na Galapagosu.
Elem, docekali me ko da sam im rod najrodjeniji. Kazu toliko ih je Buki zaduzio, a bogami ni ostatak ekspedicije nije bio za potcenjivanje...
Pa sta cu, kazem, a vamo mi sve milo oko srca, porasla ko kvasac, reko takvi su tamo kod nas kopljanici, JUNACI .
I taman ja malo utazila glad i zedj (trebalo mi je tri dana i tri noci), kad vidim ja nesto mi cudno. Pokupili se domorodci, pa se sve nesto domundjavaju i gledaju me onako ispod oka, a brci im se smese...
HM. Proradilo meni sesto culo...ma nije intuicija...meni je to sedmo culo...nego ONO culo...Eh, gadna je ala, TO nanjusi na kilometar...i jes' da ne prilici nemani al' poceli neki leptirici po stomaku...Ma reko nije valjda, pa kako cu sad da lezem na pun stomak ? Mislim nije meni muka, nego znam da to nije zdravo.
A domorodci se smese li smese i sve mi polako prilaze, zatvaraju obruc......OBRUC! Sine ti meni ideja...
Vidim ja da je djavo odneo salu. Pogledam levo, pogledam desno, svi isukali koplja! Jes da su mala, al' ipak koplja :wink:.
Kaze meni poglavica, posto su se uverili kakvi su kod nas muskarci junaci sad hoce da provere dal' su nam i zene tako dobre.
Vidim ja nema tu bezanja, a i ne ide da se brukam, pa reko: Vazi, ali prvo da odigramo basket

. Pa ako ja pobedim, vi lepo da me ispratite kuci, a ako ne...pa...sta cu...moram da osvetlam obraz.
Zgledali se oni domorodci i vec poceli da slave: Zena pa da igra basket! Ko je to jos video?
I tako mi ugovorimo utakmicu. Al' onda se pojavi jedan problem! Gde sad da stavimo kos?! Svud okolo drvece al' sve nekako granato i svud zbunje, nemoze tu da se igra, jedino ostaje onaj Bukijev spomenik u centru sela...Ma gde tu rekoh, kos treba da bude visok 3 metra, a spomenik otis'o nebu pod oblake...
Al' uporni domorodci, hoce bas tu. Pa dobro rekoh, ionako sam kukala da mi se ne svidja ravnica, pela sam se ja po svakakvim vrhovima, pa popecu se i tu...Sto se mora nije tesko.
Spremila se ja za utakmicu, onako psiho-fizicki, kad na teren pocese da izlaze domorodci...citavo pleme a svi u dresovima. Pa rekoh, nije u redu. Mislim, volim ja i grupne igre, ali je ipak postenije 1:1.
Opet se oni sastadose da vecaju i odabrase najboljeg medju njima...e kazu, ako njemu zakucas...onda mozes slobodno da ides kuci.
Okupili se svi iz sela okolo, doneli kokice i kikiriki i seli da gledaju. Sta ce ljudi, nemaju televiziju...sve meceve gledaju uzivo .
Da sudija znak za pocetak...i ja tu odma' ospem vatru. Ne u protivnika, reko nema smisla, mada nisam nigde u pravilniku o igranju basketa procitala da je zabranjeno duvanje protivniku...pardon...u protivnika. Ipak ti ja tako dunem pored, i duvala sam i duvala, zamalo da padnem u nesvest od tolikog duvanja. I napravim takav dim da se prst pred okom nije video.
Uhvatim loptu, uhvatim onu sipku ispod kosa i krenem da se penjem. Reko da iskoristim dok je on zbunjem (mada ja nisam nikako luda )...
A on-protivnik krene da se dere i ispusta kojekakve zvuke. Svasta, prosto me presece kako se razdrao, mora da im je to neki plemenski ritual, pomislih...I nastavim ja i dalje da se penjem, a on sve vise stenje. Ma stenje on, al' stenjem i ja...od penjanja. A nista se ne vidi. Samo sam se cvrsto uhvatila za onu sipku, da slucajno ne promasim kos. A sipka nekako sve cvrsca i duza, nikako da dodjem do kraja. Sto ja blize vrhu, on se vise dere. Ma samo se ti deri, mislim se, neces me zbuniti, ja ne stajem...I popnem se ja...i ubacim loptu u kos.
Poceo dim polako da se razilazi. Ja na...vrhu...a on...ispod. I smeska se...Ma sta se smeskas kad si izgubio, mislim se a sve mi nesto sumnjivo. Pa nije valjda...?! Ma NEEEEEEEE...nije...kol'ko ja znam (a ne znam mnogo) muskarci se ne deru...oni se ne foliraju, pa to rade tiho i bez glasa...al' opet...ovo je Kanada, BRE, to sve perverzno i pokvareno...ko na trulom zapadu...HM. Sumnjivo mi...
Al' svrsismo mi...utakmicu...i sidjoh ja sa...vrha.
Jos nisam ni sisla, kad me napade da mi cestita...hvali njegovoj nema kraja...sportski nema sta. Kaze: Igras ko niko, jos nisam video...ni osetio da neko tako igra, a tek kako zakucavas...ma bolji basket nisam odigrao u zivotu...svaka ti cast...i sve tako.
Heh, pa naravno, nismo mi za dzabe svetski prvaci...
I tako ti ja tu osvetlah obraz.
Kazu nece ni da skidaju onaj obruc sa Bukijevog spomenika, nego ce tu i svoje zene da treniraju...pa da i one postanu tako dobre igracice .
I tako...
Izljubismo se, ispozdravljasmo i rekose mi na polasku da prenesem puno pozdrava Bukiju i lovackoj ekspediciji, a i svima onima koji su lovili, love ili su makar rekreativno posecivali loviste :wink:

 

[Stari Lisac]

Dobro je da neko jos lovi . Nesi nam osvetla lovacki obraz .Ma nije da ja nisam lovio , nego nisam imao mastila za pisanje dogodovstina iz lovista
E sad , bas pre neki dan ti ja tako navatao jednog pelikana i zahvaljujuci njemu umocih svoju pisaljku u malo boje i nazvrljah nesto.
Pricacu vam kako umalo da izginemo zbog sarmi kada smo buki i ja isli malo juznije u jedno loviste...ali otom potom...

 

[Peta W.]

/me jedva cheka...Dobro nam se vratio...

 

[Peta W.]

:wink:
Shmekerski,kao i uvek... 8)

 

[Nesi]

:wink:

 

[Stari Lisac]

A buki se stis'o nece da ispuca ni jedan metak ...hehe...

 

[Nesi]

Resili mene da udaju u Kanadi...ne daju mi da se vratim kuci...hoce posto poto da me zadrze...pa zakazali...izbor-audicuju.
E sad da bi sve bilo po protokolu, posto je Kanada kraljevina, dosetili se da organizuju viteski turnir

. Te tako objavise: DAJE SE NA ZNANJE...(udri po dobosu )...DAJE SE NA ZNANJE...da ce vrli kraljevic koji pobedi na turniru...dobiti moju ruku (i ostatak tela )...i bogat miraz.
Gledam ja i ne mogu da verujem. Mene niko nista ne pita. Posadili me u lozu, na pocasno mesto...jes pocasno, sutra malo....vezali me lisicama da slucajno ne pobegnem...Bunila se ja, bunila, al' pocese da pristizu prosci...te postade zanjimljivo.
Reko' bas me interesuje kako ce to da izgleda...pa nismo u srednjem veku da jasemo konje, sucemo brke i bijemo se buzdovanima...al' ajd sad. Cutim ja i gledam.
Okupili se prosci, sve lepsi od lepseg...ma ljudine BRE. Beli, crni, zuti crveni (a kunu se da ne idu u solarijum i ne koriste kreme za samopotamnjivanje )...ma kakvi hoces. Stali ispod loze i cekaju da ja dam znak za pocetak turnira. Kako da dam znak, setih se da nemam maramicu. A treba maramicu da bacim dole. A vezana...ne mogu da mrdnem, da donesem...
Postali ljudi vec nervozni, cekaju li cekaju, i ja sta cu...skinem lepo gacice cipkane ops:, (ne gace nego gacice posto je to zenstvenije) te ih bacih dole. Ciste, casna rec . Kad nastade citav krkljanac. Mislim, znala sam ja da oni treba da se bore, ali nisam to shvatila tako bukvalno.
Dohvatili se oni, pa se ne zna ko koga hvata za sta (ko je tu lud a ko zbunjen ). Napravi se citava gomila.
I stvarno, lepo su mi rekli da ce sve da bude po protokolu, a ja im nisam verovala. Mislim - nema konja! Ma kome jos trebaju konji. Uzjahali oni jedan drugog pa jasu li jasu.
Zacu se pistaljka, ukopase se oni na mestu. Onda dodje sudija i poce da skida jednog po jednog sa gomile, ko u ragbiju, dok ne dodje do onog poslednjeg. Bogami su se svi izredjali iznad njega, al' on zadrzao gace, pardon gacice i sakupio dragocene poene.
Posta meni bas zanimljivo. Sad je kazu na redu disciplina sukanja. Gledam ja i nije mi jasno. Sta ce da sucu kad niko od njih nema brkove?
Al' dosetili se oni...
Ko sto su jahali bez konja, tradicija je tradicija i ne sme da se krsi. Poskidali gace (ne gacice ) i krenuse da sucu.
Sukali, sukali, dok sudija opet ne dade znak. A onda opet zaredja od jednog do drugog da vidi sta su i kako isukali.
Usinu se ja , iskrivi vrat, gledajuci. Na kraju su morali da mi donesu monokl i plus damski dvogled ko u pozoristu, da bolje vidim. Jer sudija je sudija, al' ipak se tu moja sudbina resava.
I gledam ja...al' ne znam ja u sta trebam da gledam.
Rekose mi: Ne u buzdovane (to je sledeca disciplina), nego u frizure.
A frizura raznih, od cirokane do paza . Oni neki cosavi, jadni, odma su ispali iz konkurencije. Ko ih je terao da se depiliraju i briju, a vamo mi dolaze na viteski turnir. Al' bilo je bogami, i pravih muzjackih primeraka...ispleli i kikice . Ma milina jedna. Odma su dobili desetke.
Do duse meni malo, malo, pa skrene pogled na...popustila mi koncentracija...al' zato je sudija profesionalac, te posle nekog vremena zavrsise i to ocenjivanje.
I bogami sistemom eliminacije posle ove dve discipline dodjosmo mi do finala i finalista. U onoj prvoj disciplini sami su se eliminisali. Slaba kondicija, pa ne izdrzase jahanje, popadali po bojnom polju, a vrane i gavrani ostadose da se nasladjuju raznoseci donji ves .
I tako ostadose samo njih cetvorica. Onaj zuti sto su ga svi...sto je uhvatio gacice...crveni sto je isukao najduze pletenice...crni sa najvecim buzdovanom...i beli...pitaj boga zasto...*ebem li ga (a bas mi bio simpatican )
Dodjosmo mi i do trece discipline. A treca disciplina bitka macevim ili ti buzdovanima

. HEHEHE reko' to ce tek da bude zanimljivo. Te zamolih da mi donesu i lepezu. Ko zna, mozda se pregrejem u zaru borbe, pa mi treba nesto da se rashladim .
Isukali oni buzdovane i namerio se junak na junaka.
Crveni podmetnu svoj buzdovan zutom (a crveni ima tako mali buzdovan da ga zuti nije ni video pa stao na njega), saplete se pa se na kraju tako umrsi da nije mogao da se iskobelja nego je poceo da moli za milost. Jedva ga oslobodise uz pomoc kosilice.
Crni krenu da mlati onog belog, isukao golemu buzdovancinu, al' se beli sagnu pa zasvira u frulu. Ma kakvu frulu...dvojnice. I tako je lepo svirao da crni ostade kao omadjijan i napusti bojno polje sa blazenim osmehom.
Nadjose se beli i crveni oci u oci. Sve se onako odmeravaju ispod oka. Vidim ja bice tu zestoko.
Kad beli odnekud izvuce unuce, pa pljusnu crvenog vatrenom vodom. Ovaj jadan, sav izguljen od one kosilice, vrisnu kano ljuta guja, poraste mu buzdovan duplo (i postade duplo crveniji), iskocise mu oci :shock: te pobeze glavom bez obzira.
Osta beli, pa se seretski nasmeja HE HE HE 8) i rece kljucne reci: Kakvi amateri, nije sve u velicini ima nesto i u tehnici.
Al' dodje sudija i cokce li cokce: No, no, Serb...(sad meni bi jasno sto mi je on od pocetka bio simpatican)...aj' sto si zasvirao crnom...vi Srbi ionako uvek is*usite...nego to nije po pravilima...ne mozes ti da pobedis dok ti MR. JA sudim.
Dade mu crveni karton i diskvalifikova ga.
Te tako ja na kraju ostadoh nevina ko i na pocetku .
I taman sam se ponadala da ce sad da me puste...da skinu one lisice...kad rekose mi: Nista se ti ne sekiraj, naci cemo mi tebi muza, ovih dana je takmicenje u obaranju drva, pa da vidis kakvih sve drvoseca ima...
*ebi ga pomislih sudbina je moja okrutna...sta ces :wink:

 

[kojote]

8) 8) 8) :wink:

 

[Stari Lisac]

He he , citam nesto ovaj forum i u jednom trenutku shvatih da svi ovi naslovi predstavlaju jednu pricu , kakvu pogledajte:

Tvom decku se svidja tvoja najbolja drugarica?!? mogla bi biti LJUBAVNA UKRSTENICA kontrola ne postoji Sta mislite o drugarskom sexu?!! da li je Tudje je Sladje? Da ili Ne?
ako nije bar je jak Erotski dozivljaj.Samo za ljubavnike-ce nemirnog duha Sex sa 2 muskarca ? kako dozivljavate.... Prvi sexualni dozivljaj sa drugom osobom dilema uzburkanost i poremecaj instinkata i zelja pitam se , kako muskarcu rasturiti mozak???
Zastita KOLIKO VAM NEDOSTAJE , nedostatak srece u ljubavi i politika jer NEMOGUCE JE NACI DEVOJKU KOJA JE SPAVALA SAMO SA JEDNIM...
Momci imam jedno pitanje... Kako volite,od napred ili od nazad? i da li ste culi... Kako prici devojci a da ne ispadnes mamlaz Samo pitam....... Sta mislite o tome da li devojke brijaju picu zato sto zele ili sto moraju interesantno je... Ima li ovde konkretnog sexa i ljubavi ili samo gubite verme?
Devojke pomozite mi! PREVARILA sam decka i grize me SAVEST.... Neka odgovore samo iskrene devojke
Sta devojke zaista najvise vole u krevetu? Devojke vole da traje dugo i SVAKO jutro SEKS, prijatelljstvo i sex ljubav ili nesto drugo ili sta vec .
Hitna pomoć za švalera početnika Kad ste poslednji put spavali s nekim? Savet mi ne bi skodio...jer... STA SAVETUJETE Moja MUSKOST meri svega 7cm u erekciji Потребна ми је ваша помоћ!

Narode...ja se smorila,rastuzila preciznije... imam problem... Počela je da me pali SEXUALNO moja najbolja drugarica a moj decko je SEXUALNI MANIJAK i NE MOZE CEO DA MI STANE U USTA DOK PUSIM STA SAVETUJETE??? jer DECKO MI JE TRAZIO DA MI STAVI POLNI ORGAN IZMEDJU GRUDI ...MOLIM VAS BRZ ODGOVOR!

Pomalo mi smeta na forumu, Zabranjeno voce LOVE&SEX&DEPRESION :shock: , ISTINITE PRICE , sex u braku, Svrsavanje po licu!!!, Prostitucija
Pitam se ... Dokle taj nemoral !!! ma sve mo ovo lici na ... LOVACKE PRICE !
He he , potrajalo ovo copy -paste ...zabole me ruka ...aj laku noc

 

[JOVANA77]

e matori svaka ti chast za ovo....kako se sve lepo uklopilo.... :wink:

 

[Peta W.]

e matori svaka ti chast za ovo....kako se sve lepo uklopilo.... :wink:

Bolje nije moglo... :wink:
Svaka ti chast! :wink:

 

[Stari Lisac]

e matori svaka ti chast za ovo....kako se sve lepo uklopilo.... :wink:

Uklopilo ? hmmmm...ma ja sam samo ,copy-paste ...Kao Vuk , skupljao umotvorine sa foruma i prica se sklopila skoro sama :wink: :wink:

 

[JOVANA77]

e matori svaka ti chast za ovo....kako se sve lepo uklopilo.... :wink:

Uklopilo ? hmmmm...ma ja sam samo ,copy-paste ...Kao Vuk , skupljao umotvorine sa foruma i prica se sklopila skoro sama :wink: :wink:

upravo o tome i pricam....naslovi tema su se super uklopili (odnosno ti si ih uklopio) u jednu blesavu pricicu...

ne razumem sta ti nije bilo jasno u mom postu....ali neka....ipak su ovo lovacke price...ovde je sve moguce

 

[Stari Lisac]

upravo o tome i pricam....naslovi tema su se super uklopili (odnosno ti si ih uklopio) u jednu blesavu pricicu...

ne razumem sta ti nije bilo jasno u mom postu....ali neka....ipak su ovo lovacke price...ovde je sve moguce [/quote]

He he pozdrav iz "Lisicijeg Jarka"

 

[JOVANA77]

hehehehe............i posle nek neko kaze da lisice nisu najlukavije zivotinje :wink:

 

[JOVANA77]

Znate li sta mi se prosli vikend dogodilo .... :shock: :shock: :shock: ne znate????????? Pa evo sad cu da vam ispricam....

Javlja meni deda iz Juge da mi se baka opasno razbolela. Ustvari i nije se razbolela nego pala sa sljive (rekoh ja njoj da ce joj shljivovica doci glave, a ona mi ne veruje), i sad lezi tako sva izubijana i dezinfikuje rane

(i spolja i iznutra) rakijom. I sta cu ja sad...baka je to...spremim se i krenem na put. A rekla mi mama da ne krecem nocu, jer ima svakojakih mangupa nocu po putevima al ja resila pa to ti je...sad il nikad!
I tako...krenem ja na put.

Sama, a mrak pada...sve crnji i crnji.... Ma (razmisljam ja) kakvi mangupi i cuda, mnogo je meni mangupa proslo kroz ruke i nijedan mi nista nazao nije uradio...bas naprotiv...sve same lepe uspomene nosim iz tih okrsaja... Dobro bese tu par modrichica nastalih u zaru borbe...i par rana na ledjima od priterivanja uza zid ( a nisam bila slabija, nego sam morala da ih pustam malo...da ne odustanu ) ali sve u svemu...mangupa nisam morala da se plasim...

Vozim ja vozim i padne mi napamet ona pricica o crvenkapi i njenoj bolesnoj baki...E tu se vec uplasih, sta cu jadna ako me neki vuk napadne

...sa njima vec nemam iskustva. Nista, jes da sam se uplasila malo...al ne dade mi djavo da odustanem i vratim se. Resila ja da stignem kod bake pa to ti je....

Vec je bila poodmakla noc kada sam konacno stigla na granicu Madjarska-Srbija i Crna Gora

. Jedan carinik izadje da me pretresa pa kaze:
-Sta imate da prijavite za carinu?
Ja namestih najlepsi moguci osmeh pa onako tiho odgovorim:
-Ma nemam nista...par jabuka za baku i neke zavoje...pala mi baka (i tu ja pocnem da mu pricam bakinu muku i rasplacem se-onako zenski

)...
Sazali se onaj carinik pa rece:
-Ajde ovamo u kucicu da se osvezis
I krenem ja za njim...a on me onako zastitnicki zagrlio...mislim se ja, fin neki cova ovaj carinik....

Kad udjosmo u kucicu on mi rece da se svucem (jelte, ja sam bas puno plakala pa sam svu garderobu pokvasila) a i on poce da svalaci onu kosulju (ko mu je kriv sto me pustio da mu placem na ramenu).
Al eto ti baksuza, ne mogu ja da otkopcam onaj brushalter pa to ti je. Ponudi se on da mi pomogne...pridje od pozadi i poce da otkopcava....


I tu poce detaljan pretres (kaze on da sam slagala da nemam nista da prijavim za carinu)...A ja sta cu...carinik je to, sa njima nema zezanja...

Pipao on svuda...

stezao za grudi da vidi dal ne svercujem silikon...a meni nesto bese lepo...pa ga zamolih da on to lepo detaljno pregleda...ne moze se danas nikome verovati...

I taman se ja opustila i uzivam u tom pretresu kad osetih nesto cudno... Ma (mislim se ja) sta radi bre ovaj carinik...i pitam ja njega to. Kaze on da ima neku posebnu alatku za pretres kojom moze da stigne tamo gde okom ne moze... O Boze, savramene li tehnike, pomislih, al opet se ne bunim...pretres je pretres i tu nema sale! Dzara on tako...

pretresa...a mene to sve nesto podseca na one okrsaje sa mangupima al ne smem nista da kazem (bojim se naljuticu coveka, pa moze da batali pretres) kad udje i njegov kolega.
-Opa (pita on), jel treba pomoc kolega?
A ovaj onako zajapuren (tu ja shvatih koliko ima istine u tome kada se carinici zale da im je jako naporan posao) rece:
-Ajde kolega, pregledaj ti zadnji trap a ja cu da zavrsim ovde...

Ispretresase oni mene tako sa svih strana...ispipase...i kazu:
-Slobodna si...i pozdravi baku...

Ja jadna ajd da pitam jel treba da platim nesto carinu...a on kaze da ovaj put on casti...i ja sva presrecna krenem dalje....


Cim sam odmakla par kilometara od granice parkirah se i zaspah

(naporan bre ovaj pretres na granici)...

Vec bese uveliko dan kad stigoh kod bake. Obradova mi se ona puno...al se zabrinu sto doputovah sama... I ja tu njoj lepo objasnim da je sve bilo u redu, nema mangupa, nema vukova...al precutah onaj detaljan pretres(da se ne sekira). I da, obecah baki da cu i sledeceg vikenda obavezno da joj dodjem u posetu....sta cu...nemam ja sto baka...samo nju jednu...

 

[PrincRima]

Znate li sta mi se prosli vikend dogodilo .... :shock: :shock: :shock: ne znate????????? Pa evo sad cu da vam ispricam....

Javlja meni deda iz Juge da mi se baka opasno razbolela. Ustvari i nije se razbolela nego pala sa sljive (rekoh ja njoj da ce joj shljivovica doci glave, a ona mi ne veruje), i sad lezi tako sva izubijana i dezinfikuje rane

(i spolja i iznutra) rakijom. I sta cu ja sad...baka je to...spremim se i krenem na put. A rekla mi mama da ne krecem nocu, jer ima svakojakih mangupa nocu po putevima al ja resila pa to ti je...sad il nikad!
I tako...krenem ja na put.

Sama, a mrak pada...sve crnji i crnji.... Ma (razmisljam ja) kakvi mangupi i cuda, mnogo je meni mangupa proslo kroz ruke i nijedan mi nista nazao nije uradio...bas naprotiv...sve same lepe uspomene nosim iz tih okrsaja... Dobro bese tu par modrichica nastalih u zaru borbe...i par rana na ledjima od priterivanja uza zid ( a nisam bila slabija, nego sam morala da ih pustam malo...da ne odustanu ) ali sve u svemu...mangupa nisam morala da se plasim...

Vozim ja vozim i padne mi napamet ona pricica o crvenkapi i njenoj bolesnoj baki...E tu se vec uplasih, sta cu jadna ako me neki vuk napadne

...sa njima vec nemam iskustva. Nista, jes da sam se uplasila malo...al ne dade mi djavo da odustanem i vratim se. Resila ja da stignem kod bake pa to ti je....

Vec je bila poodmakla noc kada sam konacno stigla na granicu Madjarska-Srbija i Crna Gora

. Jedan carinik izadje da me pretresa pa kaze:
-Sta imate da prijavite za carinu?
Ja namestih najlepsi moguci osmeh pa onako tiho odgovorim:
-Ma nemam nista...par jabuka za baku i neke zavoje...pala mi baka (i tu ja pocnem da mu pricam bakinu muku i rasplacem se-onako zenski

)...
Sazali se onaj carinik pa rece:
-Ajde ovamo u kucicu da se osvezis
I krenem ja za njim...a on me onako zastitnicki zagrlio...mislim se ja, fin neki cova ovaj carinik....

Kad udjosmo u kucicu on mi rece da se svucem (jelte, ja sam bas puno plakala pa sam svu garderobu pokvasila) a i on poce da svalaci onu kosulju (ko mu je kriv sto me pustio da mu placem na ramenu).
Al eto ti baksuza, ne mogu ja da otkopcam onaj brushalter pa to ti je. Ponudi se on da mi pomogne...pridje od pozadi i poce da otkopcava....


I tu poce detaljan pretres (kaze on da sam slagala da nemam nista da prijavim za carinu)...A ja sta cu...carinik je to, sa njima nema zezanja...

Pipao on svuda...

stezao za grudi da vidi dal ne svercujem silikon...a meni nesto bese lepo...pa ga zamolih da on to lepo detaljno pregleda...ne moze se danas nikome verovati...

I taman se ja opustila i uzivam u tom pretresu kad osetih nesto cudno... Ma (mislim se ja) sta radi bre ovaj carinik...i pitam ja njega to. Kaze on da ima neku posebnu alatku za pretres kojom moze da stigne tamo gde okom ne moze... O Boze, savramene li tehnike, pomislih, al opet se ne bunim...pretres je pretres i tu nema sale! Dzara on tako...

pretresa...a mene to sve nesto podseca na one okrsaje sa mangupima al ne smem nista da kazem (bojim se naljuticu coveka, pa moze da batali pretres) kad udje i njegov kolega.
-Opa (pita on), jel treba pomoc kolega?
A ovaj onako zajapuren (tu ja shvatih koliko ima istine u tome kada se carinici zale da im je jako naporan posao) rece:
-Ajde kolega, pregledaj ti zadnji trap a ja cu da zavrsim ovde...

Ispretresase oni mene tako sa svih strana...ispipase...i kazu:
-Slobodna si...i pozdravi baku...

Ja jadna ajd da pitam jel treba da platim nesto carinu...a on kaze da ovaj put on casti...i ja sva presrecna krenem dalje....


Cim sam odmakla par kilometara od granice parkirah se i zaspah

(naporan bre ovaj pretres na granici)...

Vec bese uveliko dan kad stigoh kod bake. Obradova mi se ona puno...al se zabrinu sto doputovah sama... I ja tu njoj lepo objasnim da je sve bilo u redu, nema mangupa, nema vukova...al precutah onaj detaljan pretres(da se ne sekira). I da, obecah baki da cu i sledeceg vikenda obavezno da joj dodjem u posetu....sta cu...nemam ja sto baka...samo nju jednu...

Sedim prosli vikend na svom radnom mestu...carinarnica na granici SCG i MAG, kad...eto ti jedne naivne pripadnice srpske emigracije...

 

[JOVANA77]

Znate li sta mi se prosli vikend dogodilo .... :shock: :shock: :shock: ne znate????????? Pa evo sad cu da vam ispricam....

Javlja meni deda iz Juge da mi se baka opasno razbolela. Ustvari i nije se razbolela nego pala sa sljive (rekoh ja njoj da ce joj shljivovica doci glave, a ona mi ne veruje), i sad lezi tako sva izubijana i dezinfikuje rane

(i spolja i iznutra) rakijom. I sta cu ja sad...baka je to...spremim se i krenem na put. A rekla mi mama da ne krecem nocu, jer ima svakojakih mangupa nocu po putevima al ja resila pa to ti je...sad il nikad!
I tako...krenem ja na put.

Sama, a mrak pada...sve crnji i crnji.... Ma (razmisljam ja) kakvi mangupi i cuda, mnogo je meni mangupa proslo kroz ruke i nijedan mi nista nazao nije uradio...bas naprotiv...sve same lepe uspomene nosim iz tih okrsaja... Dobro bese tu par modrichica nastalih u zaru borbe...i par rana na ledjima od priterivanja uza zid ( a nisam bila slabija, nego sam morala da ih pustam malo...da ne odustanu ) ali sve u svemu...mangupa nisam morala da se plasim...

Vozim ja vozim i padne mi napamet ona pricica o crvenkapi i njenoj bolesnoj baki...E tu se vec uplasih, sta cu jadna ako me neki vuk napadne

...sa njima vec nemam iskustva. Nista, jes da sam se uplasila malo...al ne dade mi djavo da odustanem i vratim se. Resila ja da stignem kod bake pa to ti je....

Vec je bila poodmakla noc kada sam konacno stigla na granicu Madjarska-Srbija i Crna Gora

. Jedan carinik izadje da me pretresa pa kaze:
-Sta imate da prijavite za carinu?
Ja namestih najlepsi moguci osmeh pa onako tiho odgovorim:
-Ma nemam nista...par jabuka za baku i neke zavoje...pala mi baka (i tu ja pocnem da mu pricam bakinu muku i rasplacem se-onako zenski

)...
Sazali se onaj carinik pa rece:
-Ajde ovamo u kucicu da se osvezis
I krenem ja za njim...a on me onako zastitnicki zagrlio...mislim se ja, fin neki cova ovaj carinik....

Kad udjosmo u kucicu on mi rece da se svucem (jelte, ja sam bas puno plakala pa sam svu garderobu pokvasila) a i on poce da svalaci onu kosulju (ko mu je kriv sto me pustio da mu placem na ramenu).
Al eto ti baksuza, ne mogu ja da otkopcam onaj brushalter pa to ti je. Ponudi se on da mi pomogne...pridje od pozadi i poce da otkopcava....


I tu poce detaljan pretres (kaze on da sam slagala da nemam nista da prijavim za carinu)...A ja sta cu...carinik je to, sa njima nema zezanja...

Pipao on svuda...

stezao za grudi da vidi dal ne svercujem silikon...a meni nesto bese lepo...pa ga zamolih da on to lepo detaljno pregleda...ne moze se danas nikome verovati...

I taman se ja opustila i uzivam u tom pretresu kad osetih nesto cudno... Ma (mislim se ja) sta radi bre ovaj carinik...i pitam ja njega to. Kaze on da ima neku posebnu alatku za pretres kojom moze da stigne tamo gde okom ne moze... O Boze, savramene li tehnike, pomislih, al opet se ne bunim...pretres je pretres i tu nema sale! Dzara on tako...

pretresa...a mene to sve nesto podseca na one okrsaje sa mangupima al ne smem nista da kazem (bojim se naljuticu coveka, pa moze da batali pretres) kad udje i njegov kolega.
-Opa (pita on), jel treba pomoc kolega?
A ovaj onako zajapuren (tu ja shvatih koliko ima istine u tome kada se carinici zale da im je jako naporan posao) rece:
-Ajde kolega, pregledaj ti zadnji trap a ja cu da zavrsim ovde...

Ispretresase oni mene tako sa svih strana...ispipase...i kazu:
-Slobodna si...i pozdravi baku...

Ja jadna ajd da pitam jel treba da platim nesto carinu...a on kaze da ovaj put on casti...i ja sva presrecna krenem dalje....


Cim sam odmakla par kilometara od granice parkirah se i zaspah

(naporan bre ovaj pretres na granici)...

Vec bese uveliko dan kad stigoh kod bake. Obradova mi se ona puno...al se zabrinu sto doputovah sama... I ja tu njoj lepo objasnim da je sve bilo u redu, nema mangupa, nema vukova...al precutah onaj detaljan pretres(da se ne sekira). I da, obecah baki da cu i sledeceg vikenda obavezno da joj dodjem u posetu....sta cu...nemam ja sto baka...samo nju jednu...

Sedim prosli vikend na svom radnom mestu...carinarnica na granici SCG i MAG, kad...eto ti jedne naivne pripadnice srpske emigracije...

pa sto stade?

ajde, opisi ljudima kako je to izgledalo iz tvog ugla... :wink:

 

[PrincRima]

Znate li sta mi se prosli vikend dogodilo .... :shock: :shock: :shock: ne znate????????? Pa evo sad cu da vam ispricam....

Javlja meni deda iz Juge da mi se baka opasno razbolela. Ustvari i nije se razbolela nego pala sa sljive (rekoh ja njoj da ce joj shljivovica doci glave, a ona mi ne veruje), i sad lezi tako sva izubijana i dezinfikuje rane

(i spolja i iznutra) rakijom. I sta cu ja sad...baka je to...spremim se i krenem na put. A rekla mi mama da ne krecem nocu, jer ima svakojakih mangupa nocu po putevima al ja resila pa to ti je...sad il nikad!
I tako...krenem ja na put.

Sama, a mrak pada...sve crnji i crnji.... Ma (razmisljam ja) kakvi mangupi i cuda, mnogo je meni mangupa proslo kroz ruke i nijedan mi nista nazao nije uradio...bas naprotiv...sve same lepe uspomene nosim iz tih okrsaja... Dobro bese tu par modrichica nastalih u zaru borbe...i par rana na ledjima od priterivanja uza zid ( a nisam bila slabija, nego sam morala da ih pustam malo...da ne odustanu ) ali sve u svemu...mangupa nisam morala da se plasim...

Vozim ja vozim i padne mi napamet ona pricica o crvenkapi i njenoj bolesnoj baki...E tu se vec uplasih, sta cu jadna ako me neki vuk napadne

...sa njima vec nemam iskustva. Nista, jes da sam se uplasila malo...al ne dade mi djavo da odustanem i vratim se. Resila ja da stignem kod bake pa to ti je....

Vec je bila poodmakla noc kada sam konacno stigla na granicu Madjarska-Srbija i Crna Gora

. Jedan carinik izadje da me pretresa pa kaze:
-Sta imate da prijavite za carinu?
Ja namestih najlepsi moguci osmeh pa onako tiho odgovorim:
-Ma nemam nista...par jabuka za baku i neke zavoje...pala mi baka (i tu ja pocnem da mu pricam bakinu muku i rasplacem se-onako zenski

)...
Sazali se onaj carinik pa rece:
-Ajde ovamo u kucicu da se osvezis
I krenem ja za njim...a on me onako zastitnicki zagrlio...mislim se ja, fin neki cova ovaj carinik....

Kad udjosmo u kucicu on mi rece da se svucem (jelte, ja sam bas puno plakala pa sam svu garderobu pokvasila) a i on poce da svalaci onu kosulju (ko mu je kriv sto me pustio da mu placem na ramenu).
Al eto ti baksuza, ne mogu ja da otkopcam onaj brushalter pa to ti je. Ponudi se on da mi pomogne...pridje od pozadi i poce da otkopcava....


I tu poce detaljan pretres (kaze on da sam slagala da nemam nista da prijavim za carinu)...A ja sta cu...carinik je to, sa njima nema zezanja...

Pipao on svuda...

stezao za grudi da vidi dal ne svercujem silikon...a meni nesto bese lepo...pa ga zamolih da on to lepo detaljno pregleda...ne moze se danas nikome verovati...

I taman se ja opustila i uzivam u tom pretresu kad osetih nesto cudno... Ma (mislim se ja) sta radi bre ovaj carinik...i pitam ja njega to. Kaze on da ima neku posebnu alatku za pretres kojom moze da stigne tamo gde okom ne moze... O Boze, savramene li tehnike, pomislih, al opet se ne bunim...pretres je pretres i tu nema sale! Dzara on tako...

pretresa...a mene to sve nesto podseca na one okrsaje sa mangupima al ne smem nista da kazem (bojim se naljuticu coveka, pa moze da batali pretres) kad udje i njegov kolega.
-Opa (pita on), jel treba pomoc kolega?
A ovaj onako zajapuren (tu ja shvatih koliko ima istine u tome kada se carinici zale da im je jako naporan posao) rece:
-Ajde kolega, pregledaj ti zadnji trap a ja cu da zavrsim ovde...

Ispretresase oni mene tako sa svih strana...ispipase...i kazu:
-Slobodna si...i pozdravi baku...

Ja jadna ajd da pitam jel treba da platim nesto carinu...a on kaze da ovaj put on casti...i ja sva presrecna krenem dalje....


Cim sam odmakla par kilometara od granice parkirah se i zaspah

(naporan bre ovaj pretres na granici)...

Vec bese uveliko dan kad stigoh kod bake. Obradova mi se ona puno...al se zabrinu sto doputovah sama... I ja tu njoj lepo objasnim da je sve bilo u redu, nema mangupa, nema vukova...al precutah onaj detaljan pretres(da se ne sekira). I da, obecah baki da cu i sledeceg vikenda obavezno da joj dodjem u posetu....sta cu...nemam ja sto baka...samo nju jednu...

Sedim prosli vikend na svom radnom mestu...carinarnica na granici SCG i MAG, kad...eto ti jedne naivne pripadnice srpske emigracije...

pa sto stade?

ajde, opisi ljudima kako je to izgledalo iz tvog ugla... :wink:

Pa nista...kazem...sedimo kolega i ja i dokonisemo...noc se razvlaci, nama dosadno...zezamo se malo sa neka dva rumunska studenta sto smo ih savatali dok su zlostavljali neku moldavku na parkingu iza nase kucice i koja im je nesebicno udelila jednu polnu bolest. Prvo ih malo tukli..pa ovo, pa ono...na kraju ih obucemo u uniforme carinika, cisto da vidimo kako im stoje. U to se na granicnom prelazu pojavi automobil, a u njemu neka nasa, na privremenom radu u Austriji. Kaze kolega :"Sto me bre nerviraju ovi nasi iseljenici...otisli u svet, zive ko civilizovani ljudi, a ovde mi stalno placu...te nista bez Juge, te sunce rodnog kraja...nego...da posaljemo mi ove Rumune da je oni pregledaju?" Ja se u startu ne slozim, jer isti su, kao sto sam napomenuo, zapatili neke zesce bolestine, pa ko velim, nije u redu zbog devojke. Ali...kolega stariji..autoritet...nema tu vise price. Posaljemo Rumune, zavalimo se u fotelje i odgledamo pornic uzivo.

 

[tija]

dobra. 8)

 

[JOVANA77]

Pa nista...kazem...sedimo kolega i ja i dokonisemo...noc se razvlaci, nama dosadno...zezamo se malo sa neka dva rumunska studenta sto smo ih savatali dok su zlostavljali neku moldavku na parkingu iza nase kucice i koja im je nesebicno udelila jednu polnu bolest. Prvo ih malo tukli..pa ovo, pa ono...na kraju ih obucemo u uniforme carinika, cisto da vidimo kako im stoje. U to se na granicnom prelazu pojavi automobil, a u njemu neka nasa, na privremenom radu u Austriji. Kaze kolega :"Sto me bre nerviraju ovi nasi iseljenici...otisli u svet, zive ko civilizovani ljudi, a ovde mi stalno placu...te nista bez Juge, te sunce rodnog kraja...nego...da posaljemo mi ove Rumune da je oni pregledaju?" Ja se u startu ne slozim, jer isti su, kao sto sam napomenuo, zapatili neke zesce bolestine, pa ko velim, nije u redu zbog devojke. Ali...kolega stariji..autoritet...nema tu vise price. Posaljemo Rumune, zavalimo se u fotelje i odgledamo pornic uzivo.

E moj prince....mnogo bre verujes ljudima...

Ta dva Rumuna su pretresala moj auto dok je taj tvoj kolega sa jos jednim mladjim kolegom (a ne znam stvarno sto te toliko ne voli pa te ovako zaebo) pretresao mene. Mada se secam da su pricali kako su dobro ispalili nekog kolegu da ostane suva qrca ovaj put....ali eto tek sad shvatih da si to bio ti...

Ajde sad....uzivaj...i nemoj mnogo da verujes ljudima ubuduce... :wink: