Локализми у говору далматинских Срба

[Берекин]

Сјетих се још једне ријечи; важ, важић.

 

[Krishna]

Сјетих се још једне ријечи; важ, важић.

Ево још неколико које сам прикупио ових дана, а коме мсм да нисам раније поменуо на теми.

Лућерна - врста лампе (тегле са уљем у коју се стави фитиљ који гори кад се запали)
Скором - скоро
Чевуљак - бубуљица
Изитра - сутра ујутру
До поле - до пола, до половине ("на поли" - "на пола" сам поменуо раније)
Расипље - расипа
"У Перићије", "у Ђурићије" - "у Перићима", "у Ђурићима" (Перићи су један од плавањских сазеока, као и Ђурићи)
Њив - њихов (чешће се говорило њев али говорило се и њив, овај други облик сам баш недавно чуо од бабе)
Вачерас, Вачераске - вечерас, вечераске (моја баба углавном користи ове облике са А, који су архаичнији него са Е)
Итити - успуст, на брзину, на "блиц", "крајичком ока" неко видети

 

[Берекин]

@Krishna
Како сте звали лимену замјену за букару?

 

[Krishna]

@Krishna
Како сте звали лимену замјену за букару?

Букаре су код нас биле само од дрвета, а колико ја знам није било нечег лименог сличног букари (мурда је и било, али ми немере саде пасти наам ).
Како се то код вас звало?

 

[Пилипенда]

Умро је Живко Бјелановић. Лака му земља.

https://sibenski.slobodnadalmacija....o-svaki-nadimak-u-sjevernoj-dalmaciji-1147016

 

[Берекин]

Букаре су код нас биле само од дрвета, а колико ја знам није било нечег лименог сличног букари (мурда је и било, али ми немере саде пасти наам ).
Како се то код вас звало?

Гинга, гамела, пићуна, пот. Вјероватно има још неки назив.

 

[Krishna]

Гинга, гамела, пићуна, пот. Вјероватно има још неки назив.

Ништа од тога није било код наске са тим значењима, бар не у новије доба. То ми је и матер потврдила. Ипак питаћу и бабу за сваки случај.
Код наске је постоја израз пот али у значењу зној.
За гамелу сам чуо од Буковчанаца.
Гамела је слично ки канела, а то је код наске она шпина (славина, за оне који не знају) на бачви из која цури вино или ракија кад се одврне.

Ово је канела. Синоћке сам је одврта у точио ново вино, саде у Октобру направљено.

@Пилипенда

 

[Берекин]

Опотити = ознојити се.
Да, на канелу се точи из бачве.
А ћикара?

 

[Krishna]

Опотити = ознојити се.
Да, на канелу се точи из бачве.
А ћикара?

Ћикара - шоља.
Да, говорило се ћикара. Мој ћаћа и данаске почесто користи тај израз.

 

[Krishna]

@Берекин

Есу ли ти познати изрази пај и глотно?

 

[Берекин]

Не, нису.

 

[Krishna]

Не, нису.

Пај - дио, удио
Глотно - гадно (обично се односи на временске прилике односно неприлике)

 

[Krishna]

Шоција - група која је против некога

Кад се нпр. скупи група људи и "пљује" власт или оговара некога они су онда шоција.


@Берекин @Пилипенда

 

[Берекин]

Kанда ми је познато. Вјероватно из књижевности?

 

[Krishna]

Kанда ми је познато. Вјероватно из књижевности?

Моја матер вели да су наши сељаци користили израз шоција.

Звучи ми као модификована позајмљеница из талијанског, мада не мора бити.
Наши преци су у позајмљенице из талијанског које су узимали уметали често Ш ум. С у изворном облику. Па тако имамо ове и још неке наше талијанизме (које су користили наши преци пуно генерација па их наравно доживљавамо својим) у којима је С у изворном облику прешло у Ш https://forum.krstarica.com/threads...almatinskih-srba.822950/page-14#post-43551935

 

[Krishna]

@Берекин @Пилипенда

Ели код васке постоја обичај вуку вечера? На Бадњи дан након вечере су се износили остаци (х)ране мало подаље од куће најчешће на гувно да вук то поије, и то се звало вуку вечера. То је у Плавну била традиција од старине, која се практиковала до 1995. Мурда је вујо некед налетио, али сигурно су му већином вечеру појеле мачке.
Срби генерално у прошлости су имали култ вука који се у динарским крајевима одржа до недавно, тако да се поменути обичај уклапа у то.

 

[Берекин]

@Krishna Није ми познато.

Из приче, вучарења је било све од иза Другог рата.

 

[Krishna]

камара (соба), катрига (столица), ура (сат), капула (црни лук), спиза (храна), помидора (парадајз), шуверини (шибице), мела (јабука), домижана (посуда за пиће), кариола (колица), шпорко (прљаво), шкуре (капци на прозорима), шкатула (кутија), шолде (паре), маћа (болест), мањистра (тестенина), арија (чист ваздух), зрак (ваздух), шушта (душек), бошча (бела марама који су носиле удате жене), дота (мираз), дотарица (миражџика), шкале (мердевине),боршча (торба), пијет (тањир), пињур (виљушка), праска (виноградска бресква), лумбрела (кишобран), кушин (јастук), шугаман (пешкир), зера (мало), зерица (малчице), граделе (роштиљ), кала (усла улица), мартелина (чекић), маца (већи чекић), бакетати (тући, ударати), пунат (поен у картама), бутига (продавница), шувит (таван), шпигло (огледало), вригање (пржење), вритула (уштипак), боца (флаша), боцун (већа флаша), пржун (затвор), мурва (дуд), вунцут (преварант), деворни (туђи), рундати (превртати), јакета (јакна), ђир (криг), каприц (инат), дишпет (инат), тука (ћурка), ћика (опушак), ћакара (шоља), врешко (свеже), шесан (леп), ћапити (отети), травежа (кецеља), кужина (кухиња), цукар (шећер), маренда (ужина), шифуњер (ормар), преша (журба), кукумар (краставац), кицивола (већа кашика), манит (луд), шпијати (вирити), мула полу магарац полу коњ), мулац (копиле), шкриња (мртвачки сандук), капса (мртвачки сандук), ланцун (чаршаф), шпиода (зихернадла), пршут (шунка), либар (књига), Брина (гомила земља), ћић (стриц), ћакула (оговарање), клапа (група), клапац (момак), тинта (мастило), кунтен (вољан), чава (ковани ексер), броква ексер), шкакљати (голицати), вареника (млеко), мијур (плих), навака (добробит, благидет), мадрац (душек), рубац (марама), кава (већа рупа), пуце (дугме), ижиња (памет, идеја), гњити (трулити), гра (пасуљ), свирала (фрула), дурати (трпети), зарука (веридба), кар (свађа), нева (јетрва)

Брина је такође и узвишење.

Један од плавањских врхова висок 970 м се зове Висока брина.

@Пилипенда @Берекин @*pustinjakinja @Mrkalj @ИгарЈ

 

[Берекин]

Брина је такође и узвишење.

Један од плавањских врхова висок 970 м се зове Висока брина.

Pogledajte prilog 1144391


@Пилипенда @Берекин @*pustinjakinja @Mrkalj @ИгарЈ

Ћикара=шоља.
Јесте ли користили израз/рјеч квега?

 

[Krishna]

Ћикара=шоља.
Јесте ли користили израз/рјеч квега?

Не, први пут то чујем. Шта је квега?
Звучи ми слично ка кврга што смо користили, у значењу испупчење, задебљање, чворуга. Иначе за чворугу смо говорили чвога.

Мој ћаћа и данас понекад каже ћикара за шољу.

 

[Берекин]

Квега= кврга.

 

[Krishna]

Квега= кврга.

"Квега" = "кврга" ми је прошло кроз главу, али јопе сам те пита да будем сигуран. Ви сте говорили само "квега", или и "квега" и "кврга" паралелно?

Ел се у Промини и генерално у дрнишком крају за "качамак" говорило "пура" или "пула"? У Плавну, читавој Книнској Крајини, и у врличком крају је "пура." Већи дио Буковице говори "пула", изузев пар села источне Буковице ближе Книну у којима је "пура." У Равним Котарима је такође "пула."

 

[Берекин]

Чини ми се да смо говорили квега и пула.

 

[milance19]

Ћикара=шоља.
Јесте ли користили израз/рјеч квега?

Mislim da se ćikara koristi u CG kao reč za "pepeljaru" ponekad

 

[Krishna]

Mislim da se ćikara koristi u CG kao reč za "pepeljaru" ponekad

Код нас се за опушак каже ћика. Али ћикара је искључиво шоља, никако пепељара.