Локација Босне у списима Порфирогенита

Prvobitna Srbija jeste bila na potezu izmedju solunskog zaliva i jonskog mora, otprilike na teritoriji Tesalije i Epira. Za to postoji pregršt navoda grčkih pisaca najviše iz 12.veka.
Navešću samo neke onako po sećanju:
  • Glika, tvrdi da se Manijak iskrcao u Srbiju (Drač)
  • Komnina, car na putu ka Zvečanu prolazi kroz Srbiju
  • Vukan iz Zvečana kreće u rat protiv Carigrada zato što su oni poharali Srbiju, opet Komnina
  • Evstatije iz Soluna kaže da su Solun prilikom opsade Normana branili Srbi
  • Čak je pitanje šta piše i kod pisaca DAI, jer Isidor Nikolić tvrdi da tamo ne stoji da su Srbi osnovali grad kod Soluna več državu.
Da ne govorimo da je još kod pisaca 7.veka ta teritorija bila nastanjena raznim plemenima koja su imala nezavisne kraljeve, setimo se Prvuda. Takođe ta teritorija bila je prepuna Srba koji su ostali u verni rimskom carstvu iako su njihovi sunarodnici odbacili ideju Rima, setimo se raznih arhonata rimskih službenika.
Ma ima toga koliko hoćeš, samo nastavi sa istraživanjem....:klap:
Битно би било продубити које су територије Ромеји приписивали Трибалима, које Србима.
 
Још само да у Епиру пронађемо и Рашку, па имамо Рашка + Босна = Србија. А зафалиће нам и један Дубровник у Грчкој.
Raška nije u Epiru. Zamolila bih te da pročitaš Porfirogenitov spis pa onda temu od početka.
 
У једном атласу (Lexicon geographicum in quo vniuersi orbis vrbes, prouinciæ..) који је сачинио Филипо Ферари 1675.године, поред данашње (европске) Босне, постоји и "епирски Босон" одн. по Ферарију дарданска Босен, Босина, Босниа, иако нисам нашла податак да је у неком периоду граница Дарданија била толико јужно.

Pogledajte prilog 879950

А мени и даље смета што су у опису крштене Србије наведена утврђења, осим у случају Босон планине.


Постојао је у време Порфирогенитовог живота ,видим на мапи из 1897.г., са називом
"The Eastern Roman Empire c.950 A.D." аутора John-а Bagnell-а Bury-ја (1861-1927), преузете из : „Historical atlas of modern Europe from the decline of the Roman empire : comprising also maps of parts of Asia and of the New world connected with European history (Part XIV), град БОСОГРАДА

Pogledajte prilog 879965


Чак и на мапи Босограда није означена кружићем за насеље/каструм, као остала насеља, него другачијим знаком,,,као Мелник
Босоград је, колико се сналазим читајући Скилицу, разрушен и спаљен н између 1016- 1018.г.
Bosograd u Epiru


Bassan(grad) u Epiru
Pogledajte prilog 895717
Ја и даље размишљам зашто је Босон планина била оријентир, и да ли је имала утврђење .
Ево трећег примера за град "Босна"
bassan albo.png

https://www.davidrumsey.com/luna/se...Player?lunaMediaId=RUMSEY~8~1~279585~90052572
 
Ovo, ako je tačno, bi bilo prilično veliko otkriće jer bi prvi pomen Bosne pomjerilo za skoro čitav vijek. Zasad preovladjuje teorija o prvom spomenu Bosne sredinom X vijeka, kod KPVIII

Još sredinom X veka kada se ime Bosne prvi put javilo u istoriji, u spisu cara Konstantina Porfirogenita, ona predstavlja samo deo Srbije - S.Ćirković

To je posledica tradicije o Bosanstvu koja je jedno vreme dosta ukorenjena u Dubrovačkoj republici. Srđan Rudić u Vlastela Ilirskog grbovnika je to dosta pojasnio:

dodat.JPG
srd1.JPG

zakljucaksrd.JPG

vlastela.png
Srdu.JPG


Dakle, to je to što je @Сребрена bila pokupila sa nekog bošnjačkog foruma. Taj spomen ugovora bosanskog kralja i Dubrovčana, koji dolazi od hronie Junija Rastića, posledica je ovog bosnizma koji je jedno vreme bio dosta jaka tendencija kod Dubrovčana (utemeljenog Sutjeskim rodoslovljem).
 
To je posledica tradicije o Bosanstvu koja je jedno vreme dosta ukorenjena u Dubrovačkoj republici. Srđan Rudić u Vlastela Ilirskog grbovnika je to dosta pojasnio:

Dakle, to je to što je @Сребрена bila pokupila sa nekog bošnjačkog foruma. Taj spomen ugovora bosanskog kralja i Dubrovčana, koji dolazi od hronie Junija Rastića, posledica je ovog bosnizma koji je jedno vreme bio dosta jaka tendencija kod Dubrovčana (utemeljenog Sutjeskim rodoslovljem).
Па немам намеру да мешам област око реке Раме, нити Немањићку Босну, нити комунистчку БЈР БиХ у ову тему.
Помен уговора Босне са Дубровником битнији је због помињања Светопулка/Будимира , што би потврдило да је област Порфирогенитове Босне у територији Епира. А свакако да је епирска Босна у ДАИ део Србије, ту Ћирковић не греши.
 
Па немам намеру да мешам област око реке Раме, нити Немањићку Босну, нити комунистчку БЈР БиХ у ову тему.
Помен уговора Босне са Дубровником битнији је због помињања Светопулка/Будимира , што би потврдило да је област Порфирогенитове Босне у територији Епира. А свакако да је епирска Босна у ДАИ део Србије, ту Ћирковић не греши.

Pa ne potvrđuje dotično. Iznad se nalazi objašnjenje.

A osim toga, naravno da nisi ni dobro citirala Rastićevu hroniku. Reč je o bosanskom kralju Svetimiru.

Svetimiro.JPG


Nije Svetopelekov sin, već njegov otac.
 
Poslednja izmena:
Pa ne potvrđuje dotično. Iznad se nalazi objašnjenje.
Гњавиш, Славене, а површно читаш. Не потврђује, зато сам и написала: што би потврдило, види изнад.
A osim toga, nisi ni dobro citirala Rastićevu hroniku. Reč je o bosanskom kralju Svetimiru
Гњавиш ,Славене, п а овршно читаш и траћиш време и енергију свакоме ко дође да прочита тему. И тај Немац, Алц..све ти је ближи.
Прво, нисам читала Растићеву хронику. Нећу ни да је читам кад је толико временски удаљена од времена којимсе бавимо на теми.
Друго, нисам је цитирала..јер је нисам ни отворила у животу своме.
Написала сам изнад, свима видљиво, због помињања Светопулка/Будимира , што нормалнима значи да поистовећујем Светопулка и Будимира, а Светимира/Звонимира не помињем сад али га јесам помињала у вези његове престонице у Епиру.

.Svetimir, re di Bossina, padre Svetopelek, o sia Svetopilo, ...
 
Гњавиш, Славене, а површно читаш. Не потврђује, зато сам и написала: што би потврдило, види изнад.

Гњавиш ,Славене, п а овршно читаш и траћиш време и енергију свакоме ко дође да прочита тему. И тај Немац, Алц..све ти је ближи.
Прво, нисам читала Растићеву хронику. Нећу ни да је читам кад је толико временски удаљена од времена којимсе бавимо на теми.
Друго, нисам је цитирала..јер је нисам ни отворила у животу своме.
Написала сам изнад, свима видљиво, због помињања Светопулка/Будимира , што нормалнима значи да поистовећујем Светопулка и Будимира, а Светимира/Звонимира не помињем сад али га јесам помињала у вези његове престонице у Епиру.

.Svetimir, re di Bossina, padre Svetopelek, o sia Svetopilo, ...

Vidim da nisi čitala; tebe istorijski izvori retko kad zanimaju i ne pomeriš se često da nešto i sama baš pokušaš da pogledaš.

Svetimira nisi pominjala, zato što skupljaš brabonjke po kojekakvim glupavim forumima i tako si pročitala da je neko napisao i ovde kopirala.
Tako i doprinosiš širenju dezinformacija na ovom forumu; pored naravno velike tendencioznosti, strahovitim nemarom. A još je i prava ironija da meni prigovaraš za površno čitanje.

Dakle, bosanski kralj koji je po Rastiću sklopio 831. godine ugovor sa Dubrovnikom (Svetimir) nije Svetopelekov sin, već otac.
 
... и опет сазнах нешто интересантно из бошњачких извора. На једној од тема бошњачког форума (тема "bosanci-bosnjaci-bosancerosi-i-stranci-") поменут је члан дубровачког сената Џоно Растић (1672-1733) који у "Дубровачкој хроници" описује и један мировни уговор из 9.века којије направљен између босанског краља и Дубровника. Босански краљ је " gotski kralj Svetopilo koji je sin mocnog Svetopeleka"- ustvari Bosanac (закључују на бошњачком форуму) а цитат гласи :"re di Bossina padre di Svetopelek o sia Svetopilo"

"re di Bossina padre di Svetopelek o sia Svetopilo" (J. Resti, Chronica Ragusina,21).

Дакле, краљ "Боссине"
чији назив одговара епирским називима на датим мапама- Босон планина, град Бассан и сл...у акузативу код Порфирогенита Босона (област како видесмо)...је у 9. веку Светопелеков син.

А Светопелек се изједначава са Будимиром (кад се пореде рукописи, иако је хронологија непоуздана), првим покрштеним српским владарем), дакле Дервановим унуком..То чини поменутиог босанског краља из 9..века Дервановим праунуком, који влада епирском територијом., odn. потврђује моју хипотезу.
Али овде јесам погрешила следећи форумску информацију ..није краљ "Босине" син Будимиров(Светопелеков) него отац , на овој теми зван Звонимир..Хвала Славену што је дао прави цитат да исправим грешку, кој и не утиче на тему :pivce:
 
Vidim da nisi čitala; tebe istorijski izvori retko kad zanimaju i ne pomeriš se često da nešto i sama baš pokušaš da pogledaš.
Неистина. Нема већег штребера од мене, али само кад ме интересује одређена тема.
А ти си бољи библиофиул, па те пустим увек да пронађеш шта (ми) треба.
Svetimira nisi pominjala, zato što skupljaš brabonjke po kojekakvim glupavim forumima i tako si pročitala da je neko napisao i ovde kopirala.
Tako i doprinosiš širenju dezinformacija na ovom forumu; pored naravno velike tendencioznosti, strahovitim nemarom. A još je i prava ironija da meni prigovaraš za površno čitanje.
Не дирај ми бошњаке ! Ако и брабоњке остављају , њихови су, потпуно аутохтони.
И не лупај неистине: поштено сам све написала да сам на бошњачком форуму видела информацију , тако да цела Васељена зна одакле ми податак и цела Васељена може да сумња у истиност.
Dakle, bosanski kralj koji je po Rastiću sklopio 831. godine ugovor sa Dubrovnikom (Svetimir) nije Svetopelekov sin, već otac.
Амин.
 
To je posledica tradicije o Bosanstvu koja je jedno vreme dosta ukorenjena u Dubrovačkoj republici. Srđan Rudić u Vlastela Ilirskog grbovnika je to dosta pojasnio:

Pogledajte prilog 1263222
Pogledajte prilog 1263220
Pogledajte prilog 1263221
Pogledajte prilog 1263224

Dakle, to je to što je @Сребрена bila pokupila sa nekog bošnjačkog foruma. Taj spomen ugovora bosanskog kralja i Dubrovčana, koji dolazi od hronie Junija Rastića, posledica je ovog bosnizma koji je jedno vreme bio dosta jaka tendencija kod Dubrovčana (utemeljenog Sutjeskim rodoslovljem).
Od početka me ovo podsjetilo na priču o nekakvom doseljavanju Vlaha u Dubrovnik iz Bosne navodno datiranom na 743.godinu

Tako Nenad Vekarić raspravljajući o ustroju srednjovjekovnog Dubrovnika, te o učvršćivanju i zatvaranju u sebe plemićkih struktura u gradu, spominje narativne izvore o Vlasima: Prema tradiciji koju prenose dubrovački kroničari Anonim i Ragnina, do diferencijacije među građanima došlo je nakon što je 743. godine veća skupina vlaškog stanovništva, među kojima je bio i jedan iz roda Pecorario koji se nazivao “velikim katunarom” (chatunar grande), bježeći od tiranije kralja Radoslava s velikim imetkom doselila iz Bosne. Bogati su došljaci doselili “s velikim brojem ljudi i stoke i velikim blagom u zlatu i srebru. U grad su unijeli svoje običaje, slavlja i svetke i zavladali a modo della nation Bosnese, na način Bosanaca”, držali su se kao kneževi i svatko je “od njih imao majordoma i čitavu hijerarhiju slugu”. Podijelili su “zatečeno stanovništvo na plemiće, pučane i sluge. Među pučanima su se izdigli članovi družina novopridošlih velikaša: naredbenici, knežaci, čuvari, konjušari i sokolari”

pri čemu je teško za 743.g. vezati i vlaško a kamoli bosansko ime.

Već iz spomena titula poput majordoma, protovestijara i sl. vidi se da se tu miješaju svakakve tradicije, i povijesne i literarne. Istovremeno, inzistiranje na Bosni i vezi Vlaha i Bosne očito upućuje na to da su ove priče u formi koja je sačuvana uobličene negdje u razdoblju kad su srpske političke tradicije u neposrednom zaleđu već bile ili daleko manje relevantne od bosanskih, ili gotovo ugašene uslijed dulje prisutnosti kotromanićke države i njihovih oblasnih gospodara na tom prostoru – a to nije moglo biti prije 15. st. Sami protovestijari u Bosni ne postoje prije kralja Tvrtka, koji uz srpsku krunu i srpske političke tradicije (po osnovi srodstva s Nemanjićima) radi kojih mu u tituli stoje Srbija i Bosna (kralj Srbljem i Bosni), preuzima i dvorske funkcije i titule poput logofeta, protovestijara, itd.

https://repozitorij.hrstud.unizg.hr/islandora/object/hrstud:1799/datastream/PDF/view str335
Priča o Morlacima u 8. st. kao posljedica infiltracije kasnosrednjovjekovnih realiteta u dubrovački narativ o dalekoj prošlosti
 
Od početka me ovo podsjetilo na priču o nekakvom doseljavanju Vlaha u Dubrovnik iz Bosne navodno datiranom na 743.godinu

Tako Nenad Vekarić raspravljajući o ustroju srednjovjekovnog Dubrovnika, te o učvršćivanju i zatvaranju u sebe plemićkih struktura u gradu, spominje narativne izvore o Vlasima: Prema tradiciji koju prenose dubrovački kroničari Anonim i Ragnina, do diferencijacije među građanima došlo je nakon što je 743. godine veća skupina vlaškog stanovništva, među kojima je bio i jedan iz roda Pecorario koji se nazivao “velikim katunarom” (chatunar grande), bježeći od tiranije kralja Radoslava s velikim imetkom doselila iz Bosne. Bogati su došljaci doselili “s velikim brojem ljudi i stoke i velikim blagom u zlatu i srebru. U grad su unijeli svoje običaje, slavlja i svetke i zavladali a modo della nation Bosnese, na način Bosanaca”, držali su se kao kneževi i svatko je “od njih imao majordoma i čitavu hijerarhiju slugu”. Podijelili su “zatečeno stanovništvo na plemiće, pučane i sluge. Među pučanima su se izdigli članovi družina novopridošlih velikaša: naredbenici, knežaci, čuvari, konjušari i sokolari”

pri čemu je teško za 743.g. vezati i vlaško a kamoli bosansko ime.
Па и код Порфирогенита Босниа/Босона је један топоним, планина кја је можда имала и утврду
Што се Влаха тиче, пун је Епир њихових топонима, као и српских.

мислиш ли да је на овој теми положај Порфирогенитове Босне (планине) правилно приказан?
 
Poslednja izmena:
Па и код Порфирогенита Босниа/Босона је један топоним, планина кја је можда имала и утврду
Што се Влаха тиче, пун је Епир њихових топонима, као и српских.

мислиш ли да је на овој теми положај Порфирогенитове Босне (планине) правилно приказан?
Da te ne lažem, prilično nategnuto mi djeluje smještanje Porfirogenitove Bosne u Epir.

Plus, ovo podebljano me zbunjuje, gdje to Porfirogenit naziva Bosnu planinom s utvrdom, zar nije kod njega ona horion-zemljica, regija, teritorija?
 
Као и Морава, Босна је такође планина, висока 1800 м, на приближној средини између данашње Корче и Берата, одн.некадашње Горице и Београда.
Означила сам је на мапи која приказује Епир крајем 19.века. Назив на мапи је Босниа, дакле то је права Порфирогенитова Босона.
https://ibb.co/2M91F5j


planina-bosna.png
Pogledajte prilog 847774

Много су више планина Томор и Островица од планине Босне,али претпостављам да је Порфирогенит, пошто није писао географски приказ, навео планину Босну зато што је наводио само христијанизована насеља.

Грубо речено, ако се мало помније погледа исечак ове карте, све око планине Мораве мање-више припада сливу данашње Ђавоље (Девол) реке, верујем да је некадашње има било Лијева река ; док планина Босна омеђује на северу област Десница и наравно, водоток реке Десне ријеке.,,,,,,,,


У 19.веку Густав Вајганд је истраживао ову област и препешачио област Порфирогенитовог топпонима- планине Босон, после обиласка Томора.

Бугарски превод Вајгандовог путописа :
Ний вървѣхме полека по високата равнина, която бѣше обраснала съ трѣва и тукъ-тамѣ бѣше мочорлива. Нашето намѣрение бѣ да обходимъ отъ къмъ югъ планината Бофния, когато пъкъ пѫтьтъ ни водѣше прѣзъ селата Добрени, Думари и то отъ къмъ сѣверната страна. Слѣдъ единъ часъ отъ нашето достигание при края на планинага, дѣто пѫтьтъ завива къмъ изтокъ, бѣхъ изненаданъ отъ изгледа.
Планинския склонъ се спуща изведнажъ въ неизмѣрима дълбочина, на срѣща единъ високъ хребетъ обхваща горнята томорска долина, като сѫщеврѣменно този хребетъ свързва Томоръ съ планината Островица и образува водораздѣла между Деволъ и Осумъ. Въ едната страна очитѣ изпадатъ въ безплодни и ясно освѣтени варовити скали, вслѣдствие на което човѣкъ отмахва погледътъ си и се обръща съ приятность къмъ другата страна, къмъ елховата гора. До колкото може да вижда окото нищо се не съглежда, никакъвъ човѣкъ, никакво човѣшко жилище. Грабливитѣ птици правяха надъ насъ своитѣ крлгове. Тишина, мъртва тишина владѣеше .. планината и долината и добрѣ се чувствувахме, че се не нарушаваше. Тѣсна и мъчно проходима пѫтечка ни водѣше ту тукъ, ту тамъ покрай пукнатината и понеже куповетѣ скали служеха като естественна пусия, затова изпратихме двама войника нѣщо 100 метра прѣди насъ, до дѣто изминемъ опасното мѣсто. Като слѣзохме въ мацерековата долина нападнаха ни нѣколко голѣми и рунтави овчарски кучета и, за да се отбранимъ, бѣхме принудени да стрѣляме, и се избавихме отъ тѣхъ, когато ги разгониха овчаритѣ.
http://macedonia.kroraina.com/gva/gva_2.htm#11

Онлајн превод на српски:
Ишли смо полако високом равницом, која је била обрасла травом и ту и тамо била мочварна. Намера нам је била да обиђемо планину Бофниа са југа, када нас је пут водио кроз села Добрени, Думари и са северне стране. После сат времена нашег доласка на крај планине, која опет скреће на исток, био сам изненађен погледом.
Планинска падина се нагло спушта у неизмерну дубину, на супротном крају високи гребен покрива горњу Томорску котлину, док у исто време овај гребен повезује Томор са планином Островицом и чини вододелницу између Девола и Осума. На једној страни поглед пада на неплодне и јарко осветљене кречњачке стене, услед чега се скреће поглед и са задовољством се окреће на другу страну, у шуму брестова.
Докле око сеже, нема ничега на видику, нема човека, нема људског стана. Птице грабљивице су кружиле над нама. Тишина, мртва тишина владала је... планином и долином, а ми смо се осећали добро што није нарушена. Уска и тешко проходна стаза нас је водила ту и тамо дуж пукотине, а пошто су гомиле камења служиле као природни мост, па смо послали два војника око 100 метара испред нас, док нисмо прошли опасно место. Док смо се спуштали у долину Мацерека, напало нас је неколико крупних и чупавих овчара, и да бисмо се одбранили, били смо принуђени да пуцамо, а ослободили смо их се када су их пастири отерали.

У оригиналу, на немачком : Bofniaberg, а села су Dobreni и Dušari, са ш.
https://ia903201.us.archive.org/Boo...p2&id=diearomunenethno01weig&scale=4&rotate=0
стр.92-93 https://archive.org/details/diearomunenethno01weig/page/92/mode/2up
planina-bosna-copy-png.847774
 
Poslednja izmena:
...... Дерван је тај ("непознати архонт из 32. поглавља ДАИ) паганин који доводи Беле Србе на Балкан, јужну половину царства. Порфирогенит наглашава да је прво пристаниште, одн. прво станица/станиште Белих Срба солунска област Сервиа/Србија .
Погледајмо сада како је изгледао распоред ромејских, словенских и осталих групација народа у време Ираклија, дакле у време када Дерванови ратници стижу, по ДАИ, у Сервију код Солуна:

balkan 6 vek mapa.png


Толико се Словена "доселило" пре почетка 7.века на Балкан, да на Балкану постоје (осим у рубним подручјима) малтене само Словени.
И Ираклије допушта да се Срби населе у Сервију код Солуна, која ће по њима добити име, написано је у ДАИ.

Мапа је из студије о Ираклију/Хераклију:
https://assets.cambridge.org/97805218/14591/sample/9780521814591ws.pdf
 
..али том противречи да кад год Порфирогенит наведе хорион, мисли на село...
Чудно је уопште да планину не помиње нико, да је та Гора Босонска претворена у хорион .

Напр кад кажеш авалска села у београдском атару, то ми је исто као села планине Босне у катерском атару...али изгледа да ипак није множина.

Ne koristi chōríon baš samo za Bosnu. Isti termin koristi i npr. na kraju 34. glave, kada govori o teritorijima Travunjana i Konavljana:

Ὅτι ἐν τῷ χωρίῳ Τερβουνίας καὶ τοῦ Καναλὴ εἰσὶ κάστρα οἰκούμενα" ἣ Τερβουνία, τὸ ᾿᾽Ορμός, τὰ 'Ῥίσενα, τὸ Λουκἄβεται, τὸ Ζετλήβη.
 
Ne koristi chōríon baš samo za Bosnu. Isti termin koristi i npr. na kraju 34. glave, kada govori o teritorijima Travunjana i Konavljana:

Ὅτι ἐν τῷ χωρίῳ Τερβουνίας καὶ τοῦ Καναλὴ εἰσὶ κάστρα οἰκούμενα" ἣ Τερβουνία, τὸ ᾿᾽Ορμός, τὰ 'Ῥίσενα, τὸ Λουκἄβεται, τὸ Ζετλήβη.
Мислим да сам ово већ постављала, али хајде опет да прочитамо и утврдимо градиво :
horion opet 1.png


horion opet 2.png


https://cafehome.tripod.com/n30_l.pdf
 
Ne koristi chōríon baš samo za Bosnu. Isti termin koristi i npr. na kraju 34. glave, kada govori o teritorijima Travunjana i Konavljana:

Ὅτι ἐν τῷ χωρίῳ Τερβουνίας καὶ τοῦ Καναλὴ εἰσὶ κάστρα οἰκούμενα" ἣ Τερβουνία, τὸ ᾿᾽Ορμός, τὰ 'Ῥίσενα, τὸ Λουκἄβεται, τὸ Ζετλήβη.
Добро запажање. Ипак није лоше погледати читав садржај поглавља 34 а ако погледамо (овдје на грчком, на другој страни превод на енглески)
Porphyrogenitus_1967_DAI 0168.jpg

Примијетићемо да аутор тог поглавља користи за Травунију и Конавље и одредницу земља (χώρα, χώραν) и земљица/територија (χωρίῳ).

Тачно је да се одредница χωρία, χωρίῳ, χωρίον јавља на више мјеста у поглављу 45 (које описује земљу Иберију, не ону на пиринејском полуострву, него на Кавказу) те у поглављу 53 (овдје) које описује земљу Херсон и нацију Херсоните. Ваља нагласити да су оба поглавља опширна и баве се бројним најситнијим детаљима што није случај са бројним другим поглављима.
Џенкинс преводи у овим поглављима одреднице χωρία, χωρίῳ, χωρίον као село или некад град, за разлику од поглавља 32 када преводи χωρίον као territory (територија, област).
Е сад да поменем Алексеја Шеваљева који је темељитом анализом и садржаја и стила писања кроз своју студију (овдје) поставио хипотезу;
My hypothesis is that emperor Constantine VII compiled Proem and chapters1–13, 29, 31, 32.146–151, 33–36, 38, 43.2–6, 44.13–128, 45.67–175, 46.42–169, 48.23–27, 51.46–191; 53.530–535. He personally worked with the blocks of chapters about ‘Northern peoples’, Balkan peoples, the Caucasus, Cyprus and thechapter on Cherson. Tese regions were the most important ones for the Byzan-tine (“Roman”) Empire and hence demanded the emperor’s personal attention.Tere are no grounds to imagine one more proxy-author who could work insteadof Constantine VII and write his personal remarks on his behalf.
Te “Anonymous Collaborator” compiled chapters 14–28, 29.113–115, 32.1–145, 37, 39–42, 44.1–12, 45.1–66, 46.1–41, 50, 51.1–45, 52, 53.493–529. Histask was to handle information about the world of Islam, Italy, Dalmatia, Ser-bia, nomads of the Eastern Europe, the Caucasus, Cyprus and Slav’s imposts inthe Balkan region. He also surveyed the petroleum sources in the addition to thehistory of Cherson.
Да је Константин Порфирогенит аутор пасуса у поглављу 32 (гдје се помиње Босна), поглавља 34, те поглавља 45 редови 136, 137, 161, 166) а да је тај други "анонимни сарадник" аутор поглавља 45 редак и 63 те задњег пасуса поглавља 53 гдје се помињу наведени појмови (χωρία, χωρίῳ, χωρίον).

У сваком случају од самог помена истог термина на различитим мјестима, а видимо да имамо може бит и више аутора, важнији је контекст садржаја гдје се помиње. Византолози који узгред боље владају и грчким и старогрчим од новооткривемних "експерата" су то имали на уму, зато и различити преводи, и мишљења сам да је на крају поглавља 32 за Босну одредница област (или територија), како пише Тибор у свом дјелу, па и "земљица" одговарајућа.
 
Мислим да сам ово већ постављала, али хајде опет да прочитамо и утврдимо градиво :
Pogledajte prilog 1280905

Pogledajte prilog 1280906

https://cafehome.tripod.com/n30_l.pdf

Pošto se Srebrena pozvala na ovog čoveka u kontekstu pozivanja na autoritet, a što je, svakako, manje bitno od toga šta on piše (a već smo dokazali da nije tačno to što tvrdi u citatu koji je Srebrena podvukla) ne bi bilo loše (i) ovde postaviti ono što sam na susednoj temi napisao po pitanju kredibiliteta misterioznog doktora nauka iz Kejp Tauna, tog Aleksandra J. Vukosavljevića:

1) Ne postoje nikakvi podaci o istoričaru sa tim imenom, a čovek se predstavljao čak i kao doktor nauka
2) Reč je o forumašu sa glavnog hrvatskog foruma vukosavljevicaj, koji je, zamisli samo, koristio forum hr za predstavljanje svojih teza. Piše o tome da je vršio višegodišnja istraživanja važna za istoriju Srba, i prezentuje ih kao anonimac na hrvatskom forumu, gde kažu svoje nacrte koji su tobože, pred objavu
3) Objavio je kao forumaš tekst monumentalnog rada u pripremi za izdavanje zbornika koji ne postoji
4) Prva napomena članka na koji si se ti i pozvala, glasi:

Ovaj tekst predstavlja rad dostavljen Zborniku rаdovа iz nаuke, kulture i umjetnosti „Bokа” zа godinu 2006

Obrati pažnju na izbor reči. Slično kao što je i drugo njegovo delo sadržaj u pripremi za izdavanje zbornika, članak je dostavljen. Ne objavljen u tom zborniku, već dostavljen. Evo ovde zbornika Boka za 2006. godinu: http://www.bibliotekahercegnovi.co.me/bibliotekaold/b26.html

Dakle, rad nije prošao za zbornik i nije bio objavljen, ako je uopšte i bio poslan. Ako me ne bude mrzelo, probaću da istražim, sigurno još uvek postoje podaci, da li je iko taj rad uopšte i poslao tj. da se ne radi možda o izmišljenoj tvrdnji

5) I kao šlag na tortu, čovek piše iz udaljene Južnoafričke republike

Kad se sve ovo doda, sasvim legitimno se otvara pitanje da li je uopšte postojao ikakav istoričar doktor nauka pod nazivom Aleksandar J. Vukosavljević iz Južne Afrike. Javlja se sa drugog kraja sveta, nacrt je manje poznatom zborniku navodno predat,...sve to deluje kao da je specifično i ne baš najsrećnije odabrano da bi se povećala autentičnost tvrdnji, a sa namerom da se pred hrvatskim forumašima iznesu neke teze i sa njima diskutuje tj. njihova reakcija ispita. Ako i jeste Boki poslao svoj rad tj. ukoliko nije i to izmišljeno, onda je moguće da su ga možda zato odbili, jer nisu uspeli da potvrde postojanje ličnosti autora. I koliko vidim, uspeo je mnoge i da nasamari, mada su svejedno razni i pošteno brisali njime pod po pitanju upućenosti u istoriju.

Sve u svemu, ako bih se kladio, tipovao bih da je reč o nekakvom pseudonimu slično kao npr. dr Korađo Merlokampi ili Kordelio Merlokampini. A to je, pretpostavljam da bi se složila sa mnom, dosta daleko od reprezentativnog primera savremenih istoriografa.
 
Ne koristi chōríon baš samo za Bosnu. Isti termin koristi i npr. na kraju 34. glave, kada govori o teritorijima Travunjana i Konavljana:

Ὅτι ἐν τῷ χωρίῳ Τερβουνίας καὶ τοῦ Καναλὴ εἰσὶ κάστρα οἰκούμενα" ἣ Τερβουνία, τὸ ᾿᾽Ορμός, τὰ 'Ῥίσενα, τὸ Λουκἄβεται, τὸ Ζετλήβη.
Добро запажање. Ипак није лоше погледати читав садржај поглавља 34 а ако погледамо (овдје на грчком, на другој страни превод на енглески)
Pogledajte prilog 1281048
Примијетићемо да аутор тог поглавља користи за Травунију и Конавље и одредницу земља (χώρα, χώραν) и земљица/територија (χωρίῳ).

Тачно је да се одредница χωρία, χωρίῳ, χωρίον јавља на више мјеста у поглављу 45 (које описује земљу Иберију, не ону на пиринејском полуострву, него на Кавказу) те у поглављу 53 (овдје) које описује земљу Херсон и нацију Херсоните. Ваља нагласити да су оба поглавља опширна и баве се бројним најситнијим детаљима што није случај са бројним другим поглављима.
Џенкинс преводи у овим поглављима одреднице χωρία, χωρίῳ, χωρίον као село или некад град, за разлику од поглавља 32 када преводи χωρίον као territory (територија, област).
Е сад да поменем Алексеја Шеваљева који је темељитом анализом и садржаја и стила писања кроз своју студију (овдје) поставио хипотезу;

Да је Константин Порфирогенит аутор пасуса у поглављу 32 (гдје се помиње Босна), поглавља 34, те поглавља 45 редови 136, 137, 161, 166) а да је тај други "анонимни сарадник" аутор поглавља 45 редак и 63 те задњег пасуса поглавља 53 гдје се помињу наведени појмови (χωρία, χωρίῳ, χωρίον).

У сваком случају од самог помена истог термина на различитим мјестима, а видимо да имамо може бит и више аутора, важнији је контекст садржаја гдје се помиње. Византолози који узгред боље владају и грчким и старогрчим од новооткривемних "експерата" су то имали на уму, зато и различити преводи, и мишљења сам да је на крају поглавља 32 за Босну одредница област (или територија), како пише Тибор у свом дјелу, па и "земљица" одговарајућа.

Postavimo ovde i primer gde Porfirogenit upotrebljava termin chōríon i za zemlju Zahumljana; na kraju 33. gl. DAI:

Ὅτι ἐν τῷ χωρίῳ τῶν Ζαχλούμων εἰσὶν κάστρα οἰκούμενα· τὸ Σταγνόν, τὸ Μοκρισκίκ, τὸ Ἰοσλή, τὸ Γαλουμαήνικ.
 
Šta je konkretno "falsifikovao" u tekstu o DAI?
https://cafehome.tripod.com/n30_l.pdf

Objava koju si citirala nije se ticala sadržaja teksta, već pitanja njegovog kredibiliteta, baš pošto si se pozvala na dotičnog kao nekakav istoriografski autoritet.

Nisam napisao da je nešto falsifikovao, tako da ništa. Ali jeste pogrešio i odgovor si na to pitanje dobila, i to direktno, u citatima kojima su replicirala. Nije tačno da je Porfirogenit upotrebio chōríon samo za Bosnu, kako stoji u napomeni koju si ti podvukla. Koristio je, kao što vidiš, (i) za zemlje Konavljana, Travunjana i Zahumljana.
 
Како бисте тачно превели ?

Ὅτι ἐν τῷ ὅριον Τερβουνίας καὶ τοῦ Καναλὴ εἰσὶ κάστρα οἰκούμενα" ἣ Τερβουνία, τὸ ᾿᾽Ορμός, τὰ 'Ῥίσενα, τὸ Λουκἄβεται, τὸ Ζετλήβη."

Ὅτι ἐν τῷ ὅριον τῶν Ζαχλούμων εἰσὶν κάστρα οἰκούμενα· τὸ Σταγνόν, τὸ Μοκρισκίκ, τὸ Ἰοσλή, τὸ Γαλουμαήνικ."

"..........και εις το ὅριον Βόσωνα το Кατερα, και το Δεσνάκ."
 

Back
Top