Као и Морава, Босна је такође планина, висока 1800 м, на приближној средини између данашње Корче и Берата, одн.некадашње Горице и Београда.
Означила сам је на мапи која приказује Епир крајем 19.века. Назив на мапи је Босниа, дакле то је права Порфирогенитова Босона.
https://ibb.co/2M91F5j
Pogledajte prilog 847774
Много су више планина Томор и Островица од планине Босне,али претпостављам да је Порфирогенит, пошто није писао географски приказ, навео планину Босну зато што је наводио само христијанизована насеља.
Грубо речено, ако се мало помније погледа исечак ове карте, све око планине Мораве мање-више припада сливу данашње Ђавоље (Девол) реке, верујем да је некадашње има било Лијева река ; док планина Босна омеђује на северу област Десница и наравно, водоток реке Десне ријеке.,,,,,,,,
У 19.веку Густав Вајганд је истраживао ову област и препешачио област Порфирогенитовог топпонима- планине Босон, после обиласка Томора.
Бугарски превод Вајгандовог путописа :
Ний вървѣхме полека по високата равнина, която бѣше обраснала съ трѣва и тукъ-тамѣ бѣше мочорлива. Нашето намѣрение бѣ да обходимъ отъ къмъ югъ
планината Бофния, когато пъкъ пѫтьтъ ни водѣше прѣзъ селата
Добрени, Думари и то отъ къмъ сѣверната страна. Слѣдъ единъ часъ отъ нашето достигание при края на планинага, дѣто пѫтьтъ завива къмъ изтокъ, бѣхъ изненаданъ отъ изгледа.
Планинския склонъ се спуща изведнажъ въ неизмѣрима дълбочина, на срѣща единъ високъ хребетъ обхваща
горнята томорска долина, като сѫщеврѣменно този
хребетъ свързва Томоръ съ планината Островица и
образува водораздѣла между Деволъ и Осумъ. Въ едната страна очитѣ изпадатъ въ безплодни и ясно освѣтени варовити скали, вслѣдствие на което човѣкъ отмахва погледътъ си и се обръща съ приятность къмъ другата страна, къмъ елховата гора.
До колкото може да вижда окото нищо се не съглежда, никакъвъ човѣкъ, никакво човѣшко жилище. Грабливитѣ птици правяха надъ насъ своитѣ крлгове. Тишина, мъртва тишина владѣеше .. планината и долината и добрѣ се чувствувахме, че се не нарушаваше. Тѣсна и мъчно проходима пѫтечка ни водѣше ту тукъ, ту тамъ покрай пукнатината и понеже куповетѣ скали служеха като естественна пусия, затова изпратихме двама войника нѣщо 100 метра прѣди насъ, до дѣто изминемъ опасното мѣсто. Като слѣзохме въ
мацерековата долина нападнаха ни нѣколко голѣми и рунтави овчарски кучета и, за да се отбранимъ, бѣхме принудени да стрѣляме, и се избавихме отъ тѣхъ, когато ги разгониха овчаритѣ.
http://macedonia.kroraina.com/gva/gva_2.htm#11
Онлајн превод на српски:
Ишли смо полако високом равницом, која је била обрасла травом и ту и тамо била мочварна. Намера нам је била да обиђемо
планину Бофниа са југа, када нас је пут водио кроз села
Добрени, Думари и са северне стране. После сат времена нашег доласка на крај планине, која опет скреће на исток, био сам изненађен погледом.
Планинска падина се нагло спушта у неизмерну дубину, на супротном крају високи гребен покрива
горњу Томорску котлину, док у исто време
овај гребен повезује Томор са планином Островицом и
чини вододелницу између Девола и Осума. На једној страни поглед пада на неплодне и јарко осветљене кречњачке стене, услед чега се скреће поглед и са задовољством се окреће на другу страну, у шуму брестова.
Докле око сеже, нема ничега на видику, нема човека, нема људског стана. Птице грабљивице су кружиле над нама. Тишина, мртва тишина владала је... планином и долином, а ми смо се осећали добро што није нарушена. Уска и тешко проходна стаза нас је водила ту и тамо дуж пукотине, а пошто су гомиле камења служиле као природни мост, па смо послали два војника око 100 метара испред нас, док нисмо прошли опасно место. Док смо се спуштали
у долину Мацерека, напало нас је неколико крупних и чупавих овчара, и да бисмо се одбранили, били смо принуђени да пуцамо, а ослободили смо их се када су их пастири отерали.
У оригиналу, на немачком
: Bofniaberg, а села су Dobreni и Dušari, са ш.
https://ia903201.us.archive.org/Boo...p2&id=diearomunenethno01weig&scale=4&rotate=0
стр.92-93
https://archive.org/details/diearomunenethno01weig/page/92/mode/2up
