Ljubomora, e pa sta?

[Hellen]

Ono sto ne dopustam je da me neko ubedjuje kako UPRAVLJA emocije na ovu ili onu stranu.
To, slozices se, nisu laserski zraci.
Dapace, sama mogucnost upravljanja iskljucuje emociju i svodi to na racio.
Tako da, u pravu si, tolerisem sve razlicitosti, ali ne i foliranje.
Pri tome dopustam da je neko do sada bio toliko srecan da to nikada nije imao priliku osetiti.

Ја нигде нисам спомињала управљање емоцијама....

Да те питам нешто друго: кога ти мрзиш у животу? Ако кажеш да никога не мрзиш - лажеш!

Ако су људи генерално бића способна да мрзе значи ли то да свако од нас мора да мрзи некога?

 

[Hellen]

Pri tome dopustam da je neko do sada bio toliko srecan da to nikada nije imao priliku osetiti.

Не разумем. Зашто би љубомора морала да има везе са срећом или несрећом?

 

[Purple Rain]

Nemoj se osecati licno prozvana, nema potrebe.
Da, osecam SVA osecanja, u psiholoski prihvatljivim granicama.
Pa ja sam samo covek.
Mogu da NE ISPOLJIM emociju, mogu da je prikrijem, ali kada bih ih porucivala, alhemicarski pretvarala jedne u druge, onda bih bila robot, koji se reprogramira, a ne ljudsko bice koje oseca.

 

[crveni oblak]

Nemoj se osecati licno prozvana, nema potrebe.
Da, osecam SVA osecanja, u psiholoski prihvatljivim granicama.
Pa ja sam samo covek.
Mogu da NE ISPOLJIM emociju, mogu da je prikrijem, ali kada bih ih porucivala, alhemicarski pretvarala jedne u druge, onda bih bila robot, koji se reprogramira, a ne ljudsko bice koje oseca.

da naglasimo

 

[Hellen]

Nemoj se osecati licno prozvana, nema potrebe.
Da, osecam SVA osecanja, u psiholoski prihvatljivim granicama.
Pa ja sam samo covek.
Mogu da NE ISPOLJIM emociju, mogu da je prikrijem, ali kada bih ih porucivala, alhemicarski pretvarala jedne u druge, onda bih bila robot, koji se reprogramira, a ne ljudsko bice koje oseca.

А да ли си сигурна да баш сви људи на свету могу и морају да осећају баш СВА осећања?

Ето, рецимо, стицајем околности никада нисам имала разлога ни прилике да неког мрзим. Да ли и то лажем?
А била сам бесна, била сам тужна, била сам очајна, била сам пакосна, била сам завидљива,несрећна, патила сам, беснела...али никог нисам мрзела и никад нисам била љубоморна. И шта сад да радим кад ме људи вређају тврдећи да лажем?

 

[Ванда]

Aman ljudi ta ljubomora i peckanje zavise od godina...kao sto ja nisam bila ista sa 17 i sada tako ne mogu da ocekujem da Hellen ili Vanda imaju iste arsine kao devojke u ranim ili srednjim 20tim...ne bi ni bilo normalno da ih imaju...bilo bi mi bas bezveze da sa 40 godina spopadam malom ljubomorom muza ili ga pecnem tu i tamo a sa 25 je to jednostavno normalno...nismo mi roboti pa da izmerimo na vagi svako nase osecanje, mladost nosi malo blesavosti i treba da je nosi. Ne moze sa o ljubomori govoriti u globalu ona se menja tokom godina, zavisi od puno faktora i tek na kraju zavisi od ljudi i njihovih karaktera...mlade devojke nemaju jos uvek egzistencijalne probleme pa im je taj decko pored faksa najvaznija stvar na svetu, pa se malo volimo, malo se svadjamo, malo putujemo, malo ljubomorisemo...prirodne stvari koje mladost nosi...Hellen i Vanda govore iz ugla odraslih zena, shvatih da imaju oko 40, pa su ili zaboravile kako je bilo ranije ili su mozda one bile drugacije od ostalih (u sta iskreno sumnjam iz pobrojanih razloga), jednostavno one resavaju mnogo vaznija pitanja od ljubomore a mi jos uvek nemamo takve probleme ali imacemo ih...i treba tako da bude, neprirodno bi bilo da je drugacije...mladost nosi bas vrelu i uzburkanu krv sa sobom koja se malo smiri kasnije, prirodno

Нисам на овој теми никог нападала, а стално сам у ситуацији да се браним и објашњавам.
Имала сам непуних 16 кад сам почела да се забављам са садашњим мужем.
Било је риба и риба које су га стартовале. И сад их има.
Али нисам осетила љубомору никад.
Не мислим да љубомора не постоји, била сам са неким ко је љубоморан, али ја нисам.
Нема везе са годинама.
Рекла бих да сам некад била љубоморна, толика осећања сам открила на форуму, што не бих ово?

 

[Purple Rain]

Vidi, ja u to i dalje ne verujem, mislim da podsvesno porices iz nekog razloga.
Jer je bez veze ziveti bez sposobnosti da osetis sve emocije, to je kao delimicni daltonizam, kad ne mozes da osetis i prozivis i iskusis car svih boja, kako onih koje su ti lepe, tako i onih koje ti nisu lepe.

 

[Hellen]

Vidi, ja u to i dalje ne verujem, mislim da podsvesno porices iz nekog razloga.
Jer je bez veze ziveti bez sposobnosti da osetis sve emocije, to je kao delimicni daltonizam, kad ne mozes da osetis i prozivis i iskusis car svih boja, kako onih koje su ti lepe, tako i onih koje ti nisu lepe.

Ја немам проблем са ''негативним емоцијама''. Ако јавно признам да сам била и пакосна, и завидљива, и да сам јако беснела и да сам била очајна, очајна до крајњих граница очаја....зашто бих порицала љубомору? Је ли она нешто гора од пакости? Од завидљивости?

Ја не мислим да је љубомора неко осећање недостојно човека. Исто је као и свако друго. Само, имам осећај да то што, ето, нисам имала прилике да је искусим - некако боде очи другим људима, па се онда они осећају лоше што јесу....
И онда треба да се правдам и да се осећам кривом што нисам љубоморна и што никада нисам била.

 

[Gost 131338]

Aha, a zasto je ova tema bila obrisana?

 

[crveni oblak]

Само, имам осећај да то што, ето, нисам имала прилике да је искусим - некако боде очи другим људима, па се онда они осећају лоше што јесу....

E ovo boldovano si se dobro izrazila pa nema vise sta da bode oci drugim ljudima.

 

[gost 183655]

Ја немам проблем са ''негативним емоцијама''. Ако јавно признам да сам била и пакосна, и завидљива, и да сам јако беснела и да сам била очајна, очајна до крајњих граница очаја....зашто бих порицала љубомору? Је ли она нешто гора од пакости? Од завидљивости?

Ја не мислим да је љубомора неко осећање недостојно човека. Исто је као и свако друго. Само, имам осећај да то што, ето, нисам имала прилике да је искусим - некако боде очи другим људима, па се онда они осећају лоше што јесу....
И онда треба да се правдам и да се осећам кривом што нисам љубоморна и што никада нисам била.

Ozbiljno pitam zar zavidljivost ne podrazumeva ljubomoru? Ja zivela u zabludi citav zivot

 

[Hellen]

Ozbiljno pitam zar zavidljivost ne podrazumeva ljubomoru? Ja zivela u zabludi citav zivot

Ја мислим да не.
Ја јако завидим неким писцима што су написали песме какве ја никада нећу написати...
Значи, желела бих да будем као они, али где је ту љубомора?

Јуче сам прочитала један леп пост једне форумашице на Дому. Причала је о својој породици и браку и у тренутку сам позавидела што и ја немам све то. Значи ли да сам љубоморна на њу?

Ја сам на овој теми (ваљда једина) дефинисала шта ја подразумевам под љубомором. Рекох већ: опрезност и ''страх унапред'' да ће нам неко други ''преотети'' партнера, да ће нас партнер напустити, да ће му се више допасти неко други од нас....
Завист је кад ти је криво што немаш нешто што други имају, или што ниси као неко други...

Мени су то две различите ствари које можда у неким ситуацијама могу да се преплићу, али и не морају да имају додира.

 

[Afroo]

....za sebe mogu slobodno da kažem da jesam bila ljubomorna,
u nekim situacijama, samo sam se dobro trudila da ih prikrijem
tek da tom nekom ne bi dizala cenu veću nego što zaslužuje,
...posle mi je čak bilo krivo što sam se tako osećala...ali eto
dešava se....međutim, isto tako mogu da kažem, i da stojim
iza toga, da nikad ni posle svega, nisam zavidna, ni pakosna,
...postoje u mom životu dve osobe koje mrzim, baš mrzim,
same su tome doprinele....opet krivo mi je što ne mogu i ne
umem da pobedim taj osećaj mržnje prema njima...čak mi
se čini da je to nešto najgore što čovek može da oseća..drugi
će reći da je bolje i mrzeti, nego ne osećati ništa..ali to po
meni važi samo za osobu suprotnog pola...za ostale ne....

 

[Afroo]

Ја мислим да не.
Ја јако завидим неким писцима што су написали песме какве ја никада нећу написати...
Значи, желела бих да будем као они, али где је ту љубомора?

Јуче сам прочитала један леп пост једне форумашице на Дому. Причала је о својој породици и браку и у тренутку сам позавидела што и ја немам све то. Значи ли да сам љубоморна на њу?

...po meni to nije ni zavist ni pakost, ni ljubomora...to je nešto između,
jedno sasvim drugo osećanje....koje ja definišem ovako:
..nije meni krivo što ti imaš, samo mi je žao što ja nemam...
..to je toliko ljudski...da ne vidim ništa čudno u tome.....

 

[Valeria]

Nisu to lazhovi, samo se malko foliraju.

Zar je toliko teško shvatiti da ono što je različito od nas nije uvek i foliranje?

 

[Gost 131338]

Zar je toliko teško shvatiti da ono što je različito od nas nije uvek i foliranje?

Znas zasto? Zato sto na bilo kojoj drugoj temi ako tvrdis nesto sto neko drugi ne razume, onda si ti folirant.
Uopste nije bitno o cemu se prica, bitno je da najglasniji i najpakosniji moraju da pobede (toliko o kvalitetnoj diskusiji ovde).

Eto zato se ja ovde toliko ljutim i trazim da mi se kaze zasto je ova tema bila obrisana.
I zasto ovi isti koji su trenutno u manjini primene ista pravila na temama gde nisu (gde spadaju omiljenje prevare i sl.).

 

[gost 183655]

Pa jesi Hellen u pravu za to da nas zivot nije naterao da osetimo neke emocije. Mozda sam bila prezasticena ali mogu da se zakunem da nisam bila zavidljiva i pakosna niti bilo koga mrzim...Meni su to mnogo jake reci, emocije dovedene do krajnosti...za sada me zivot nije tako sibnuo da sam ih osetila. Prema nekim ljudima sam osetila antipatiju koja se vise odnosila na nedostatak zelje da sa nekim provodim vreme. Jedino sam osetila ljubomoru u vidu blagog balavackog peckanja i mislim da smo Mini i ja u tom kontekstu i govorile. Osetila sam nesigurnost, strah od buducnosti, anksioznost, zelju da dostignem nekoga, da preskocim cilj...to jesam

 

[Gost 131338]

I zar vam nije onda ocigledno da je nemoguce SVE meriti po sebi?
Koliko covek mora da ima godina pa da shvati tu vrlo prostu istinu?

 

[Stroncijum]

Ono sto ne dopustam je da me neko ubedjuje kako UPRAVLJA emocije na ovu ili onu stranu.
To, slozices se, nisu laserski zraci.
Dapace, sama mogucnost upravljanja iskljucuje emociju i svodi to na racio.
Tako da, u pravu si, tolerisem sve razlicitosti, ali ne i foliranje.
Pri tome dopustam da je neko do sada bio toliko srecan da to nikada nije imao priliku osetiti.

Pa jesi Hellen u pravu za to da nas zivot nije naterao da osetimo neke emocije. Mozda sam bila prezasticena ali mogu da se zakunem da nisam bila zavidljiva i pakosna niti bilo koga mrzim...Meni su to mnogo jake reci, emocije dovedene do krajnosti...za sada me zivot nije tako sibnuo da sam ih osetila. Prema nekim ljudima sam osetila antipatiju koja se vise odnosila na nedostatak zelje da sa nekim provodim vreme. Jedino sam osetila ljubomoru u vidu blagog balavackog peckanja i mislim da smo Mini i ja u tom kontekstu i govorile. Osetila sam nesigurnost, strah od buducnosti, anksioznost, zelju da dostignem nekoga, da preskocim cilj...to jesam

zasto se foliras?












sala, sala

 

[-Night -]

Ко полаже право на било кога?
Отимање партнера?!
Како ће неко да отме мог партнера ако он неће да оде? Не разумем.
Како ћу да спречим одраслу особу да оде, ако жели да оде?

Istina,slažem se...

 

[Tvrdislav]

Ljubomora jeste prirodna reakcija i svi je imamo. Ona je u stvari reakcija na strah od gubitka voljene osobe.


Ali...
U suštini ne pomaže a može da bude kontraproduktivna, zato je ne treba ni po koju cenu pustiti na videlo.

Ako je opravdana, taj neko je več otišao a ljubomornim scenama ga nećemo vratiti, okreni se i idi..
Ako je neopravdana onda podrivamo i sakatimo nešto što je dobro i što funkcioniše.


Stvarno ljubomora dobroga ne može doneti.

 

[Valeria]

Znas zasto? Zato sto na bilo kojoj drugoj temi ako tvrdis nesto sto neko drugi ne razume, onda si ti folirant.
Uopste nije bitno o cemu se prica, bitno je da najglasniji i najpakosniji moraju da pobede (toliko o kvalitetnoj diskusiji ovde).

Eto zato se ja ovde toliko ljutim i trazim da mi se kaze zasto je ova tema bila obrisana.
I zasto ovi isti koji su trenutno u manjini primene ista pravila na temama gde nisu (gde spadaju omiljenje prevare i sl.).

?? Kako bila obrisana.. pa ceo dan je tu... ne razumem?
A to oko ove boldovane izjave, vrlo lako bih onda ja mogla da se podvedem pod folirante, pošto sam povazdan u nekoj manjini .

 

[crveni oblak]

Zar je toliko teško shvatiti da ono što je različito od nas nije uvek i foliranje?

To shvatamo i i sta s tim?

 

[gost 16798]

Svi smo ljubomorni.

Samo neki to mogu da kriju i kontrolisu, a neki ne mogu.

Kad neko kaze: "Ja nisam ljubomoran/a" on svakako - laze.

To je kao da kaze: "Jos nikada ne mogu da budem ljut" (svako je po nekad ljut)

Ljubomora je jedno sasvim NORMALNO osecanje, validno kao ljubav, tuga, sreca, potistenost i td.

Ne postoji osoba koja nije ljubomorna.

Nekada je ljubomora ne izaziva gotovo nikakve vidljive reakcije, a nekada je smrtonosna.

Ljubomora je kao vetar: nekada blagi povetrac koji osvezava monotoniju ljubavi, a nekad pobesnela oluja koja rusi sve pred sobom....

... ne mesaj ljubomoru i zavist...od ljubomore niko nema koristi, samo stete.... ljubomorni ljudi su pateticni, umesto da rade na sebi povredjuju druge - ako nekog zaista volis onda nisi ljubomoran a uslov da volis druge je da volis sebe.... ljubomora je kad mislis da nesto pripada samo tebi a zavist je kad zelis imati nesto sto drugi imaju i moze biti podsticajna

 

[Valeria]

To shvatamo i i sta s tim?

Pa evo šta s tim...
Ne prozivati te osobe koje su drugačije...