ljubav

[Gerda]

Ljubav je jaka
al nije za đaka
ona ga muči
ne da mu da uči.

(nešto kasnije...)

Ljubav, to je kad krmak leže u krevet
sa dobrom ženskom iz Principove 29
i tebi nije do nje stalo više
jer ona s krmkom sad stenje i diše.

(nešto kasnije...)

Ljubav je kad se ona neprekidno svađa
što ti se šatro dopala jedna zgodnija i mlađa
i nema ničega što mogu više da kažem
sem da sam sinoć ponovo morao da je slažem.

(nešto kasnije...)

Ljubav je... Znaš, bilo je mnogo dobro
bilo je dobro i onda kad sam zbog tebe zelen bostan obro
bilo je bolje od bilo čega, bilo je kao nešto što možemo da podignemo
držimo, gledamo, smejemo zbog toga i onda naje'bemo.

Lepo opservirano..

Suma sumarum, ljubav je virus od kog naebemo i to jako al mora da se preleži...
Kad ležimo ljubav, maze nas i paze jer boli, pa ostanu tu i tamo još i lepe uspomene na to izležavanje u vidu ožiljaka ....

Neko preleži ljubav na vreme pa ne mora da strahuje tj. može da ide okolo i teši savetima za što brže izlečenje novoobolele
a koga taj virus navata kad zadje u godine, e, to je opasno..po život naravno...

 

[kojote]

Lepo opservirano..

Suma sumarum, ljubav je virus od kog naebemo i to jako al mora da se preleži...
Kad ležimo ljubav, maze nas i paze jer boli, pa ostanu tu i tamo još i lepe uspomene na to izležavanje u vidu ožiljaka ....

Neko preleži ljubav na vreme pa ne mora da strahuje tj. može da ide okolo i teši savetima za što brže izlečenje novoobolele
a koga taj virus navata kad zadje u godine, e, to je opasno..po život naravno...

Tvoje sam mišljenje uvek visoko cenio, pa sad nešto razmišljam naglas: šta misliš, da li je bolje voleti ili biti zaljubljen u nekog, recimo između 3,4 ili 39 godina, nebitno?
Moj deda bi (bez veštačke vilice) rekao: ni jedno ni drugo, šinko, ako čoveku holešterol premašuje šest štotina. Moja majka rekla bi: pod ljubavlju, naravno, podrazumevam romantičnu ljubav – ljubav između muškarca i žene, pre nego ljubav majke i deteta... "ili devojčice i njene mačke ili dvojice konobara u mojoj omiljenoj kafani!" doviknuo bi moj otac.

Znaš, Barbi, veličanstveno je to što zaljubljen čovek neprestano oseća želju da peva.
Kad bolje razmislim, ovome se mora odoleti po svaku cenu, a treba se pobrinuti i za to da se uspaljeni mužjak (Koja) spreči da „recituje“ reči ljubavnih pesama... ali...

Seti se, Body,
bez prestanka je lilo nad Mestom nenormalne lepote tog dana,
a ti si hodala nasmejana, pokisla, radosna, očarana,
pod kišom, seti se Body, bez prestanka je lilo nad Mestom,
a ja sam te sreo u ulici,
smešila si se,
i ja sam se smešio,
ti koju nisam poznavao
ti koja me nisi poznavala,
ah, Body, seti se...

Biti zaljubljen, naravno, drugačije je nego kada ti se dive, pošto se čoveku možemo diviti i izdaleka, je l' (kao, na primer, ti i Borčica meni), ali kada nekog volite (kao ja Body), suštinski je važno da budete u istoj prostoriji s tom osobom šćućureni iza zavese, dok njne suprug u krevetu glasno hrče.
Da bi neko bio zaista dobar ljubavnik, dakle, nužno je da bude jak i u isto vreme nežan. Koliko jak? Pretpostavljam da je dovoljno da bude u stanju da podigne pedeset osam do šezdeset sedam kila. Imajmo na umu i to da je voljena osoba za onog ko je opasno volucka uvek nešto najdivnije što se da zamisliti, premda neznanac možda ne bi bio u stanju da je razlikuje od ohridske pastrmke ili girice.

Kažu da je lešpota u očima onog ko gleda. Ako onaj ko gleda nešto slabije vidi, može da priupita najbližu osobu - koje od devojaka dobro izgledaju. (istina, one najljupkije su gotovo uvek i najdosadnije i zbog toga neki ljudi smatraju da Boga nema pa nema. )
„Ljubavne radosti traju samo tren“, pevao je dubrovački trubadur, „ali ljubavni bol traje večno“. Ova pesma umalo nije postala hit, ali je melodija previše podsećala na „Body i Koja to su srca dva, ljubili se grlili se sve do pola dva. Kad je prošlo pola dva, skininuli se ta nicka obadva“.

Poludeo sam, jee!
Mora da je od treme pred utakmicu! Ajd, odoh u pab da je odgledam.

 

[Gerda]

..Lepše je voleti i živeti u ljubavnom bolu, koji jenjava vremenom i prerasta u reči tvog dede, večno ako treba, sudeći po
rečima tvog oca, nego dočekati smrt ljubavne radosti skrštenih ruku i imati osećaj da si mogao uraditi bilo šta da sprečiš tu smrt, misleći na
reči tvoje majke, ma koliko ona (smrt), u tom slučaju, bila romantična.

Pod "volim" podrazumevamo i "konzumiram" a pod "zaljubljen/a sam" podrazumevamo "na korak sam od volim" s tim što
većina dodaje i "sad oprez, stani, lepo je i nek traje" a zaboravljamo usled tog sebičnog pogleda na lepotu trenutka i milinu zadržavanja daha
čitavih tri ipo minuta usled katarze koju je izazvala naša sopstvena, ničim potkrepljena, predstava objekta svoje požude, da jahači apokalipse uvek jašu zajedno.

Zaljubiti se znači imati sreću da je jahač koji je prvi progalopirao pored tebe bio baš onaj na belom konju..da, da, svi mi, i muškarci i žene
imamo svog princa na belom konju ma koliko to čudno zvučalo.

Na taj način koji si dodirnuo rečima, način odlaganja voljenja i veličanja zaljubljenosti usled sopstvene nemogućnosti da išta više promeniš, zaustavljanje
pred tom početnom opsenom izazvanom bacanjem apokaliptičnog venčića jednog od jahača na našu glavu, nikad nećeš osetiti magiju trenutka
koja se desi samo kad sledeći od jahača zaostane iza prvog da popije malo vode i to opet ako budeš imao sreće.
Znaš, to je onaj trenutak kad ti nije važno šta, koga imaš pred sobom već šta vidiš tu pred sobom.
Tad gledaš tudjim očima i zaljubljen si u tudj "pogled" i pevaš, vičeš na sav glas, pesmu..

"...a ja sam te sreo u ulici,
smešila si se,
i ja sam se smešio,
ti koju nisam poznavao
ti koja me nisi poznavala,.."

Ako se ispostavi da je taj tudji pogled upravo isti kao tvoj, ljubav je neminovna, tebi namenjena, uzmi je jer su sva tri sledeća jahača
zaspala od umora i dala ti vremena, dala ti svo preostalo vreme ovog sveta (dok se ne probude) da se upustiš, odbaciš tremu kao pred finalnu utakmicu
svog omiljenog tima koju gledaš u svom omiljenom pabu...nisi iskoristio? Sorry, no bonus..gubiš, probudio se muž, pala je kiša,
zaledio trotoar, teret pred tobom za čije dizanje ti je trebalo samo onoliko snage koliko je on sam težak, sad je pretežak,
ostavlja modrice, žulja ruke...umire...uzmuvo si se, ušeprtljao i probudio četvrtog jahača, onog na crnom konju, ebiga..

Šteta je Kojo.....kad jednom kreneš, mirno idi do kraja ma šta god te tamo čekalo...savetuje ti ona koja ti se divi, naravno..

 

[koto]

ti si se smesila, i ja sam se smesio
i da, znas zasto, i kako, i sta treba, i sta ne treba
ali nikad nije vazno nista
osim tog osmeha
i tih ociju u kojima se utopis
u tom trenutku
i tako..
voleo -ne voleo, zaljubljivao se, ne zaljubljivao, smesio se, ne smesio..zivot prodje..

 

[kojote]

Oh, ne znam tačno. Kolaju nekakve glasine da
"sam te sreo na ulici, i da si se smešila ti koja me nisi poznavala, i ja koji te nisam poznavao sam se smešio...",
ništa određeno.

Ludakova rečenica. Hoćete ludakovu Nenormalnu priču, vas dve "ljubavne savetnice"? Heh, narafski da hoćete. Možda vam je i ispričam, jednom.
Jer, drage moje, nisam ja uvek bio ono što se popularno naziva "krstarovskom ludajom" ili "emotivni predator", kako me naziva jedna od vas. Ne, nekad sam bio izuzetno uspešan zavodnik koji je živeo u realu i šalabazao po gradu u smeđem metalik mercedesu, otmeno uparađen u širok spektar odela od tvida "Ralf Loren". Teško je poverovati da je mene, realno najvećeg zavodnika Kojatkina Gorjanovića, nekada česte pojavew na pozorišnim premijerama, u klubu Mažestik, Beogradskom hipodromu, kao i kod Tri šešira, koji se dičio vrcavim duhom i opakim bekhendom, sada moguće povremeno ugledati kako se neobrijan voza na Šikijevim koturaljkama niz Ženovo, noseći ruksak i kačket s propelerom.

Slučaj koji je ubrzao taj katastrofalni sunovrat bio je prosto ovaj: živeo sam sa ženom do koje mi je bilo veoma stalo i čiji su karakter, um i dupence bili očaravajući i prekrasni, koja je bila kulturno osvešćena, imala smisla za humor i u čijem sam društvu uvek veoma uživao. Ali (i za to krivim sudbu), nije me seksualno uzbuđivala. Istovremeno, svake sam se noći iskradao i odlazio na drugi kraj grada na sastanke sa fotomodelom po imenu Modi Body, čiji je um ledio krv u žilama i bio u obrnutoj srazmeri sa erotskim zračenjem koje joj je izbijalo iz svake pore. Bez sumnje ste, drage moje ljubavne savetnice, čule za izraz "preterano telo". E pa, Bodyno telo ne samo je preterivalo, već nije htelo ni da napravi petominutnu pauzu za "duži s malo toplog mleka, kiselu i dupli Jack s jednom kockom leda".

Koža poput satena, ili možda bolje kao najfinija riba koju možete kupiti kod ohridskih alasa, lavlja griva tamne kestenjaste kose, dva najmračnija oka koja čovek može sresti u životu, vitke duge noge i takve obline da je prelaženje rukama preko bilo kog dela njenog tela podsećalo na spuštanje niz najveći tobogan u sokobanjskom akva-parku. To ne znači da je ona sa kojom sam živeo, oštroumna, pa čak i vrlo mudra Danijela Pantić, u pogledu fizionomije bila mačiji kašalj. Ne, nikako. Zapravo, bila je to zgodna žena sa svim pratećim dodacima šarmantne i duhovite teve voditeljke i redovne posetiteljke pratećih kulturnih manifestacija, i grubo rečeno, pravi maher u krevetu. Možda je u pitanju bila činjenica da je, kad bi svetlo palo na nju pod određenim uglom, neobjašnjivo ličila na moju tetka-Slobodanku.

Nije Danijela zaista izgledala kao sestra moje majke. (Slobodanka je izgledala kao lik iz šiptarskog folklora koji se zove Šefćet.) Prosto, postojala je neka neodređena sličnost oko očiju, i to samo kad bi svetlo palo kako treba. Možda je to bio tabu incesta ili prosto činjenica da se lice i telo kakvo je imala Modi Body pojave tek jednom u svakih par hiljada godina i obično najavljuju dolazak ledenog doba ili uništenje sveta u globalnom otopljavanju. Poenta je u tome da su za zadovoljenje mojih potreba bile neophodne osobine obeju žena. Prvo sam sreo Body... Ali o tome ću, ako hoćete, da nastavim prekosutra, jer, geslo poid kojim trenutno živim je: što možeš sutra, ostavi za prekosutra.

Aj Ć.

 

[Modesti B.]

definitivno kultna tema..
otvaram je potaknuta diskusijom na sovinistima
dakle, pisite..dileme, gledista, uglove, zablude, sa stanovista muskaraca, sa stanovista zena, psiholske analize, socioloska stajalista..

i da pocnemo...
da li mislite da covek vise i jace oseca kao mlad ili u srednjim godinama? u cemu je razlika? da li je strast deo ljubavi? da li je moguca ljubav bez strasti?

Moram da se upisem na temu, da ne bih dobila jos jedno "shic"!

Kad se neko rodi kao srecnik/ca koji zna da voli, on to cini jednako celog zivota, nezavisno od godina. Jedino razlicito je tumacenje ljubavi.
U mladosti je mnogo lakse preci preko nedorecenih stvari, izmisliti svakojake izgovore za i protiv, slagati, odglumiti, plakati, pobeci...pa se opet vratiti na poznato rame, s oziljkom.
A onda...kad nadjes svoj par, pa to traje, traje...i jednako ti je stalo da svakog jutra zamirise zajednicka kafa u velikim zutim soljama, kolac za njega i sok za mene, moje noge ispod njegove majce dok se budim na terasi, neka muzika sapuce odmah tu...i uplasis se pri pomisli da je sve tako lako... da neki vetar ne ponese sa sobom tu "lakocu" i odnese put nekih nepoznatih nota...
I sve to samo zbog spoznaja koje nosi zivot, a nakupile se sa godinama i onda sevnu neke misli u oblicima koje mladost nikada ne moze da spozna. Zbog tih nepoznatih "praznina" mladost je uvek u prednosti, jer i ne sanja sta je ceka u ljubavi "tamo negde".

 

[Gerda]

Sve su žene nekom bile Danijela Pantić a nekom Modi Body...ali ti Kojo pričaš o zemaljskoj strasti a ne o božanskoj ljubavi..
Tvoja je ljubav u tom slučaju u rukama Danijelinim i ona je baš onakva kakva i jeste u svoj svojoj prirodi, bespolna, transcendentna, vantelesna..

 

[kojote]

Onaj ko teži da o pojmu "božanska ljubav" priča na Zemljici, mora da je otelotvori, definiše joj pol i konstruiše body.
Ljubav kojoj se pripisuje "svemogućnost", treba uistinu da bude nešto što predstavlja živo (plus transcedentno) jedinstvo pola i tela, a ne da se bedno raspada
na unutrašnje i spoljašnje, na sadržaj i oblik. Onaj ko teži za ljubavlju i hoće da je oboži, neka teži za tim višim jedinstvom i unapređuje ga.
Ali takva ljubav se lako izrođuje u dekoraciju života.
Ako hoće da bude izraz pravog života, njen "oblik" mora da proizilazi iz same njen suštine, mora da zasvagda ostane u najužoj vezi sa tom suštinom.
Vidljiva strana ljubavi ima samo onda vrednost kada izražava njenu suštinu, i svaki sadržaj ljubavi treba da stvori sebi adekvatan oblik.

Elem, da bih ti bio još jasniji, i Apolon I Dionis bili su bogovi, je li tako? Tako je.
Tebe, recimo, opija Apolonski tip ljubavi i sva si u lepuškastom, njanjavom apolonsko-božijem stanju, a ja... Kojatkin ti je prepun Dionisko-božije opojnosti, srećo moja! :
On ti je u nekakvom večitom Dioniskom zanosu!

 

[­marlon]

ovo je napisano pre godinu dve bez ikake emocionalnosti i samo je suvoparna kontemplacija jednog bednog lika koga odbacuju i ne vole zene... ma preziru



Citajuci ovu raspravu dolazim do zakljucka da ono cudo koje se ljudima ne desi nikad ili jednom, mozda najvise dvaput u zivotu niko nije osetio ili barem nije osetio na pravi nacin. Zena ili muskarac su totalno nebitne odrednice u desavanju psihofizicke tajne koju nijedna naucna disciplina ne moze da objasni na pravi nacin. Frljanje sa imenicama i pridevima necega sto je imanentno, od vise sile dato i neobjasnjivo zdravom ljudskom razumu, samo pokazuje sustinu besmisla "naucnog" razgovora o tome. Mogu biti ispisani tomovi knjiga o tom fenomenu, nijedan nece docarati efemernu osnovu njenog nastanka. Smisao zivota svakoga od nas nije konformizam ili neka forma lazne duhovne stabilnosti, vec traganje i bunt sto je sasvim suprotno konformizmu i odlika je kreacije odnosno stvaranja. Traganje za samim sobom, neprepoznatljivo traganje za raspadnutim delovima nas samih i sakupljanje delova koji nas cine kompletnim licnostima je sustina svakoga od nas.


Da bi bili kompletni moramo makar jednom osetiti to nesto sto spaja zivot i smrt, ovozemaljsko i ono fascinantno nepoznato i gde hodajuci po ivici svesti pokusavamo da spoznamo sta znaci sama ta rec, odnosno frljajuci pojam koji je ne retko ofucan od silne upotrebe. Jer te stvari se ne mogu nicim zemaljskim opisati pa bili mi pesnici, knjizevnici, muzicari ili slikari. Sustina je u spoju hemije i vantelesnog prebacenog u dimenziju subsvesti naseg bica koja je jos jedina stvar koja nas cini na neki nacin zivotinjskim "gospodarima" ove planete. Kada nam taj donji deo ledenog brega odstrane, hirurski ili genskim eksperimentima, morfoloski cemo postati zombirani roboti kojima nece biti potrebna ni demokratija a ni anarhija jer cemo se sustinski ponasati na isti nacin ma kakva bila spoljna senzacija.


Smisao zivota je u iscekivanju tog trenutka koji moze trajati hiljaditi deo sekunde donoseci nam perceptivnu muku koja po pravilu izmamljuje onaj spoljni sjaj kome nije povod ni lepota posmatranoga, ni nagota, ni zelja, ni bilo koje poznato ljudsko osecanje koje se ne moze banalizovati recima ma kako lepo i smisleno te reci bile spakovane. Tren je dovoljan da spoznamo sebe u drugome, godine su mozda potrebne da taj drugi oseti slicno u sebi ali po pravilu spram nekog treceg. Momentalne obostrane ljubavi su nemoguce, bas kao sto su nemoguci konstantni sudari dva ista atoma ili dva ista univerzuma. Isti dozivljaj, istog intenziteta u istoj jedinici vremena na istom prostoru od dve razlicite jedinke je laicki receno nemoguca misija. Zato je ta spoljna kreacija nase sustine, kvarka nase alternativne realnosti koju osetimo delom vremena ovog proslog ili buduceg, jednom u pola ili tricetvrt veka ispunjenje svrhe naseg postanka. Zivot bez tog trenutka je nistavan ma koliko bio ulickan i nacifran da ga svako pozeli za sebe. Ali, neki to nikad nece shvatiti ili sto je jos teze po njih, ikad doziveti.


Tako je bog uredio svet, odnosno tako je uredio nas ljude. Nekome je dao nekom nije, nekom dao pa mu posle uzme, nekoga time obogati ali ga stavi na marginu zivota i napravi ga slavnim posle smrti dok nekog anonimusa obdari mozda delom moci koje sam ima. Ko god bio u pitanju, neko obdaren, slavan ili na margini, pouzdan ili nepouzdan, ocajan ili stena, prav ili naopak, mozda licemer ili cak zao, svako od njih za tim traga, iskreno ili neiskreno, sa sirokim otvorenim duhom ili sa carigradskim zidovima oko sebe koji kriju kao zmija noge tu potrebu iza sto i jedne brave cekajuci da neko zakuca ili gurne pravi kljuc ne shvatajuci da je kljuc u njima samima. Danasnji covek je savrsen u odnosu na ono sta ce od njega postati za koju deceniju bas kao sto je nesavrsen za onog coveka od pre nekoliko decenija ranije. Jedina stvar koja moze da nas spase od samounistenja je upravo tema o kojoj se ovde govori. Ni manje ni vise.

 

[kojote]

P. S. Aplauz je za tekst - je'bote, dobar je ko da ga je sam Kojatkin, a ne Ravijojlo pisao!

P. P. S. R a v i j o j l o!!!

Genijalan nick!

 

[Modesti B.]

Onaj ko teži da o pojmu "božanska ljubav" priča na Zemljici, mora da je otelotvori, definiše joj pol i konstruiše body.
Ljubav kojoj se pripisuje "svemogućnost", treba uistinu da bude nešto što predstavlja živo (plus transcedentno) jedinstvo pola i tela, a ne da se bedno raspada
na unutrašnje i spoljašnje, na sadržaj i oblik. Onaj ko teži za ljubavlju i hoće da je oboži, neka teži za tim višim jedinstvom i unapređuje ga.
Ali takva ljubav se lako izrođuje u dekoraciju života.
Ako hoće da bude izraz pravog života, njen "oblik" mora da proizilazi iz same njen suštine, mora da zasvagda ostane u najužoj vezi sa tom suštinom.
Vidljiva strana ljubavi ima samo onda vrednost kada izražava njenu suštinu, i svaki sadržaj ljubavi treba da stvori sebi adekvatan oblik.

Elem, da bih ti bio još jasniji, i Apolon I Dionis bili su bogovi, je li tako? Tako je.
Tebe, recimo, opija Apolonski tip ljubavi i sva si u lepuškastom, njanjavom apolonsko-božijem stanju, a ja... Kojatkin ti je prepun Dionisko-božije opojnosti, srećo moja! :
On ti je u nekakvom večitom Dioniskom zanosu!

Cekaj malo kojote...moj racio ne moze da spoji neka tvoja vidjenja u ovom postu.
La..la...la... pa na kraju ti ipak odabrao Dionisa - vino, igra, orgije, bahanalije,...gde nestade "sustina"?
Hoces da nas zbunis, Ili je sve samo odraz "umetnicke slobode"?

 

[ptica kasnilica]

Da li je moguće voleti nekog , a ne imati dobar sex s njim ?

 

[Modesti B.]

Da li je moguće voleti nekog , a ne imati dobar sex s njim ?

Postoje neka druga mesta na forumu gde ces naci pragmaticne odgovore na pitanje...

Ja bih rekla samo da je sreca sto nije obrnuto. To bi bilo nepopravljivo, ovako se mozda uz malo maste, da sve srediti.

 

[­marlon]

P. S. Aplauz je za tekst - je'bote, dobar je ko da ga je sam Kojatkin, a ne Ravijojlo pisao!

P. P. S. R a v i j o j l o!!!

Genijalan nick!

drago mi je sam te nasmejao jer to je najteze

 

[Tol]

 

[Modesti B.]

 

[kojote]

Čime da "vas" zbunim, time što sam još uvek napaljen na Dionisa?

Pa, ono, kad bolje razmislim, vi ste već u godinicama kad strasti polako jenjavaju i suština življenja postaju mir i apolonski lepa tišina.

Suština je, draga Modi, u mojoj muževnosti i mom častoljublju, a oni leže preko sedam mora, sedam brda i sedam planina, leže dakle u tome da u jednom svom postu punom sočne i jedre sadržajnosti kao sać meda, duboko strasno kažem ono što svaki drugi "ke'njac" kaže u svom višegodišnjem njanjavom obraćanju. Apolonsku lepotu ljubavi ne čini samo ono što je izrečeno, nego i ono što je neizrečeno. Ta skrivena lepota (koju otkriva partnerkina saradnja, je l'), jeste upravo odlika Kojatkinove "suštine".
A ti mi nešto slabo sarađuješ ovih dana, znaš.

 

[Modesti B.]

Čime da "vas" zbunim, time što sam još uvek napaljen na Dionisa?

Pa, ono, kad bolje razmislim, vi ste već u godinicama kad strasti polako jenjavaju i suština življenja postaju mir i apolonski lepa tišina.

Suština je, draga Modi, u mojoj muževnosti i mom častoljublju, a oni leže preko sedam mora, sedam brda i sedam planina, leže dakle u tome da u jednom svom postu punom sočne i jedre sadržajnosti kao sać meda, duboko strasno kažem ono što svaki drugi "ke'njac" kaže u svom višegodišnjem njanjavom obraćanju. Apolonsku lepotu ljubavi ne čini samo ono što je izrečeno, nego i ono što je neizrečeno. Ta skrivena lepota (koju otkriva partnerkina saradnja, je l'), jeste upravo odlika Kojatkinove "suštine".
A ti mi nešto slabo sarađuješ ovih dana, znaš.

Nije "vi", nego mi!

I nemoj da me teras da kontriram kad pada kisa. I nisam ti ja Dionisu (kralj) Mida!!!

Ne volim hladnu kisu, hladan vetar, hladno vreme, hladna jela, hladne noge, hladno kupatilo, hladne recenice, hladne pesme...ni hladne ljude ne volim...
............a hladno je breeeeeee napolju (zato nemam inspiraciju da "saradjujem")...

 

[kojote]

Nije "vi", nego mi!

I nemoj da me teras da kontriram kad pada kisa. I nisam ti ja Dionisu (kralj) Mida!!!

Ne volim hladnu kisu, hladan vetar, hladno vreme, hladna jela, hladne noge, hladno kupatilo, hladne recenice, hladne pesme...ni hladne ljude ne volim...
............a hladno je breeeeeee napolju (zato nemam inspiraciju da "saradjujem")...

Nemoj tako, Body, nije "hladno" sve što je hladno.

Evo, na primer, kladim se da voliš hladan sladoled; pa, valjanje u čistom, belom, hladnom snegu; pa hladne napitke u vrele letnje dane...

Nego, kad bolje razmislim, u pravu si ti, znaš. Ne postoji ništa odurnije od hladne ribe! Po odurnosti je na vodećem mestu hladna ohridska pastrmka.


Edit:

 

[Modesti B.]

Nemoj tako, Body, nije "hladno" sve što je hladno.
Evo, na primer, kladim se da voliš hladan sladoled; pa, valjanje u čistom, belom, hladnom snegu; pa hladne napitke u vrele letnje dane...
Nego, kad bolje razmislim, u pravu si ti, znaš. Ne postoji ništa odurnije od hladne ribe! Po odurnosti je na vodećem mestu hladna ohridska pastrmka.
Edit:

Spojler

Sladoled samo ako je iz proverene "kuhinje" i nikad leden,moze rastopljen... sneg bre ne volim i nemoj da me ubedjujes da se "valjam", necu i tacka!
A o ohridskoj?...nemas sve informacije. ...ukratko u zabludi si, veeeelikoj.

I dzaba ti njanjavi Beatles-i ja sam rock devojka, nista bez dugokosih i gitara...

p.s. ne ljuTi me dok pada kisa...

 

[Gerda]

Ko o čemu, Koja o strastima razne sorte..

Ama Kojo, ljubav je kad ti srce zaigra ali ne od umora nakon pomahnitalih hedonističkih bahanalija
nego kad zakuca onako ničim izazvano, osim iznenadnom potrebom da toj nekoj budeš "niko"
tj. da tebi ta neka bude kao što je Petrarki Laura bila....inspiracija, večito ludilo, želja, slutnja...

Slažem se ja da je ova stanica zvana zemljica prilično "ovozemaljska" i sve je to tu nekako smućkano
ali samo da bi bilo nejasno jer čoveka nejasnoće inspirišu, gone na stvaranje, kontakt...radjanje...

 

[kojote]

Sladoled samo ako je iz proverene "kuhinje" i nikad leden,moze rastopljen... sneg bre ne volim i nemoj da me ubedjujes da se "valjam", necu i tacka! A o ohridskoj?...nemas sve informacije. ...ukratko u zabludi si, veeeelikoj. I dzaba ti njanjavi Beatles-i ja sam rock devojka, nista bez dugokosih i gitara... p.s. ne ljuTi me dok pada kisa...

Prvo što će uslediti nakon ovako ledenog komentara, biće jedno vrelo, ljubavno pitanje: da li se može biti ljubomoran na pisanu reč? Zamerati nekome noćno piskaranje kao da su u pitanju krv i meso seksualnog partnera? Ne mogu da nađem nikakvog drugog razloga za Bodyno bizarno ponašanje , a ovo objašnjenje ima bar tu prednost što je isto tako čudnovato kao i ovaj bes koji je obuzeo Body, kada sam noćas/večeras pogrešio i napisao reč koja nije smela da padne...

Još od one epizode "Čekaj malo, Kojote, moj racio ne može da spoji..." nanjušio sam da Body nešto čudnovato muči, namirisao sam kao neki zagonetni vonj koji su lučile njene endokrine (ili apokrine) žlezde. Ojađena, možda, zaludnošću svojih ponoćnih napora da oživi moje "drugo penkalo", onaj beskoristan krastavac koji sam skrivao u svojim novim svetlosivim Spyder pantalonama (koje sam, uzgred, pre neki dan kupio u nekom podzemnom prolazu na jednom sezonskom sniženju), sve više je pokazivala znake da je nakrivo nasađena.

(Sećate li se, sećaš li se Barb onog njenog praskanja prošle noći, zato što sam ti otkrio tajnu svoje tres$%cedentne%, tako nekako, ljubavi prema njenom body i njene jarosti što nisam imao visoko mišljenje o svoti od 193 evra?) Sebe krivim. Zaokupljen svojim Dioniskim poduhvatima, izgubio sam iz vida njena osećanja i otpočeo priču i ne sluteći kakvu sam mačketinu, mačku, mačkicu povukao za rep!

P.S.

Ko o čemu, Koja o strastima razne sorte..Ama Kojo, ljubav je kad ti srce zaigra ali ne od umora nakon pomahnitalih hedonističkih bahanalijanego kad zakuca onako ničim izazvano, osim iznenadnom potrebom da toj nekoj budeš "niko"tj. da tebi ta neka bude kao što je Petrarki Laura bila....inspiracija, večito ludilo, želja, slutnja...Slažem se ja da je ova stanica zvana zemljica prilično "ovozemaljska" i sve je to tu nekako smućkanoali samo da bi bilo nejasno jer čoveka nejasnoće inspirišu, gone na stvaranje, kontakt...radjanje...

U naše doba, draga moja Barb, vlada sveprisutno uverenje da ljudi (a kamoli mi, ljudi-zveri) više nisu sposobni za ljubav, da više ne pišu ljubavna pisma i da je pojava elektronske pošte i SMS poruka označila smrt romantike.
Danas teško možeš očekivati da čak i najstrastveniji ljubavnik (poput recimo m e n e) izjavi: "Toliko ste mi opčinili ud... pardon, toliko ste mi opčinili uM da on više ne može pojmiti ništa osim vas", kao što je to svojevremno učinio, ko drugi nego - Petrarka.

Naravno, Petrarka je bio pesnički genije, ali to svakako ne važi za mog komšiju Jovu, koji svojoj ženi Cveti svako veče šalje SMS sledeće sadržine: "Otiš'o sam do kafića da gledam fudbal i popijem pivo s ortacima".
Uprkos tome, bilo bi besmisleno tvrditi da Jova, kad se oko ponoći vrati kući naliven pivom i Cveti kaže: "Volim te, Cvele, više nego što iko ikoga voleti može, i nikad prestati neću", nije romantičniji od, recimo... Reci ti, ja o ljubavi večeras nemam više šta da kažem.
Odoh na "duži s malo toplog mleka, dupli Jack s jednom kockom leda i kiselu s dve kriške limuna u čaši".

 

[Modesti B.]

Prvo što će uslediti nakon ovako ledenog komentara, biće jedno vrelo, ljubavno pitanje: da li se može biti ljubomoran na pisanu reč? Zamerati nekome noćno piskaranje kao da su u pitanju krv i meso seksualnog partnera? Ne mogu da nađem nikakvog drugog razloga za Bodyno bizarno ponašanje , a ovo objašnjenje ima bar tu prednost što je isto tako čudnovato kao i ovaj bes koji je obuzeo Body, kada sam noćas/večeras pogrešio i napisao reč koja nije smela da padne...

Još od one epizode "Čekaj malo, Kojote, moj racio ne može da spoji..." nanjušio sam da Body nešto čudnovato muči, namirisao sam kao neki zagonetni vonj koji su lučile njene endokrine (ili apokrine) žlezde. Ojađena, možda, zaludnošću svojih ponoćnih napora da oživi moje "drugo penkalo", onaj beskoristan krastavac koji sam skrivao u svojim novim svetlosivim Spyder pantalonama (koje sam, uzgred, pre neki dan kupio u nekom podzemnom prolazu na jednom sezonskom sniženju), sve više je pokazivala znake da je nakrivo nasađena.

(Sećate li se, sećaš li se Barb onog njenog praskanja prošle noći, zato što sam ti otkrio tajnu svoje tres$%cedentne%, tako nekako, ljubavi prema njenom body i njene jarosti što nisam imao visoko mišljenje o svoti od 193 evra?) Sebe krivim. Zaokupljen svojim Dioniskim poduhvatima, izgubio sam iz vida njena osećanja i otpočeo priču i ne sluteći kakvu sam mačketinu, mačku, mačkicu povukao za rep!
P.S.

Malocas mi zamerise da pisem ko da sam clan SANU. Mogla sam da se vadim na tebe, mislim s kim si (u pisanoj reci) - takav si.

Pisana rec, pismenom coveku moze samo da bude inspiracija. Kako se to izvodi ljubomora iz toga - ne umem da skontam (nikad me nece primiti u sanu ).
Ti me ne volis () jer sam tvoja negacija ponekad...a ja takva kakva sam () ne umem da zazmurim kad me nesto golica, nego odmah bacam na uvid i onda se tebi ne dopada sto sam ulovila nesto sto je tvom b(l)udnom uMu promaklo.

U mojoj glavi se tesko mesaju neke boje, neke note, neki ljudi, neke ljubavi,...pa mozda mi vijuge iritiraju (svakako pozitivno) tvoji pop-art momenti u tekstovima: oprosti, ali Petrarku i komsiju Jovu, nikako ne mogu zajedno da svarim. A ako pokusam, onda cu dovesti u sumnju Jovinu ljubav, sto nikako ne zelim, jer ovde o ljubavi je rec.
Jedino da i meni posluze dupli Jack (bez leda) i da zaboravim sta si pisao, sta sam pisala, ko je Dionis, Apolon, Petrarka, Jova (sa Cvetom)... Vorhola svakako i ne primecujem...


p.s. ne diraj mi rep.

 

[Neistrazena]

Ljubav? Fali mi.

 

[kojote]

Malocas mi zamerise da pisem ko da sam clan SANU. Mogla sam da se vadim na tebe, mislim s kim si (u pisanoj reci) - takav si.

Pisana rec, pismenom coveku moze samo da bude inspiracija. Kako se to izvodi ljubomora iz toga - ne umem da skontam (nikad me nece primiti u sanu ).
Ti me ne volis () jer sam tvoja negacija ponekad...a ja takva kakva sam () ne umem da zazmurim kad me nesto golica, nego odmah bacam na uvid i onda se tebi ne dopada sto sam ulovila nesto sto je tvom b(l)udnom uMu promaklo.

U mojoj glavi se tesko mesaju neke boje, neke note, neki ljudi, neke ljubavi,...pa mozda mi vijuge iritiraju (svakako pozitivno) tvoji pop-art momenti u tekstovima: oprosti, ali Petrarku i komsiju Jovu, nikako ne mogu zajedno da svarim. A ako pokusam, onda cu dovesti u sumnju Jovinu ljubav, sto nikako ne zelim, jer ovde o ljubavi je rec.
Jedino da i meni posluze dupli Jack (bez leda) i da zaboravim sta si pisao, sta sam pisala, ko je Dionis, Apolon, Petrarka, Jova (sa Cvetom)... Vorhola svakako i ne primecujem...


p.s. ne diraj mi rep.

Neću ti dirati rep, ljubavi, diraću ti srculence, srećo moja. Kladim se da pismo koje ćeš uskoro pročitati, nisi dobila nikad do sad. Pišem ti ga iz najdubljih i najmračnijih kanala svoje predatorske duše u kojoj me nešto steglo, pritislo, ma samo što ne puknem. Srce mi se razlupalo više nego ikad pre. Osećam da se bliži oluja...

Najdraža moja Body,

Ako suze koje ćeš videti, a uistinu nisam sklon da ih lijem, ako nemir sa kakvim ću se rastati od tebe kada se prvi put budemo sreli - nemir koji ćeš ti sigurno osećati tokom čitave naše uzbudljive afere - mene neće obuzeti sve do onog trenutka kada će se približiti čas rastanka. Ako sve ono što ću reći i učiniti, a i sada sam i previše voljan da kažem i učinim, neće dovoljno dokazati kakva su moja osećanja, i kakva će uvek biti prema tebi, ljubavi moja, ja neću imati drugog dokaza da ti ponudim.

Sam će bog znati da do tog časa neću znati za tvoje ludilo, moje drage, moje najdraže i najvoljenije prijateljice. Ne verujem da ću moći da se izrazim, nežu imati vremena za reči, ali zadržaću ponos i melanholično zadovoljstvo u patnji koju ti sama teško da ćeš moći da pojmiš, zato što me ne poznaješ, niti ćeš me poznavati. Teška srca spremam se da izađem sa društvom, ali ipak to činim jer moje će pojavljivanje večeras zauzdati bilo kakvu malicioznu priču do koje budući događaji mogu da dovedu. I dovešće, siguran sam. Misliš li da ću biti hladan i strog, i tvrdoglav, bebo moja slatka? Hoće li možda i ostali misliti tako? Možda tvoja mila majčica, ili tvoj dragi suprug?

Obećanje da te neću voleti, da ću se samo napaliti, naložiti na tvoje prekrasne obline i šutnuti te onog momenta kad se ti budeš ludo zaljubila u mene... Ah, Body, to je staro obećanje. Ono što ću ti sutra i svakog je'benog... pardon, božjeg dana obećavati i činiti za tebe, to će se moći meriti jedino sa onim što niko nikada ni za koga nije učinio, niti će. Biću tvoj u potpunosti, samo tvoj, za tebe jedinu moju.

Zauvek tvoj,

K

P. S. Voleću te i čuvati kao što crna kuca voli i čuva svoje bele mace.

P.P.S. Da li sam bezobrazan ako ti kažem: ljubim te u vratić i nežno grickam za dupence?


P.P.P.S. Zauvek tvoj.


P.P.P.P.S. Oprosti što sam u P.P.P-ost Scriptumu ponovio ono što sam ti već rekao na kraju pisma. Ljubim sisice.