- Poruka
- 48.596
-
- Popularno:
- Da li sam lopov ?
- IPSOS istraživanje za oktobar: Đilas...
- Zašto ne volim horoskop
- Koji bi grad bio najpodesniji za...
- Koje su vaše obaveze u domaćinstvu ?
- Nepismeni naprednjaci bi da ruše...
- Nuklearke ili solar?
- Zene sta vas najvise seksualno privlaci...
- SAD ukinule sankcije Miloradu Dodiku i...
- Osmani: Sirija priznala Kosovo
ljubav
- Začetnik teme koto
- Datum pokretanja
Borac za prava zivotinja
Legenda
- Poruka
- 51.037
- Poruka
- 42.590
Та љубав тако силна,
тако дрхтава, тако очајна,
тако нежна
та љубав
лепа као дан
и ружна као време
та љубав тако стварна
та љубав тако дивна
тако срећна
тако весела
и тако јадно
дрхтећи од страха као дете у мраку
а тако сигурна у себе
као неки спокојни човек у сред ноћи
та љубав која је изазивала
страх код других,
гонила их да говоре
и приморавала да бледе
та љубав тако вребана
јер те друге ми смо вребали
гањани, рањавани, гажени, дотуцавани,
порицани, заборављани
зато што смо ту исту љубав ми гањали,
рањавали, газили, дотуцавали,
порицали, заборављали
та љубав цела целцата
још толико жива а сва озарена
то је твоја љубав, то је моја љубав
она која је била
то осећање је увек ново
и није се изменило,
толико стварно као нека биљка,
толико дрхтаво као нека птица
толико топло и живо као лето
можемо обоје отићи и вратити се
можемо обоје отићи и вратити се
можемо заборавити
а затим поново заспати
па пробудити се патити бдити
па поново заспати
сањати и смрт
затим пробудити се, осмехнути се,
смејати се и подмладити се
наша љубав застаје ту
тврдоглава ко магаре
жива као жеља
свирепа као сећање хладна као кајање
нежна као успомена
хладна као мермер
лепа као дан
нежна као дете
гледа нас смешећи се
и казује много не говорећи ништа
а ја је слушам дрхтећи и вичем
вичем за тебе
вичем за себе
и преклињем те
за тебе за себе и за све оне који се воле
и који су се волели
да, ја им вичем
за тебе за себе и за све друге
да не знам
остани ту, ту где си
где си била ту остани
не помичи се, не иди
ми који смо волели
ми смо те заборавили
али ти нас не заборави
јер немамо другог до тебе на земљи
не допусти нам да постанемо хладни
да се удаљавамо све више
одемо било где
дај нам знак да си жива
а много касније
на ивици неког шипражја
у шуми успомена
искрсни одједном
пружи нам руку
и спаси нас.
тако дрхтава, тако очајна,
тако нежна
та љубав
лепа као дан
и ружна као време
та љубав тако стварна
та љубав тако дивна
тако срећна
тако весела
и тако јадно
дрхтећи од страха као дете у мраку
а тако сигурна у себе
као неки спокојни човек у сред ноћи
та љубав која је изазивала
страх код других,
гонила их да говоре
и приморавала да бледе
та љубав тако вребана
јер те друге ми смо вребали
гањани, рањавани, гажени, дотуцавани,
порицани, заборављани
зато што смо ту исту љубав ми гањали,
рањавали, газили, дотуцавали,
порицали, заборављали
та љубав цела целцата
још толико жива а сва озарена
то је твоја љубав, то је моја љубав
она која је била
то осећање је увек ново
и није се изменило,
толико стварно као нека биљка,
толико дрхтаво као нека птица
толико топло и живо као лето
можемо обоје отићи и вратити се
можемо обоје отићи и вратити се
можемо заборавити
а затим поново заспати
па пробудити се патити бдити
па поново заспати
сањати и смрт
затим пробудити се, осмехнути се,
смејати се и подмладити се
наша љубав застаје ту
тврдоглава ко магаре
жива као жеља
свирепа као сећање хладна као кајање
нежна као успомена
хладна као мермер
лепа као дан
нежна као дете
гледа нас смешећи се
и казује много не говорећи ништа
а ја је слушам дрхтећи и вичем
вичем за тебе
вичем за себе
и преклињем те
за тебе за себе и за све оне који се воле
и који су се волели
да, ја им вичем
за тебе за себе и за све друге
да не знам
остани ту, ту где си
где си била ту остани
не помичи се, не иди
ми који смо волели
ми смо те заборавили
али ти нас не заборави
јер немамо другог до тебе на земљи
не допусти нам да постанемо хладни
да се удаљавамо све више
одемо било где
дај нам знак да си жива
а много касније
на ивици неког шипражја
у шуми успомена
искрсни одједном
пружи нам руку
и спаси нас.
..umreće od trećeg srčanog izazvanog šokom..
..mislim bre marlone...ubila bi ga ko zeca....hipotetički...
znaci da ga ne volis, nisi ga ni volela, niti si sposobna za taj stepen empatije... zene to imaju samo za svoju decu kolko tolko, ali za muzeve jok... muzevi, barem jedan njihov deo, ne bi ni razmisljao vec bi se svesno lisio zivota radi njene buducnosti, pogotovo ako su tu jos deca u pitanju
i ko sto rekoh ranije, zene su nesposobne za pravu i iskrenu ljubav.
ljubav je barbi sreca a ne umiranje... covek koji u zivotu makar jednom nije osetio taj stepen duhovnog bogatstva dzaba je ziveo.
sve ovo sto nadgradjem na to je cista poetika, suocavanje nas i naseg smisla koji otkrivamo samo u najgorim zivotnim situacijama i shodno svom stepenu racionalizma trenutka delujemo ovako ili onako....
- Poruka
- 50.231
Mislim da u tom slučaju niko nije džaba živeo..svako oseti taj prelet nečega preko svojih ramena koja su nakon toga bliže zemlji
i svako taj isti prelet racionalizuje kako, koliko i dokle ume..
Kad tad nastupi racionalizacija koja sadžga ljubav ko panta pitu a toza rakiju..
Šalu na stranu, spadam medju one koje ne veruju u mušku ljubav..ni pisanu ni izrečenu..ali ebiga, zaista je tako..
Mislim da u tom slučaju niko nije džaba živeo..svako oseti taj prelet nečega preko svojih ramena koja su nakon toga bliže zemlji
i svako taj isti prelet racionalizuje kako, koliko i dokle ume..
Kad tad nastupi racionalizacija koja sadžga ljubav ko panta pitu a toza rakiju..
Šalu na stranu, spadam medju one koje ne veruju u mušku ljubav..ni pisanu ni izrečenu..ali ebiga, zaista je tako..
ako ti kazem da zena nikad ne moze voleti muskarca kao sto muskarac moze voleti zenu mozes misliti da lupam il se zaebavam... kada neko ko odise racionalizmom istupi iz njega i zadje u vode nihilizma nesvesnog prepustanja pa onda kao sto kazes izbalansira te kuglagere srece i nastavi sa istim zarom, to zena koja ima napade racionalizacije samo dve nedelje posle pms-a i prolaska plodnih dana ne moze se porediti sa muskarcem kome je to usadjeni gen....
ali zato ljubav prema detetu je nesto drugo ali o tome ne pricamo.... stalno zelim da se prevarim u pogledu svojih stavova ali svaki dan zivota duze me ubedjuje u savrsenu jednostavnost onoga sta sam shvatio jos pre 20 godina i momentalno postao duhovno nesrecan
- Poruka
- 42.590
lakse je umreti za nekog, nego ziveti za njega..
jer zivot je istina, poznavanje, prijatlejstvo, poverenje, setva i zetva. strpljenje. postojanost.
a smrt je iluzija, san, osvajanje. potraga za svetim gralom. pronalazenje novih kontinenata, probijanje granica.
zena je zivot
muskrac je smrt
zato je njihov ples uvek koban za jedno
Dragoljub69
Buduća legenda
- Poruka
- 26.820
Pitaš bogomoljke...Vid ša je udovica...
Dok varaličario na keju,osluškivao dve udovice kako ćeretaju na klupi...Jedna je
novopečena udovica,a druga trostruka...
-...A ozbiljno me zaprosio...
-Ma vidi ti ,draga moja,da li je to sve istina i proveri da nije prepisao stan deci...Ne zaleći se samo tako...
Pazi...koje nama iluzije prodaju...
(Tog dana s vecom nisam teo ni reč progovoriti...
-Šta ti je,šta si nadrndan...
-Znaš ti dobro...)
Borac za prava zivotinja
Legenda
- Poruka
- 51.037
Dragoljub69
Buduća legenda
- Poruka
- 26.820
),ali mi ne pada
Borac za prava zivotinja
Legenda
- Poruka
- 51.037
Dakle, ovako sam to zamislila:
sedim u letnjoj bašti restorana, priđe neki dasa i zamoli me za ples.
Pitam ga za ime, on kaže: "Draga damo, moje ime je Smrt."
Ja, kao, malo ustuknem (nije baš da je to često ime), ali vidim - zgodan, simpatičan, šarmantan, i uopšte ne liči na smrt. Naprotiv, liči mi na slast života.
Pristanem, pružim mu ruku, on me povede na podijum.
Muzika: tango, il nešto slično, strastveno-romantično (može i "stiskavac"). Jbg, volim tango, ali sam zaboravila da ga igram.
Gazim ga tokom plesa. On se pravi da ne primećuje. Jasno mi je - lukav je i odlično glumi, baš kao smrt kad se prikrada. Ali ne hajem ... jer sam odjednom opčinjena, i boli me uvo kako se tip zove.
Uostalom, ako mi je drugo ime ŽIvot, trajaću dok mogu. Posle Smrti ionako će mi biti svejedno.
Međutim, gospodin Smrt me sve jače stiska. Prostačina! Ne ide to tako brzo; valjda treba malo da se udvara, obigrava oko mene ... dok istrčim svoja tri kruga. Ne podnosim nestrpljive smrti sa lepljivim prstima..gif "zelenko3 :zelenko3:")
Otrgnem se iz njegovom naručja i pohitam za svoj sto, gde me čeka nekoliko Života.
Razočarana sam u sve Smrti, i rešena da više NIKADA ne zaplešem sa njima. Nek traže drugu žrtvu!
I ko je tu na gubitku, Smrt ili Život?
Oboje.
sedim u letnjoj bašti restorana, priđe neki dasa i zamoli me za ples.
Pitam ga za ime, on kaže: "Draga damo, moje ime je Smrt."
Ja, kao, malo ustuknem (nije baš da je to često ime), ali vidim - zgodan, simpatičan, šarmantan, i uopšte ne liči na smrt. Naprotiv, liči mi na slast života.
Pristanem, pružim mu ruku, on me povede na podijum.
Muzika: tango, il nešto slično, strastveno-romantično (može i "stiskavac"). Jbg, volim tango, ali sam zaboravila da ga igram.
Gazim ga tokom plesa. On se pravi da ne primećuje. Jasno mi je - lukav je i odlično glumi, baš kao smrt kad se prikrada. Ali ne hajem ... jer sam odjednom opčinjena, i boli me uvo kako se tip zove.
Uostalom, ako mi je drugo ime ŽIvot, trajaću dok mogu. Posle Smrti ionako će mi biti svejedno.
Međutim, gospodin Smrt me sve jače stiska. Prostačina! Ne ide to tako brzo; valjda treba malo da se udvara, obigrava oko mene ... dok istrčim svoja tri kruga. Ne podnosim nestrpljive smrti sa lepljivim prstima.
Otrgnem se iz njegovom naručja i pohitam za svoj sto, gde me čeka nekoliko Života.
Razočarana sam u sve Smrti, i rešena da više NIKADA ne zaplešem sa njima. Nek traže drugu žrtvu!
I ko je tu na gubitku, Smrt ili Život?
Oboje.
Borac za prava zivotinja
Legenda
- Poruka
- 51.037
