Лика и Личани

venedae:
kartaverskestrukture.jpg


Vladicanstvo1-1.jpg
Kliknite za proširenje...
Постоји ли негде ова књига у е-форми...?
 
Grenz13.jpg


Овде је јасно разграничен појам Војне Крајине (Границе) и остатка, тј. угарских покрајина или дистриката: Хрватске, Славоније и Срема. У опису мапе је очигледно начињена грешка: на мапи пише SYRMIEN а у опису SERBIA.

http://feefhs.org/links/croatia/milz.html
 
dela973:
Omerpasha2.jpg


ОМЕР ПАША (МИХАИЛО) ЛАТАС
http://sr.wikipedia.org/wiki/Омер-паша_Латас
http://sr.wikipedia.org/wiki/Омерпаша_Латас_(књига)
Kliknite za proširenje...
Zapis Jovana Đ. Avakumovića o jednom pariskom susretu

Srpsko srce Omer paše LATASA

Da li je Crnu Goru 1862, spasao Omer paša LATAS, Serasker i docnije Mušir, zapovednik vojske od 55 hiljada ljudi koji nije mije mogao da zaboravi da je Srbin iz Plaška?

Tri srpska studenta posetila su 1865.godine, u Parizu, izložbu francuskih ratnih trofeja, dobivenih u razno doba i od raznih naroda. U odeljenju gde su bili francuski trofeji dobiveni samo od Turaka, u raznim ratovima između Francuske i Turske, sreli su dva Turčina, u civilnim odelima, sa festovima na glavi. Stariji, sedi gospodin, zapodenuo je razgovor sa mladim studentima na srpskom. Otpoče govoriti da nama Srbima nije potrebno izučavanje prava i filozofije. Bolje bi bilo, reče dalje, da učimo vojne nauke, jer će Srbija trebati dobrih oficira i vojnika (...) Ne gledajte me, deco, kao tuđina, što znate da sam turski paša. Ja sam vazda bio i ostao samo Srbin. Uvek sam disao, pa i sada, kao mušir (maršal) Turske Carevine, dišem samo srpskim duhom, gajim i negujem samo srpska osećanja.

Zato sam vam, maločas rekao da Srbi treba da uče prvenstveno vojničke nauke. Srbiji predstoji, možda u skoroj budućnosti, potreba u ljudima vojnički spremnim, pa vi, sadašnji podmladak njen, treba da budete u tom momentu, u stanju poslužiti otadžbini na polju časti i životnih interesa Srpstva. Ja sam, za prve vlade kneza Miloša, prešao u Srbiju, kao austrijski vojni begunac. Primljen tada vrlo dobro u Srbiji, dobio sam za učitelja u Gruži. Ja bih tada i ostao da služim Srbiji i Srpstvu, koliko bih umeo i mogao mojom spremom i znanjem.

Nu, posle tog kratkog bavljenja u Srbiji, Austrija je zatražila da me Srbija izda Austriji. Da bi mogla uspeti u tom traženju, Austrija je izmislila i podmetnula mi je, kao da sam učinio deficit u austrijskoj vojsci, mada je vrlo dobro znala da je to laž.

Kad me tako zatražila Austrija, knez Miloš pozvao me je u svoj dvor, u Kragujevcu, i kazao mi: "Sinko, ja ne mogu, zbog tebe, vojevati sa Austrijom; ali neću ni da te predam njoj, jer sam obavešten da nisi krivac, kao što Austrija predstavlja, a i da si odgajen u duhu Srpstva. Narediću mojim vlastima da ti olakšaju i izvrše prelazak u Tursku. Idi tamo i primi se službe. Turska je oskudna u ljudima; po tvojoj spremi i sposobnosti, siguran sam da ćeš daleko doterati u turskoj službi. Možda će se tamo od tebe tražiti da pređeš u muhamedanstvo. Sada ćeš i tada ostati duhom Srbin, možeš primiti i muhamedansku veru, ali nigde ne smeš zaboraviti da si Srbin; nikada nemoj ništa raditi protiv Srpstva, ne smeš izneveriti srpsko mleko kojim te je zadojila i odgajila majka Srpkinja."

Kad nam je izgovorio ovaj savet kneza Miloša, primetilo se na Omer-paši da je bio jako uzbuđen, pa, u takvom duševnom osećanju, produžio je dalje ovako:
"Po savetu kneza Miloša, potpomognut srpskim vlastima onoga doba, prešao sam u Tursku, gde sam se ne samo primio državne službe, već sam prešao u muhamedansku veru. U turskoj vojsci napredovao sam i doživeo slave i gospodstva kao retko koji. Nu, opet, nikad nisam zaboravio, niti ću, ubuduće, zaboraviti one mudre reči i roditeljske savete kneza Miloša. Vazda i u svakoj prilici moga rada ostao sam Srbin i prijatelj Srpstva. Samo moje srpsko srce i osećanje rukovodili su me te nisam skrhao Crnu Goru, kao što sam, u poznatoj prilici, to mogao uraditi onda kada sam bio glavni vojskovođa silne turske vojske i sa njom pobedno ušao u Crnu Goru. Sa mojim osećanjem da sam Srbin, odugovlačio sam dalji napad na Crnu Goru i slao sam u Carigrad izveštaje da nije vredno da turska vojska gine za gole crnogorske stene i vrleti. A time sam dao vremena te su se Rusija i Evropa zauzela za Crnu Goru i spasili je od sigurne tadašnje propasti, prema broju turske vojske pod mojom komandom.
Isto tako samo moje srpsko srce odredilo me je te sam, kao glavni turski vojskovođa, drugom prilikom, salomio, upropastio, i okovane teškim gvožđem i sindžirima u Carigrad poslao bosanske i hercegovačke begove i spahije, poturčenjake i izdajice Srpstva. Moje je srce tada kucalo radosno jer sam znao da time služim Srpstvu, kome i sam pripadam. Srbija će, zacelo, jednom osloboditi i sebi prisajediniti Bosnu i Hercegovinu, što želim od sveg srca. Ako tada budem živ, radovaću se tome. Nu jedan savet za taj slučaj čujte još sada, od mene. Begovi, spahije, poturčenjaci, njihova nazovi inteligencija i, manji deo, iskvareni muslimani varošani u Bosni i Hercegovini, nikad neće biti prijatelji Srpstva. Prema njima budite oprezni. Ne verujte ni njihovim pretvaranjima. To su izdajice Srpstva, koje Srbija moga držati strogo, ništa im ne popuštati, da ne bi pokvarili ostali muslimanski narod tamošnji. Taj narod, naprotiv, sasvim je drugačiji. On ne zna drugi jezik do srpski. On je i sad duhom Srbin. On će odmah biti dobar Srbin i sa vama, svojom braćom, ili vrlo rado, mada ga od vas razdvaja muhamedanska vera.
Dajući vam ovaj savet, to činim stoga što ću i u grobu, u mojim grudima poneti srpsko srce, iako sam primio muhamedansku veru. Meni je, pravo da vam kažem, vrlo prijatno što sam, ovako slučajno istina, dobio priliku da pred vama, srpskim mladim naraštajem, ovako bratski otvorim moje stare grudi i srce. Vi ćete, možda, vremenom, zauzeti važna mesta u vašoj otadžbini, pa sam, govoreći vam ovako iskreno, rad da se vazda sećate ovih mojih reči i da imate pravilno mišljenje o Omer-paši, koji vam, evo, otvoreno kaže: da je i kao gazi (heroj, ratni junak, pobednik) Omer-paša ostao Srbin. U daljem razgovoru Latas je govorio o tome da žali što nije došlo do susreta sa knezom Mihailom Obrenovićem i što nije "mogao sa njim razgovarati o srpskim, našim, potrebama, te da time i ja bar nešto prinesem na oltar Srpstva, koje nisam napustio nikad, niti ću ga napustiti do groba".

Kazao je takođe našim mladim studentima u Parizu da poruče svojim zemljacima: "Moja je želja da Srbi uopšte znaju da sam ja kao gazi Omer-paša, ostao dušom i srcem Srbin, da srpski osećam i Srpstvu najvatrenije želim potpun uspeh u ostvarenju njegogovog narodnog ideala, da ujedini u srpsku kraljevinu sve Srbe koji su pod tuđinskom vlašću, ne samo pod turskom, već i pod austrijskom".

Zapis Jovana Đ. Avakumovića o susretu sa Omer-pašom Latasom pronaćen je u njegovoj zaostavštini a čuva se u Biblioteci Istorijskog instituta Crne Gore u Podgorici.
 
Grb_Budisavljevica.jpg


ПЛЕМИЋКА ПОРОДИЦА БУДИСАВЉЕВИЋ

Будисављевићи су стара личка породица која се у Лику доселила из Црне Горе. Према њиховом породичном родослову воде порекло од Будише, око 1440. године, па су сви његови потомци по њему названи Будисављевић.
Према историјским подацима Будисављевићи су око 1611. године населили Брлошко поље, а пре досељења живели су у Подлапцу, месту између Рибника и Удбине.Њих је на ово подручје, заједно са још неколико православних породица, населио сењски капетан Гусић, а осим Брлога населили су и Дренов Кланац, Дубраву и Главаце. Од Тоше Будисављевића, око 1650. године, одвајају се две гране породице, тако да је од његовог сина Бојана, око 1680. године, потекла једна грана породице, а од сина Манојла (Мане), око 1684. године, друга грана ове племићке породице.
Царско племство с придевком "Приједорски" доделио је цар Јосиф II у Бечу, 26. српња 1787. године Марку Будисављевићу, потпоручнику Личке граничарске пукове.
Манин син Марко имао је два сина: проту Тому, рођенога 1759. године и Филипа, рођеног 1764. године, капетана, по којима се ова племићка породица поделила у две гране. Од Томе води порекло прота Дане, рођен 1779., који је имао три сина: Будислава, рођеног 1802. године, Марка, рођеног 1804. године и Филипа, рођеног 1817. године.
Од Будислава, који је имао и надимак Буде, потекли су: Емануел (Мане), Станко Будислав (Буде), а по њима се ова грана поделила у 3 огранка породице. Потомство Марка и Филипа није познато. Будислав Буде Будисављевић, рођен 1843. године у Бјелопољу, а умро 1919. године у Загребу, био је књижевник и велики жупан Личке жупаније, ожењен Ермином, рођеном Албрехт. Полазио је и завршио гимназију у Сењу. Имао је два сина: др медицине Јулија, универзитетског професора и познатог хирурга у Загребу и др Срђана, адвоката и истакнутог политичара те две кћери: Минку, удату Прица и Миру, удату за пл. Куссевицха.
Од капетана Филипа потекао је Лазо који је живео у Подлапцу, а ожењен је био Матијом пл. Хољевац те је прешао на католичку веру.
Од Тоше Будисављевића, рођенога 1650. године, воде порекло Бојан (Мијат), рођен 1680. године; Јован, рођен 1713. године и мајор аустријске војске Мијат, рођен 1844. године.
Аустријско племство доделио је аустријски цар Фрањо И. 1823. године мајору Мијату или Михаелу за ванредне војниче заслуге.
Од споменутог мајора Мијата потекли су: Буде (1790. - 1862.), генерал, који је као млади официр аустријске војске ратовао против Наполеона Бонапарте, а као пуковник током 1848. и 1849. године ратовао је у Јелачићевим постројбама против Мађара, као командант првих редова Јелачићеве војске. Оригинал грбовницима о додјели племства и грба налазио се код капетана у пензији Буде, рођеног 1835. године, који је након пензионисања, поткрај 19. века, живео у Дому за војне инвалиде у Бечу, где је и умро.
Из ове породице је и Јованка Броз.
 
Možda reći koju reč o ličkim kolonistima u Vojvodini, koje mnogi (neopravdano) stavljaju u isti kontekst kao i koloniste 1945?

Lički kolonisti su naseljeni 1918, zemlju su dobili od kralja za zasluge u ratu (mahom solunski dobrovoljci) i, za razliku od kolonista 1945, nisu se naselili u gotove kuće i gotova sela proteranih vlasnika, pa menjali ime sela, već su svoja sela sami podigli, na dotad nenaseljenim mestima.
 
Bogun2:
Možda reći koju reč o ličkim kolonistima u Vojvodini, koje mnogi (neopravdano) stavljaju u isti kontekst kao i koloniste 1945?

Lički kolonisti su naseljeni 1918, zemlju su dobili od kralja za zasluge u ratu (mahom solunski dobrovoljci) i, za razliku od kolonista 1945, nisu se naselili u gotove kuće i gotova sela proteranih vlasnika, pa menjali ime sela, već su svoja sela sami podigli, na dotad nenaseljenim mestima.
Kliknite za proširenje...

Да, треба и о томе, свакако. А ови други колонисти јесу дошли у готове (немачке) куће и готова (немачка), ПРАЗНА села! Подунавске Швабе су се повукле, отишле са Вермахтом, не чекајући партизане и поготово не чекајући Русе...
 
Poslednja izmena:
General_Budisavljevic.jpg


ГЕНЕРАЛ БУДЕ БУДИСАВЉЕВИЋ
Рођен је 1790. у Пећанима. Завршио је немачке војне школе и већ са 19 година учествује у свим важнијим окршајима за време навале Француза у Лику. По освајању Лике, као и многи други Личани, остаје под француском владавином која је остала у лепој успомени код њега и његових сународника. Походу Наполеонове војске на Русију придружује се 1812. Истицао се храброшћу и као такав је постао заповедник чете.
Бурне 1848. године Буде се са четири сина официра борио на челу војске његовог кума бана Јелачића. Знајући за његове способност и крајњу одважност, бан Јелачић му је указао пуно поверење и поставио га да води претходницу. За заслуге именован је ванредним указом за генерала, али орден Марије Терезије, који је по Јелачићевим речима заслужио - није добио. Била је то једна од многобројних неправди коју су Срби стоички подносили. Временом, животни циљ Буде постало је увођење српског школа у Лици. Стање је у то време било тешко. Према Будином сведочењу, од Карловца до Далмације готово да није било никаквих школа, а Срби су сачињавали две трећине становништва.
У то време се присније везују генерал Буде и прота Милутин Тесла, који је био један од два свештеника у Лици који су свим својим снагама помагали племенита Будина настојања. Буде је умро 1862. у Госпићу, не дочекавши остварење свог сна. Оставио је за собом пример који су касније следили многи Срби.
 
attachment.php


Рођена браћа, четнички војвода Бране Богуновић (1911-1945) и партизански генерал и народни херој Урош Богуновић (1914-2006).
Родом су из Суваје.
 
dela973:
attachment.php


ГЕНЕРАЛ ПЕТАР БИГА
(Бабин Поток код Коренице, 1811 - Нови Сад, 1879/01/01)
Племић у части витеза, генерал аустријске војске. Учесник у Буни 1848 - 1849, бранилац Србобрана.
Потиче из официрске породице. Име Петра Биге највише се везује за Сентомашку битку (битка за Србобран), где је 18. августа 1848, после тешке борбе успео да одбије напад надмоћније мађарске војске. Непријатељској војсци од 25000 људи, капетан Бига је супротставио 5000 војника - сремских граничара, бачких Шајкаша, сентомачких гардиста и србијанских добровољаца, са свега 14 топова. Уз Ђорђа Стратимировића и Стевана Шупљикца био је један од најпопуларнијих официра у српској покрету 1848-1849. Уз знак признања за војничке заслуге изабран је за почасног грађанина Сремских Карловаца и Панцева. Сахрањен на Успењском гробљу у Новом Саду.
Kliknite za proširenje...

На позив српског патријарха Јосифа Рајачића, лично је организовао 300 добровољаца из Лике из Оточке регименте, да спасавају Српску Војводину. Доласком на простор Србобрана, Темерина, Каћа, Ковиља и Новог Сада, Личани су се необично храбро исказали у одбрани Шајкашке од Мађара. Том приликом 62 Личанина дала су живот за Српску Војводину, четворица су се вратила у Лику, посто су били ожењени, а остали су се оженили на подручју Шајкашке. Потомци истих живе још увек на овим просторима.
 
Potomak plemicke porodice Budisavljevica, dr. medicine Julije Budisavljevic, osnivac Zavoda za hirurgiju pri Medicinskom fakultetu u Zagrebu, suprug je poznate Dijane Budisavljevic koja je inicirala i aktivno ucestvovala u skupini od stotinjak aktivista koji su uspjeli spasiti oko 12.000 djece iz ustaskih logora smrti.
 
dela973:
Постоји ли негде ова књига у е-форми...?
Kliknite za proširenje...

Не колико знам, али се може мкупити врло јефтино у књижари патријаршије (преко пута саборне цркве у Београду), ја сам узео за мислим 170 динара пре две три године, не верујем да је сад нешто скупља.
 
Pokvariću malo tok teme, ali evo još nekih poznatih Ličana:

Starcevic.jpg


ANTE STARČEVIĆ (1823-1896)
Rođen u Žitniku kod Gospića, Lika. Hrvatski političar, književnik i publicista, osnivač Hrvatske stranke prava, član nacional-šovinističke organizacije Pravaški pokret, poznati srbofob i rasista. Srbe zvao različitim pogrdnim imenima, u jednom periodu svog rada insistirao na mržnji i negaciji srpske nacije.





250px-Dr._Mile_Budak.gif


MILE BUDAK (1889-1945)
Rođen u Svetom Roku, Lika. Hrvatski pisac, političar i jedan od osnivača ustaškog pokreta, ministar obrazovanja i vere u NDH i ministar inostranih poslova. Stvorio je hrvatski nacionalni plan za rešavanje srpskog pitanja u Hrvatskoj - jednu trećinu ubiti, drugu proterati, a treću pohrvatiti, tzv. "Budakovu ideologiju", pripisuje mu se oživljavanje krilatice „Srbe na vrbe“. Streljan od komunista 1945.





Jure_Francetic.jpg


JURE FRANCETIĆ (1912-1942)
Rođen u Prozoru kod Otočca, Lika. Komandant ustaške brigade Crna legija, a kasnije i komandant svih jedinica ustaške vojske u Bosni i Hercegovini. Odgovoran za pokolj i progon Srba i Jevreja. Zarobljen od partizana 1942. i na smrt ranjen od srpskih seljaka u Kordunu, vlasti NDH duže od 6 meseci krile njegovu smrt, a kada je objavljena, proglašena je osmodnevna državna žalost.





250px-%D0%9D%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4_%D0%A7%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA.jpg


NENAD ČANAK (1959-)
Rođen u Pančevu, od oca 2. generacije ličkih kolonista u Banat 1918. Kontroverzni srpski političar, tvorac Lige socijaldemkrata Vojvodine i njen predsednik, borac za izvršnu, sudsku i zakonodavnu autonomiju Vojvodine, promoter ideje denacifikacije Srbije za koju tvrdi da je klerikalizovana i fašizovana, narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije, zaštitnik Hrvata od, kako tvrdi, njihovih progona iz Vojvodine u periodu 1991-1995. Prate ga kontroverze u vezi sa nasilnim i bahatim ponašanjem, vezama sa srpskim podzemljem i saradništvom sa državnom bezbednošću.
 
Bajo Pivljanin:
Не колико знам, али се може мкупити врло јефтино у књижари патријаршије (преко пута саборне цркве у Београду), ја сам узео за мислим 170 динара пре две три године, не верујем да је сад нешто скупља.
Kliknite za proširenje...

Колега venedae је ставио линк, ваљда ти је промакао, хвала свакако, треба је имати "уживо".

http://www.scribd.com/doc/145951637/VOJNA-KRAJINA-Karlovački-generalat-Vojin-S-DABIĆ
 
Bogun2:
Pokvariću malo tok teme, ali evo još nekih poznatih Ličana:

Starcevic.jpg


ANTE STARČEVIĆ (1823-1896)
Rođen u Žitniku kod Gospića, Lika. Hrvatski političar, književnik i publicista, osnivač Hrvatske stranke prava, član nacional-šovinističke organizacije Pravaški pokret, poznati srbofob i rasista. Srbe zvao različitim pogrdnim imenima, u jednom periodu svog rada insistirao na mržnji i negaciji srpske nacije.





250px-Dr._Mile_Budak.gif


MILE BUDAK (1889-1945)
Rođen u Svetom Roku, Lika. Hrvatski pisac, političar i jedan od osnivača ustaškog pokreta, ministar obrazovanja i vere u NDH i ministar inostranih poslova. Stvorio je hrvatski nacionalni plan za rešavanje srpskog pitanja u Hrvatskoj - jednu trećinu ubiti, drugu proterati, a treću pohrvatiti, tzv. "Budakovu ideologiju", pripisuje mu se oživljavanje krilatice „Srbe na vrbe“. Streljan od komunista 1945.





Jure_Francetic.jpg


JURE FRANCETIĆ (1912-1942)
Rođen u Prozoru kod Otočca, Lika. Komandant ustaške brigade Crna legija, a kasnije i komandant svih jedinica ustaške vojske u Bosni i Hercegovini. Odgovoran za pokolj i progon Srba i Jevreja. Zarobljen od partizana 1942. i na smrt ranjen od srpskih seljaka u Kordunu, vlasti NDH duže od 6 meseci krile njegovu smrt, a kada je objavljena, proglašena je osmodnevna državna žalost.





250px-%D0%9D%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4_%D0%A7%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA.jpg


NENAD ČANAK (1959-)
Rođen u Pančevu, od oca 2. generacije ličkih kolonista u Banat 1918. Kontroverzni srpski političar, tvorac Lige socijaldemkrata Vojvodine i njen predsednik, borac za izvršnu, sudsku i zakonodavnu autonomiju Vojvodine, promoter ideje denacifikacije Srbije za koju tvrdi da je klerikalizovana i fašizovana, narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije, zaštitnik Hrvata od, kako tvrdi, njihovih progona iz Vojvodine u periodu 1991-1995. Prate ga kontroverze u vezi sa nasilnim i bahatim ponašanjem, vezama sa srpskim podzemljem i saradništvom sa državnom bezbednošću.
Kliknite za proširenje...

И ови су из Лике свакако, и на хрватским личким сајтовима су итекако помињани и присутни (изузев Чанка). Наших тамо нема, а ако их и има, покушава се доказати да су ипак Хрвати, без обзира на веру, итд, итд. Зато је тема овде и отворена.
 
Poslednja izmena:
srdichdf.jpg


ГЕНЕРАЛ- ПУКОВНИК ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ ДАНИЛО СРДИЋ (Сердич Данило Федорович)

Imao je najviša ratna priznanja i najviši vojni položaj u SSSR-u kao general-pukovnik Crvene armije. Na početku i na kraju vojničke karijere bio je u Belorusiji. Srdić je rođen u srpskoj porodici 1896, u Vrhovinama. Školovao se u Beogradu. Oduševljen ratnim podvizima Srbije u Prvom balkanskom ratu, 1912. krenuo je za Rusiju, želeći da stupi u Vojnu školu. To mu je marta 1914. i uspelo kada je upisao vojnu školu u beloruskom gradu Grodnu. Iz Vojne škole je izašao sa činom višeg podoficira, kada je počeo vojnu karijeru u garnizonu u Grodnom, u sastavu konjičkog puka. Odatle je po izbijanju Prvog svetskog rata otišao u Odesu i uključio se u sastav Prve srpske dobrovoljačke divizije. Za ratne zasluge dobio je orden viteza Georgijevskog reda.
U VREME Februarske revolucije 1917. uključio se u revolucionarni pokret i zatvoren. Oslobođen je po izbijanju Oktobarske revolucije, 25. oktobra 1917. kada je učestvovao u osvajanju Zimskog dvorca u Petrogradu. Postao je komandir u Petrogradskom odredu. Zatim je otišao u Ukrajinu i uključio se u redove srpskih dobrovoljaca. Ubrzo je postao komandant Prvog srpskog revolucionarnog odreda u Jekaterinoslavsku, krajem novembra 1917. a kada je formiran Prvi srpski sovjetski revolucionarni bataljon, postaje njegov komandant. Potom se bataljon uključio u Caricinski front. Borili su se junački, do poslednje kapi krvi, do poslednjeg daha. Taj podvig ušao je u slavne stranice istorije odbrane Caricina. Zajedno sa sovjetskim crvenoarmejcima, očistio je put ka istoku.
Krajem avgusta 1918. kada je formiran Prvi jugoslovenski revolucionarni puk, Srdić je postao njegov komandant. Čistio je Don i Ukrajinu od kontrarevolucionarnih snaga. Puk Danila Srdića posao je uzor heroizma u bitkama na Južnom frontu. Njegovi vojnici su ga zbog smelosti, hrabrosti i odvažnosti prozvali “neustrašivi”. Lenjin mu se lično zahvalio za njegov internacionalizam.
U periodu posle građanskog rata Danilo Srdić je ostao u redovima Crvene armije. Posle diplomiranja na Vojnoj akademiji “Frunze” 1936. došao je u Minsk. Ovde je kao general-pukovnik postao komandant Trećeg konjičkog korpusa i načelnik garnizona u glavnom gradu Belorusije. Bio je jedan od šesnaest komandanata korpusa u SSSR-u. Postao je i član Centralnog komiteta KP Belorusije....
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Lionman
Poljska i Rusija
Odgovora
2
Pregleda
277
Isus33
Isus33
H
Antisemitizam i uzroci
Odgovora
16
Pregleda
488
Harvat
H
Nina
Alimpije Vasiljević i Rusija
Odgovora
3
Pregleda
242
Nina
Nina

Back
Top