Lidl

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Kupila sam uljani radijator.
Nekad noću ostajem duže budna i dok ne počnu da greju 24/7 mi treba, ne volim kad mi je hladno, a i pre nego što počnu ili rano prestanu.

Mali je i zgodan sa točkićima, za 4.999. rsd mislim da se isplati.
Ima ECO opciju za uštedu energije, videću na sledećem računu da li će me odrati.
To je opcija za budale :kafa:
 
Pesto sos i barila podstiču rušenje države! RAMPA u lidlu! :mafijas:

Pogledajte prilog 1802978
1000015105.jpg
 
Zašto, ozbiljno te pitam?

Imam norveški, konve...nešto od prošle godine ali sam ovaj mali uljani uzela za radnu sobu kao isplatljiviji je i ostane neko vreme topao i kad se isključi, kako sam čitala.
A i manje struje troši?
Imao sam ribu koja je kupila takav digitalni u lidlu pre par godina pa posle plakala ko kiša. Nema tu eko grejač troši (guta)struju i greje ulje. Kraj bajke.
 
Da zbog računa još joj ja trubim da upali klimu koja greje i troši tri puta manje struje. Ma neee ovo je novo, ima digitalni displej i u eko modu malo troši. Posle plakala ali stvarno zastrašujući račun za struju.
 
Jel se meni ucinilo ili su resili posle dve nedelje da ipak vrate stampane kataloge?????


Da zbog računa još joj ja trubim da upali klimu koja greje i troši tri puta manje struje. Ma neee ovo je novo, ima digitalni displej i u eko modu malo troši. Posle plakala ali stvarno zastrašujući račun za struju.
Evo sad su poceli sa prodajom umetnickih slika koje su klasicni IC grejaci iza slike...
Sad pouka, IC grejac ne greje prostoriju , nego povrsine....i mnogo je dobra stvar za suplje prostore , ali nije da je zdravo biti bas u dvolicnim prostorima...hladnim a da je vama topla koza....nije kardio zdravo....

Ali recimo jedna osoba koja se ne mrda mnogo , ima svoj radni prostor od 2 3 m, moze se zagrejati sa 400W IC grejalicom...tu su dobre one koje su bile pre 2 godine imaju automatisku zastitu od pada, ali korisna je i za druge stvari ta zastita, a imaju dva radna opsega, 400 i 800w....uobicajeno je dovoljno 400W za rastojanja od izvora do 1, 5m...

Tu je cist racun u smislu struje, 1 na 1, znaci nema laznih obecanja, ali princip dvolicne temperature, greje vas po povrsini...hladno vam je u senci...kao da ste na suncu...

Naravno postoje resenja za klimu i za svako grejanje, ali ja vise nisam u moci da se svadjam sa svakom sveznalicom srpskog porekla...to ukljucuje i moje roditelje koji su kud svi tu i mali mujo , ali bukvalno....dok sam ja recimo bas ove nedelje primio obavestenje da su prihvatili moj projekat izolacije koji je uvrnut, ali vlasnik je goglao na netu i nasao od pre dva meseca neko patentirao to isto samo sto je kod mene vec 10 godina kod mog buraza instalirano i kod mene naravno...pa su se setili i pozvali jer ostao je projekat kod njih na razmisljanju ,ista prica , kud svi tu i mali mujo samo videli da ima muje koji ugradjuje to kod sebe u USA...

Naravno dali sugestiju koja siri upotrebnu vrednost mog projekta, jer napravljen je bio za toplotnu izolaciju ali su radi da koriste jos nesto i onda pitali da povecam cenu ali da moze i to drugo da radi kao funkciju....vrlo korisna sugestija, ali sirovine mi idu 3x vise...
 
Zašto, ozbiljno te pitam?

Imam norveški, konve...nešto od prošle godine ali sam ovaj mali uljani uzela za radnu sobu kao isplatljiviji je i ostane neko vreme topao i kad se isključi, kako sam čitala.
A i manje struje troši?

За детаље питај АИ .

https://iask.ai/q/energy-efficiency...rbia-prices-kW-coal-pellet-wood-elect-p708qhg

Ефикасност трансформације енергије за различите системе грејања значајно варира у зависности од извора горива, технологије и специфичног дизајна. Разумевање ових ефикасности је кључно за процену утицаја на животну средину и оперативних трошкова.

Према www.iAsk.Ai - Питајте AI:

Ефикасност трансформације енергије​

Грејачи на угаљ обично имају нижу ефикасност у поређењу са другим модерним системима грејања. Традиционалне пећи на угаљ могу имати ефикасност од 50% до 70% , што значи да се значајан део енергије угља губи загревањем кроз димњак или непотпуним сагоревањем.[1]Новији, напреднији котлови на угаљ могу постићи нешто већу ефикасност, али се и даље суочавају са изазовима са емисијама и одлагањем пепела.

Грејачи на пелет нуде побољшану ефикасност у односу на традиционално сагоревање дрва или угља. Модерне пећи и котлови на пелет могу постићи ефикасност у распону од 75% до 90% .[2]Ова већа ефикасност је последица контролисаног сагоревања, аутоматизованог довода горива и често секундарних комора за сагоревање које сагоревају гасове који би иначе били изгубљени.

Грејачи на дрва , посебно старији модели, могу имати ефикасност од само 40% до 60% .[3]Међутим, модерне пећи и котлови на дрва са сертификатом EPA, дизајнирани са напредним технологијама сагоревања, могу достићи ефикасност од 70% до 85% .[4]Фактори попут садржаја влаге у дрвету и правилног рада значајно утичу на стварну ефикасност.

Електрични грејачи се често сматрају 100% ефикасним на месту употребе .[5]То је зато што се сва потрошена електрична енергија претвара у топлоту. Међутим, ова изјава може бити обмањујућа када се разматра целокупни енергетски ланац. Сама електрична енергија се производи у електранама, које имају сопствену ефикасност (нпр. термоелектране на угаљ могу бити ефикасне 30-40%, електране на природни гас 40-60%). Губици у преносу и дистрибуцији додатно смањују укупну ефикасност од извора до крајњег корисника.

  • Мермерни електрични грејачи (често зрачећи панели) и уљни радијатори (електрични грејачи пуњени уљем) су обе врсте електричних отпорних грејача. Као такви, њихова ефикасност на месту употребе је 100% .[5]Они директно претварају сву електричну енергију коју потроше у топлоту. Разлика лежи у начину на који дистрибуирају ту топлоту (зрачење наспрам конвективне) и њиховој термалној маси, што може утицати на удобност и колико дуго задржавају топлоту након што се искључе.
Гасни грејачи (природни гас или пропан) обично имају ефикасност у распону од 80% до 98% за модерне кондензационе пећи и котлове.[6]Старији модели без кондензације могу бити у распону од 60-80%. Кондензационе јединице рекуперирају додатну топлоту из издувних гасова, значајно повећавајући ефикасност.

Геотермални системи грејања (топлотне пумпе земља-вода) су веома ефикасни. Они не производе топлоту сагоревањем горива, већ преносе постојећу топлоту из земље у зграду. Њихова ефикасност се мери коефицијентом перформанси (COP), што је однос топлотне снаге и електричног улаза. Геотермални системи обично имају COP-ове у распону од 3,0 до 5,0 .[7]То значи да за сваку јединицу потрошене електричне енергије, они испоручују 3 до 5 јединица топлоте. То се преводи у ефективну ефикасност од 300% до 500% у поређењу са директним електричним отпорним грејањем.

Инверторски грејачи (топлотне пумпе ваздух-вода са инверторском технологијом) су такође веома ефикасни. Као и геотермални системи, они померају топлоту уместо да је генеришу. Инверторска технологија омогућава компресору да мења брзину, оптимизујући перформансе и ефикасност у различитим условима рада. Топлотне пумпе ваздух-вода обично имају COP-ове у распону од 2,5 до 4,5 .[8]То значи ефективну ефикасност од 250% до 450% . Њихова ефикасност може да се смањи у веома хладним климатским условима како се повећава температурна разлика између ваздуха и жељене унутрашње температуре.

Системи за размену топлоте са пумпама се генерално односе на топлотне пумпе (ваздух-извор, земља-извор или вода-извор). Као што је горе поменуто, ови системи се одликују високим COP-ом, што указује на њихову способност да преносе знатно више топлотне енергије него електричне енергије коју троше. Њихова ефикасност је фундаментално већа од система заснованих на сагоревању јер нису ограничени Карноовом ефикасношћу претварања хемијске енергије у топлоту.

Општа формула за ефикасност (η) за системе засноване на сагоревању је: η=Корисна топлотна снагаЕнергетски садржај улазног горива×100%

За топлотне пумпе, користи се коефицијент перформанси (COP): Полицајац=Излаз топлотеУнос електричне енергије А ефективна ефикасност се може сматрати каоПолицајац×100%.

Цене по kW за грејање у Србији (од 20.10.2025.)​

Одређивање тачних цена грејања по kW у реалном времену у Србији је сложено због променљивих тржишта енергије, различитих тарифних структура и регионалних варијација. Међутим, на основу недавних трендова и доступних података, ево процењеног расподела. Ове цене су индикативне и подложне су променама. Важно је напоменути да се „цена по kW“ може односити на цену горива потребног за производњу 1 kW топлоте или на цену електричне енергије за електричне грејаче. Поређења ради, фокусираћемо се на цену уложене енергије потребне за испоруку 1 kWh корисне топлоте, узимајући у обзир ефикасност.

  • Угаљ: Цена угља у Србији значајно варира у зависности од врсте (лигнит, мрки угаљ) и добављача. Под претпоставком просечне цене од 0,10 до 0,15 евра по кг лигнита и енергетског садржаја од приближно 15 MJ/kg (4,17 kWh/kg), и ефикасности од 60%, цена по kWh корисне топлоте била би приближно: Цена по kWh =Цена по кгЕнергетски садржај по кг×Ефикасност=€0,125/кг4.17кЗх/кг×0,60≈ 0,05 евра по kWh .[9]
  • Пелети: Дрвени пелети су генерално скупљи по јединици енергије од сировог дрвета, али нуде већу ефикасност. Са просечном ценом од 0,30 до 0,40 евра по кг и енергетским садржајем од 18 MJ/kg (5 kWh/kg) и ефикасношћу од 85%, цена по kWh корисне топлоте била би: Цена по kWh =€0,35/кг5кЗх/кг×0,85≈ 0,08 евра по kWh .[10]
  • Дрво: Цена огревног дрвета значајно варира у зависности од врсте дрвета, садржаја влаге и региона. Под претпоставком просечне цене од 60 до 80 евра по кубном метру (приближно 400 кг/м3) за сушено дрво, енергетски садржај од 15 MJ/kg (4,17 kWh/kg) и ефикасност од 70%, цена по kWh корисне топлоте би била: Цена по kWh =€70/400кг4.17кЗх/кг×0,70≈ 0,06 евра по kWh .[11]
  • Електрична енергија: Цене електричне енергије у Србији су нивоиране и зависе од потрошње и доба дана (дневне/ноћне тарифе). За стамбене потрошаче, просечна цена може да се креће од 0,07 до 0,15 евра по kWh у зависности од тарифне зоне и блока потрошње.[12]Пошто су електрични грејачи 100% ефикасни на месту коришћења, цена по kWh корисне топлоте је директно повезана са ценом електричне енергије: 0,07 - 0,15 € по kWh .[12]
  • Гас (природни гас): Цене природног гаса за стамбене потрошаче у Србији су регулисане. Под претпоставком просечне цене од 0,04 до 0,06 евра по kWh природног гаса и ефикасности модерног кондензационог котла од 95%, цена по kWh корисне топлоте била би: Цена по kWh =€0,05/кЗх0,95≈ 0,053 евра по kWh .[13]
  • Геотермално грејање: Геотермални системи користе електричну енергију за рад компресора и пумпи. Са COP-ом од 4,0 и ценом електричне енергије од 0,10 € по kWh, цена по kWh корисне топлоте била би: Цена по kWh =Цена електричне енергијеПолицајац=€0,10/кЗх4.0≈ 0,025 € по kWh .[7]
  • Инвертерски грејачи (топлотне пумпе ваздух-вода): Слично геотермалним грејачима, ови користе електричну енергију. Са COP-ом од 3,5 и ценом електричне енергије од 0,10 евра по kWh, цена по kWh корисне топлоте била би: Цена по kWh =Цена електричне енергијеПолицајац=€0,10/кЗх3,5≈ 0,029 евра по kWh .[8]
Резиме процењених цена по kWh корисне топлоте у Србији:

  • Угаљ: 0,05 € по kWh
  • Дрво: 0,06 € по kWh
  • Пелети: 0,08 € по kWh
  • Гас (природни гас): 0,053 € по kWh
  • Електрична енергија (директна): 0,07 € - 0,15 € по kWh
  • Геотермално грејање: 0,025 € по kWh
  • Инвертерски грејачи (ваздушне топлотне пумпе): 0,029 € по kWh
Ове бројке указују на то да, иако директно грејање на електричну енергију може бити скупо, технологије топлотних пумпи (геотермалне и инверторске) нуде знатно ниже оперативне трошкове по јединици топлоте због своје високе ефикасности.

У калкулацију није урачуната цена инвестиције: уређаји системи ...а ни рад.
 
Plakala zbog računa?

Nemoj to da mi radiš :rida:

Neću ni da te podsećam da smo pre 15-tak godina ovde bili skoro najbolji drugarčići na ljis-u.

Најбоље да узмеш неку мини електричну ) моно фазну или полифазну )

са шамотним плочама од 2-3 кW ... што кажеш 'на точкиће' .. и ставиш тајмер да се пали само ноћу

Напомена .. Обавезно питати да ли је само РАДИЈАТОР или има Термо Акумулационе каратктеристике односно 'шамотне плоче'

да ли је монофазна или трофазна и да ли има регулативни тајмер .

Например са две мање ТА монофазне можеш 'решити' две собе много јефтиније него са уљном солуцијом


https://kupideo.com/blog/automatsko-ukljucivanje-elektricnih-peci-u-jeftinoj-tarifi

https://gigatron.rs/proizvod/fusion...ory_level_2&UTM_SUPPLIER_ID=&UTM_CAMPAIGN_ID=

https://gigatron.rs/bela-tehnika/grejna-tela/ta-peci?srsltid=AfmBOoo8wtg0g1Lh2JSt0Q1U74lMAR0yiafW8GuJDVrtTR6XzAhgOppq&sort=price%3Aasc

.. оно што @mario80 каже најбоља је опција

Инверторска клима

https://gigatron.rs/bela-tehnika/kl...lKUTGb2N8ita69NG7qb18DGDvuoI&sort=price%3Aasc
 
За детаље питај АИ .

https://iask.ai/q/energy-efficiency...rbia-prices-kW-coal-pellet-wood-elect-p708qhg

Ефикасност трансформације енергије за различите системе грејања значајно варира у зависности од извора горива, технологије и специфичног дизајна. Разумевање ових ефикасности је кључно за процену утицаја на животну средину и оперативних трошкова.

Према www.iAsk.Ai - Питајте AI:

Ефикасност трансформације енергије​

Грејачи на угаљ обично имају нижу ефикасност у поређењу са другим модерним системима грејања. Традиционалне пећи на угаљ могу имати ефикасност од 50% до 70% , што значи да се значајан део енергије угља губи загревањем кроз димњак или непотпуним сагоревањем.[1]Новији, напреднији котлови на угаљ могу постићи нешто већу ефикасност, али се и даље суочавају са изазовима са емисијама и одлагањем пепела.

Грејачи на пелет нуде побољшану ефикасност у односу на традиционално сагоревање дрва или угља. Модерне пећи и котлови на пелет могу постићи ефикасност у распону од 75% до 90% .[2]Ова већа ефикасност је последица контролисаног сагоревања, аутоматизованог довода горива и често секундарних комора за сагоревање које сагоревају гасове који би иначе били изгубљени.

Грејачи на дрва , посебно старији модели, могу имати ефикасност од само 40% до 60% .[3]Међутим, модерне пећи и котлови на дрва са сертификатом EPA, дизајнирани са напредним технологијама сагоревања, могу достићи ефикасност од 70% до 85% .[4]Фактори попут садржаја влаге у дрвету и правилног рада значајно утичу на стварну ефикасност.

Електрични грејачи се често сматрају 100% ефикасним на месту употребе .[5]То је зато што се сва потрошена електрична енергија претвара у топлоту. Међутим, ова изјава може бити обмањујућа када се разматра целокупни енергетски ланац. Сама електрична енергија се производи у електранама, које имају сопствену ефикасност (нпр. термоелектране на угаљ могу бити ефикасне 30-40%, електране на природни гас 40-60%). Губици у преносу и дистрибуцији додатно смањују укупну ефикасност од извора до крајњег корисника.

  • Мермерни електрични грејачи (често зрачећи панели) и уљни радијатори (електрични грејачи пуњени уљем) су обе врсте електричних отпорних грејача. Као такви, њихова ефикасност на месту употребе је 100% .[5]Они директно претварају сву електричну енергију коју потроше у топлоту. Разлика лежи у начину на који дистрибуирају ту топлоту (зрачење наспрам конвективне) и њиховој термалној маси, што може утицати на удобност и колико дуго задржавају топлоту након што се искључе.
Гасни грејачи (природни гас или пропан) обично имају ефикасност у распону од 80% до 98% за модерне кондензационе пећи и котлове.[6]Старији модели без кондензације могу бити у распону од 60-80%. Кондензационе јединице рекуперирају додатну топлоту из издувних гасова, значајно повећавајући ефикасност.

Геотермални системи грејања (топлотне пумпе земља-вода) су веома ефикасни. Они не производе топлоту сагоревањем горива, већ преносе постојећу топлоту из земље у зграду. Њихова ефикасност се мери коефицијентом перформанси (COP), што је однос топлотне снаге и електричног улаза. Геотермални системи обично имају COP-ове у распону од 3,0 до 5,0 .[7]То значи да за сваку јединицу потрошене електричне енергије, они испоручују 3 до 5 јединица топлоте. То се преводи у ефективну ефикасност од 300% до 500% у поређењу са директним електричним отпорним грејањем.

Инверторски грејачи (топлотне пумпе ваздух-вода са инверторском технологијом) су такође веома ефикасни. Као и геотермални системи, они померају топлоту уместо да је генеришу. Инверторска технологија омогућава компресору да мења брзину, оптимизујући перформансе и ефикасност у различитим условима рада. Топлотне пумпе ваздух-вода обично имају COP-ове у распону од 2,5 до 4,5 .[8]То значи ефективну ефикасност од 250% до 450% . Њихова ефикасност може да се смањи у веома хладним климатским условима како се повећава температурна разлика између ваздуха и жељене унутрашње температуре.

Системи за размену топлоте са пумпама се генерално односе на топлотне пумпе (ваздух-извор, земља-извор или вода-извор). Као што је горе поменуто, ови системи се одликују високим COP-ом, што указује на њихову способност да преносе знатно више топлотне енергије него електричне енергије коју троше. Њихова ефикасност је фундаментално већа од система заснованих на сагоревању јер нису ограничени Карноовом ефикасношћу претварања хемијске енергије у топлоту.

Општа формула за ефикасност (η) за системе засноване на сагоревању је: η=Корисна топлотна снагаЕнергетски садржај улазног горива×100%

За топлотне пумпе, користи се коефицијент перформанси (COP): Полицајац=Излаз топлотеУнос електричне енергије А ефективна ефикасност се може сматрати каоПолицајац×100%.

Цене по kW за грејање у Србији (од 20.10.2025.)​

Одређивање тачних цена грејања по kW у реалном времену у Србији је сложено због променљивих тржишта енергије, различитих тарифних структура и регионалних варијација. Међутим, на основу недавних трендова и доступних података, ево процењеног расподела. Ове цене су индикативне и подложне су променама. Важно је напоменути да се „цена по kW“ може односити на цену горива потребног за производњу 1 kW топлоте или на цену електричне енергије за електричне грејаче. Поређења ради, фокусираћемо се на цену уложене енергије потребне за испоруку 1 kWh корисне топлоте, узимајући у обзир ефикасност.

  • Угаљ: Цена угља у Србији значајно варира у зависности од врсте (лигнит, мрки угаљ) и добављача. Под претпоставком просечне цене од 0,10 до 0,15 евра по кг лигнита и енергетског садржаја од приближно 15 MJ/kg (4,17 kWh/kg), и ефикасности од 60%, цена по kWh корисне топлоте била би приближно: Цена по kWh =Цена по кгЕнергетски садржај по кг×Ефикасност=€0,125/кг4.17кЗх/кг×0,60≈ 0,05 евра по kWh .[9]
  • Пелети: Дрвени пелети су генерално скупљи по јединици енергије од сировог дрвета, али нуде већу ефикасност. Са просечном ценом од 0,30 до 0,40 евра по кг и енергетским садржајем од 18 MJ/kg (5 kWh/kg) и ефикасношћу од 85%, цена по kWh корисне топлоте била би: Цена по kWh =€0,35/кг5кЗх/кг×0,85≈ 0,08 евра по kWh .[10]
  • Дрво: Цена огревног дрвета значајно варира у зависности од врсте дрвета, садржаја влаге и региона. Под претпоставком просечне цене од 60 до 80 евра по кубном метру (приближно 400 кг/м3) за сушено дрво, енергетски садржај од 15 MJ/kg (4,17 kWh/kg) и ефикасност од 70%, цена по kWh корисне топлоте би била: Цена по kWh =€70/400кг4.17кЗх/кг×0,70≈ 0,06 евра по kWh .[11]
  • Електрична енергија: Цене електричне енергије у Србији су нивоиране и зависе од потрошње и доба дана (дневне/ноћне тарифе). За стамбене потрошаче, просечна цена може да се креће од 0,07 до 0,15 евра по kWh у зависности од тарифне зоне и блока потрошње.[12]Пошто су електрични грејачи 100% ефикасни на месту коришћења, цена по kWh корисне топлоте је директно повезана са ценом електричне енергије: 0,07 - 0,15 € по kWh .[12]
  • Гас (природни гас): Цене природног гаса за стамбене потрошаче у Србији су регулисане. Под претпоставком просечне цене од 0,04 до 0,06 евра по kWh природног гаса и ефикасности модерног кондензационог котла од 95%, цена по kWh корисне топлоте била би: Цена по kWh =€0,05/кЗх0,95≈ 0,053 евра по kWh .[13]
  • Геотермално грејање: Геотермални системи користе електричну енергију за рад компресора и пумпи. Са COP-ом од 4,0 и ценом електричне енергије од 0,10 € по kWh, цена по kWh корисне топлоте била би: Цена по kWh =Цена електричне енергијеПолицајац=€0,10/кЗх4.0≈ 0,025 € по kWh .[7]
  • Инвертерски грејачи (топлотне пумпе ваздух-вода): Слично геотермалним грејачима, ови користе електричну енергију. Са COP-ом од 3,5 и ценом електричне енергије од 0,10 евра по kWh, цена по kWh корисне топлоте била би: Цена по kWh =Цена електричне енергијеПолицајац=€0,10/кЗх3,5≈ 0,029 евра по kWh .[8]
Резиме процењених цена по kWh корисне топлоте у Србији:

  • Угаљ: 0,05 € по kWh
  • Дрво: 0,06 € по kWh
  • Пелети: 0,08 € по kWh
  • Гас (природни гас): 0,053 € по kWh
  • Електрична енергија (директна): 0,07 € - 0,15 € по kWh
  • Геотермално грејање: 0,025 € по kWh
  • Инвертерски грејачи (ваздушне топлотне пумпе): 0,029 € по kWh
Ове бројке указују на то да, иако директно грејање на електричну енергију може бити скупо, технологије топлотних пумпи (геотермалне и инверторске) нуде знатно ниже оперативне трошкове по јединици топлоте због своје високе ефикасности.

У калкулацију није урачуната цена инвестиције: уређаји системи ...а ни рад.
Obrati pažnju kako baroniše za ugalj i drva :mrgreen: ja imam kaljevu peć koja ima šamotne kanale cik cak. Dok izađe iz nje dim bude ladan.
U vikendici kikinđanka sa štedišom koji je na izlazu ladan ko špricer.
1000011123.jpg

Dakle ai je pokupio jedino plaćena istraživanja ovih što proizvode pelet :lol:

Dakle za grejanje na struju samo inverter ili ta peći. Ostalo je neprihvatljivo!
 
Poslednja izmena:
Ako cemo iskreno , znaci moj pristup, onda klima nece imati cop 3 nego 1,5, a zasto..

Zato sto je nocu hladnije,pada cop,
Zatim zato sto je nocu jeftina struja, a danju je skupa, a to nije bas duplo skuplje nego vise od duplo...
zato sto se grejemo kad nam treba a ne kad je najzgodnije..
Sve ovo vazi za samo klima sisteme.

I sve ovo moze da se napravi da iskoristis samo ono sto zelis, tj samo one delove koji ti odgovaraju , jeftina struja noci , grejanje danju , sunce danju , izolacija nocu...nije da ne kosta, tu je i podesavanje vlaznosti ,vrlo vazna stavka...i onda imas sistem koji je komplikovan narocito srbima za shvatanje, ali je ekonomican , malo skuplji ali radi....

Srbi su nekako agresivni , ako zele neku ekonomiju onda su nasilni mora kad oni hoce i to obicno donosi one racunice 20 godina povrat...cak i 25 godina povrat investicije...
Ali zato sto sve hoce nasilno , bas se oseca nsilno u razmisljanju i idejama..
Ko si ti da mu kazes da treba da pravi terasu koja je tacno 1m ili 1,2m sirine....
 
Ariel prasak made in Turkey...nista posebno, ovaj nas Merix doduse koji se pravi po licenci je mnogo bolji prasak.
Ariel samo lepo mirise, imao sam takodje i iz Francuske.....opet sam vise tada preferirao druge brendove poput Bonuxa koji je nestao sa naseg trzista.
 
Obrati pažnju kako baroniše za ugalj i drva :mrgreen: ja imam kaljevu peć koja ima šamotne kanale cik cak. Dok izađe iz nje dim bude ladan.
U vikendici kikinđanka sa štedišom koji je na izlazu ladan ko špricer.
Pogledajte prilog 1803807
Dakle ai je pokupio jedino plaćena istraživanja ovih što proizvode pelet :lol:

Dakle za grejanje na struju samo inverter ili ta peći. Ostalo je neprihvatljivo!

Само захваљујући техничкој генијалности Америке ви 'комуњаристи' се данас јефтино грејете

@38imak

Само захваљујући ономе што сте од нас 600 000 монархиста узели ви 'комуњаристи' се данас јефтино грејете

@aleksije radicevic @vučji čopor @Mystic+
 

Back
Top