Svoje prve Leviske sam obukao tamo 1978 godine pa mi je interesantno da čitam kometare medjutim ima puno neznanja, da ne kažem lupetanja, izgleda ste ovde malo mladji a neki su se izgleda rodili i juče.
Leviske u Americi su koštale $20 tamo 1990 godine medjutim Amerika je propala a uskoro će i Engleska biti zemlja proleterska i danas koštaju $50-90, zavisi gde ih kupiš a ima i za jeftinije ali je onda neki "sale". Tu govorimo o tzv Basic 501 Original, to su one 100% pamučne, mada sada u proizvodnji koriste i konoplju, kao i neke ekološke gluposti kao organski pamuk. Pored toga u prodaji su i strech, rastegljive 501 gde se koristi neki procenat elastana i one su malo skuplje $70-110 i na kraju selvedge raw, odnosno od sirovog texasa. Te "raw" su one koje se ne peru, odnsono prvi put bi trebale da se operu posle nekoliko meseci nošenja a zašto....pa mislim jel ste obukli nekad raw jeans, to je kao da si obuko tvrdu kartonsku kutiju i treba vremena da to omekša i izuzetno je neudobno, žulja svugde i čemu mučenje - pa na kraju ćete dobiti unikatni teksas, unikatno izbledeo i siguran sam da će većina ovde reći "nisam lud" ali ima entuzijasta kojima je to vrlo bitno. Selvedge(googlajte šta je to, da ne kenjam ovde previše) raw denim se pravi u Japanu, to je najkvalitetniji teksas i cena tih Leviski se kreće i do $400. Uopšte japanski jeans je danas najkvalitetniji, i tu ne mislim na Levis nego na sav taj selvedge denim što dolazi odande, jer oni i dalje koriste one stare američke mašine i prese koje su im ameri dali posle drugog svetskog rata, a ako ne baš konkretno i njih onda moderne mašine ali je proces proizvodnje i dalje taj staromodni. Tako da moja preporuka - ako nadjete farmerice da piše Made in Japan to kupujte obavezno jer od toga teško da ćete naći bolje.
Leviske se inače proizvode globalno svugde ponegde, Meksiko i te su obično za Čemeriku i Kenjadu, Turska, Egipat i Tunis za Evropu, Vijetnam za jugoistočnu Aziju ali malo i za Evropu. Pored toga proizvode se i u zemljama gde ih prave sitna deca Bangladeša, Kambodži, Šri Lanci i Indoneziji. Kao što pomenusmo u Japanu ali čak i u Americi ali vrlo retko. Onda su u pitanju neki specijalni, možda jubilarni ili kolekcionarski modeli, vintage modeli i kolaboracije, npr poznata je ona sa Supreme, mislim da je bilo nešto i sa Adidas i tako dalje.
Da li Leviske vrede? Pa ja sam one basic 501 našo skoro za $60 tako da šta imaš sada za te pare, mada je moje mišljenje da baš te ne valjaju ni za racku, znači ne vrede ni tih 60 dolara, Da li bih dao $400 za japanske premium Levis - u svako doba dana i noći.
Moja istorija sa Leviskama, znači 70-ih to su bile jedine farmerice, mislim bile su još neke kao npr SuperRifle itd ali su to sve bile gluposti. Onda su 80-ih na scenu stupile tzv italijanske dizajner jeans, Bal, Cerruti i još neke i to je bio prilično kvalitetniji jeans od tadašnjih Leviski i bolje su stajale. Namerno ne pominjem jugoslovenske Lee Cooper koje su se radile po licenci jer su bile smešne....mada se to dosta nosilo.
90-ih su se Leviske opet vratile jer su imale neka nova pranja i celu polovinu te decenije, pa možda i do pred kraj bile su vrlo popularne. A onda je došao Diesel i Levis je postao smešan i stvarno je retko mogo da se vidi da ga iko nosi. Ja mislim da sam zadnje kupio tamo 1995 pa tek sad te prošle godine za $60 koje ne vrede ni za golog cvetka. Ali Levis 501 je dobio svoju renesansu i vidjao sam modele koji su odlični i vrede para koje koštaju, čak šta više.
Lično, kao starac Kočo od 60 ljeta koji i dalje 90% svog vremena provodim u farmericama u ovim godinama više sam okrenut istoku. Znači japanski jeans, Evisu dosta volim a pronašao sam i neke jugoistočno Azijske manje poznate marke koje šiju u svojim fabrikicama japanski jeans koji onda košta mnogo manje, čak i 3 puta manje nego u Japanu tako da to je to.
Dsquared to je za ped.ere, fudbalere i ove što vole da se ku.rče da imaju pare, to ne bi obuko ni da mi plaćaš.
Volim kad se neko razume u materiju
