Maha-maja
Poznat
- Poruka
- 7.375
Jedan "Bunar zelja" u Bretagne za Bretagne
-
- Popularno:
- Da li uopste postoji 'Prava Osoba'?
- Који ручни сат носите ?
- Ko nam vodi drzavu?
- Jovanović (NDSS): Lista autentične...
- Vidovnjak predvideo DATUM SMAKA SVETA I...
- Studenti u blokadi najavili akciju:...
- Strujni udar na Srbiju: Blokaderi imaju...
- Caci se glodju medjusobno
- Сећате ли се приче о хиљаду евра?
- Šta biste voleli da se desi posle smrti?
lek od breskvinog lisca
- Začetnik teme CYRANO de Bergerac
- Datum pokretanja
Makondo
Zainteresovan član
- Poruka
- 278
"Ti Koja Imas Nevinije Ruke..."
Ti koja imas ruke nevinije od mojih
I koja si mudra kao bežbriznost...
Ti koja umiješ s njegova čela čitati
Bolje od mene njegovu samoću,
i koja otklanjaš spore sijenke
kolebanja s njegova lica
kao što proljetni vjetar otklanja
sjene oblaka koje plove nad brijegom...
Ako tvoj zagrljaj hrabri srce
i tvoja bedra zaustavljaju bol,
ako je tvoje ime počinak
njegovim mislima,i tvoje grlo
hladovina njegovu lezaju,
i noć tvojega glasa voćnjak
još nedoddirnut olujama...
Onda ostani pokraj njega
i budi poboznija od sviju
koje su ga ljubile prije tebe.
Boj se jeka sto se približuju
nedužnim posteljama ljubavi...
I blaga budi njegovu snu
pod nevidljivom planinom
na rubu mora koje huči...
šeci njegovim žalom.
Neka te susreću ožaloscene pliskavice.
Tumaraj njegovom šumom.
Prijazni gušteri neće ti učiniti zla.
I žedne zmije koje ja ukrotih pred tobom
bit će ponizne.
Nek' ti pjevaju ptice koje ja ogrijah
u noćima oštrih mrazeva.
Neka te miluje djecak kojega zaštitih
od uhoda na pustom drumu.
Neka ti miriše cvijece koje ja zalivah
svojim suzama...
Ja ne dočekah najljepse doba njegove muškosti.
Njegovu plodnost ne primih
u svoja njedra
koja su pustosili pogledi
goniča stoke na sajmovima
i pohlepnih razbojnika...
Ja neću nikad voditi za ruku
njegovu djecu...
I priče koje za njih davno pripremih
možda cu ispričati plačući
malim ubogim medvjedima
ostavljenim u crnoj šumi.
Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,
budi blaga njegovu snu
koji je ostao bezazlen.
Ali mi dopusti da vidim
njegovo lice,dok na njega
budu silazile nepoznate godine.
I reci mi katkad nešto o njemu,
da ne moram pitati strance
koji mi se čude,i susjede
koji žale moju strpljivost.
Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,
ostani kraj njega
i budi blaga njegovu snu.
Vesna Parun
Ti koja imas ruke nevinije od mojih
I koja si mudra kao bežbriznost...
Ti koja umiješ s njegova čela čitati
Bolje od mene njegovu samoću,
i koja otklanjaš spore sijenke
kolebanja s njegova lica
kao što proljetni vjetar otklanja
sjene oblaka koje plove nad brijegom...
Ako tvoj zagrljaj hrabri srce
i tvoja bedra zaustavljaju bol,
ako je tvoje ime počinak
njegovim mislima,i tvoje grlo
hladovina njegovu lezaju,
i noć tvojega glasa voćnjak
još nedoddirnut olujama...
Onda ostani pokraj njega
i budi poboznija od sviju
koje su ga ljubile prije tebe.
Boj se jeka sto se približuju
nedužnim posteljama ljubavi...
I blaga budi njegovu snu
pod nevidljivom planinom
na rubu mora koje huči...
šeci njegovim žalom.
Neka te susreću ožaloscene pliskavice.
Tumaraj njegovom šumom.
Prijazni gušteri neće ti učiniti zla.
I žedne zmije koje ja ukrotih pred tobom
bit će ponizne.
Nek' ti pjevaju ptice koje ja ogrijah
u noćima oštrih mrazeva.
Neka te miluje djecak kojega zaštitih
od uhoda na pustom drumu.
Neka ti miriše cvijece koje ja zalivah
svojim suzama...
Ja ne dočekah najljepse doba njegove muškosti.
Njegovu plodnost ne primih
u svoja njedra
koja su pustosili pogledi
goniča stoke na sajmovima
i pohlepnih razbojnika...
Ja neću nikad voditi za ruku
njegovu djecu...
I priče koje za njih davno pripremih
možda cu ispričati plačući
malim ubogim medvjedima
ostavljenim u crnoj šumi.
Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,
budi blaga njegovu snu
koji je ostao bezazlen.
Ali mi dopusti da vidim
njegovo lice,dok na njega
budu silazile nepoznate godine.
I reci mi katkad nešto o njemu,
da ne moram pitati strance
koji mi se čude,i susjede
koji žale moju strpljivost.
Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,
ostani kraj njega
i budi blaga njegovu snu.
Vesna Parun
Makondo
Zainteresovan član
- Poruka
- 278
^^AngelGabriel^^
Zainteresovan član
- Poruka
- 348
Oljuštene breskve
"Tvoje usne su kao oljuštene breskve,
a tim brkovima si zaista osvježio lice."
Niko mi to više ne govori,
otkad si otišla.
Kažu da duše onih koje smo voljeli lete
nebom kao guske. Ti si za svoja osjećanja
uvijek pronalazila riječi, a ja tek
otkad si otišla.
Sve česće se usuđuju da mi ne toče piće,
a neki nečasni mladi ljudi olako
dižu ruku na budućeg starca,
otkad si otišla.
Ako se desi da umrem treba samo ugasiti
svjetlo i zatvoriti vrata. To je sve što
želim. To sam ustvari i želio sve ovo vrijeme,
otkad si otišla.
(Otkad si otišla, Miodrag Raičević)
"Tvoje usne su kao oljuštene breskve,
a tim brkovima si zaista osvježio lice."
Niko mi to više ne govori,
otkad si otišla.
Kažu da duše onih koje smo voljeli lete
nebom kao guske. Ti si za svoja osjećanja
uvijek pronalazila riječi, a ja tek
otkad si otišla.
Sve česće se usuđuju da mi ne toče piće,
a neki nečasni mladi ljudi olako
dižu ruku na budućeg starca,
otkad si otišla.
Ako se desi da umrem treba samo ugasiti
svjetlo i zatvoriti vrata. To je sve što
želim. To sam ustvari i želio sve ovo vrijeme,
otkad si otišla.
(Otkad si otišla, Miodrag Raičević)
Maha-maja
Poznat
- Poruka
- 7.375
...Dosta je vremena minulo,I Dječak se najzad ponovno pojavi.
Žao mi je, Dječače, dočeka ga drvo,Ali zaista nemam ništa više što bih ti mogao dati……
Znaš ne rađam više jabuke;Zubi su mi se već davno istrošili
i ne mogu više jesti jabuke, reče Dječak.
Nemam više ni grana; nastavi Dobro drvo, na kojima bi se mogao ljuljati……….
Previše sam star za takve stvari…mislimza ljuljanje na granama; primijeti Dječak.
Nemam više ni deblo; reče Dobro drvona koje bi se mogao popeti…………
Odveć sam umoran da bih se pentrao po drveću;zaklima glavom Dječak.
Žao mi je; uzdahnu Dobro drvo.Volio bih da ti mogu bilo što dati,
ali ništa mi više nije ostalo.Sad sam ti samo jedan stari panj.
Žao mi je, zaista…….
Pa više mi mnogo ni ne treba uzdahnu Dječak.Tek neko mirno mjestašce gdje mogu mirno sjesti i predahnuti.Znaš jako sam umoran.U redu onda, odvrati Dobro drvo,istežući se što mu je više bilo moguće,« stari panj je pravo mjesto da se na njemusjedi i odmara ».
Dođi Dječače, i sjedi.Sjedi i odmori se.I Dječak postupi kako mu je rečeno….
I Dobro drvo se osjeti beskrajno sretnim…
napisao: Shel Silverstein
Žao mi je, Dječače, dočeka ga drvo,Ali zaista nemam ništa više što bih ti mogao dati……
Znaš ne rađam više jabuke;Zubi su mi se već davno istrošili
i ne mogu više jesti jabuke, reče Dječak.
Nemam više ni grana; nastavi Dobro drvo, na kojima bi se mogao ljuljati……….
Previše sam star za takve stvari…mislimza ljuljanje na granama; primijeti Dječak.
Nemam više ni deblo; reče Dobro drvona koje bi se mogao popeti…………
Odveć sam umoran da bih se pentrao po drveću;zaklima glavom Dječak.
Žao mi je; uzdahnu Dobro drvo.Volio bih da ti mogu bilo što dati,
ali ništa mi više nije ostalo.Sad sam ti samo jedan stari panj.
Žao mi je, zaista…….
Pa više mi mnogo ni ne treba uzdahnu Dječak.Tek neko mirno mjestašce gdje mogu mirno sjesti i predahnuti.Znaš jako sam umoran.U redu onda, odvrati Dobro drvo,istežući se što mu je više bilo moguće,« stari panj je pravo mjesto da se na njemusjedi i odmara ».
Dođi Dječače, i sjedi.Sjedi i odmori se.I Dječak postupi kako mu je rečeno….
I Dobro drvo se osjeti beskrajno sretnim…
napisao: Shel Silverstein
Makondo
Zainteresovan član
- Poruka
- 278
Vesna, prolećna
DOBROTA I BLAGOST
POŠTOVANjE I SLOGA
SREĆA I LJUBAV
Imala je cvet u kosi, u levoj ruci držala buket cveća, a na kažiprstu desne ruke stajala joj je lastavica. Vesnina kultna mesta uvek su bila pored vode, njeni predmeti su venci, lutke, jaja i zvona. Njene ptice su lasta i roda, njene biljke breza, vrba, maslačak i cvet breskve. Vesnini praznici preneti u hrišćanstvo su Cveti, Vrbica, Mladenci. Štitio ju je bog viteza i ratnika Gerovit, a na krilima povetarca donosio ju je bog vetra i vazduha Stribog
Vesna je omiljena boginja proleća. Sa prolećem je najavljivala tople dane, plodne njive i brojna stada na pašnjacima. Život se u proleće obnavljao, a Vesna je zaslužna što je on dobijao raskošne i lepe oblike: zelene krošnje, raznobojne cvetove i opojne mirise. Ovim je unosila radost u domove Slovena, pa joj je kult bezgranično uzdizan. Vernici su joj se molili da bude milostiva i da umnoži vesnike drugih srećnih događaja; i u porodici i u društvenoj zajednici. Zato nije zaboravljana ni pri najvećoj porodičnoj radosti - dolasku na svet novih naraštaja. Roditelji su svojim kćerkicama rado davali njeno ime. Ovaj običaj se zadržao i do danas, pa je Vesna jedno od najčešćih ženskih imena kod pravoslavnih Srba.
Boginja Vesna je bila uzor u svakom pogledu, pa su Sloveni želeli da im kćerke budu vesele, lepe, čiste i mirišljave kao ona. A upravo je tako zamišljana i boginja Vesna. Njenu lutku su momci oblačili u ruho od trave, grančica sa pupoljcima, cveća i lišća. Momci su je nosili kroz naselja i donosili na kultna mesta. Ukusno i lepo obučena, boginja Vesna je širila opojne mirise oko sebe, pa je takva slika očaravala Slovenke, koje su našle načina da se domognu mirisne tečnosti, kojom su počele da kvase lice i natapaju svoju odeću. Pored zanosne lepote, Sloveni su Vesni pripisivali i gospodstvo nad sunčevom toplotom, bez koje ne bi bilo obnavljanja prirode u zeleno i cvetno ruho, niti bi moglo biti klijanja i nicanja novih biljnih izdanaka. Sveštenici su smatrali vatru simbolom sunčeve toplote, pa su je ritualno potpaljivali i blagosiljali. Vernici su zato, radi sreće u porodici, deo te obredne vatre odnosili kući i potpaljivali svoje ognjište. Inače, oko vatre su sveštenici (žreci) rukovodili pastirskim igrama - radi što bujnije trave na pašnjacima. Pored toga, u igri i pesmi učestvovale su i mlade devojke - dodole, ispunjavajući deo obreda vezanog za dozivanje kiše. (Ovaj obred priređivan je u čast i drugih bogova). U ritualu boginji Vesni, devojke su bile obučene samo u ruho od trave, grančica, lišća i cveća (kao i Vesna) i kad je bilo dovoljno toplo, prisutni su ih, obilato, polivali vodom. Kasnije su, za igru i pesmu, dodole bile nagrađivane od strane svakog domaćina.
Boginja Vesna, kao i svaka ovozemaljska dama, nije bila usamljena. Imala je svog zaštitnika - boga Gerovita, viteza ratnika, koji je bdio nad njom i boga Striboga - boga vetra i vazduha. Stribog ju je, na krilima lakog i prijatnog povetarca, donosio svakog proleća. Vesni je pripisivana još jedna odlika, tako prisutna za smrtnice - netrpeljivost prema drugim ženama. Ona je bila ljuta protivnica boginje Morane - gospodarice zime i smrti. U žestokom obračunu između dve boginje, Sloveni su se opredeljivali za omiljenu Vesnu, pa su joj pomagali tako što su, na razmeđi zime i proleća, pravili lutku sa omraženim likom Morane i uz prigodne obrede je spaljivali, dozivajući Vesnu da što pre dođe. Ovaj savez sa Vesnom, Sloveni su koristili tako što su je pozivali, molitvama i magijskim radnjama, da im pomogne da oteraju Moranu iz kuća i iz staja, gde bi nameravala uzimati duše ili nanositi patnje ljudima i stoci.
Sloveni su verovali da Vesna, suprotno opasnoj Morani, pomaže ljudima i da u proleće popravlja zimom narušeno zdravlje, usklađujući, istovremeno, rad srca i razuma. Time je ljude činila dobrim i blagim, pa nije bilo prepreke da oni međusobno neguju poštovanje i slogu. Jednom rečju, Vesna je donosila ljudima sreću i ljubav. Zauzvrat, Sloveni su u njenu čast priređivali jedan od najradosnijih obreda. Sastojao se u veselju sa supružnicima koji su sklopili brak u prethodnoj godini. Za tu priliku, pripremani su kolačići sa medom, poetično nazivani - medenčićima. Ovaj običaj će preživeti, pa će i u hrišćanstvu zadržati istovetno ime - Mladenci, s tim što će ga Pravoslavna crkva vezati za dan Četrdeset mučenika, 23. marta, kad je u četvrtom veku ubijeno 40 rimskih vojnika, koji se nisu želeli odreći, tada zabranjene, hrišćanske vere.
I drugi obredi posvećeni boginji Vesni su preživeli i održali se u hrišćanstvu. Kao i njen prolećni cvetni praznik, kojeg i danas praznujemo kao Cveti. U Vesninim obredima je nešto što nedvosmisleno podseća na hrišćansko pričešće, jer je žrec svojim vernicima davao da progutaju leskov pupoljak, ili glogov list. U vreme cvetanja vrbe, deca su kićena vrbinim resama, a oko vrata su im stavljani zvončići, da bi nagovestili brojnu i zdravu jagnjad. Nema sumnje da je i ovaj obred zadržao u pravoslavlju bar svoje ime - Vrbica. U proleće su i Sloveni bojili jaja i crvena boja je bila najprisutnija, jer je simbolizovala vatru i sunčevu toplotu, koju je Vesna donosila. Crvena jaja su, s vinom i hlebom, poklanjana domaćinu kuće. Hleb, vino i obojena jaja su u hrišćanstvu dobili samo još jaču simboliku. Pošto su svi Vesnini obredi bili posvećeni proleću i novom životu, tako je proleće obeleženo i u hrišćanstvu, jer je na Blagovesti (7. april) Arahanđel, noseći beli krin u ruci, obavestio Bogorodicu o njenom bezgrešnom začeću - novom životu.
I stari Sloveni su kukavicu smatrali zloslutnicom, naročito ako bi zakukala u proleće, kad su se proslavljali Vesnini dani. Suprotno tome, lastavicu su smatrali srećnom pticom i gotovo su je poistovećivali sa boginjom Vesnom, jer je ona bila opipljivi vesnik proleća. Zato je nikad nisu lovili i svaka porodica je bila srećna ako bi im lastavica ozidala svoje gnezdo ispod kućne strehe.
Kako smo videli, boginja Vesna je vezana za proleće, a time za cvetanje i klijanje. Od duhovnih pojava, nje se tiče jedino izgon Morane. Pored hramova, Vesnina kultna mesta su uvek pored tekuće vode, a od predmeta simbolizuju je: lutke, venci, jaja i zvona. Njena živa bića su: lasta, kukavica i roda (roda i danas predstavlja vesnika novorođenčadi), a od biljaka: breza, vrba, ljubičica, maslačak i cvet breskve.
Na svojim kipovima, Vesna je predstavljena kao lepa i nasmejana devojka; s kosom od cvetnih zvončića, krupnim očima i osmehom preko lica. Na kosi je imala veliki zvezdast beli cvet, a oko vrata ogrlicu. Grudi su joj bile bujne - kako i dolikuje boginji koja priprema uslove za novi život. U centralnom delu, bili su izrezbareni motivi obrednog kola sa figurama devojaka i mladića, a u donjem delu veliki cvetni venac. U gornjem delu kipa, predstavljeni su različiti cvetovi i lišće. Boginja je držala u levoj ruci buket cveća, a na kažiprstu desne stajala joj je lastavica.
Vesnini praznici preneti u hrišćanstvo su Cveti, Vrbica, Mladenci. Štitio ju je bog viteza i ratnika Gerovit, a na krilima povetarca donosio ju je bog vetra i vazduha Stribog.
DOBROTA I BLAGOST
POŠTOVANjE I SLOGA
SREĆA I LJUBAV
Imala je cvet u kosi, u levoj ruci držala buket cveća, a na kažiprstu desne ruke stajala joj je lastavica. Vesnina kultna mesta uvek su bila pored vode, njeni predmeti su venci, lutke, jaja i zvona. Njene ptice su lasta i roda, njene biljke breza, vrba, maslačak i cvet breskve. Vesnini praznici preneti u hrišćanstvo su Cveti, Vrbica, Mladenci. Štitio ju je bog viteza i ratnika Gerovit, a na krilima povetarca donosio ju je bog vetra i vazduha Stribog
Vesna je omiljena boginja proleća. Sa prolećem je najavljivala tople dane, plodne njive i brojna stada na pašnjacima. Život se u proleće obnavljao, a Vesna je zaslužna što je on dobijao raskošne i lepe oblike: zelene krošnje, raznobojne cvetove i opojne mirise. Ovim je unosila radost u domove Slovena, pa joj je kult bezgranično uzdizan. Vernici su joj se molili da bude milostiva i da umnoži vesnike drugih srećnih događaja; i u porodici i u društvenoj zajednici. Zato nije zaboravljana ni pri najvećoj porodičnoj radosti - dolasku na svet novih naraštaja. Roditelji su svojim kćerkicama rado davali njeno ime. Ovaj običaj se zadržao i do danas, pa je Vesna jedno od najčešćih ženskih imena kod pravoslavnih Srba.
Boginja Vesna je bila uzor u svakom pogledu, pa su Sloveni želeli da im kćerke budu vesele, lepe, čiste i mirišljave kao ona. A upravo je tako zamišljana i boginja Vesna. Njenu lutku su momci oblačili u ruho od trave, grančica sa pupoljcima, cveća i lišća. Momci su je nosili kroz naselja i donosili na kultna mesta. Ukusno i lepo obučena, boginja Vesna je širila opojne mirise oko sebe, pa je takva slika očaravala Slovenke, koje su našle načina da se domognu mirisne tečnosti, kojom su počele da kvase lice i natapaju svoju odeću. Pored zanosne lepote, Sloveni su Vesni pripisivali i gospodstvo nad sunčevom toplotom, bez koje ne bi bilo obnavljanja prirode u zeleno i cvetno ruho, niti bi moglo biti klijanja i nicanja novih biljnih izdanaka. Sveštenici su smatrali vatru simbolom sunčeve toplote, pa su je ritualno potpaljivali i blagosiljali. Vernici su zato, radi sreće u porodici, deo te obredne vatre odnosili kući i potpaljivali svoje ognjište. Inače, oko vatre su sveštenici (žreci) rukovodili pastirskim igrama - radi što bujnije trave na pašnjacima. Pored toga, u igri i pesmi učestvovale su i mlade devojke - dodole, ispunjavajući deo obreda vezanog za dozivanje kiše. (Ovaj obred priređivan je u čast i drugih bogova). U ritualu boginji Vesni, devojke su bile obučene samo u ruho od trave, grančica, lišća i cveća (kao i Vesna) i kad je bilo dovoljno toplo, prisutni su ih, obilato, polivali vodom. Kasnije su, za igru i pesmu, dodole bile nagrađivane od strane svakog domaćina.
Boginja Vesna, kao i svaka ovozemaljska dama, nije bila usamljena. Imala je svog zaštitnika - boga Gerovita, viteza ratnika, koji je bdio nad njom i boga Striboga - boga vetra i vazduha. Stribog ju je, na krilima lakog i prijatnog povetarca, donosio svakog proleća. Vesni je pripisivana još jedna odlika, tako prisutna za smrtnice - netrpeljivost prema drugim ženama. Ona je bila ljuta protivnica boginje Morane - gospodarice zime i smrti. U žestokom obračunu između dve boginje, Sloveni su se opredeljivali za omiljenu Vesnu, pa su joj pomagali tako što su, na razmeđi zime i proleća, pravili lutku sa omraženim likom Morane i uz prigodne obrede je spaljivali, dozivajući Vesnu da što pre dođe. Ovaj savez sa Vesnom, Sloveni su koristili tako što su je pozivali, molitvama i magijskim radnjama, da im pomogne da oteraju Moranu iz kuća i iz staja, gde bi nameravala uzimati duše ili nanositi patnje ljudima i stoci.
Sloveni su verovali da Vesna, suprotno opasnoj Morani, pomaže ljudima i da u proleće popravlja zimom narušeno zdravlje, usklađujući, istovremeno, rad srca i razuma. Time je ljude činila dobrim i blagim, pa nije bilo prepreke da oni međusobno neguju poštovanje i slogu. Jednom rečju, Vesna je donosila ljudima sreću i ljubav. Zauzvrat, Sloveni su u njenu čast priređivali jedan od najradosnijih obreda. Sastojao se u veselju sa supružnicima koji su sklopili brak u prethodnoj godini. Za tu priliku, pripremani su kolačići sa medom, poetično nazivani - medenčićima. Ovaj običaj će preživeti, pa će i u hrišćanstvu zadržati istovetno ime - Mladenci, s tim što će ga Pravoslavna crkva vezati za dan Četrdeset mučenika, 23. marta, kad je u četvrtom veku ubijeno 40 rimskih vojnika, koji se nisu želeli odreći, tada zabranjene, hrišćanske vere.
I drugi obredi posvećeni boginji Vesni su preživeli i održali se u hrišćanstvu. Kao i njen prolećni cvetni praznik, kojeg i danas praznujemo kao Cveti. U Vesninim obredima je nešto što nedvosmisleno podseća na hrišćansko pričešće, jer je žrec svojim vernicima davao da progutaju leskov pupoljak, ili glogov list. U vreme cvetanja vrbe, deca su kićena vrbinim resama, a oko vrata su im stavljani zvončići, da bi nagovestili brojnu i zdravu jagnjad. Nema sumnje da je i ovaj obred zadržao u pravoslavlju bar svoje ime - Vrbica. U proleće su i Sloveni bojili jaja i crvena boja je bila najprisutnija, jer je simbolizovala vatru i sunčevu toplotu, koju je Vesna donosila. Crvena jaja su, s vinom i hlebom, poklanjana domaćinu kuće. Hleb, vino i obojena jaja su u hrišćanstvu dobili samo još jaču simboliku. Pošto su svi Vesnini obredi bili posvećeni proleću i novom životu, tako je proleće obeleženo i u hrišćanstvu, jer je na Blagovesti (7. april) Arahanđel, noseći beli krin u ruci, obavestio Bogorodicu o njenom bezgrešnom začeću - novom životu.
I stari Sloveni su kukavicu smatrali zloslutnicom, naročito ako bi zakukala u proleće, kad su se proslavljali Vesnini dani. Suprotno tome, lastavicu su smatrali srećnom pticom i gotovo su je poistovećivali sa boginjom Vesnom, jer je ona bila opipljivi vesnik proleća. Zato je nikad nisu lovili i svaka porodica je bila srećna ako bi im lastavica ozidala svoje gnezdo ispod kućne strehe.
Kako smo videli, boginja Vesna je vezana za proleće, a time za cvetanje i klijanje. Od duhovnih pojava, nje se tiče jedino izgon Morane. Pored hramova, Vesnina kultna mesta su uvek pored tekuće vode, a od predmeta simbolizuju je: lutke, venci, jaja i zvona. Njena živa bića su: lasta, kukavica i roda (roda i danas predstavlja vesnika novorođenčadi), a od biljaka: breza, vrba, ljubičica, maslačak i cvet breskve.
Na svojim kipovima, Vesna je predstavljena kao lepa i nasmejana devojka; s kosom od cvetnih zvončića, krupnim očima i osmehom preko lica. Na kosi je imala veliki zvezdast beli cvet, a oko vrata ogrlicu. Grudi su joj bile bujne - kako i dolikuje boginji koja priprema uslove za novi život. U centralnom delu, bili su izrezbareni motivi obrednog kola sa figurama devojaka i mladića, a u donjem delu veliki cvetni venac. U gornjem delu kipa, predstavljeni su različiti cvetovi i lišće. Boginja je držala u levoj ruci buket cveća, a na kažiprstu desne stajala joj je lastavica.
Vesnini praznici preneti u hrišćanstvo su Cveti, Vrbica, Mladenci. Štitio ju je bog viteza i ratnika Gerovit, a na krilima povetarca donosio ju je bog vetra i vazduha Stribog.
Makondo
Zainteresovan član
- Poruka
- 278
OPTIMIZAM
Vetar visine razneo
ja letim…
zvezdanim gradom.
Osećam se
kao nova
drugačija iznutra..
Plava ružica
u mlado srce pronikla…
A bejah
lancima smrznutim okovana
u ćeliji duše, sestra tužnih polja…
Tamnina gasila svetla
u mojim očima nudila štap
sa pustinjama da se družim…
Okrećem,
novu stranicu zivota…
i uljuljkana u san
vidim nebo sjaji se
vraća mi osmeh…
Sreća se odmara
kraj mojih usana…
Naslonila lakat na kolena..
Tu kraj jezera…pišem
Zubato sunce u prstima mre
Seje slova optimizma.
Užarenu prazninu
ostavljam
da je voda nosi
i njome dubine pobedi..
Lepa Simić
Vetar visine razneo
ja letim…
zvezdanim gradom.
Osećam se
kao nova
drugačija iznutra..
Plava ružica
u mlado srce pronikla…
A bejah
lancima smrznutim okovana
u ćeliji duše, sestra tužnih polja…
Tamnina gasila svetla
u mojim očima nudila štap
sa pustinjama da se družim…
Okrećem,
novu stranicu zivota…
i uljuljkana u san
vidim nebo sjaji se
vraća mi osmeh…
Sreća se odmara
kraj mojih usana…
Naslonila lakat na kolena..
Tu kraj jezera…pišem
Zubato sunce u prstima mre
Seje slova optimizma.
Užarenu prazninu
ostavljam
da je voda nosi
i njome dubine pobedi..
Lepa Simić
Makondo
Zainteresovan član
- Poruka
- 278
"BRESKVA ZA NEGU LICA
Šminku i nečistocu s lica treba skinuti bademovim uljem,
a zatim staviti masku od svežih, zrelih bresaka.
Nakon 20 minuta masku skinuti i lice oprati
u mlakom čaju od breskvina cveta.
Posle nekoliko ovakvih "tretmana"
koža postaje čista i glatka."
p.s. Recept je interesantan jer glavna poruka je da na lepotu moraš misliti i kada cveta(š) i kada zri(š) - Breskva.A kada već budeš tako osvežena i leeepa , šteta je ne prošetati i neka nova vrata ne otvoriti...(romantici).
Šminku i nečistocu s lica treba skinuti bademovim uljem,
a zatim staviti masku od svežih, zrelih bresaka.
Nakon 20 minuta masku skinuti i lice oprati
u mlakom čaju od breskvina cveta.
Posle nekoliko ovakvih "tretmana"
koža postaje čista i glatka."
p.s. Recept je interesantan jer glavna poruka je da na lepotu moraš misliti i kada cveta(š) i kada zri(š) - Breskva.A kada već budeš tako osvežena i leeepa , šteta je ne prošetati i neka nova vrata ne otvoriti...(romantici).
Maha-maja
Poznat
- Poruka
- 7.375
svetionik u Bretagne
Makondo
Zainteresovan član
- Poruka
- 278
"...javi se,pojavi se,dodaj svetu malo vergla..."
Sobodne poput divljih konja , gde svakom od vas mesta ima , gde pesme svoje u latici raskoshnog cveca zapisacete , a latice nikada uvenuti nece. Gde svi Vi sto priche prichate , rechi u lagani zubor potoka pusticete i onda ce neiscrpna reka tu vashu pricu u vechiti sjaj nositi . I Vi shto slikom govorite , vama ce oblaci riznica pokreta postati ...
Maha-maja
Poznat
- Poruka
- 7.375
Veruje se da pojedini kristali donose ljubav,
pružaju zaštitu, jačaju samopouzdanje i koncentraciju,
doprinose jasnoći uma i još mnogo toga.
Pored isceliteljskih svojstava,
oni deluju i na prostor, na čovekovu opštu dobrobit.
Pri izboru kristala potrebno je imati u vidu da oni mogu
da poseduju pozitivnu i negativnu energiju, baš kao i ljudi,
kao sve što nas okružuje,
te da mogu da budu i štetni ukoliko vam njihova frekvencija,
odnosno energija ne odgovara
Najčešće se dešava da je kristal koji prvi
privuče vašu pažnju upravo onaj koji vam najviše odgovara.
Međutim, pošto ne mora baš uvek da bude tako,
kružite rukom iznad kristala, uzmite ga u ruke
i proverite kakav osećaj u vama budi,
pokušajte da uspostavite blizak kontakt sa njim...
Pošto kristali upujaju energiju prostora
i svakog ko sa njima dođe u dodir,
potrebno je da se vrši njihovo energetsko čišćenje,
posebno pri prvoj upotrebi,
ali i po svakom korišćenju u svrhu lečenja
Maha-maja
Poznat
- Poruka
- 7.375
Stablo i cvet
U zoru je podno stabla iznikao malen Cvet.
I tek što je otvorio oči, ugledao je Stablo.
- Ti si, sigurno, veliki Cvet - reče mu.
- Ne, ja nisam Cvet. Ja sam Stablo - odgovori Stablo.
- Kakva je razlika izmedju Stabla i Cveta? - upita Cvet
Cvet živi nekoliko dana, a Stablo mnogo godina - reče Stablo.
- I to je sve ? - Ne - odgovori Stablo.
- Mi Stabla izdržimo i najjače vetrove, a vi, Cvetovi, prehladite se i od najblažeg lahora.
- To je sve? - ponovno upita Cvet.
- Vas mogu ubrati i darovati. Vas se može staviti u vazu i negovati. Vas ljudi vole, a i vi volite ljude. A s nama Stablima je drukčije. Nas ne mogu ubrati i pokloniti. I ne mogu nas staviti u vazu i negovati. Mi uvek ostajemo po strani.
- Zar smo mi Cvetovi na putu?
Ne, uglavnom niste. Ali ljudi vas primete i kada ste daleko od puta. Često vas i pogaze. Uostalom, lako je pogaziti one koji vole, jer oni nisu zaštićeni.
Šta se dogodi kada neko pogazi Cvet?
To se uvek sazna. I zbog toga se može mnogo plakati.
Neki i nakon mnogo vremena spominju pregažen cvet.
Nas Stabla niko ne može pregaziti, ali nas i ne vole kao što vole Cvetove.
Onda si ti - reče mu Cvet - izuzetak među Stablima, jer tebe voli jedan mali Cvet.
Kada je oko podneva pripeklo sunce, Stablo je svojom senom zaštitilo Cvetić
U zoru je podno stabla iznikao malen Cvet.
I tek što je otvorio oči, ugledao je Stablo.
- Ti si, sigurno, veliki Cvet - reče mu.
- Ne, ja nisam Cvet. Ja sam Stablo - odgovori Stablo.
- Kakva je razlika izmedju Stabla i Cveta? - upita Cvet
Cvet živi nekoliko dana, a Stablo mnogo godina - reče Stablo.
- I to je sve ? - Ne - odgovori Stablo.
- Mi Stabla izdržimo i najjače vetrove, a vi, Cvetovi, prehladite se i od najblažeg lahora.
- To je sve? - ponovno upita Cvet.
- Vas mogu ubrati i darovati. Vas se može staviti u vazu i negovati. Vas ljudi vole, a i vi volite ljude. A s nama Stablima je drukčije. Nas ne mogu ubrati i pokloniti. I ne mogu nas staviti u vazu i negovati. Mi uvek ostajemo po strani.
- Zar smo mi Cvetovi na putu?
Ne, uglavnom niste. Ali ljudi vas primete i kada ste daleko od puta. Često vas i pogaze. Uostalom, lako je pogaziti one koji vole, jer oni nisu zaštićeni.
Šta se dogodi kada neko pogazi Cvet?
To se uvek sazna. I zbog toga se može mnogo plakati.
Neki i nakon mnogo vremena spominju pregažen cvet.
Nas Stabla niko ne može pregaziti, ali nas i ne vole kao što vole Cvetove.
Onda si ti - reče mu Cvet - izuzetak među Stablima, jer tebe voli jedan mali Cvet.
Kada je oko podneva pripeklo sunce, Stablo je svojom senom zaštitilo Cvetić
Maha-maja
Poznat
- Poruka
- 7.375
Maha-maja
Poznat
- Poruka
- 7.375
Molitva Sioux Indijanaca
Dozvoli da se moje ruke
pune postovanja dotaknu
stvari koje si Ti stvorio.
Izostri moje uho da
cuje tvoj glas.
Ucini me mudrim kako
bih spoznao nauk koji si ti
tajnovito stavio u svaki list,
u svaki kamen.
Trazim snagu, ali ne da
bih nadjacao svoju bracu,
nego samo da bih
nadvladao svog najveceg
neprijatelja - samoga sebe.
Boze, daj mi mirnocu
da podnesem stvari koje
ne mogu promijeniti,
daj mi hrabrost da
promijenim stvari koje
mogu promijeniti,
i daj mi mudrost da
razlikujem jedno
od drugoga.
Neka ne budem zasticen
od opasnosti, vec da se bez
straha suocim s njom.
Neka ne molim za
smirenje moga bola, vec za
jako srce da ga savladam.
Neka ne trazim saveznike
u zivotnoj borbi, vec da se
oslonim na vlastite snage.
Neka ne preklinjem za
spas od straha, vec za nadu
da osvojim svoju slobodu.
O Ti, uzviseni,
presveti Boze!
Unesi svjetlo u
tminu moga srca.
Podari mi ispravnu vjeru,
postojanu nadu,
istinsko milosrdje
i duboku poniznost
s mudroscu i poimanjem,
o Boze, tako da bih mogao
ciniti ono sto je uistinu
Tvoja sveta volja.
Dozvoli da se moje ruke
pune postovanja dotaknu
stvari koje si Ti stvorio.
Izostri moje uho da
cuje tvoj glas.
Ucini me mudrim kako
bih spoznao nauk koji si ti
tajnovito stavio u svaki list,
u svaki kamen.
Trazim snagu, ali ne da
bih nadjacao svoju bracu,
nego samo da bih
nadvladao svog najveceg
neprijatelja - samoga sebe.
Boze, daj mi mirnocu
da podnesem stvari koje
ne mogu promijeniti,
daj mi hrabrost da
promijenim stvari koje
mogu promijeniti,
i daj mi mudrost da
razlikujem jedno
od drugoga.
Neka ne budem zasticen
od opasnosti, vec da se bez
straha suocim s njom.
Neka ne molim za
smirenje moga bola, vec za
jako srce da ga savladam.
Neka ne trazim saveznike
u zivotnoj borbi, vec da se
oslonim na vlastite snage.
Neka ne preklinjem za
spas od straha, vec za nadu
da osvojim svoju slobodu.
O Ti, uzviseni,
presveti Boze!
Unesi svjetlo u
tminu moga srca.
Podari mi ispravnu vjeru,
postojanu nadu,
istinsko milosrdje
i duboku poniznost
s mudroscu i poimanjem,
o Boze, tako da bih mogao
ciniti ono sto je uistinu
Tvoja sveta volja.
gost 74285
Domaćin
- Poruka
- 4.881
gost 74285
Domaćin
- Poruka
- 4.881
Cuti ne laj,jezikom svojim poganim
Uspomenu ostavi spokojnu
Mozda jesmo sa sednog neba prognani
Al ne pustaj rec ubojnu.
Ne lazi vise tako prljavo
Ne pljuj po postelji podeljenoj
I te usne sto ljubis mrljavo
Ko po nekoj farsi dodeljenoj
Umesto reci ljudske I ruke pruzene
Ko od stranca pogled odvracen
Neke reci nezne ostale pogazene
Ostajes na kraju samo neshvacen.
Zadrzi taj monolog,pozdrav I ruku
I mali beli brod sto kroz vreme plovi
Sacuvaj tu sad novu lepsu luku
Nek ti sa njom budu mnogo lepsi snovi.
Uspomenu ostavi spokojnu
Mozda jesmo sa sednog neba prognani
Al ne pustaj rec ubojnu.
Ne lazi vise tako prljavo
Ne pljuj po postelji podeljenoj
I te usne sto ljubis mrljavo
Ko po nekoj farsi dodeljenoj
Umesto reci ljudske I ruke pruzene
Ko od stranca pogled odvracen
Neke reci nezne ostale pogazene
Ostajes na kraju samo neshvacen.
Zadrzi taj monolog,pozdrav I ruku
I mali beli brod sto kroz vreme plovi
Sacuvaj tu sad novu lepsu luku
Nek ti sa njom budu mnogo lepsi snovi.
Poslednja izmena:
Maha-maja
Poznat
- Poruka
- 7.375
Trazim pomilovanje!
Trazim pomilovanje
za one koji nemaju snage
zlome kazati da je zao,
niti rdjavom da je rdjav.
Za onoga kome je zao
coveka istinom unesreciti,
za ljude koji lazu iz milosrdja.
Trazim pomilovanje!
Trazim pomilovanje
za coveka koji ce ponizen biti
radije nego koga da ponizi,
za onoga koji kad nazre
obrazinu kome na licu
nema srca da je zdere,
i za lazi izgovorene iz milosrdja.
Trazim pomilovanje!
Trazim pomilovanje
za ljude koji ne mogu da uvrede
ni coveka druge misli i vere,
za one koji nikada ne bi mogli
drugome presude da izricu,
kojima se sve sudije cine stroge.
Za svaku milosrdnu laznu pricu
I za slicne njima slabosti mnoge
D. Maksimovic
Trazim pomilovanje
za one koji nemaju snage
zlome kazati da je zao,
niti rdjavom da je rdjav.
Za onoga kome je zao
coveka istinom unesreciti,
za ljude koji lazu iz milosrdja.
Trazim pomilovanje!
Trazim pomilovanje
za coveka koji ce ponizen biti
radije nego koga da ponizi,
za onoga koji kad nazre
obrazinu kome na licu
nema srca da je zdere,
i za lazi izgovorene iz milosrdja.
Trazim pomilovanje!
Trazim pomilovanje
za ljude koji ne mogu da uvrede
ni coveka druge misli i vere,
za one koji nikada ne bi mogli
drugome presude da izricu,
kojima se sve sudije cine stroge.
Za svaku milosrdnu laznu pricu
I za slicne njima slabosti mnoge
D. Maksimovic
gost 74285
Domaćin
- Poruka
- 4.881
gost 74285
Domaćin
- Poruka
- 4.881
Maha-maja
Poznat
- Poruka
- 7.375
Lek od breskvinog lisca
Zasadi breskvinu koscicu u kojoj je pouzdano zivo seme. Kad nikne biljka, svake veceri kraj nje izmisljaj price; hrani je svetlom , kisom i drugim darovima, uci je da cezne za ljudskim glasovima. Kad te drvo preraste, i kad preraste tvoju kucu, kad donese plod i pokaze se da je biljka blagorodna, njen list upotrebi kod teske melanholije, kod hronicne usamljenosti, i akutnih trovanja duse. Dovoljno je da zagrizes tanku zilu po sredini. Aktivna materija sna brzo ce preci u krv. Osnazice ti duh...
gost 74285
Domaćin
- Poruka
- 4.881
Шта остане
када ништа не преостане
осим нових пораза, падања
страдања вере
и надања
да су неки ипак ту
да држе те за руку
кад си сам, када боли
када нема никог да воли
само навика да се моли
за зрно пажње и времена
за пламен без кремена
семена у јаловој земљи превише
поглед мили навише
пале се свеће за кап кише
али све већ постаје тише
туге никад више
срце немило брише
велико слово новог почетка
муњевито стиже до завршетка
још једног тома
живота сабраних дела
девичанског црног вела
сенка бела у ноћи снева
успаванку пева и мисли да ће поћи
до обећаног доћи
али стисак немоћи
опет ју је ућуткао
у стари кут сатерао
није веровао
да се овај пут вратити неће
да убио је душу среће
сад се каје и пати
и моли је да се врати
али она га више не чује
некој другој ноћи успаванку поји
нову постељу од снова кроји
стоји на рубу сећања
нема више враћања
о прошлости само снева
уплаши се некад сопственог крика
лика из кошмара што је буди
и хоће да суди
а права нема
јер правда дрема
и она се боји
никог да крај ње стоји
чека сумрак нестрпљиво
да успаванку запева бојажљиво
и полети у загрљај новој ноћи
с надом да ће крици проћи..
када ништа не преостане
осим нових пораза, падања
страдања вере
и надања
да су неки ипак ту
да држе те за руку
кад си сам, када боли
када нема никог да воли
само навика да се моли
за зрно пажње и времена
за пламен без кремена
семена у јаловој земљи превише
поглед мили навише
пале се свеће за кап кише
али све већ постаје тише
туге никад више
срце немило брише
велико слово новог почетка
муњевито стиже до завршетка
још једног тома
живота сабраних дела
девичанског црног вела
сенка бела у ноћи снева
успаванку пева и мисли да ће поћи
до обећаног доћи
али стисак немоћи
опет ју је ућуткао
у стари кут сатерао
није веровао
да се овај пут вратити неће
да убио је душу среће
сад се каје и пати
и моли је да се врати
али она га више не чује
некој другој ноћи успаванку поји
нову постељу од снова кроји
стоји на рубу сећања
нема више враћања
о прошлости само снева
уплаши се некад сопственог крика
лика из кошмара што је буди
и хоће да суди
а права нема
јер правда дрема
и она се боји
никог да крај ње стоји
чека сумрак нестрпљиво
да успаванку запева бојажљиво
и полети у загрљај новој ноћи
с надом да ће крици проћи..