Stoga, ciljevi LDP-a su:
1. Ulazak u EU bez alternative
Evropska unija je najznačajniji trgovinski partner Srbije, u Evropskoj uniji veliki broj ljudi sa našim pasošima našao je posao ili započeo biznis, EU je tržište koje je barem 300 puta veće od srpskog, EU je zajednica koja se zasniva na vrednostima tržišne demokratije… Sve to je dovoljan razlog da Srbija EU smatra svojom budućom kućom. Ulazak u EU nije proces gde se može preskočiti ijedan korak niti je zbir lepih želja, nego predan rad na menjanju sebe i društva. U proteklih osam godina gotovo svi su ističu da je cilj Srbije članstvo u EU, a Srbija još nije postala ni kandidat za kandidata. Istovremeno, Crnoj Gori je to uspelo samo godinu dana od obnove njene državnosti. Put do našeg članstva je vrlo jasan – Srbija treba da učini isto ono što je već učinilo 10 bivših socijalističkih zemalja. Nije dovoljno reći „mi smo za evropsku Srbiju“, nego treba graditi evropske vrednosti u svim oblastima života. Srbija je danas sve samo ne zemlja evropskih vrednosti. Članstvo nije cilj sam po sebi, nego je ono preduslov razvoja i boljeg života kao dokaz da je neka zemlja postala deo evropske civilizacije prihvatajući evropske vrednosti.
2. Borba protiv korupcije
Korupcija nije moralni problem jednog društva, nego racionalni odgovor pojedinaca na uplitanje države u privredu. Problem Srbije je što i dalje opstaju ustanove starog sistema koje su opterećene korupcijom, a na njima su stvorene i nove koje podstiču korupciju. Osnovu borbe protiv korupcije treba da čini jačanje tržišnih odnosa i konkurencije kako bi se političarima dalo što manje nadležnosti u privredi, jer je nivo korupcije u direktnoj vezi s udelom državne svojine i stepenom regulisanosti privrede. Inicijative poput postojanja Saveta za borbu protiv korupcije nisu loše, ali ključno je ukidanje državnih agencija koje arbitrarnim odlukama mogu da utiču na raspodelu resursa. Ključno je da država obavlja što je moguće manje poslova, kao i da se značajno smanji broj ministarstava i regulatornih tela.
3. Smanjenje državne potrošnje i uplitanja države u privredu
Sadašnji nivo državne potrošnje od oko 50% bruto društvenog proizvoda je neodrživ i, zarad bržeg ekonomskog rasta, mora biti sveden na otprilike 35% društvenog proizvoda. To se može postići smanjenjem državne administracije, ukidanjem velikog broja ministarstava i državnih agencija, privatizacijom državnih i društvenih preduzeća, uvođenjem konkurencije u penzioni sistem, kao i ukidanjem ogromnih subvencija za propala preduzeća. Mi se zalažemo za potpunu spoljnotrgovinsku liberalizaciju, i to unilateralnu. To praktično znači da bi Srbija, bez obzira na druge, objavila da ona ukida sve carine i većinu vancarinskih barijera slobodnoj trgovini. Trgovinski protekcionizam je jedna od vrlo štetnih ekonomskih politika kojom se štite domaći monopoli i neefikasna preduzeća, a teret se prebacuje na domaće potrošače koji se primoravaju da zarad monopolskih renti domaćih privrednika (pa bili oni tajkuni u trgovini ili mali poljoprivrednici) plaćaju skuplje a lošije proizvode. Mi verujemo u suverenitet potrošača a ne proizvođača, i verujemo da je bilo kakva „zaštita” domaće industrije ili poljoprivrede politika koja nanosi štetu domaćoj ekonomiji.
4. Potpuna privatizacija javnih i društvenih preduzeća
Jedan od ključnih uzroka rasta cena i makroekonomske nestabilnosti je nereformisan javni sektor. Ta preduzeća bi trebalo privatizovati što pre kako bi se u ove oblasti uvela slobodna konkurencija koja će doneti niže cene i bolju uslugu. Monopolska preduzeća mnogo koštaju svakog građanina ove zemlje, kroz visoke cene i loše usluge, ali i kroz poresko finansiranje viška zaposlenih radnika koji bi mogli da nađu posao u privatnim kompanijama. Uz to, takva preduzeća dodatno su plen političkih partija što je uzrok ogromne korupcije. Sve subvencije propalim velikim društvenim sistemima treba odmah ukinuti, a njih privatizovati po hitnom postupku tenderskom prodajom ili u postupku stečaja.
5. Liberalizacija tokova novca i kapitala i uvođenje evra
S obzirom na to da verujemo da bi trebalo što više smanjiti uticaj državne vlasti na ekonomske poslove, zalažemo se za uvođenje dvovalutnog sistema u kome bi evro funkcionisao u svim transakcijama kao regularno zakonsko sredstvo plaćanja, zajedno sa dinarom čiji bi monopol bio ukinut. Alternativno, moguće je uvođenje valutnog odbora. Smatramo da je potrebno izvršiti potpunu liberalizaciju kapitalnih tokova što uključuje slobodan unos i iznošenje deviza, slobodno iznošenje profita koji se stekne na teritoriji Srbije, itd. Trebalo bi oduzeti Narodnoj banci Srbije zakonsko pravo da daje licence bankama i dozvoliti potpuno slobodan ulazak svim bankama.
6. Decentralizacija vlasti
LDP smatra da je potrebno uspostaviti najviši nivo fiskalne decentralizacije i konkurencije kroz davanje mnogo većih nadležnosti opštinama i gradovima, kojima se moraju omogućiti ozbiljni izvorni prihodi. Pre svega, neophodno je i apsolutno neodložno poništiti odluku o nacionalizaciji opštinske imovine koju je donela Miloševićeva vlast 1997. godine.
U najkraćem, cilj ekonomskog programa LDP-a je oslobađanje individualne kreativnosti pojedinca od državne kontrole i njeno korišćenje, kroz slobodno tržište i vladavinu prava, u projektu ekonomskog prosperiteta za ogromnu većinu građana zemlje.
Zato kažemo: tržište umesto države - sloboda za pojedinca.
![[Ne_Vazim_Se]](/data/avatars/m/149/149349.jpg?1220814411){kind=avatar}
