Laganje o sebi

[OnlyYourShadow]

Čini mi se da je najlakše rešavanje problema oduvek bilo da uopšte ne priznajemo da ih imamo.
Ili pak da odlučimo da ih ublažavamo kad pričamo o njima. Ponekad to "sitno laganje" sebe i drugih može da bude toliko providno, ali to i dalje nama ne predstavlja problem da druge ubeđujemo da nije zapravo onako kako oni vide, već da je onako kako ih mi uveravamo. Da nije tako nesavršeno kako oni vide, već da je idilično kako mi mislimo da jeste.

Nije li to naporno?

Koji su razlozi za i protiv bežanja od problema, a koji su razlozi za i protiv za suočavanje sa problemom?

 

[sunasceJeca]

Čini mi se da je najlakše rešavanje problema oduvek bilo da uopšte ne priznajemo da ih imamo.
Ili pak da odlučimo da ih ublažavamo kad pričamo o njima. Ponekad to "sitno laganje" sebe i drugih može da bude toliko providno, ali to i dalje nama ne predstavlja problem da druge ubeđujemo da nije zapravo onako kako oni vide, već da je onako kako ih mi uveravamo. Da nije tako nesavršeno kako oni vide, već da je idilično kako mi mislimo da jeste.

Nije li to naporno?

Koji su razlozi za i protiv bežanja od problema, a koji su razlozi za i protiv za suočavanje sa problemom?

Jeste naporno, ali nije nerešiv problem. Razlozi za bezanje od problema jesu uljuljkavanje sebe i samoobmanjivanje da ce se problem resiti sam od sebe. Razlozi protiv bezanja od problema jeste taj da se time nista ne postize. Ama bas nista, mozes samo jos gore da napravis. Razlozi za suocavanje sa problemom je sukob sa samim sobom, spoznati svoje tamne strane licnosti, svoje padove, poraze i veliki rad na sebi i mnogostruko veca pomoc nego sto zavaravanje nudi, sto bi se reklo, ovo je put kojim se redje ide, ali je dugorocno ispravan put poboljsanja sebe. razlog protiv suocavanja sa problemom, strah da nas neko nece voleti kada nas upozna kao takve, kakvi zaista jesmo, jer ljudi uglvanom vole ideje o nama a ne nas same, dakle kakvi jesmo istinski.

 

[OnlyYourShadow]

Jeste naporno, ali nije nerešiv problem. Razlozi za bezanje od problema jesu uljuljkavanje sebe i samoobmanjivanje da ce se problem resiti sam od sebe. Razlozi protiv bezanja od problema jeste taj da se time nista ne postize. Ama bas nista, mozes samo jos gore da napravis. Razlozi za suocavanje sa problemom je sukob sa samim sobom, spoznati svoje tamne strane licnosti, svoje padove, poraze i veliki rad na sebi i mnogostruko veca pomoc nego sto zavaravanje nudi, sto bi se reklo, ovo je put kojim se redje ide, ali je dugorocno ispravan put poboljsanja sebe. razlog protiv suocavanja sa problemom, strah da nas neko nece voleti kada nas upozna kao takve, kakvi zaista jesmo, jer ljudi uglvanom vole ideje o nama a ne nas same, dakle kakvi jesmo istinski.

A ako smo mi svesni da postoje problemi, negde po strani se suočavamo sa njima, ali sa druge strane u "javnosti" se prikazujemo kao da ih nema, da li je to onda licemerje?

 

[baš_čelik]

Čini mi se da je najlakše rešavanje problema oduvek bilo da uopšte ne priznajemo da ih imamo.
Ili pak da odlučimo da ih ublažavamo kad pričamo o njima. Ponekad to "sitno laganje" sebe i drugih može da bude toliko providno, ali to i dalje nama ne predstavlja problem da druge ubeđujemo da nije zapravo onako kako oni vide, već da je onako kako ih mi uveravamo. Da nije tako nesavršeno kako oni vide, već da je idilično kako mi mislimo da jeste.

Nije li to naporno?

Koji su razlozi za i protiv bežanja od problema, a koji su razlozi za i protiv za suočavanje sa problemom?

Pogledaj sta je sahovski problem, prvo postavis neka pravila (figure se krecu tako i tako) a nakon toga postavis neki cilj (matiraj kralja u najvise 3 poteza) i dobio si sahovski problem. Isto tako je i u zivotu, izmislis neka pravila pa postavis sebi odredjeni cilj i tako dobijes problem.
Dobro je ako sebi u glavi postavis problem i radis na njegovom resavanju, dobro je ako sebi u glavi ne postavljas nikakve probleme, a jedino sto ne valja je postaviti sebi u glavi problem koji te muci i onda nista ne raditi po tom pitanju.

Tako da ljudi koji ne resavaju nesto sto ti vidis kao problem a oni ne vide (ne postuju ista pravila kao ti ili nemaju isti cilj kao ti) nemaju nikakav problem, vec ti ako im zelis "pomoci" imas problem.

 

[sunasceJeca]

A ako smo mi svesni da postoje problemi, negde po strani se suočavamo sa njima, ali sa druge strane u "javnosti" se prikazujemo kao da ih nema, da li je to onda licemerje?

Da, i to onaj najgori oblik. Licemerstvo prema sebi samome. Laganje samoga sebe a od toga gore nema. Jer na kraju, kada covek ostane ogoljen sam pred sobom, vidi ono sta vidi...Sebe kakav je i tacno zna istinu, samo je pitanje da li to neko zeli priznati sebi ili ne. Mozes lagati sve, ma celi svet ali u dubini duse svako zna o sebi sta je prava istina. To je kao kada obuces haljinu koja je u modi, fensi sto bi rekla danasnja mladež zargonski a ti se u njoj ne osecas prijatno, ne stoji ti kao salivena...tamo zulja, ovde pada, nije bas tvoj kroj...I to se reflekzuje na ponasanje, drzanje, jednostavno se "vidi"....Tako i ovo, mozes lagati druge, ali ako se sam ne osećaš dobro u svojoj kozi, vidi se itekako.

 

[Regina Mills]

Nisam osoba koja ce pobeci od problema, ja ih samo malo odlozim dok ne prikupim snagu

Guranjem pod tepih se nista ne postize, problemi nas stignu kad tad. Sto ih pre resimo, manje ih imamo...

 

[Џорџи]

Pa treba lagati evo na pr ako je posao u pitanju..treba napakovati cv i sto jeste i sto nije..ako muvas neku ribu opet treba lagati avioni..kamioni..shleperi

 

[User Friendly]

ako je problem sa ljudima jednostavno im ne dozvolis da ti ista kazu ni pretnju,ni uvredu nista,samo ih prekines pre nego sto ista kazu i pomeris se. Na kraju ce da prestanu da ti dosadjuju. Strategija pali,ako si istrajan u zamisli!

 

[***Saint***]

A ako smo mi svesni da postoje problemi, negde po strani se suočavamo sa njima, ali sa druge strane u "javnosti" se prikazujemo kao da ih nema, da li je to onda licemerje?

u suštini mislim da nikoga iz te 'javnosti' stvarno i ne interesuje naš problem koje god vrste, već se samo nasladjuju slušajući druge u problemima..
tako im se njihovi problemi čine manjim verovatno..

 

[gost 198065]

Bežanje od problema vrlo često uzrokuje stid. Pred drugima ili sobom, svejedno.

Do suočavanja obično dolazi kad više nemaš nikakvog drugačijeg izbora.


Neki to pametno iskoriste.

 

[Navar]

valja uzeti u obzir i osnovne ljudske pokretace
kao npr drugi po znacaju pokretac...zelja za licnom velicinom ...ljudi se prikazuju u boljem svetlu nego sto jeste zbog utiska naravno al to nije cool

 

[gost 198065]

Zar to nije isto? Ako se prikazuješ bolji nego što jesi, pretpotavljam da te je stid prikazati se kakav jesi.

Inače, zašto bi?


Naravno, jako je dalek put do svesti o stidu. Ne verujem da ljudi u ovom slučaju uopšte postupaju svesno.

 

[tgdanijela]

Čini mi se da je najlakše rešavanje problema oduvek bilo da uopšte ne priznajemo da ih imamo.
Ili pak da odlučimo da ih ublažavamo kad pričamo o njima. Ponekad to "sitno laganje" sebe i drugih može da bude toliko providno, ali to i dalje nama ne predstavlja problem da druge ubeđujemo da nije zapravo onako kako oni vide, već da je onako kako ih mi uveravamo. Da nije tako nesavršeno kako oni vide, već da je idilično kako mi mislimo da jeste.

Nije li to naporno?

Koji su razlozi za i protiv bežanja od problema, a koji su razlozi za i protiv za suočavanje sa problemom?

Opisano je najteže rješavanje problema, odn. nerješavanje problema ..Ukoliko je prisutna obrnuta situacija okoline prema nama i nas prema sebi vjerovatno se nalazimo na putu suočavanja sa problemom i njegovim prevazilaženjem (Nesavršeno kako mi vidimo i idilično kako oni misle da jeste)
Ovo jeste naporno, ali teži put je uvijek pravi put
Nije potreban razlog nego volja za suočavanje sa problemom, odn. bježanje od problema

 

[Navar]

Zar to nije isto? Ako se prikazuješ bolji nego što jesi, pretpotavljam da te je stid prikazati se kakav jesi.

Inače, zašto bi?


Naravno, jako je dalek put do svesti o stidu. Ne verujem da ljudi u ovom slučaju uopšte postupaju svesno.

mozda u sebi ljudi sami sebe podcenjuju?

 

[gost 198065]

To je lančana reakcija.

Ne cenim sebe, stid me je da priznam šta sam u stvari, glumim ludilo.


Naravno, niko - ili retko ko - priča sa sobom na ovaj način. Što ne znači, ni slučajno, da to tako ne funkcioniše.


U stvari.

 

[NeDoDiri]

Kad govorimo malu neistinu o sebi,onako upakovanu možda čak i bezazlenu,radimo to ne zbog impresije koju bismo ostavili na sagovornika,već iz razloga što i sami poželimo da je to tako,što tako govorimo o sebi naglas -što to govorimo pred sobom i na čas povjerujemo da je to baš tako..
guranje glave pod pijesak nalik nojevima,nije rijjetko i malo ko je imun na takve,makar povremene procese..nismo savršeni i ne treba da se stidimo.
Sasvim druga stvar je biti lažov,lagati o sebi trajno i konstantno..prodavati sliku sebe drugima znači zapravo biti nesretan jer sasvim je isto da li nas je čovjek slagao ili nam je ispričao svoj san.To je njegova podsvjest..njegovi strahovi ili njegove želje.

 

[gost 39034]

Čini mi se da je najlakše rešavanje problema oduvek bilo da uopšte ne priznajemo da ih imamo.
Ili pak da odlučimo da ih ublažavamo kad pričamo o njima. Ponekad to "sitno laganje" sebe i drugih može da bude toliko providno, ali to i dalje nama ne predstavlja problem da druge ubeđujemo da nije zapravo onako kako oni vide, već da je onako kako ih mi uveravamo. Da nije tako nesavršeno kako oni vide, već da je idilično kako mi mislimo da jeste.

Nije li to naporno?

Koji su razlozi za i protiv bežanja od problema, a koji su razlozi za i protiv za suočavanje sa problemom?

ovo o cemu pricas mogu da budu potpuno odvojene i razlicite stvari
laganje o sebi podrazumeva da se predstavljas onakvim kakav nisi-sebi, ili drugima..ovo potonje nije neuobicajno,niti cudno, niti strasno, cak je nekada i potrebno..opasno je ovo prvo..
st se tice laganja samom sebi, ili drugima o problemima (nasim sopstvenim)-pa sta sa time?
koga briga o mojim problemima? ako kazem d aih nema, onda ih za druge i nema..finito...ako zelim da ih delim-podelicu ih i bez da mi neko nabija na nos bilo sta o mojim problemima
nekada je laganje o nepostojanju problema samo trenutni izlaz, dok se ne stvori odgovarajuca atmosfera i obezbedi modus za najlakse i najbolje resenje problema..nekada zazmurim i pravim se da toga nema, sve dok ne dodje pravo vreme da otvorim oci...zurenje u resavanju necega nije odlika ni mudrosti, ni hrabrosti, samo brzopletosti...

 

[Dijenek]

"Сви људи лажу.
Једина промењива јесте о чему."
Др Хаус

 

[Regina Mills]

"Сви људи лажу.
Једина промењива јесте о чему."
Др Хаус

Ha, besmrtan je

 

[Egreta27]

"Stvari imaju onakav izgled kakav im dadne nasa dusa."
Ili...postoji mnogo uglova iz kojih se moze sagledati ista stvar...tanka je linija izmedju obmane i samoobmane...svjesnog i onog nesvjesnog...
Problemi su sastavni dio zivota, i svako se sa njima nosi drugacije...prava je umjetnost balansirati izmedju sebe i drugih...mislim da iskrenost olaksava to balansiranje...ali je isto tako jako subjektivno koliko je ko iskren i prema sebi i prema drugima? U kojoj mjeri to zaista moze/hoce/zeli?

 

[zadovoljavajuc]

Laganje ne postoji, vec samo svarive porcije istine.
Nije mi problem da razvodnim kad vidim da se neko mrsti na ukus, ali gubim volju da ponovo obedujem s tom osobom (ipak mi vredja kujnu ).

 

[Ewa Kant]

Nisam osoba koja ce pobeci od problema, ja ih samo malo odlozim dok ne prikupim snagu

Guranjem pod tepih se nista ne postize, problemi nas stignu kad tad. Sto ih pre resimo, manje ih imamo...

Slazem se s tobom.Moje pravilo, prvo sto rjesavam je ono najneugodnije.Ionako me to ceka, a odlaganjem produzujem lose stanje .A laganje o sebi, pa...tesko nam je priznati da nismo ono sto zelimo da jesmo.Pa onda ogovaramo druge, jer im zapravo zavidimo sto su ucinili nesto za sto mi nemamo hrabrost, sto su postigli nesto sto smo mi zarko zeljeli, ali bili kukavice da to ostvarimo, i sli.

 

[Navar]

govori istinu i niko ti nece verovati haha

 

[gost 170870]

Čini mi se da je najlakše rešavanje problema oduvek bilo da uopšte ne priznajemo da ih imamo.
Ili pak da odlučimo da ih ublažavamo kad pričamo o njima. Ponekad to "sitno laganje" sebe i drugih može da bude toliko providno, ali to i dalje nama ne predstavlja problem da druge ubeđujemo da nije zapravo onako kako oni vide, već da je onako kako ih mi uveravamo. Da nije tako nesavršeno kako oni vide, već da je idilično kako mi mislimo da jeste.

Nije li to naporno?

Koji su razlozi za i protiv bežanja od problema, a koji su razlozi za i protiv za suočavanje sa problemom?

Činjenice koje mi smetaju u mom životu rekonstruišem i postavim u potpuno novi odnos, na način na koji će mi postati podnošljive u toku vremena dok ih menjam. Iliti, relativizacija, na moj način
(ako ovo nije iskreno o sebi ne znam šta je )
postoje stvari koje meni smetaju a okolina uopšte ne mora misliti da je to nešto strašno, i stvari koje moja okolina smatra "problemom koji trebam menjati" ali meni nije na listi prioriteta, odn ne smatram ih toliko strašnim.
U oba slučaja samo retki imaju "dozvolu" da diskutuju o tome-mojim problemima. Za sve ostale važi pravilo da to nije njihova stvar. Uopšte ne razgovaram o svojim problemima i prezam od preterano ljubopitivih koje po pravilu interesuje mnoštvo konkretnih detalja. Zluradost je nešto na šta sam jako osetljiva, zbog toga i ne ostavljam drugima prostora da budu zluradi.
U suštini sam jako oštra prema sebi, ali ne smatram da to moram i demonstrirati.

A ako smo mi svesni da postoje problemi, negde po strani se suočavamo sa njima, ali sa druge strane u "javnosti" se prikazujemo kao da ih nema, da li je to onda licemerje?

Ne.
To je osnovno pravo svakog čoveka da svoju intimu zadrži za sebe, i na kraju krajeva i osnovna kultura opštenja sa drugima, da im se ne prosipa lična intima i sav talog koji bi mogao pritom da ispadne u tuđi lični prostor
druga je stvar što neuspeh, nezadovoljstvo i tuđi problemi imaju lekovita dejstva i samim tim su jako traženi i poželjni...

 

[coco bill]

o laganju sebe sam već govorio, pa da se ne ponavljam evo link:

KLIKNI !