Ja sam se i sa carskim raspilavila i rasplakala cim su mi ga iscupali iz stomaka i pokazali onako sklupcanog.
" okrenula se i otisla ne davsi mi ga u ruke.. 
meni su alekseja doneli ujutro na sekundu, sestar ga je drzala u rukama onako upakovanog ko kiflu bio mi je mali i crven moja jedina reakcija je bila " jaoooo
kada su mi za vreme vizite rekli da mora da prima antibiotike i da je na ifuziji bila sam u soku i kao da se meni to ne desava.. kao da se gledam izvan svog tela.. kada sam posle podne otisla da ga vidim prva reakcija je bila qq ala je ruzan ovo nije moje dete, ne lici ni na koga, zamenili su ga.. msm to se sve motalo po mojoj glavi nisam nikome smela nista da kazem u tom trenutku.. tek posle 4 dana je poceo da mi se svidja.. a ljubav je polako nadolazila , nikako nisam mogla da prevazidjem da sam izla na carski.. grozno sam se osecala sto svoje dete nisam docekala na rukama svesna.. sledeci porodjaj ako bog da idem na spinalnu hocu da budem svesna kada beba bude dosla na svet i da ga poljubim.. negde sam citala da posle carskog moze opet prirodni...sta vi mame mislite o tome?
ma ja se iskreno sada ne bih usudila posle svega sto sam prosla.. ne zbog bolova vec iz straha da se ne desi isti scenario pa opet pod noz..Teorijski da, prakticno ne.
Koga god sam pitala rekao je-ne nadaj se!
nisam ni ja cicak
cak sam kad me babica pitala jel da mi je donose il da bude sa mnom odreagovala ko da me pitala za tudje dete "pa da je donose!"
al posle svog stiskanja i "cedjenja" stomaka sto je mene uzasno bolelo i usivanja ranetine dole koje sam osetila skroz, skroz sam odlepila
a taj prvi susret nas nije bio nesto emotivan u tom trenutku...misim znas ono ko na filmu
cak sam se malo potrudila bila pred babicom da izgledam odusevljeno da zena ne pomisli da sam djubre(jbte koji sam ja bolesnik)
e a posle kad su je doneli i ostavili mi je,tad sam se zaljubila
al sam dok nismo otisle kuci,sve vreme nekako bila u nekom zbunu...ko da se nisam ja porodila...osim dok je tu
valjda su mi zato tako tesko padale sve te muke ...kod kuce mi je sve bilo mnogo lakse jer kad nju gledam sve me manje boli nekako...ne znam
jako cudno
a kad su je doneli sa onim na okicama jer je bila na foto terapiji,ko da je smak sveta...dusa me zabolela sto su joj stavili to
Tamo sam nekako imala neki cudan osecaj, valjda zato sto nije bio samnom non stop vec su mi ga samo donosili. Kada se setim, cuju se bebe cim ih smeste na spratu u lift a mi pred sobama cupkamo.
sestrice u frontu su se isto igrale sa kosom nasih beba, uvek su bili okupani cisti i sa shiz frizom.. naravno chiroki je bila najzastupljenija.. ja sam i kuci nastavila da mu je pravimDok smo bili u Betaniji, kada ga donesu na podoj ja ga cupkala po kosici da bi ga budila za dojenje. Cim smo stigli kuci prestala sam to raditi. Kuci je vec bio nas
Birice: I cimerka je imala sina sa dugom kosicom. Porodila se 17.oktobra. I njenom sinu su sestrice pravile frizure, slizano, ciroki, loodi_naucnik itd. Show.
Dok smo bili u Betaniji, kada ga donesu na podoj ja ga cupkala po kosici da bi ga budila za dojenje. Cim smo stigli kuci prestala sam to raditi. Kuci je vec bio nas
Birice: I cimerka je imala sina sa dugom kosicom. Porodila se 17.oktobra. I njenom sinu su sestrice pravile frizure, slizano, ciroki, loodi_naucnik itd. Show.
Znam, zato sam stavilasmajli na kraj posta
. Da mi je samo znati da li su mu dali ono mleko sto sam izmuzavala 
Jedan od najgorih iskusenja u mom zivotu. Jedva sam ga smirila.
a sto ne smes da ga dojis na svoju ruku?
nisu vam valjda branili ?
nije mi jasno sto nisu davali humanu posle podoja
pa su mi zato zabranjivali. Ladno sam morala baciti izmuzeni kolostrum 
zbog njihove glupe politike. Podojila sam ga prvi put 6. dana zivota, sva sreca pa voli da sisa
i mi isto....one viknu mame podoj i daju nam 10 minuta da se spremimo i da sacekamo bebice
ali ostavljali su ih samo po pola sata 3 ili 4 puta dnevno....
od 8 uvece do 10 ujutru ih ne vidimo uopste
a ja naebala sa tim cepanjem dole i bas sam bila u haosu
nisam mogla ni da hodam
a ko za baksuz,u kupatilu mi stalno ispadao sapun...pa se ti sagni...nisam mogla ni da stojim...usila me budala,zatego vise nego sto treba...kaze moja gin. usili te ko staru krpu
i valjda zbog svega toga sam bila u nekom stanju soka posle porodjaja.....
sad se osecam ko najgore djubre zbog ta prva dva sata nakon porodjaja....
mada, cim se ne secam da sam pricala i slala smsove, odma mi je sve jasno
neee .. nemoj tako..ja sam se tako osecala u pocetku, bas kako opisujes, mislila sam da je problem u meni, a kada sam ovde procitala razna razmisljanja zena shvatila sam da je to normalno.. i mnogo sam lakse prihvatila i oprostila sebi zbog svojih misli..
ja kada sam bila trudna bile su emisije na tu foru mnogo realnije na nekom drugom kanalu.. ne mozenista da te 100% pripremi za taj trenutak jer je svaki individualan.. moze da bude lep i lak ko pesma, moze da bude tezak dug bolan.. zavisi od zene zavisi od situacije.. od osoblja koje te okruzuje.. te zene se mahom poradjaju pod epiduralom, a ima i onih koje se dernjaju ko kobile i na prvu kontrakciju.. ima toga i kod nas..
