Кутак за труднице

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nisam trudnica, i teško da ću uskoro i da budem. Ali čitam šta Taša piše o dočeku iz porodilišta... pa mi nekako dodje da plačem. Koliko god da je teško bilo, koliko god da rana boli i da si nervozna, i da ti je do mira, opet je to mnogo lepša varijanta - neko se, a u ovom slučaju svi, obradovao toj bebi, okupili se da je dočekaju... Mene su, u 4 popodne, muž i sludjena i nadasve sebična svekrva, izveli iz porodilišta, a dočekala nas zaključana kućna vrata! Ja gricnula nešto, čini mi se kesicu grisina, u 10 ujutru, i ništa osim toga, čekala otpust kao ozebao sunce, a moja svekrva donosi povojnicu, redja sve po redu ( čak i celu četvrtinu kupovne torte ) i pokriva krpom, dok se svi ne okupe, a ja mrtva gladna sedim na krevetu i dojim bebu. Kuća mi puna prašine ( 4 dana nisam bila tu, a sve vreme terasa otvorena, naneo vetar ihihi ), pelene oprane na 30 stepeni :dash::dash::dash:, sudopera puna sudova... a ja čekam da stavim nešto usta do pola sedam uveče!!!! Naravno, ja sam iznela tanjire, skonila sve posle, a mm je oprao. Taman da svekrva nešto uradi, ruke bi joj otpale.
Raspakujem kesu iz porodilišta, raspadam se od bola - 22 šava, iscepala se kao svinjče na porodjaju ( koliko god da je bio lak i brz, baš zato mi se grlić i pocepao jer je sve bilo kruto ), a moja draga sveki sedi i čuva povojnicu da slučajno ne uzmem pre nego što se plava krv skupi :(
Sutradan dolazi moja mama, ostaje 7 dana kod mene, ostavlja i kuću i decu tamo u drugom gradu, jer svekrva "ne ume" da pomogne. Drugi dan po izlasku iz porodilišta angažuju mm na ceo dan da radi nešto, zaboga pa mama mi je tu, šta će mi on :(
Bilo kako bilo, mnogo je teško doneti prvenče u kuću i naići na zaključana vrata... a inače tu sve vrvi od života, a baš su tog dana svi morali nešto ... ma idi... a ja luda verovala da im je zaista svejedno da li je muško ili žensko. Sada, potpisujem bez trena dvoumljenja da bi sve bilo dijametralno drugačije da sam rodila sina...
 
Evo i ja da se prikljucim..i ja kao kameron rodila musko i da nije bilo mog muza ja ne znam sta bi..On spremio rucak, sredio kucu, sve oprao, svekar i svekrva dosli tog dana u goste, ja na carski..Imala pomoc dva dana i posle sve sama..A najteze mi je bilo da nosim drva i lozim, iako ih je mm stavio na terasi sto blize da ih ne nosi u kuci..strasno..a sve bi bilo drugacije da mi je majka ziva..
 
..joj, devojke, chitam i ne verujem.. :sad2:
..mm je zlatan, sve je organizovao, postrojio ukucane i roditelje jedne i druge i razdelio radne zadatke,
obavestio sve ostale da olade do 40 dana, uzeo slobodne dane i ostatke odmora i sve shto
je mogao i bio sa mnom dvadesetak dana i nocu i danju, barabar, samo shto nije dojio.. :heart:
..i sva tri puta tako..imala sam lake i brze porodjaje i jedino shto sam teshko prihvatila je
ono "spavaj kad beba spava", prvi put mi je bilo truba da ostavljam mm samog,
drugi put sam koristila priliku da budem sa cerkom koliko god sam mogla,
a zato sam sad spavala kao novorodjenche i mogu vam reci da sam za nedelju dana bila spremna
da opet budem trudna i da se opet porodim, ako treba.. :lol:

..stvarno sam zapanjena koliko ljudi mogu da budu bezobzirni i bezobrazni.. :(
 
i mm je super sto se tice svake pomoci ali nije(bio) u fazonu da postrojava zivu mu mamu i jos zivljeg tatu (o sestri necu ni da pricam,kojoj sam ja btw kad se porodila spremila rucak i odnela i sacekala je ko kraljicu ali nema vezi,nije ovo tema za ovakve price a i niko me nije terao da to radim)...ovaj put kazem...bice drugacije
 
..moram da dodam da ne bih ostala nedorechena ili pogreshno shvacena,
postrojavanje u mom postu se odnosilo na to da im je rekao da smanje dozivljaj i
enrgiju uloze u neshto konkretno i korisno..
..mnogi ljudi hoce da pomognu i zato se vrzmaju po kuci porodilji,
ali ne znaju shta bi tachno mogli da rade pa onda sede tu ceo dan i jedu, piju, prichaju
ne shvatajuci da to smeta..
 
pokupila rezultat cervikalnog danas i imam sta da vidim :evil:
strafilokoke u malom broju, enterococus u malom broju,laktobacili(dobro oni treba da budu tu)
u nekom direktnom preparatu nesto PML,gram+bacili,epitelne celije....

sad da pitam vas jel znate sta sad da radim ako ne stignem da sklonim tu djubrad ?
jel bebi moze nesto da bude ili ne?
odakle meni ti skotovi uopste....cela trudnoca prosla,sve bilo cisto,a sad pred kraj me smaraju
 
tasha88:
Neverovatno kako ljudi mogu da budu bez osecaja. Samo kad pomislim na ono sto sam imala kad je Nadja bila beba i da me verovatno jos gore sad ocekuje ( posto su svi stariji 6,5godina a samim tim i gori) dodje mi da se ubijem. Kad se samo setim doceka iz bolnice. Nas stan dupke pun. Organizovale se bake, jedna napravila sarmu druga koje sta drugo, prase itd, itd.... Ja ne mogu ni da hodam, ni da sedim, nije mi do zivota a naravno u mom stanu niko ne zna gde sta stoji, pa ko ce vec ja. Jos kad se setim, taman se namestim nekako da me rana ne boli toliko moj svekar kaze: `Snajka, daj jedno pivo.` Kad ih tad nisam isperjala sve napolje, necu nikad. Sad imam jos 2 meseca da smislim na finjaka kako da izbegnem tu gungulu kod izlaska iz bolnice.
Kliknite za proširenje...

e zene,svaka vama cast kada trpite to
nisam ja taj tip...ja cu to sve da rasteram ako bude slucajno tako

ne moze to tako kod mene,ne zanima me uopste
mogu da se ljute koliko hoce
mada ne mogu da zamislim da ce neko normalan da se naljuti zbog toga....a ako nije normalan,ne treba mi u zivotu,pa bio mi familija i milion puta

ako sami ne budu imali obzira,ja cu im pokazati kako se to radi
 
atakualpa:
Nisam trudnica, i teško da ću uskoro i da budem. Ali čitam šta Taša piše o dočeku iz porodilišta... pa mi nekako dodje da plačem. Koliko god da je teško bilo, koliko god da rana boli i da si nervozna, i da ti je do mira, opet je to mnogo lepša varijanta - neko se, a u ovom slučaju svi, obradovao toj bebi, okupili se da je dočekaju... Mene su, u 4 popodne, muž i sludjena i nadasve sebična svekrva, izveli iz porodilišta, a dočekala nas zaključana kućna vrata! Ja gricnula nešto, čini mi se kesicu grisina, u 10 ujutru, i ništa osim toga, čekala otpust kao ozebao sunce, a moja svekrva donosi povojnicu, redja sve po redu ( čak i celu četvrtinu kupovne torte ) i pokriva krpom, dok se svi ne okupe, a ja mrtva gladna sedim na krevetu i dojim bebu. Kuća mi puna prašine ( 4 dana nisam bila tu, a sve vreme terasa otvorena, naneo vetar ihihi ), pelene oprane na 30 stepeni :dash::dash::dash:, sudopera puna sudova... a ja čekam da stavim nešto usta do pola sedam uveče!!!! Naravno, ja sam iznela tanjire, skonila sve posle, a mm je oprao. Taman da svekrva nešto uradi, ruke bi joj otpale.
Raspakujem kesu iz porodilišta, raspadam se od bola - 22 šava, iscepala se kao svinjče na porodjaju ( koliko god da je bio lak i brz, baš zato mi se grlić i pocepao jer je sve bilo kruto ), a moja draga sveki sedi i čuva povojnicu da slučajno ne uzmem pre nego što se plava krv skupi :(
Sutradan dolazi moja mama, ostaje 7 dana kod mene, ostavlja i kuću i decu tamo u drugom gradu, jer svekrva "ne ume" da pomogne. Drugi dan po izlasku iz porodilišta angažuju mm na ceo dan da radi nešto, zaboga pa mama mi je tu, šta će mi on :(
Bilo kako bilo, mnogo je teško doneti prvenče u kuću i naići na zaključana vrata... a inače tu sve vrvi od života, a baš su tog dana svi morali nešto ... ma idi... a ja luda verovala da im je zaista svejedno da li je muško ili žensko. Sada, potpisujem bez trena dvoumljenja da bi sve bilo dijametralno drugačije da sam rodila sina...
Kliknite za proširenje...

:((((
 
Tsuymish:
e zene,svaka vama cast kada trpite to
nisam ja taj tip...ja cu to sve da rasteram ako bude slucajno tako

ne moze to tako kod mene,ne zanima me uopste
mogu da se ljute koliko hoce
mada ne mogu da zamislim da ce neko normalan da se naljuti zbog toga....a ako nije normalan,ne treba mi u zivotu,pa bio mi familija i milion puta

ako sami ne budu imali obzira,ja cu im pokazati kako se to radi
Kliknite za proširenje...

+1
Svaka cast svima koji mogu da trpe bol i ko zna sta da bi drugima udovoljili... ja nisam takva. Sebe stavljam na prvo mesto. Smatram da niko nece voditi racuna o meni ako ja sama ne kazem sta mi treba/smeta. Kad mi nesto nije bilo po volji, ako mm ne krene sam da pravi reda, ima ja da krenem. :azdaja:
U porodilistu samo ja i moj dragi. Nikoga nisam zvala. Kod kuce 2 nedelje nam niko nije dosao - mm je uzeo slobodne dane, pa smo nas dvoje oko bebice. Sve cestitke smo primali elektronskim putem. Babe i dede su slavili svaki kod svoje kuce. Nakon toga jos par nedelja ko god da je hteo da dodje, rekla sam "pravila": da goste ne primamo, nego ako hoce da pomognu - dobrodosli su. I niko se nije naljutio.
 
Poslednja izmena:
tako nekako mi planiramo
baba i deda mogu da dodju,ostali ce da sacekaju da se ja oporavim (mislim,videcu kako i sta....)
muz uzima tri nedelje
ako bude trebala pomoc od njegovih,oni ce rado pomoci
sreca pa su ok ljudi i imaju obzira
moji nazalost nisu tu i ne mogu da dodju,tata mi je opet bolestan,para za dolazak nemaju,karta je jaaako skupa....:(
to mi jako tesko pada,sto moji roditelji nisu tu,ali sta da radim....drugacije trenutno ne moze
i to je to
u principu nemamo familiju koja bi navalila i ponasala se tako kao sto su ovde pisale tasha i atakualpa

al ako se slucajno desi da neko krene da preteruje ili nesto,sreca,ne umem da cutim ..
 
ćao drage žene, kako ste mi sve, ja se ne javljam često, imala sam i imam još uvijek problem oko rane
hajde ako je neka imala neka nešto kaže,odmah po izlasku iz bolnice mi je rana procurila na dren, pa
sam danima išla na previjanje, pošto mi je moj doktor bio na odmoru, ovima ostalima nije ni bilo toliko
stalo, ta se rana trebala istisnuti svaki put da izađe to masno tkivo što nezarasta, a oni su meni samo previli i to je to,
zaraslo a nije izašlo sve što treba, prošlo par dana pojavi mi se plik na rani i sreća doktor moj tu pa sam otišla njemu kad je
čovjek stao istiskat dušu mi je izvadio, i sad sama sebi previjam,još nije zaraslo, svaki put istisnem po koju kap, pa neznam kad će to više prestat, dopizdilo mi je,
stim da mi se desio smrtni slučaj u familiji pa je to valjda sve pokrenilo, Laru sam hranila mojim mlijekom
pa skoro nije ništa dobila sad je prehranjujem a svoje dajem čisto onako pošto nikakvog efekta nema, nikako da krene na bolje:dash:
 
tasha88:
Neverovatno kako ljudi mogu da budu bez osecaja. Samo kad pomislim na ono sto sam imala kad je Nadja bila beba i da me verovatno jos gore sad ocekuje ( posto su svi stariji 6,5godina a samim tim i gori) dodje mi da se ubijem. Kad se samo setim doceka iz bolnice. Nas stan dupke pun. Organizovale se bake, jedna napravila sarmu druga koje sta drugo, prase itd, itd.... Ja ne mogu ni da hodam, ni da sedim, nije mi do zivota a naravno u mom stanu niko ne zna gde sta stoji, pa ko ce vec ja. Jos kad se setim, taman se namestim nekako da me rana ne boli toliko moj svekar kaze: `Snajka, daj jedno pivo.` Kad ih tad nisam isperjala sve napolje, necu nikad. Sad imam jos 2 meseca da smislim na finjaka kako da izbegnem tu gungulu kod izlaska iz bolnice.

Inace ja sam u 31-voj nedelji ( vreme leti ), sve mi je teze i teze. Koliko god sam sam trudnocu sa Nadjom izgurala i pored gojenja ni manje ni vise vec 35 kg sjajno ovo sad je strasno. Jako nisko nosim i stomak me boli, prepone, ledja, ma sve u svemu strasno. Kilander sam nevidjeni a navikla sam da sve mogu. Pojavio mi se problem sa secerom koji sam uspela da kontrolisem sa dijetom, ali sve mi je teze i teze da je se pridrzavam. Utrogestan koristim i dalje, jedino su mi smanjili na 300mg dnevno. Tako jos nekih 15 dana pa cu na 200mg dnevno. To je to, uglavnom sta se desava kod mene.....
Kliknite za proširenje...

Tasha, nadam se da i ovaj put nećeš tako proći. :cmok2::zag:
Ja sam to na vreme obavila. Još dok sam bila trudna, oko 5-6 meseca, najavila sam njegovima da posle porođaja mogu doći samo moji i oni (ionako živimo u istoj kući), a ostali će sačekati dok prođu babinje ili meni bude bolje, i dok se malo adaptiramo i beba i ja i mm. I to sam im svako malo ponavljala... :mrgreen: al je upalilo. Ispočetka su se bunili, jer kako će oni svojoj rodbini da kažu da ne mogu još dolaziti i da treba da se najave - čini mi se da im je to bila najbolnija tačka (dok kod mojih nije bilo tih problema). Ali i pored toga se desilo da su njihovi prijatelji upadali nenajavljeni :dash:.
Sveki je napravila ručak i tortu kad smo došli iz bolnice :worth:.
MM je dobio 7 dana za rođenje deteta, pa je uzeo godišnji, tako da je bio sa mnom prvih mesec dana :hvala: (trebala sam strogo mirovati zbog rane, al je to bilo teško izvesti), zajedno smo hranili (prvih 1-2 nedelje je dobijala i dohranu), prepovijali i kupali bebicu, a sveki je kuvala i peglala stvari za bebu.
 
Tsuymish:
pokupila rezultat cervikalnog danas i imam sta da vidim :evil:
strafilokoke u malom broju, enterococus u malom broju,laktobacili(dobro oni treba da budu tu)
u nekom direktnom preparatu nesto PML,gram+bacili,epitelne celije....

sad da pitam vas jel znate sta sad da radim ako ne stignem da sklonim tu djubrad ?
jel bebi moze nesto da bude ili ne?
odakle meni ti skotovi uopste....cela trudnoca prosla,sve bilo cisto,a sad pred kraj me smaraju
Kliknite za proširenje...

Pa nista, porodice te, bila izlecena ili ne. :)
Verovatno ces dobiti neke vaginalete sad i verujem da ce se to resiti do porodjaja, ne nerviraj se! :cmok2:
P.S. PML su leukociti (polimorfonukleari).
 
Wenerica:
ćao drage žene, kako ste mi sve, ja se ne javljam često, imala sam i imam još uvijek problem oko rane
hajde ako je neka imala neka nešto kaže,odmah po izlasku iz bolnice mi je rana procurila na dren, pa
sam danima išla na previjanje, pošto mi je moj doktor bio na odmoru, ovima ostalima nije ni bilo toliko
stalo, ta se rana trebala istisnuti svaki put da izađe to masno tkivo što nezarasta, a oni su meni samo previli i to je to,
zaraslo a nije izašlo sve što treba, prošlo par dana pojavi mi se plik na rani i sreća doktor moj tu pa sam otišla njemu kad je
čovjek stao istiskat dušu mi je izvadio, i sad sama sebi previjam,još nije zaraslo, svaki put istisnem po koju kap, pa neznam kad će to više prestat, dopizdilo mi je,
stim da mi se desio smrtni slučaj u familiji pa je to valjda sve pokrenilo, Laru sam hranila mojim mlijekom
pa skoro nije ništa dobila sad je prehranjujem a svoje dajem čisto onako pošto nikakvog efekta nema, nikako da krene na bolje:dash:
Kliknite za proširenje...
U, bre! :(
Bas mi je zao!
Valjda ce se brzo srediti.
Nisam imala dren, ali moja drugarice jeste, i to vise njih, i jos je boli rana bas na mestu gde su bili (porodila se 8.maja).
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Nina
Koliko je zabava važna za srećan brak?
Odgovora
11
Pregleda
279
Paula
Paula
M
Ej curo šećeru nemam šta za večeru
Odgovora
10
Pregleda
440
Nina
Nina
Nina
Spremni ste za brak ako otvoreno razgovarate o ove 4 teme
Odgovora
9
Pregleda
473
bird again
bird again

Back
Top